Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Економија

07.09.2018 у 22:00

Култни ресторан „Мањеж” у центру Београда отишао је на добош. Продаје га Експо банка, чије је сада власништво, по основу активиране хипотеке. Чешка Експо банка купила је прошле године кипарску Марфин банку па нема сумње да се ради о кредиту и активираној хипотеци из њиховог времена. Банка је огласом у новинама упутила позив за достављање понуда, што значи да се није определила за продају на аукцији, а путем огласа понудила је на продају 185 квадратних метара у приземљу зграде. Све је више станова, кућа, пословног простора, њива, шума за које је банка, због неплаћања рата кредита, покренула хипотеку. Тачних података колико је активираних хипотека нема, јер нису сви такви кредити осигурани код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК). Код њих су осигурани стамбени

Економија

21.08.2018 у 22:00

НБС казнила 11 банака

Клијентима банака који сматрају да су их оне оштетиле сигурно прија што је Народна банка Србије (НБС) новчано казнила чак 11 банака. Према извештају сектора за заштиту корисника финансијских услуга централне банке, у првих шест месеци изречено је петнаест новчаних казни за 11 банака, што значи да су неке добиле и по две новчане казне. То су Адико, Сосијете женерал, Рајфајзен, НЛБ, ОТП, АИК, Комерцијална, Пиреус, Теленор банка, Директна банка, Сбербанка, Уникредит банка. Међутим, Народна банка, позивајући се на Закон о тајности података, не наводи шта је конкретно која банка згрешила и колике су износе казни платили. Из њиховог извештаја види се да код банака има непоштене пословне праксе, као и неправичних уговорних одредби.

Економија

21.08.2018 у 11:22

Због кршења прописа кажњено 11 банака у Србији

Народна банка Србије (НБС) је у првих шест месеци ове године изрекла петнаест новчаних казни против 11 банака у Србији због кршења прописа којима се уређује област о заштити корисника финансијских услуга. Како је Танјугу речено у НБС, казне су изречене у складу са Законом о платним услугама и Законом о заштити корисника финансијских услуга, а због утврђених неправилности, као и због непоштених пословних пракси и неправичних уговорних одредаба. Из централне банке додају да се распон новчаних казни, прописан наведеном законском регулативом, креће од 50.000 до 800.000 динара, односно од 80.000 до 1.000.000 динара, а за непоштену пословну праксу и неправичне уговорне одредбе од 200.000 до 2.000.000 динара. У периоду од 1. јануара до 30. јуна ове године, НБС је донела укупно 22 решења

Економија

11.08.2018 у 22:00

Кредит без одласка у банку

Шта све можеш без банкара? Ову, иначе врло популарну игру, не играју сами банкарски службеници, већ управо њихови клијенти. А зашто би када због ње остају без доскора добрих радних места. Конкуренција у банкарству је велика, а дигитална трансформација у овој области је, чини се, највише одмакла. Оне не могу више да буду само организације које дају кредите или код којих се плаћају рачуни, већ морају клијентима да пруже и додатне, целовитије услуге. Већину банкарских услуга сада је могуће остварити без контаката са човеком. Последњих хит је опремљеност банака паметним банкоматима на којима грађани могу 24 часа да преносе новац с рачуна на рачун, да с рачуна подижу или уплаћују динаре и евре, обављају мењачке послове у ове две валуте, измирују рате по кредитима и кредитним картицама, као

Економија

08.08.2018 у 22:00

Дозвољени минус као казна

Камате на дозвољени минус на текућем рачуну остале су имуне на сва снижења цене новца у банкарском сектору последњих година. Преполовљене су камате на стамбене зајмове, као и на зајмове у динарима, које сада у просеку износе око десет одсто, евро индексирани зајмови просечно коштају око пет одсто, о суноврату камата на штедњу да се не говори. Међутим, камата на прекорачење по текућем рачуну и даље просечно износи око 30 одсто годишње. У Србији има чак 7,5 милиона текућих рачуна, а њих је отворило пет милиона грађана, што значи да неки грађани имају по два и више рачуна. Није тешко закључити да је и број дозвољених минуса приближан. Коришћењем дозвољеног прекорачења грађани су позајмили око 46 милијарди динара или безмало 400 милиона евра. Подаци Удружења банака показују да је 239.000

