Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
8°C Ведро
Београд
Последња измена 12:21

Таг: писци

Култура
13.01.2019 у 23:30
Преживели смо рат, али нисмо мир
Сценариста Синиша Павић не напушта Власотинце, у којем дуго живи, и ретко долази у Београд. Писац антологијских комедија и маратонских серијала, попут „Врућег ветра”, „Бољег живота”, „Беле лађе” или филма „Тесна кожа”, писао је и познате историјске драме, као што су „Бањица”, „Последњи чин”, „Одлазак ратника”… И оне се управо репризирају на јавном сервису, те бисмо Павића могли назвати „човеком репризом”. Недавно га је позвао лекар са ВМА. Гледа, наравно, поново „Белу лађу” и каже Павићу: „Нисам знао да сте писали и ’Бањицу’.” Када је била премијера серије „Бањица” 1984. године, поводом четири деценије од ослобађања логора, сматрало се да је серија наручена. Ви, опет, тврдите да није. Као што обично бива, серија се догодила случајно. Наша телевизија је тада гледала узоре на
Култура
08.01.2019 у 20:33
Највећи непријатељи уметности су успех и ушушканост
Таман када смо помислили да је драмска ауторка Маја Пелевић направила уметнички искорак у години за нама ауторском представом „Боливуд” у продукцији Народног позоришта у Београду, која је била део такмичарске продукције 52. Битефа, пажњу јавности скренула је телевизијском серијом „Јутро ће променити све”, као један од њених седам сценариста. Ваш посао је да пишете драме, а писање је начин живота. Хит серијом „Јутро ће променити све” покушали сте да испричате причу о нама. Шта се крије иза наслова „Јутро ће променити све”?
Култура
05.01.2019 у 22:00
Чудеса свакодневице засењују епику
Две но­ве књи­ге Ми­ли­са­ва Са­ви­ћа по­вод су за овај раз­го­вор: ро­ман „Док­то­ра Ва­лен­ти­на Тру­ба­ра и се­стре му Си­мо­не­те по­вест чуд­но­ва­тих до­га­ђа­ја у Ср­би­ји”, у из­да­њу „Аго­ре”, и збир­ка есе­ја и кри­ти­ка „Од Чам­пар ба­ра до ка­си­не Ва­ла­ди­је” (из­да­ње „Ра­шке шко­ле”). Са­ви­ћев пу­сто­лов­ни ро­ман зби­ва се у до­ба кња­за Ми­ло­ша, где се кроз ду­хо­ви­те анег­до­те, као и пу­то­ва­ња ју­на­ка до мит­ских ме­ста срп­ске исто­ри­је, зби­ва „илу­зи­ја ве­ро­до­стој­но­сти или ве­ро­до­стој­ност илу­зи­је”, ка­ко је то при­ме­тио из­да­вач. То је при­ча о вла­сти, али и при­по­вест о мно­гим ви­до­ви­ма ле­по­те. Ка­да Ми­ли­сав Са­вић пи­ше о срп­ским пи­сци­ма, он то чи­ни из лич­не ви­зу­ре, се­ћа­ју­ћи се су­сре­та са њи­ма, опи­су­ју­ћи њи­хо­ве
Култура
13.12.2018 у 18:00
Суштина нaшег постојања јесте помиреност са смрћу
Поводом 25 година постојања „Геопоетике” један од омиљених аутора ове издавачке куће Јустејн Гордер дошао је у Београд да увелича ову прославу. Овом приликом разговарамо о његовом новом роману „Баш како треба/ Мала прича о скоро свему”, који је са норвешког превео Радош Косовић. Популарни аутор „Софијиног света”, „Мистерије пасијанса”, „Замка у Пиринејима”, дела „Vita Brevis”, „Кћи директора циркуса”, „Луткара”..., у овој новој књизи кључне догађаје у животу једног човека посматра из перспективе универзума. Тачније, са становишта астронома или ренесансног мислиоца. Наиме, по бајци „Златокоса”, у којој је каша „баш како треба”, ни претопла, ни сувише хладна, астрономи су област око звезде где је температура одговарајућа да би се пронашла вода назвали „Златокосина зона”. Отуда овај необични
Култура
12.12.2018 у 17:38
Боје напуштених кућа мога завичаја
Нови роман „Унутрашњост” Миће Вујичића, у издању београдске „Геопоетике”, приступа теми напуштених кућа, усамљених и оронулих, на поетски начин Гастона Башлара, тако што се из унутрашњости тих простора отварају успомене, књижевне реминисценције, космос из књига Миливоја Југина, али и недоречена војвођанска равница. У оквиру фрагментарне структуре романа смењују се слике доживљаја два брата, разговора двојице дечака и њихових пријатеља, теоријe о напуштеним кућама. Сусрети приповедача са ствараоцима попут Павла Угринова и Лордана Зафрановића део су разноликих сећања која бацају посебну светлост на детаље необичног детињства. Како се у овој вашој прози успостављају везе између најудаљенијих појмова ограниченог и бесконачног, интимних детаља са чињеницама културе, прошлости и будућности
Култура
19.11.2018 у 10:24
Моја кинеска прича
