Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,98	118,69	118,34
104,48	105,11	104,8
103,76	104,38	104,07

Свет

27.08.2018 у 10:00

Да ли ће амерички председник Доналда Трамп, како је недавно сам натукнуо, прихватити укидање јурисдикције Украјине над црноморским полуострвом Кримом, и његово стављање под надлежност Москве? Да ли је слично размишљање Трамповог саветника за националну безбедност Џона Болтона само додатна потврда новог приступа Вашингтона бившој совјетској републици? Да ли слична судбина следује и побуњеном Донбасу? И да ли је констатација украјинског интернет портала „Главред” да друга по величини европска држава опасно клизи ка губитку суверенитета, заиста утемељена на чињеницама? Како тренутно изгледа, све се креће управо у овом правцу.

Свет

13.08.2018 у 08:00

Трамп враћа услугу Путину

Да ли је амерички председник Доналд Трамп решио да се реваншира свом руском колеги Владимиру Путину за „помоћ” коју му је овај пружио уочи избора у САД 8. новембра 2016? Ако и јесте, то чини на изузетно неуобичајен начин – увођењем Русији нових жестоких економских санкција. О чему се, заправо, ради? Како је најављено у Вашингтону, 22. августа би на снагу требало да ступи нови круг санкција против деценијског идеолошког противника. И то најжешћи до сада. Укратко, већ постојеће казне због анексије Крима и рата у Украјини, које су у великој мери погодиле неке од највећих руских компанија као и богате појединце, биће удвостручене.

Свет

30.07.2018 у 09:00

САД не дају референдум Донбасу

Референдум којим би, евентуално, био регулисан статус двеју побуњених украјинских република – Доњецка и Луганска – не сме да се деси, какав год његов исход био. То следи из става Курта Вокера, специјалног представника америчког Стејт департмента за решавање проблема на југоистоку бивше совјетске републике. Вођени оним што се 2014. догодило на Криму (његово припајање Русији након позитивног изјашњавања тамошњег становништва), у Вашингтону су свесни да би сличан развој ситуације у Донбасу представљао нови шамар глобалном угледу најмоћније западне силе, а на то она, једноставно, не би могла да узврати. Да Русија пре четири године није преузела контролу над стратешки кључним црноморским полуострвом, Украјина би до данас била на самом прагу Европске уније, али пре свега – НАТО-а. У

Свет

04.02.2018 у 22:00

Нико нема користи од украјинског рата

Украјина се спрема за велики рат. Тако је најавио председник Петро Порошенко, а његовој одлуци су се још у октобру прошле године приклонили и депутати тамошње Врховне раде (парламента). Бој би требало да се води против Русије, а са циљем повратка побуњених територија Донбаса и Крима под јурисдикцију Кијева. Ко ће конкретно потегнути оружје, и које, и кренути у сусрет противнику одлучиће генерали. Јер ово неће бити пука антитерористичка акција попут досадашњих, већ озбиљан подухват са могућим несагледивим последицама по све сукобљене стране. Према саопштењима посматрача ОЕБС-а на линији фронта већ се увелико копају ровови и склоништа, постављају минска

Свет

07.01.2018 у 22:00

Нова фаза путинизма

Редовни председнички избори у Русији, најављени за март, увелико привлаче пажњу међународне јавности. Али не због уобичајене дилеме: ко би у наредном шестогодишњем мандату могао да води највећу државу? Останак Владимира Путина у Кремљу се ни у којој варијанти не доводи у питање. Али зато мало ко верује да ће године до марта 2024. и тадашњих избора протећи без озбиљних промена. Уосталом, и сама Русија је узрочник многих актуелних дешавања на глобалном плану, а то мора или да се оправда, или да се – плати. Путинизам (период којим се означава владавина садашњег шефа државе) прошао је кроз неколико развојних фаза. На самом старту (2000) требало је ослободити се наслеђа Бориса Јељцина и апатије у коју је пред крај 20. века запала Русија. То је био главни циљ првог Путиновог председничког

