Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,97	118,68	118,33
101,04	101,65	101,34
104,72	105,35	105,03

Култура

15.09.2018 у 22:00

Многи данас не знају ни да постоји Српска књижевна задруга (СКЗ), каже Драган Лакићевић, књижевник и главни уредник ове издавачке куће, која постоји 126 година и која је заштићена законом. Постојећи закон, међутим, донет иначе 1997, у време, како Лакићевић каже, „свеколике приватизације, продаје и јагме”, спречио је да се то деси и овој установи, али не предвиђа никакав буџет. Стога Закон о изменама и допунама Закона о Српској књижевној задрузи, предвиђа, први пут, финансирање ове установе из буџета Владе Републике Србије и он је, како незванично сазнајемо, прошао у Министарству културе и Министарству финансија а сада чека на ред за расправу у Народној скупштини. То, пре свега, значи, каже Лакићевић, да влада и држава прихватају да СКЗ постоји као национално културно добро с коренима у

Београд

22.08.2018 у 23:22

Кућа од соли

Разматрајући однос према уметности у нашој земљи пред почетак Другог светског рата и у том контексту присећајући се колекционарске страсти према сликарству кнеза Павла Карађорђевића, писац Миомир Петровић се на књижевној вечери у Ташмајданском парку запитао: шта је култура у једној нацији? А потом додао: – Ово би заправо могло бити питање за посетиоце. У публици су седели поштоваоци Петровићевог дела, који су с пажњом слушали тумачење његове књиге „Кућа од соли” у издању „Лагуне”. Међу корицама овог узбудљивог романа назире се трагична усамљеност појединца затеченог у драматичним историјским околностима. Програм је део манифестације „Културно лето на Палилули”, а модератор је био Карло Астрахан, уредник књижевног програма у Библиотеци „Милутин Бојић”.

Култура

21.08.2018 у 22:00

Краљ који је постао Гроф

О краљу Милану Обреновићу обично се мисли као о не баш омиљеном владару, на кога је покушано извршење неколико атентата. Међутим, Дејан Михаиловић је аутор који је у свом првом роману „Подвизи и страдања Грофа од Такова”, у издању „Лагуне”, приказао романсирану биографију ове историјске личности, краља који је Србију увео међу модерне европске државе, тиме што јој је обезбедио слободу од турског вазалства. Ова приповест, низом мало познатих и занимљивих епизода, прати живот краља Милана од детињства, преко доласка на престо после убиства кнеза Михаила 1868. године, па све до смрти у Бечу 1901. године. Роман је настао на основу дугогодишњег истраживања архивске грађе, а краљ Милан је ту, као књижевни лик, најпре човек који је изградио модерну Србију, а завршио као изгнаник. Почетак

Култура

20.08.2018 у 22:00

Хемингвеј у Паризу

Париз – Град светлости је недавно угостио чак 500 љубитеља Хемингвејевог дела! Од 300 излагача који су имали прилику да представе своје радове о најразличитијим аспектима пишчевих романа, кратких прича, памфлета, песама и писама, издвајамо чувена, широј публици мање или више позната, имена критике о Хемингвеју данас: Доналд Џанкинс, Хари Стоунбек, Џералд Кенеди, Марк Холанд, Чарлс Нолан Џуниор, Карл Иби, Питер Хејз, Линда Патерсон Милер, Сандра Спаније, Гејл Синклер, Доналд Дејкер, Алекс Вернон, Хилари Џастис, Роберт Трогдон, Верна Кејл, Сузан дел Гизо, Џон Бак. Осамнаеста међународна конференција о животу и делу Ернеста Хемингвеја покушала је да одговори на тему „Хемингвеј у Паризу – Paris est une fête”...

Култура

10.08.2018 у 22:00

Моја књига не шушти на хартију

О томе да сјај који закасни – најдубље досегне, како је то у свом стиху истинито казао Бранко Миљковић, сведочи и нова књига Симона Симоновића „Разно” (у издању „Танесија”), песника, прозног писца и издавача. У средишту ове мозаички уобличене, „свестране” приповести, налази се једна љубав која у приповедачев живот долази касно, али оставља несагледив траг, умножена кроз различите ликове, доживљена до краја. Она обитава у углу ока које критички посматра своју стварност, али се и сећа предака, важних речи, књига и филмова, свега што улази у један духовни корпус. У овом делу равноправно опстају сећања на Врање, на Бору Станковића, али и на давни филм Лилијане Кавани „Ноћни портир” у којем мистична лепота Шарлоте Ремплинг и њена мазохистична, логорска љубав према мучитељу успостављају везу

