субота, 06.03.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	98,03	98,62	98,33
	105,49	106,12	105,8

Таг: писци

Култура

19.02.2021 у 13:05

Маројевићу „Меша Селимовић”

Игор Маројевић добитник је награде „Меша Селимовић”, за роман „Остаци света” у издању београдске „Дерете”. Ово признање „Вечерње новости” додељују 33. пут, а јуче је на страницама овог дневног листа завршено гласање Великог жирија књижевних критичара за књигу године. Своје изборе, као и прошле године, дало је 60 истакнутих књижевних тумача. Сваки критичар издвојио је по пет дела из пера савремених домаћих аутора, објављених у прошлој години, уз кратка образложења. Притом, исти писац не може да добије награду два пута. Према речима Драгана Богутовића, уз Огњена Лакићевића, оснивача награде „Меша Селимовић”, дугогодишњег новинара и уредника рубрике Културе „Новости”, који се обратио онлајн, чланови жирија овог признања, који припадају веома различитим генерацијама, а заговорници су

Култура

17.02.2021 у 20:15

Све се данас може читати, али не уз високу оцену

Нова књига огледа Марка Недића „Критички описи”, у издању новосадске „Академске књиге”, наставља разматрања новије српске прозе развијено у претходним књигама овог аутора, бавећи се делима Драгише Васића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Бошка Петровића, Данка Поповића, Данила Киша, Миодрага Булатовића, Гроздане Олујић, Милорада Павића... Књига је подељена у три целине, по књижевноисторијском принципу, пратећи развојне фазе српске прозе, од народних приповедака, преко међуратне прозе, до стваралаштва појединих писаца 20. века. Аутор је анализирао особене наративне, морфолошке, стилске и језичке особености појединих дела, правећи истовремено и интертекстуална поређења, али тумачи и прозне жанрове раније и савремене српске књижевности. Какав је значај српских народних приповедака, Вукове

Култура

10.02.2021 у 20:15

Књиге, савети и белоруска вина од Јевтушенка

Докуметарни филм „Свет без граница – Јевгенија Јевтушенка” руског редитеља Александра Јакова који је са Дарјом Сидоровом и косценариста овог остварења, недавно је премијерно приказан у Москви. Снимање поетско-филмске приче, у продукцији мoсковског „Театрона”, о једном од највећих руских и светских песника започето је 2013. године у Переделкину, у Јевтушенковој кући-музеју. Горан Лазовић: На питање зашто je дошao болестан на моју промоцију, oдговорио је:„Да загрлим мог српског брата. Знате ли ви да сам ја плакао кад су бомбардовали Србију?” Причајући о литератури и медицини, о италијанском неореализму и животним истинама, Јевтушенко, поред сећања на Хрушчова, Молотова, Пастернака и Солжењицина говори и о Београду, помиње Добрицу Ћосића, Емира Кустурицу, прича о распаду

Култура

08.02.2021 у 18:15

Поглед кроз замагљене прозоре живота

Ужице – Кад се у истој књизи песме певају на ромском и српском језику, двојезично описујући осећања и свакодневицу наших Рома, онда је то особено преплитање блискости и разлика две поетике, лирике, граматике. У једној збирци две вредности, допринос двема књижевностима. Управо то постиже песник ромске поезије из Ужица Предраг Пеђа Јовичић (56) и у новој књизи песама „Цигански велики сан“ („Романо баро суно“). Свом младалачком опредељењу веран и у зрелим годинама, једини Ром књижевни стваралац у округу златиборском, Јовичић је аутор пет самосталних књига и заступљен у 22 заједничке (прву своју још је у раној младости објавио). Остаје доследан стварању песама у прози и на ромском и на српском језику. – Прво напишем песму на српском, поведен емоцијама, расположењем, животном борбом. А

Култура

08.02.2021 у 09:49

Преминуо Марко Сосич

Познати словеначки писац и позоришни редитељ Марко Сосич преминуо је у Трсту, после тешке болести. Рођен 1958. године, Марко Сосич је режирао представе у више словеначких и италијанских позоришта, а највећи део позоришне каријере управника и уметничког директора провео је у Словенском сталном гледалишчу у Трсту, где је рођен и где је живео. Поред позоришне, Марко Сосич је имао и упоредну и веома успешну књижевну каријеру. Аутор је књига прича „Роса на стаклу” (1990) и „Из земље и снова” (2011), аутобиографске позоришне хронике „Хиљаду дана, двеста ноћи” (1996), као и пет романа: „Балерина, Балерина” (1997), „Тито, амор мијо” (2005), „Одакле олазиш у моју близину” (2012), „Кратки роман о снегу и љубави” (2014) и „Хлеб, прашина” (2018). Писао је сценарија за документарне

Култура

05.02.2021 у 13:51

Халиловићу „Златни сунцокрет”

