Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,79	118,5	118,15
101,91	102,52	102,21
102,08	102,7	102,39

Култура

20.06.2018 у 22:00

Казахстански сценариста, редитељ и продуцент Сергеј Дворцевој (1962), који већ дуго живи и ради и у Москви, познат је српској публици и по својим документарним филмовима и по играном малом ремек-делу „Тулпан” са којим је 2008. године у Кану освојио награду у програму „Известан поглед”. Његов повратак у Кан ове године значио је и премијеру његовог новог филма „Ајка”, без сумње једног од најбољих и зато и награђених дела у главном такмичарском програму. Филм „Ајка”, снажна, хуманистичка прича о младој жени која се тек породила, а мора да води борбу за свакодневно преживљавање, откупљен је за приказивање и у Србији где се његова премијера очекује на јесен, на Фестивалу ауторског филма у Београду. Са Сергејем Дворцевојем, недавно у Кану, разговарала сам и о његовом пријатељу и

Култура

20.06.2018 у 21:41

Култни филмови отворили расправу о укусима

Општа мишљења о најбољим филмовима некада су и наметнута. Раније је редовно на топ листама најбољих филмова побеђивао „Грађанин Кејн”, а данас је уместо њега често Хичкокова „Вртоглавица”. Како изгледа када тим људи из целог света бира своје филмске фаворите показује прерађено издање књиге „1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш”, продате у више од милион и по примерака, на 30 језика широм света, коју је код нас објавила издавачка кућа „Филип Вишњић”. Издање слави култне филмове, покривајући више од једног века кинематографије. Ова својеврсна енциклопедија обухвата најзначајнија остварења из свих земаља и свих жанрова – од акција и вестерна, преко анимираних филмова, комедија и документараца, до драма, мјузикла, трилера, романси и научне фантастике.

ТВ ревија

19.06.2018 у 13:00

Лопов на штиклама

Џорџ Клуни, као Дени Оушн, и његова екипа (Бред Пит, Мет Дејмон, Дон Чидл, Кејси Афлек…), који су у прошлој деценији пљачкали казина у три филма „Играј своју игру”, овог јуна добили су жестоку конкуренцију – женску екипу лопова. У продукцији Стивена Содерберга, редитеља трилогије о пљачкашима у оделима, и у режији Герија Роса („Сибискит” и „Игре глади”), у филму „Оушнових 8” прати се Деби Оушн, отуђена сестра Клунијевог лика Денија Оушна. Она покушава да изведе скоро немогућу пљачку у Њујорку, на чувеном годишњем балу „Мет гала”, који врви од звезда из света филма, музике, телевизије и забаве. Њен први задатак је да окупи екипу згодних и нашминканих професионалних лопова. Пљачкашице играју Кејт Бланчет, Ен Хатевеј, Минди Кејлинг, Авквафина, Хелена Бонам Картер, Сара Паулсон, певачица

Култура

17.06.2018 у 22:00

Ко нема појма, има став

После разговора са Иваном Велисављевићем, на Крокодиловој софи, Мира Фурлан устаје и пролази поред степеника Амфитеатра испред Музеја Југославије, док јој женски глас из публике добацује: „Миро, Загреб те воли!“. Одмах затим чује се и мушки глас: „И Београд!”. Јер, Мира Фурлан била је недавно у Индији, где је пратила пут Гандија као једне од својих звезда водиља, затим у Амстердаму, да би сада дошла у Београд, на десето, рођенданско, Књижевно регионално окупљање које отклања досаду и летаргију, или Крокодил. После наступа Марка Видојковића и Зорана Кесића, и вриштећег смеха у препуном гледалишту, њен наступ направио је тај познати дисонантни „крокодилски” шмек, без суза, где се стварност и уметност речи сагледавају кроз призму духовите ишчашености, али и озбиљности, у исти мах. Тако и

Култура

12.06.2018 у 21:46

Прича о учитељици Кит

Ко је учитељица Кит по којој је назван филм Петре Латастер Чиш и Петера Латастера приказан ових дана на 14. фестивалу европског дугометражног документарног филма „7 величанствених“, у обновљеној и препуној „Комбанк“ биоскопској дворани? О овој храброј, посвећеној жени и њеним необичним ђацима, о томе како су сазнали за ову причу и чиме их је она заинтересовала говори нам брачни и редитељски пар након београдске премијере „Деце учитељице Кит“, добитника годишње награде Холандске филмске академије као најбољи дугометражни документарац 2017. године. – Управо док ми овде у Београду приказујемо филм на којем смо радили годину дана, у Холандији се настављају штрајк просветних радника и широка јавна дебата о њиховој улози у друштву. Посао наставника је неизмерно важан, али је у нашој

Култура

04.06.2018 у 21:40

Седница управљачког тела Европске Академије за филм у Београду

На иницијативу и у организацији Дубравке Лакић, филмског критичара и члана ЕФА из Србије, уз подршку стратешких партнера, од 8. до 10. јуна у Београду се одржава EFA Board Meeting – полугодишња седница управљачког тела Европске Академије за филм које чине еминентни редитељи, продуценти и челници фондова из Европе. Овим поводом сусрет са српским филмским ствараоцима и професионалцима имаће и председница борда ЕФА, славна филмска редитељка Агњешка Холанд, директор ЕФА са седиштем у Берлину Марион Доеринг, шпански продуцент Антонио Саура (подпредседник борда ЕФА), исландски редитељ Балтазар Кормакур, директор израелског филмског фонда Катријел Шори, као и продуценти из Италије, Румуније, Шпаније, Француске, Велике Британије, Немачке...

