Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
119,04	119,75	119,39
101,2	101,81	101,51
104,51	105,14	104,82

Култура

13.08.2017 у 20:22

У сумраку цивилизације

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Београд

09.08.2017 у 07:51

Савремена „Госпођа министарка”

Откако јој је муж постао министар, Живка не зна где главом удара од обавеза. Најважније јој је дотеривање, па трчи од фризера до маникира, а највише времена проћерда код педикира због чукљева. Једва успева да прочита све телеграме који стижу за њеног супруга министра и прибојава се да не пропусти нешто важно од дешавања, па шта ће онда народ рећи кад му није лако угодити. Овако се јадала жена новопеченог министра, коју је тумачила глумица Љиљана Стјепановић, на сцени Центра за културу „Влада Дивљан” где је изведена монодрама „Госпођа министарка”. Комад је режирао Гале Јанковић, према тексту Бранислава Нушића. Многобројна публика, која је испунила двориште здања у Улици митрополита Петра, потврдила је да су дела овог писца актуелна и данас. Хумором се најлакше приказује стварност

Култура

06.08.2017 у 22:00

Укроћена горопад и неукроћени фестивал

Будва – У оквиру програма 31. фестивала „Град театар” који се одржава од 5. јула до 17. августа, премијерно је изведена Шекспирова „Укроћена горопад” младог редитеља Зорана Ракочевића. Реч је о копродукцији Града театра, Црногорског народног позоришта и Факултета драмских уметности на Цетињу, подржаној од стране Министарства културе Црне Горе. Програм „Града театра” се ове године одвија у околностима изразите скромности, због чега је одабран мото „За три гроша”, инспирисан Брехтовом „Опером за три гроша”.

Култура

04.08.2017 у 21:21

Прве две деценије Мадленијанума

Одакле започети путовање у непознато? Вратимо се уназад, у 1997. годину. Некадашњи театар у Главној улици у Земуну, зграда која је служила као друга сцена Народног позоришта, била је у руинираном стању, али је Мадлена Цептер видела потенцијал те локације, положаја и величине… пише у тротомној монографији Мадленијанума (962 странице), која је управо објављена поводом обележава две деценије постојања ове земунске уметничке куће. Монографија о Мадленијануму као својеврсни уметнички пресек биће представљена у септембру.

Култура

03.08.2017 у 22:00

Делови Србије за које ЕУ није чула

Централна Србија и јужни део земље не могу да црпе средства из међународних фондова јер се не граниче са земљама, чланицама Европске уније. Крагујевац, Краљево, Ужице, Чачак, Прељина, Ариље... цела Шумадија, западна, јужна, па и југоисточна Србија не могу да црпе те фондове јер су им потребни партнери. Пограничне области са Бугарском и Румунијом имају могућности да реплицирају, али то иде доста отежано, док рецимо градови на северу чији су партнери Мађарска и Хрватска имају активну сарадњу и увелико користе средства из разних европских, међународних фондова.

Култура

29.07.2017 у 22:00

У уметности не постоји дипломатија

Од нашег специјалног извештача из Авињона Можда је слава глумца најпролазнија, како је писао Ками, али какав је само тренутак у коме он влада! Када се на сцену попне велика глумица, попут Жилијет Бинош, публика заустави дах. Тако је било на извођењу представе у којој интерпретира Барбару, француску шансоњерку, у завршници Фестивала у Авињону. Овај омаж певачици и композиторки, чији је живот пример истрајности и уметничке доследности, код Жилијет Бинош добија личну ноту. То је представа колико о Барбари, толико и о способности интерпретатора да се снагом маште и талента трансформише на сцени и напуштајући неподношљиву стварност поведе публику са собом.

Култура

28.07.2017 у 22:00

Фрљићев пут са Балкана у Немачку

После рада у неколико несређених земаља, човек пожели да живи у неком уређенијем, нормалнијем друштву где га неће сваки пут када долази на своју представу дочекати стотину, двеста демонстраната… изјавио је недавно редитељ Оливер Фрљић који на јесен наставља свој нови, у овом случају редитељски немачки циклус који ће трајати наредне три године. Зашто и не би, констатују позоришни хроничари, када Фрљићу немачка каријера и те како цвета. Све ово не би имало толики одјек да Фрљић у Сплиту није „проглашен” непожељним, у Варшави је „под истрагом”, односно да његове представе на Балкану али и у Пољској прате „гужве” увреде, претње, обезбеђују их кордони полиције… Оливер Фрљић тренутно борави у Мотовуну као члан жирија тамошњег филмског фестивала, а од септембра га чекају бројни позоришни

Култура

25.07.2017 у 22:00

Класика је мисија Дубровачких летњих игара

Од нашег специјалног извештача Дубровник – Овогодишње 68. Дубровачке летње игре отворене 10. јула као место сусрета, идеја и нових пројеката увелико су освојиле бројне тамошње аутентичне просторе. Током 47 фестивалских дана, приближно 2.000 уметника из целог света извешће око 80 драмских, музичких, балетских и других програма на више од 15 амбијенталних локација. Међу њима запажен наступ већ су имали српски виолиниста Стефан Миленковић, али и Битеф денс компанија која је гостовала са представом „Птице”, освојивши тврђаву Ревелин али и бројну публику.

Култура

23.07.2017 у 22:00

Позориште као покретни празник

Од нашег специјалног извештача Авињон - Када је пре седамдесет година Жан Вилар сањао о другачијем позоришту у дворишту Папске палате у Авињону, Европа се помаљала из рушевина у којима је нестао предратни свет. Било је то време утопије, када су постављани темељи новог друштва, из трауме коју је оставио нацизам и фашизам, солидарнијег и свеснијег опасности од идеологија које су Европу одвеле у пропаст. Вилар је желео да отвори позориште за све, да га измести из престонице у провинцију, да од забаве за грађанску класу направи политички освешћено позориште, које ће ослушкивати време и подстицати на дијалог.

Србија

11.07.2017 у 21:01

Биохемијски третман за позориште у Врању

Врање – Стручњаци Института за нуклеарне науке „Винча” интензивно раде на деконтаминацији зграде Народног позоришта „Бора Станковић” у Врању, користећи комбиновани биохемијски третман са напредним оксидационим техникама и третман озоном, изјавио је за званични сајт Врања Славољуб Стојменовић, помоћник градоначелника. Како је објаснио, овај третман се примењује у циклусима, тако да се распршивањем на бетонске плоче наноси одређена количина водоник-пероксида, а затим укључују УВ лампе и озон. У току једне смене поступак се понавља осам до десет пута, а како стручњаци раде и ноћу, то значи да се процес одвија без престанка.

Пријавите се на нашу маилинг листу