Награда „Златни сунцокрет” за 2020. годину припала је Енесу Халиловићу за роман „Људи без гробова”, у издању „Лагуне”. Одлуку је донео жири у саставу: Драган Јовановић Данилов, Драган Бабић и Владимир Гвозден (председник). „Роман оживљава духове `обичних` људи о којима се по правилу не причају приче, у сенци наводно велике историје и њених тамних испољавања. Приповедач је син познатог одметника који је због увреде и изневерене љубави почео да убија. Обележен очевим злочином унутар заједнице у којој се са именом наслеђује и фатум порекла, приповедач детаљно испитује очеве мотиве, као и читаву структуру злочина, истраге, социјални и морални хоризонт збивања. Све то води га ка тома да постане писац у покушају да одговори на тешка али незаобилазна егзистенцијална и литерарна питања: ко је

Култура

04.02.2021 у 20:15

Све побуне Борислава Пекића

Борислав Пекић је рођен 4. фебруара 1930. у Подгорици. Његова породица се често селила, па је окупацију провео у Баваништу код Панчева у кући своје баке по мајци. Пред изборе новембра 1945. учествује у акцијама демократске опозиције око Демократске странке као један од чланова илегалних омладинских опозиционих група. Трећа београдска гимназија у Београду коју је похађао била је прави расадник ,,реакционарних ђака”. Тако је, са четрдесет двојицом својих другова, био предмет тортуре и батинања острашћених скојеваца. Његово друштво је у ходницима школе прошло тзв. топлог зеца. ,,Видео сам своје другове како крваре, пролазећи кроз тунел нељудске мржње који ће се две-три године касније назвати ’топлим зецом’ и у свој топли загрљај примити многе учеснике овог из 1946. Видео сам своје

Култура

03.02.2021 у 20:15

Могућ је излаз из шкрипца

Велика земља. Мисли се на Русију. Тако се зове недавно објављен избор из савремене руске прозе који доноси дела пет изузетних писаца у преводу на српски: Корнеја Чуковског, Наталије Баранскаје, Виктора Курочкина, Романа Сенчина и Александра Кузњецова Туљанина. Књигу је превео наш познати и награђивани преводилац Владимир Јагличић у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Код нас је познатији Сенчин, заједно са својим вршњацима Варламовим, Прилепиним, Волосом и другима које је Јагличић представио 2012. у „Антологији руске модерне приче”. Баранскаја је весница женске прозе која је дала неке од истакнутих руских прослављених списатељица. – Њена јунакиња у делу „Недељу дана свагдашњих” је млада жена која тражи свој духовни простор, стешњена између радних, кућних и емотивних

Култура

28.01.2021 у 13:26

Има нека тајна веза

Шездесетих и седамдесетих година, људи су говорили да је нешто чудно било присутно у сарајевском ваздуху. И да је то, ето, главни разлог што у граду на Миљацки беше заиста огроман број квалитетних певача и поп и рок група. Наравно, разлог овог музичког феномена никако није био „добар сарајевски ваздух”. Будући да је смештено у котлини, Сарајево почесто, посебно зими, зна бити оковано смогом. У чему онда беше та „тајна веза” да је у граду на Миљацки било истовремено толико квалитетних певача и поп и рок група? Мешавина култура? А, ево, у ствари, како је то било. Сарајевске поп и рок групе имале су невероватну срећу да их је квалитетним и атрактивним текстовима – а чије речи лако улазе у уши слушалаца снабдевао „ужасно талентовани” песник, како је за Душка Трифуновића говорио Горан

Култура

18.01.2021 у 22:10

Водени жиг

Ако је Италија за Ану Ахматову била „сан коме се враћамо до краја живота”, као што у својој књизи лутописне прозе „Водени жиг” подсећа Јосиф Бродски, онда је то за овог великог, прерано отишлог песника сигурно била Венеција (издавач „Паидеја”, преводилац Неда Николић Бобић). Венеција није само замена за његов Петроград, у којем је рођен 1940, а потом принудно морао да га напусти и настави живот у егзилу; није била ни љубав којој се стално враћао, нити обична туристичка фасцинација. За Бродског је то био град с којим је успоставио и метафизички, и чулни однос, град који је осећао чулима а истовремено слутио да у њему постоји нека виша идеја реда, над којом ваљда само Свевишњи бди. „Венеција је нешто најлепше што је створено на земљи. Ако постоји некаква идеја реда, Венеција је, од

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

06.03.2021 у 15:17

Једна особа погинула у пуцњави код Новог Пазара

06.03.2021 у 15:09

Мање новозаражених и тестираних, преминуло 17 особа

06.03.2021 у 15:01

Посланици Демохришћана оптужени за богаћење на маскама

06.03.2021 у 14:11

Патријархово писмо на сахрани епископа Атанасија: Био је тамо где и свети и оци и учитељи цркве

06.03.2021 у 14:01

Клизиште Дубоко биће санирано у наредне четири године

06.03.2021 у 13:34

Дачић: Неће ми ЕП одређивати кога ћу позвати на дијалог