Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Економија

17.11.2018 у 10:32

Банкарско тржиште Србије се протеклих година знатно променило, смањује се број малих банака које постају део система „великих играча”, а у наредном периоду може се очекивати даље укрупњавање овог сектора и продаја удела у банкама чији је већински власник држава. Тренд смањења броја запослених у банкарском сектору Србије, започет је у току 2009. године када је у њима радило 30.876 људи, а данас је та бројка 22.467, што је за 8.409 људи мање у банкама Србије. Од 34 банке (21 приватна) колико их је било пре десетак година, данас је та бројка 28, од којих су 23 приватне, а у пет банака у Србији држава је већински власник. Пре десетак година, 13 банака су биле „српске” од чега је девет било у власништву државе као већинског акционара, док су четири биле у власништву приватних

Економија

13.11.2018 у 21:23

Консолидација банкарског тржишта Србије

Талас преузимања који је запљуснуо банкарско тржиште Србије с једне стране је сасвим очекиван, а с друге потпуно неочекиван. Очекиван је зато што експерти тврде да је 29 банака превише за земљу чији је бруто домаћи производ прошле године био мањи од 37 милијарди евра. А неочекиван је зато што су раније углавном постојеће домаће банке куповали странци, а у последње време банке са страним капиталом купују домаћи бизнисмени. Први је потез повукао Миодраг Костић, који је у међувремену постао стопостотни власник АИК банке, да би она потом преузела Алфа банку. Прошле године АИК банка је била прва у Србији по нето профиту од 118 милиона евра, четврта по капиталу од пола милијарде евра и шеста по укупно одобреним кредитима од скоро 1,8 милијарди евра, извештава агенција Бета. Нови

Економија

09.11.2018 у 21:00

Зашто су скупе виза и мастер картице

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против „Визе” с образложењем да је нарушила правила конкуренције на тржишту у погледу висина трговачких накнада. Овим се на удару комисије нашао и други велики, а страни, картичарски систем у Србији после „Мастеркарда”. Нејасно је само зашто комисија то сада ради када је пре неколико месеци Народна банка Србије (НБС) стала на пут висини картичарских накнада, односно на њен предлог скупштина је у јуну усвојила Закон о међубанкарским накнадама који ограничава њихову висину. Овим законом, који ступа на снагу 17. децембра, међубанкарске провизије снижавају се фазно – најпре на 0,5 одсто за дебитне картице, односно на 0,6 одсто за кредитне картице, а од 17. јуна 2019. године међубанкарске накнаде ограничавају се на 0,2 одсто за дебитне

Свет

09.11.2018 у 16:34

Француска оптужује швајцарску банку за подршку прању новца

ПАРИЗ – Француски тужиоци затражили су од суда у Паризу да швајцарској банци УБС изрекне казну од 3,7 милијарди евра на темељу оптужбе да је помагала богатим Французима да избегну плаћање пореза. После седам година истраге и прекинутих преговора о нагодби, банка УБС је оптужена за „прање” прихода од пореских превара и за придобијање клијената на незаконит начин у Француској, преноси Танјуг. „Избегавање плаћања пореза је ништа друго до поткрадање заједнице”, упозорио је на суду тужилац Ерик Русо. Други тужилац Серж Рок је рекао да је УБС циљано одржавала и водила рачуне људи који су избегавали плаћање пореза. Према француском закону, оптуженима за прање новца може се одредити казна у висини половине износа „опраног” новца. Тужиоци процењују да су УБС-ови клијенти од пореских

Економија

08.11.2018 у 23:59

Референтна камата остаје три одсто

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је, на јучерашњој седници, да задржи референтну каматну стопу на нивоу од три процента. Извршни одбор је приликом доношења те одлуке имао у виду очекивано кретање инфлације и њених фактора у наредном периоду, као и ефекте досадашњег ублажавања монетарне политике, саопштено је из НБС. Централна банка наводи да су инфлаторни притисци остали ниски и у условима снажног привредног раста. Инфлација је наставила да се креће у границама циља и у септембру је износила 2,1 проценат, а према новембарској централној пројекцији, остаће ниска и стабилна у таргетираном распону од три одсто плус, минус 1,5 процентних поена међугодишње до краја периода пројекције, односно у наредне две године. Из НБС поручују да ће у средњем року кретање инфлације бити пре