Свет

08.08.2018 у 22:00

„Фејсбук” жели податке и о банковном рачуну

Пре великог скандала са фирмом „Кембриџ аналитика” корисници „Фејсбука” су можда били спремнији да поделе са компанијом Марка Закерберга податке о платним картицама и финансијском билансу. Сада велика већина сигурно зазире и од саме помисли на то, због чега је вест да највећа друштвена мрежа на интернету од банака тражи осетљиве финансијске податке изазвала буру. Како је у уторак објавио „Волстрит џорнал”, калифорнијски џин је од водећих америчких банака Чејс, Џеј Пи Морган, Ситибанк, Велс Фарго и Ју Ес Банкорп тражио детаљне финансијске податке о томе како и где њихови клијенти троше новац. Циљ је, како се наводи, да натера кориснике да још више времена проводе на овој мрежи, и то тако што би се поставио као посредник између клијената и банака за неке основне услуге. На пример, уместо

Економија

08.08.2018 у 11:12

Добит Комерцијалне банке у првом полугодишту 31 милион евра

Комерцијална банка је у првих шест месеци 2018. године остварила добит пре опорезивања у износу од три милијарде и 621 милион динара (31 милион евра), чиме је наставила позитивне трендове у пословању, саопштено је из те банке. По висини акционарског капитала, Комерцијална банка је и даље међу лидерима на тржишту, док је по питању стабилности пословања тренутно карактерише натпросечна ликвидност и капитализованост, у прилог чему говори показатељ адекватности капитала, који износи 29,3 одсто, што је значајно изнад регулаторног лимита који прописује Народна банка Србије од 12 одсто. Ниво штедње у банци је на дан 30. јуна 2018. године износио више од 1,6 милијарди евра, што значи да и током 2018. године оправдава указано поверење клијената. По нивоу билансне активе, према последњим

Економија

03.08.2018 у 14:55

Банка микроскопским словима обавестила клијенте о поскупљењу услуга

Клијентима једне банке која послује у Србији ових дана стижу писма са обавештењем о новим тарифама платних услуга и увођењу неких нових намета, попут накнаде за упит стања на банкомату, при чему је табеларни приказ нових цена одштампан у „микроскопском” фонту. Из Народне банке Србије упозоравају да то није прихватљиво и најављују да ће у наредном периоду прописати величину и фонт слова које ће банке у нашој земљи морати да користе приликом штампања обавештења о услугама које нуде клијентима. „Банке, као и платне институције и даваоци лизинга, дужне су да информације и обавештења пруже на јасан и лако разумљив начин, а претпоставка да обавештења буду јасна и лако разумљива је да она буду пре свега – читљива”, кажу за Танјуг у НБС. Важећи прописи не уређују фонт и/или величину

Економија

03.08.2018 у 13:52

Пресуда о раскиду кредита у швајцарцима укинута на Врховном касационом суду

Врховни касациони суд (ВКС) усвојио је захтев једне банке у Србији за ревизију и укинуо правоснажну пресуду којом је због промењених околности 2016. године био раскинут уговор између те банке и корисника стамбеног кредита од 145.000 швајцарских франака. Овом одлуком која је објављена на сајту ВКС, цео случај је враћен на почетак - првостепеном - Вишем суду у Новом Саду на поновно суђење, јер је током ревизије ВКС утврдио да је дошло до погрешне примене закона, јер су пропустили да утврде све чињенице важне за доношење одлуке. ВКС је поред осталог констатовао да су у овом случају Виши и Апелациони суд у Новом Саду пропустили да утврде да ли су корисници кредита након енормног скока швајцарског франка тражили конверзију главнице кредита у евре...

Економија

31.07.2018 у 22:00

Више од 100.000 грађана у недозвољеном минусу

Око 110.000 грађана Србије има проблем да изађе из недозвољеног минуса, а ова врста позајмице их папрено кошта с обзиром на то да каматне стопе иду и до чак 70 одсто годишње. Иначе, позајмице по текућим рачунима, такозвани дозвољени минус и даље је један од најскупљих видова задуживања. Према подацима Народне банке Србије, каматне стопе на дозвољена прекорачења по текућем рачуну износе у просеку 29,3 процента иако се у неким банкама крећу и до 36,05 одсто годишње. Иако су банке од 2013. године биле под притиском НБС да смање камате на овај вид задуживања, оне су их до сада обориле 5,6 одсто, док су истовремено каматне стопе на динарске кредите становништву снижене 10,3 процената. Иначе, Србија има вероватно највише камате на дозвољени минус у Европи. Још 2012. године у Европи просек је

Пријавите се на нашу маилинг листу