У Пекингу је недавно објављена књига под насловом „Моја кинеска прича” са поднасловом „Кина у очима синолога”, као зборник радова петнаесторо аутора из целог света. Реч је о добитницима највећег кинеског признања „Посебна књижевна награда Кине”, коју десет година уназад заслужним странцима додељује кинеска држава за изузетан допринос ширењу кинеске културе у свету. Реч је о синолозима који су своју каријеру (или њене делове) посветили изучавању кинеског језика и кинеске цивилизације тумачећи их остатку света. Међу њима највише је преводилаца и професора универзитета, као и издавача и писаца. Свима им је заједничко познавање Кине и љубав према њој. Владислав Бајац је ову значајну награду примио 2014. године у Свекинеском народном конгресу на Тјенанмену, из руку потпредседнице владе
Србија
16.11.2018 у 21:27
Да ли је нестао слободарски дух
Ужице – Препуна је била сала ужичког читалишта на промоцији нове књиге „Кућа за јунаке”, Александра Лалета Милосављевића, доајена лепе завичајне књижевне речи, као и театарског живота у овом граду. Ни 83 године нису му биле терет да сачини роман, на први поглед друкчији од оних на какве је читатељство од њега навикло. Препознатљив по описима старе ужичке вароши, лирским сликама реке и околине, занимљивих и духовитих људи, сада је, не одустајући од описа драгог му града, озбиљније проговорио о јунаштву с погледом на прошлост насеља Коштица у коме је одрастао и животе чланова своје породице, из које по чувењу предњачи његова сестра народни херој Дана Милосављевић. Памти Лале своје претке јунаке у минулим ратовима, живот испуњен надама, погибијама и рађањима слободе, пише о
Култура
09.11.2018 у 20:00
Човек без сећања је као лептир који живи један дан
Уколико исправно схватам српски устав, ћирилица има сва права и зато ме је веома изненадило када је један српски издавач одбио да штампа моју књигу на ћирилици и предложио да то ипак буде латиница. То ме чуди и вређа због тога што је ћирилица и моје рођено писмо – каже за наш лист гошћа Београда, награђивана руска књижевница Марија Семјонова, позната по серијалима епске фантастике. Њену тетралогију о Вукодаву штампала је „Лагуна”, а књиге „Валкира” и „Мач мртвих” Преводилачка радионица Росић и Српски сабор Двери. – Знам да су Срби увек писали ћирилицом и зато ме ово превођење „испод жита” на латиницу наводи на чудне помисли зашто би то било тако. Да ли Русија мора да се одрекне ћирилице да би била део света или милијарда Кинеза треба да се одрекне свог писма. Следећи корак биће:
Култура
07.11.2018 у 11:57
Сећање на Ђорђа Оцића
Овогодишња међународна културно-књижевна манифестација „Јесен у Ердабову” у Даљу, одржана недавно, започета је откривањем спомен-плоче на родној кући Ђорђа Оцића (1934–2008), писца и филозофа, креатора митског топонима „Ердабово” (Ердут–Даљ–Борово–Вуковар). Ова манифестација установљена 2014. године на научном скупу „Повратак у Ердабово” поводом 80 година од рођења српског књижевника, први пут је одржана 2015. и спада у догађаје значајне за културу Срба у Хрватској. Отварајући манифестацију испред Оцићеве куће, Ђорђе Нешић, књижевник и управник Културно научног центра „Милутин Миланковић” (центар је и главни организатор ове манифестације), прочитао је одломак из романа Ђорђа Оцића у коме се препознаје опис куће на коју је плоча постављена. Спомен-плочу свечано су открили др
Србија
06.11.2018 у 15:22
У Врању отворена реновирана кућа Боре Станковића
ВРАЊЕ - Министар културе и информисања Владан Вукосављевић отворио је у Врању реновирану Музеј-кућу познатог књижевника Борисава Станковића. Кућа у Баба Златиној улици, аутора Коштане, Нечисте крви, Газда Младена и других дела, није обнављана више од шест деценија, а за комплетно реновирање Музеј-куће, дворишта и Селамлука, Министарство културе је на конкурсу „Градови у фокусу” одобрило 9,9 милиона динара. „Смисао пројекта 'Градови у фокусу' је да се пређе са речи на дела у погледу децентрализације културне политике. Овај конкурс је начин и прилика да се помогну многе, погрешно називане мале културне средине, јер нема великих и малих средина, то је општа заједничка културна средина”, казао је министар Вукосављевић. Он је оценио да су људи и крајеви срећни и богати кад имају кога
Почетна / Тагови
17.01.2019 у 12:21
Коха: Неопрезовани производи ускоро на тржишту КиМ
17.01.2019 у 12:10
Ипак знамо много о Елени Феранте
17.01.2019 у 12:09
Лион: Експлозија на крову зграде универзитета, троје рањено
17.01.2019 у 11:51
Руски привредници слетели у Београд
17.01.2019 у 11:41
Хоџај: Циљ такса да нанесу штету Србији
17.01.2019 у 11:28
На Гробљу ослободилаца Београда окупљају се грађани
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља