Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,96	118,67	118,32
100,28	100,88	100,58
103,91	104,53	104,22

Култура

30.07.2018 у 15:46

Вучић обишао екипу филма „Crawl” која снима у Београду

Председник Србије Александар Вучић обишао је екипу филма „Crawl”, која снима сцене у Луци Београд. Председник Вучић разговарао је са продуцентима филма и представницима најзначајније светске филмске куће Paramount pictures, којима је ово први филмски пројекат у Србији, вредан 17 милиона долара, саопштила је Служба за сарадњу са међима председника Србије. „Изузетно ми је драго што још једна од холивудских продукција своје снимање почиње у Србији. Овакви пројекти су веома значајни за промоцију наше земље. Наставићемо да радимо на томе да Србија постане омиљена дестинација великим филмским кућама, као што је Paramount pictures”, истакао је председник Вучић. Он је подсетио да је у Србији последњих неколико година снимљено више од 50 међународних филмских пројеката и изразио очекивање да

Култура

26.07.2018 у 22:00

Време је за новог Валтера у Кини

У Београду је данас пала прва клапа играног филма „Бекство из Београда”, што је званично прва сарадња Републике Србије и Републике Кине на пољу целовечерњег филма. Филм ће у целости бити снимљен на територији Београда, а поред кинеских глумаца, у филму игра и наш глумац Драган Мићановић. Главни јунак ове измаштане приче је Жоу Сијао, ратни ветеран и некадашњи члан мировне мисије који већ двадесет година живи у Београду и ради као ноћни чувар у Музеју савремене уметности. Да ли ће он бити одговоран за нестанак експоната из овог музеја сазнаће гледаоци филма који прати његов покушај да се извуче из коцкарских дугова, али и развој односа оца и кћерке, и у том смислу представља спој жанрова акције, комедије и мелодраме. Копродуценти су београдска кућа „Емоте” и „Broken Star Films” из

Култура

26.07.2018 у 10:58

Ревија српског независног филма у српском Холивуду на Руднику

МУТАЊ - Ревија независног оф филма Србије биће одржана од 27. до 29. јула ове године у селу Мутањ на планини Ридник у такозваном српском Холивуду, најавили су данас организатори. Реч је о маниестацији која окупља филмове који настају у приватним продукцијама, ван званичних кинематографгских институција Србије и без било каквих фондовских подршки било ког нивоа. На овогодишњој манифестацији биће приказано 7 флмова у конкуренцији и 8 гостујућих, ван конкуренције. Жири ће доделити Великог, Средњег и Малог „сумског патуљка” који симбилизује шуму и рударе, ликове из Шнежане и 7 патуљака и пандан је америчком Оскару који се додељује у америчком Холивуду. Иначе, фестивал је основао је млади ентузијаста Иван Јаковљевић из села Мутањ. Уз техничку и оргнизациону подршку београдске

Култура

20.07.2018 у 22:00

Златни торањ филму „Девојка” Лукаса Донта

Суботица – Златни торањ за најбољи филм на 25. Фестивалу европског филма на Палићу припао је филму „Девојка” редитеља Лукаса Донта. Награда за најбољу режију Палићки торањ отишла је у руке Клостера Расмуса Броа, за данско остварење „Кртица”, док је специјално признање додељено шпанском филму „Кармен и Лола” редитељке Аранче Ечеварије. У жирију којим је председавала мађарска редитељка Илдико Ењеди, били су и Наташа Нинковић, глумица (Србија), Иева Норвилијен, продуценткиња и глумица (Литванија), Ибрахим Кома, глумац (Француска), и Маринус Грутхоф, редитељ (Холандија). Одлука о наградама донета је једногласно, а како је атмосферу са одлучивања пренела Наташа Нинковић, најдуже се разговарало управо о додели специјалног признања. „Била сам изненађена колико слично, готово исто

Култура

19.07.2018 у 22:00

Шта да урадимо са својим малим кратким животом

25. ПАЛИЋ Мађарској редитељки Илдико Ењеди Палић и његова околина нису непознати, овде је боравила и пре, са супругом Немцем, историчарем књижевности. Прошле године ипак није успела да стигне на Фестивал европског филма на Палићу када је приказан њен филм „На телу и души“ који је те године у Берлину добио „Златног медведа“. Филм је био и у трци за Оскара за најбољи филм са неенглеског говорног подручја. Бајковиту прича о двоје неприлагођених, који се повезују захваљујући необичној ситуацији да сањају исте снове, Илдико Ењеди написала је и режирала инспирисана једним стихом песникиње Агнеш Нађ Немеш. Филм је доживео велики успех, као уосталом и сви претходни. Њен први филм био је „Мој 20. век”, а у Мађарској је истицано да јој је након тог филма сарадњу нудио и Дејвид Боуви – да