Свет

25.12.2017 у 10:59

Снајперске пушке за Порошенкoву војску

У Вашингтону су решили да коначно „озбиљно помогну” Украјини у њеном рату против отцепљених република, Доњецка и Луганска. На том трагу, у Пентагону су смислили да су војсци Петра Порошенка, више од свега, потребне – снајперске пушке. И то у количини вредној 41,5 милиона долара. Додуше, нико од надлежних не наводи примере ратова до сада добијених сличним оружјем, али рачунају, ако су снајперисти успели да обаве добар посао током велике побуне на кијевском тргу Мајдан, нема разлога да слично не покушају и на побуњеном југоистоку земље. А могуће и на Криму. Подсетимо, тих тешких дана у украјинској престоници су непознати снајперисти усмртили више десетина људи, док се број рањених мерио стотинама.

Свет

19.11.2017 у 21:41

Муке кијевских дипломата

Дипломате из Кијева као да су наумиле да отворе што више спољнополитичких фронтова. Како се испоставило, Москва није једина европска престоница са којом имају проблема. Неспоразуми се на неки чудан начин гомилају и у контактима са доказаним партнерима из Европске уније, пре свих Пољском, Мађарском, Румунијом, а однедавно и са Израелом и – Србијом. У суштини, није реч о драматичним разилажењима у гледању на данашњи распоред моћи у Европи или свету. Напротив, често је у питању недопустива неопрезност или исхитреност, сасвим довољна да се скрене пажња на судбину бивше совјетске републике. Да ли то значи да Украјина нема јасну спољну политику или да потезе Кијева вуче неко ко за то није надлежан?

Свет

29.10.2017 у 22:00

Путин у Кремљ ипак не шаље своју марионету

Да ли ће актуелни руски председник Владимир Путин остати на власти још један мандат, или ће од марта наредне године Кремљом газдовати његова верна копија? И да ли у овој причи има места и за некога трећег, некога ко је тренутно у дубокој политичкој сенци? Наведена дилема све чешће се повлачи по медијима, домаћим и светским. У сваком случају, како кажу аналитичари, било какав непредвиђени исход могао би земљу да уведе у период дуготрајне нестабилности. Наведена размишљања заснивају се на одавно увреженом ставу да је у евроазијском џину све до детаља под контролом Путина. Објективно, такво размишљање има основа, ако ни у чему другом а оно у чињеници да је поменути на власти, практично, дуже од 17 година.

Свет

24.09.2017 у 22:00

Назад у изгубљени рат

Украјински председник Петро Порошенко са усхићењем је примио недавну вест да је у оквиру новог војног буџета САД за његову земљу у 2018. предвиђена донација вредна чак 500 милиона долара. Реч је о могућим испорукама наоружања које би било употребљено на ратишту у проруској побуњеничкој области Донбас. „Први пут предлаже се на законодавном нивоу испорука Украјини такве војне опреме као што су радиолокациони уређаји, средства за противваздушну одбрану и надзор на мору, за проналажење мина, као и известан број патролних бродова”, саопштио је Порошенко. Обични Украјинци са мање ентузијазма пропратили су ту информацију.

Свет

17.09.2017 у 21:33

Притисак на Спутњик, упозорење и за америчке новинаре

Медијске несугласице на релацији САД–Русија нису новост. Али када се укључи амерички Федерални истражни биро (ФБИ) ствари добијају сасвим другачију конотацију. А управо то се догодило пре неколико дана када су амерички безбедњаци одлучили да „преслишају” двојицу бивших сарадника руске информативне агенције Спутњик, Ендруа Фајберга и Џозефа Џона Фајонда. Наравно, све у вези са сумњама о умешаности Русије у тамошње прошлогодишње председничке изборе.

Пријавите се на нашу маилинг листу