Култура

31.05.2018 у 10:06

Одлазак професора Предрага Бајчетића

У Београду је синоћ, у 85. години, преминуо Предраг Бајчетић, угледни српски редитељ, продуцент и чувени професор који је одшколовао читаве генерације српских глумаца. Предраг Бајчетић је био јединствен по свом професорском хабитусу и начину рада. Завршио је Академију за позоришну уметност у Београду 1956. у класи Хуга Клајна. У његовој класи на Факултету драмских уметности, где је радио од 1964, студирали су Војислав Брајовић, Светлана Бојковић, Тања Бошковић, Љиљана Драгутиновић, Никола Којо, Ана Софреновић, Катарина Радивојевић и многи други. Током каријере Бајчетић режирао је у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, Народном позоришту, Телевизији Београд. Режирао је филмове „Пораз”, „Петак вече”, „Хајде да се играмо”… Радио је и у Норвешкој, где је у Ослу повремено држао семинаре за студенте глуме и режирао у Позоришту Ворт у Молдеу. Строг и нежан истовремено, увек је тражио више, кажу његови студенти. Док је радио на представи, трагао је да открије онај прави и најсавременији израз за тај текст. На питање шта је то савремено у позоришту, једном приликом је рекао: – Савремено је све што људе у гледалишту нагони на размишљање, што их бодри и оплемењује. Није савремено оно што дотрајава свој век, што обесхрабрује и понижава. Несавремено је оно што изазива досаду и учмалост; позориште које не проповеда своје идеје, јер их можда нема, редитељ и глумац који не живе данашњим ритмовима, не разумеју нове речи. Савремено је – оно што као ватра, као енергија струји са сцене. А пре и после свега – речи песника. Без песника позориште је само забава, оно је школа која ће нам досађивати придикама о хуманизму и лепим прошлим временима.

Култура

30.05.2018 у 11:02

Дигитална „Лепота порока”

Култно филмско остварење Живка Николића из 1986. године „Лепота порока” рестаурирано је, а дигитална копија премијерно је приказана под отвореним небом на Калемегданској тераси као део пројекта „Вип кинотека”. Легендарни југословенски класик окупио је великане нашег глумишта – Петра Божовића, Миру Фурлан, Миру Бањац, Милутина Миму Караџића, Бору Стјепановића, Добрилу Ћирковић, Бору Беговића, Милу Мирановић, Миодрага Крстовића, Еву Рас, Весну Пећанац… од којих су неки синоћ били у публици, а међу њима и композитор Зоран Симјановић и директор фотографије Радослав Владић. – Духовити приказ контрадикторне стварности овог поднебља чини овај филм једном од најгледанијих комедија, која добија нову вредност сарадњом Југословенске кинотеке и „Випа” – нагласио је Југослав Пантелић, директор

Култура

27.05.2018 у 11:00

Београд у новијем српском филму

Достојевски је говорио да је сама стварност фантастичнија од уобразиље. Верујем да ни најмаштовитији редитељи нису могли да предвиде обим промена које ће снаћи Београд у последњих 30 година – рекао је филмски критичар Срђан Вучинић на округлом столу „Београд у новијем српском филму 1992–2018.” који је одржан у Српском књижевном друштву. Изабрани период обухвата четврт века, време од распада Југославије и увођења санкција нашој земљи. – Занимљиво је да се те 1992. појављују два филма: постмодернистичка бајка „Ми нисмо анђели” Срђана Драгојевића и „Дезертер” Живојина Павловића који се догађа у Вуковару, док је Београд позадина фронта – рекао је Вучинић.

Култура

26.05.2018 у 21:41

Сусрет два генија

Обојица опчињени младом, лепом и духовитом Леонором де Виберо, љубитељком позоришта, неоствареном глумицом и вереницом остарелог шпанског војводе, у Кастиљи се, уочи њеног венчања, срећу средовечни Мигел де Сервантес, већ признати писац, и Вилијам Шекспир, још на почетку каријере. У чудноватим и комичним околностима, они се прво упуштају у књижевни, љубавни па и мачевалачки дуел, да би, на крају, помажући несташној, али племенитој Леонори, од супарника постали савезници. Што је најважније, ова авантура се судбоносно одразила и на њихово стваралаштво. Немогући – или ипак могући? – сусрет двојице великана догодио се у филму „Мигел и Вилијам” редитељке и сценаристкиње Инес Парис, који је београдска публика (први пут) имала прилике да види у четвртак у Дому омладине, на ревији

Пријавите се на нашу маилинг листу