Култура

19.07.2018 у 15:18

Кустурица: Музика је сестра филма

Музика је сестра филма, а то су потврдили и светски познати уметници који су наступили на овогодишњем, шестом „Бољшој” фестивалу руске класичне музике, рекао је оснивач тог фестивала Емир Кустурица који је најавио снимање новог филма. Ове године гости фестивала били су највећи аутори света који су управо најбољи да потврде идеју да је филм проистекао из идеје о музици, рекао је Кустурица у разговору са новинарима, последњег дана фестивала, и као пример навео наступ америчког гитаристе Герија Лукаса који је својим музицирањем оживео нему филмску комедију „Шаховска грозница” редитеља Всеволда Пудовкина из 1925. године. „Када би у будућности било могуће да се један даровит извођач, уметник попут Дениса Мацујева (светски познати пијаниста) прикључи на справе које преносе оно што је у

Култура

18.07.2018 у 22:00

Милена је културно добро наше државе

Палић – Прва и почасна председница Савета фестивала и прва добитница награде „Александар Лифка“ за допринос европском филму Милена Дравић, после неколико година одсуства вратила се на Палић. Публика ју је поздравила стојећи, дуготрајним аплаузом, налик оном који се проламао сваки пут у првих осам фестивалских година када би председница дошла да отвори Фестивал. Поводом јубилеја, 25 година постојања Фестивала, директор Радослав Зеленовић уручио јој је сребрњак. Такође је приказан документарни филм Милоша Радовића о Милени Дравић. Пре тога, у изложбеном простору Отвореног универзитета отворена је изложба „Милена” коју су припремили Стефан Арсенијевић и Маја Медић. На изложби је 71 фотографија које су само део њеног богатог стваралачког опуса.

Култура

17.07.2018 у 22:00

Палић се бори против биоскопске апатије

Палић – Британски глумац Брајан Кокс у понедељак увече на Летњој позорници из руку директора фестивала Радослава Зеленовића преузео је награду „Александар Лифка“ за допринос европској филмској уметности. На сусрету са новинарима јуче, говорећи о награди која носи име пионира европске кинематографије, Брајан Кокс је рекао да су управо овакви фестивали, попут палићког, важни јер се боре против биоскопске апатије и пружају ретку шансу уметничком и малом филму који у мултиплекс дворане не може да се пробије од блокбастера и холивудских хитова. Кокс је један од најупечатљивијих представника онога што се сматра британском школом глуме.

Култура

14.07.2018 у 10:47

Почиње фестивал европског филма на Палићу

Суботица – На Летњој позорници на Палићу вечерас почиње 25. Фестивал европског филма и до 20. јула биће приказано 12 филмова. Селектор званичног фестивалског програма Ненад Дукић рекао је да овогодишњи избор филмова показује да европски редитељи осећају одговорност да говоре о важним темама са којима се данас суочавају друштва – од мигрантске кризе, преко социјалне, до кризе вредности у либералном капитализму. На отварању фестивала, ван конкуренције, биће приказан италијански филм „Срећан као Лазаро” редитељке Алиће Рорвахер, а наредних вечери у такмичарској селекцији биће приказани филмови „Стикс” Волфрама Фишера (Немачка), „Девојка” Лукаса Донта (Белгија), „Кристал” Дарје Зук (Белорусија), „Некретнине” Аксела Петерсена (Шведска), „Година мајмуна” Владимира Блазевског (Македонија),

Култура

08.07.2018 у 22:00

Кристални глобус румунском филму

Карлове Вари – Фестивалски Гран-при, награда Кристални глобус за најбољи филм 53. Карлове Вари фестивала, као и новчани износ од 25.000 америчких долара, одлуком жирија којим је председавао Британац Марк Кузенс, припали су румунском филму „Не занима ме ако ћемо се уписати у историју као варвари” Раду Жудеа. Још почетком фестивала, када је овај филм био приказан, по реакцијама критике, али и саме публике, било је јасно да је један од фаворита, јер је реч о храбро и снажно испричаној причи која се дотиче оних неславних делова у румунској историји. Злочина над Јеврејима које је починила румунска војска током Другог светског рата, у оне три године колико је ратовала уз немачке нацисте. О масакру у Одеси и низу других злочина Раду Жуде проговарана неуобичајен начин, кроз улични

Пријавите се на нашу маилинг листу