Култура

06.08.2018 у 22:00

Љубав је чудо које побеђује све

Као и његове драме, први роман Синише Ковачевића „Године врана” (издавач „Вукотић медија”) чита се уз уздах, чак и сузе. То је потресна приповест о Београду у Првом светском рату и у првој години слободе, о патњама жена и деце, као и војника који се враћају у опустошени град. По речима Синише Ковачевића, истинитих догађаја на линији приче или судбине ликова из романа – нема, али укључене су историјске личности попут краља Петра, Арчибалда Рајса и Милана Ракића. „Роман говори о томе да је човек у рату увек жртва, било да је на страни победника или губитника. У суштини рат нема победнике и колико год биле грађене тријумфалне капије, рат је само пораз. Међутим, љубав је та сила која побеђује све, јача је од свега”, каже аутор о основној премиси романа „Година врана”, који је постао прави хит

Култура

05.08.2018 у 21:31

Само уметност може да изрази тескобу и очај човека

Чини се да су најпоразније критике оне које свету упућују хуманисти, управо због тога што не говоре с позиције гнева, већ с позиције разочараности. То су људи који су веровали у идеју о узвишеном људском бићу, и онда, у стварности препуној патње невиних, осетили крах човечности. Такав је Ернесто Сабато (1911– 2011), један од највећих аргентинских писаца, такви су мислиоци попут Достојевског, Берђајева, Тороа, Оскара Вајлда, Камија, Кјеркегора, Сиорана..., о којима пише у својој аутобиографској књизи „Пре краја” (издање „Академске књиге”, у преводу са шпанског Бојане Ковачевић Петровић). Када би људи који имају могућност да одлучују о судбинама других заиста разумели оно о чему Сабато говори, стварност би била потпуно другачија, због тога што он не критикује само светске ратове,

Култура

04.08.2018 у 22:04

Вечно гладан дух, највећа је срећа за човека

Нови роман Весне Алексић „Сазвежђе виолина” (у издању „Креативног центра”) прича је о две девојчице које одрастају у време ратова из деведесетих година. Ипак, оне су донекле заштићене световима уметности који су за њих подједнако стварни као и њихово окружење. Ана је панкерка, која воли Моцарта и групу „Клеш”. Тијана воли Вивалдија и стрипове, своје другове и Ану. Обе похађају Школу за музичке таленте у Ћуприји и надају се великој светској каријери. „Ова прича упире прстом на `велики свет`, у којем ништа није чисто и савршено. Осим Баха”, порука је са корица ове књиге, коју је илустровала Маја Веселиновић. Ваш роман говори о деци која су у нашој земљи одрастала уз ратове и бомбардовање НАТО-а, али и уз сјајну музику, стрипове и филмове. Да ли су их те тешкоће у ствари прекалиле и

Ризница

01.08.2018 у 18:47

Сенћанске стварности

Сента, почетком маја Сента: град у коме постоје удружења момака, удружења газда, великих газда, малих газда, удружења сопственика једног коња, удружења сопственика два коња, град у коме се, после десет часова увече, по кафанама наплаћује нарочита такса, нека врста „казне“ за ноћно седење, обилује разноврсностима живота који би могле да почну са шарене плакате што објављује да у том и том биоскопу игра Ширли Темпл, па све до оног брадатог ешкенаског Јеврејина што се крије од фотографске камере као од живе ватре... Кад је фоторепортер немоћан... У Сенти има неколико хиљада Јевреја. Већа половина су Ешкенази, ортодоксни Јевреји, који се придржавају верских писаних закона боље и упорније од оних што крче земљу по Палестини. Сефарди, мања половина Јевреја, сасвим

Култура

25.07.2018 у 22:00

Део нас је увек слободан

Није тако далеко време ратова из деведесетих година, када је у Србији војна полиција мобилисала младе људе, пресрећући их на улицама и у кафићима, да би затим били депортовани на ратишта у Хрватској и Босни. То је време безнађа и хаоса на које опомиње Владимир Арсенијевић у свом новом, трећем роману тетралогије „Cloaca Maxima” названом „Ка граници” (у издању „Лагуне”). Први део тетралогије „У потпалубљу”, овенчан НИН-овом наградом, настао је пре више од 20 година, да би 1997. године уследио други – „Анђела” (2016. објављен је римејк „Ти и ја, Анђела”). На недавном представљању трећег дела – „Ка граници”, у препуном гледалишту Центра за културну деконтаминацију, и у разговору са уредницом издања Јасмином Радојичић, Арсенијевић је указао на то да се не слаже са учесталим поређењима

Пријавите се на нашу маилинг листу