Свет

31.10.2018 у 13:37

Највећа светска „банка у сенци”

Након неуспеха Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) на покрајинским изборима, најпре у Баварској, а потом и у Хесену, Ангела Меркел је поручила да се више неће кандидовати ни за место канцелара Немачке ни за председника партије. Према информацијама медија као један од кандидата да је наследи на челу странке, чији први човек ће бити познат после избора у децембру, помиње се Фридрих Мерц (62), немачки адвокат и политичар. Ради се о некадашњем члану Европског парламента (1989-1994), Бундестага (1994-2009) и лидеру парламентарне групе ЦДУ и њене сестринске баварске партије Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) (2000-2002) који је након напуштања политике радио у бројним компанијама. Од 2009. је члан непрофитне организације „Атлантски мост”, групе утицајних политичара и руководилаца, који је

Економија

29.10.2018 у 14:45

Месечно уштедимо 4.819 динара, новац за хитне случајеве

У Србији скоро половина грађана (48 процената) штеди новац, а месечно се „у новчанику” сачува у просеку 4.819 динара, показује најновије истраживање Ерсте Групе о штедним навикама и ставовима грађана Србије. Остављање новца са стране важно је за две трећине грађана Србије, а најзначајније је старијима од 50 година, показују резултати истраживања о навикама, понашању, ставовима, мотивима и бригама које грађани Србије имају у вези са штедњом, а које је Агенција за тржишна истраживања ИМАС Интернатионал спровела за Ерсте Групу, преноси Танјуг. Осим у нашој земљи, исто испитивање спроведено је и у Аустрији, Чешкој Републици, Словачкој, Мађарској, Румунији и Хрватској. Према овом истраживању, главни мотив за чување новца у Србији јесте стварање финансијских резерви за хитне

Економија

26.10.2018 у 19:05

Суд признао банкама наплату трошкова обраде кредита

Правни став Врховног касационог суда (ВКС) о дозвољености уговарања трошкова кредита наишао је на различита тумачења банака и представника Удружења грађана „Ефектива”. Генерални секретар Удружења банака, Верољуб Дугалић, изјавио је да је ВКС заузео став да банке имају право на наплату трошкова обраде кредита управо због различите праксе која је до сада постојала у првостепеним судовима када је реч о тужбама клијената против банака. – После става Врховног касационог суда, сви судови имају упутство како да раде убудуће – рекао је Дугалић за ТВ Прва и навео да постоји око 7.000 тужби грађана против банака. „Све ће то да падне и све ће то на крају да плате грађани”, сматра Дугалић. Упитан о позиву адвоката да грађани туже банке, Дугалић каже да у овом случају имају корист само

Економија

23.10.2018 у 07:42

У Србији све мање домаћих банака

Власничка структура банака у Србији у наредним месецима биће знатно промењена и по свему судећи биће још мање домаћих банака. Међу 28 банака, сада је седам домаћих, од којих је пет у државном већинском или мањинском власништву, а две су у приватном власништву. На листи десет највећих банака мерено билансном активом три су домаће – Комерцијална, АИК и Поштанска штедионица. Међутим, Комерцијална банка, где је држава највећи појединачни акционар са уделом од 41,7 одсто, у поступку је приватизације и догодине ће вероватно бити у групи банака у власништву страних лица, преноси Бета. Министар финансија Синиша Мали је потврдио да ће до краја године бити продата ЈУБМЕС банка у којој држава има мањински власнички удео од 20,2 одсто, а у току је и формирање радне групе која треба да

Економија

22.10.2018 у 23:44

За наплату кредита пре времена мора да постоји оправдан разлог

Банке у Србији неће више моћи из било ког разлога који није законски и оправдан да проглашавају кредите доспелим, односно да раскидају уговоре с клијентима и наплаћују кредите превремено. Оваква одредба постоји у уговорима о кредиту већине банака које послују у Србији и веома често посежу за њом у случају када им се учини да је кредит ризичан и желе да га наплате раније. Апелациони суд у Београду недавно је потврдио пресуду Првог основног суда и ову одредбу прогласио ништавом. У пресуди, која је достављена редакцији „Политике”, стоји да је суд установио да банке на овај начин доводе клијенте у незавидну ситуацију

Пријавите се на нашу маилинг листу