недеља, 27.09.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,95	117,6
	100,48	101,09	100,79
	108,36	109,01	108,68

Таг: историја

Друштво

26.09.2020 у 10:43

Мисија Халијард - 76. година од подвига српског народа

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – На Галовића пољу у Прањанима данас се обележава 76. година од Мисије Халијард, а у оквиру церемоније свечаног обележавања, званично ће бити отворен и аеродром изграђен у част једне од највећих акција спашавања савезничких пилота у Другом светском рату. Церемонији присуствују председник Србије Александар Вучић, премијерка Србије Ана Брнабић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, потпредседница владе и министарка Зорана Михајловић, амбасадор САД у Србији Ентони Годфри, оснивач Фондације Халијард Џон Капело, локални званичници... На почетку церемоније интониране су химна „Боже правде” и химна САД, након чега су присутни званичници положили венце у новоизграђеном Меморијалном комплексу и на тај начин одали почаст америчким прецима који су са овог места спашени и

Политика

20.09.2020 у 11:23

Албански историчар негира и цара Душана и цара Лазара

Историчар и писац Јусуф Буџови оценио је да је историја Косова и Албаније у уџбеницима скандалозна, говорећи о наводном утицају неистина српских историчара на историју Албаније, пише Газета Експрес. Буџови је, гостујући у програму РТВ Дукађини, оптужио Косово и Албанију за уметање историјских лажи у уџбенике, преноси Танјуг. „Данас је веома велики проблем јер је албанска историографија прихватила ово питање, ову њихову лаж, ја говорим о институционалној историји и историји Косова, а свуда се каже цар Душан, цар Лазар, средњовековна српска краљевина и укључили су то у уџбенике…Ова лаж се наставља, и сада је то укључено у истографију Косова и Албаније, у уџбенике и то је врло скандалозно и продаје се ова српска лаж као историјска истина, а није истина”, тврди Буџови. Окривио је

Београд

16.09.2020 у 21:36

Један дан у животу Прабеограђанина

Септембар у Гроцкој резервисан је за манифестацију „Дани европске баштине”, у складу са богатством културне баштине у окружењу и овогодишњом темом „Наслеђе и образовање”. Центар за културу општине Гроцка наглашава потенцијал наслеђа као оруђа за учење, али и инспирације за будућност, користећи могућности нових технологија и дигитализације. Прва у низу несвакидашњих „пикник трибина” са Смиљаном Попов, ауторком серијала „Београд за почетнике”, одржана је пред старим бунаром у Ранчићевој кући са актуелном археолошком и социолошком темом „Један дан у животу Прабеограђанина”. Гост трибине био је Драган Јанковић Лепи, археолог, легендарни кустос Музеја града Београда на археолошком налазишту „Бело брдо”, који Винчу истражује и знање преноси деценијама. Трибина је могла да се прати уживо

Друштво

02.09.2020 у 08:29

Хирург у служби краља и народног здравља

Српска академија наука и уметности је 2020. прогласила годином др Владана Ђорђевића (1844‒1930), обележавајући тако девет деценија од смрти једне од најзначајнијих личности српске медицине. Као државни стипендиста, у Бечу је 1869. стекао звање доктора медицине, хирургије и акушерства, поставши после специјализације први школовани српски хирург. У отаџбину се враћа 1871. и постаје шеф Хируршког одељења Београдске војне болнице, а неколико година касније и лични лекар Милана Обреновића, будућег краља. На Војној академији је основао Катедру војне хигијене, другу у Европи, после Енглеске. Модернизовао је здравствену службу српске армије, по узору на устројство немачког војног санитета. Оснивач је Српског лекарског друштва и српског Црвеног крста, први почасни доктор медицинских наука

Друштво

31.08.2020 у 20:31

Копном и водом кроз подунавску колевку цивилизације

Види сине, каже отац детету, Турци су овде у 15. веку подигли Рамску тврђаву. Је л’ ме слушаш, пита га и наставља гласно да чита шта пише на инфо-табли пред старом тврђавом на Дунаву. Син је заправо мала девочица која стоји у хладу, врти хаљину и гледа негде увис. Дан је врео, рекло би се неко варљиво лето 2020. Породица би се раније у ово доба вероватно већ сунчала негде на морској плажи, а тата би пио вино. Али доба је короне и многи проводе летњи одмор у Србији, често на Сребрном језеру у Великом Градишту, које се назива и „српским морем” и у чијој близини је и поменута Рамска тврђава. Баш пред почетак короне, након обнове коју је већим делом финансирала Турска, тврђава је и званично отворена у марту, а премијерка Ана Брнабић тада је казала да је то бисер који

Култура

26.08.2020 у 11:33

Одлазак др Марка Поповића – неуморног истраживача средњовековне прошлости

Разоткривање средњовековне прошлости Србије многоструко је у вези са личношћу Марка Поповића. Широко образован не само у области археологије већ и историје уметности и архитектуре, представљао је модел посвећеног истраживача. Марко Поповић рођен је у Ужицу 1944. године, а школовао се у Београду. Прво запослење добија у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а потом 1976. прелази у Археолошки институт и у њему остаје до одласка у пензију 2011. године. Вишедеценијска истраживања Београдске тврђаве, која је спроводио у оквиру истоименог научноистраживачког пројекта и документационог центра при Археолошком институту, чији је био оснивач и руководилац дуги низ година, открила су бројне детаље развоја београдских фортификација од антике до краја 18. века, захваљујући којима је

Друштво

24.08.2020 у 20:22

Пандемија с обе стране Солунског фронта

Ваљево – Србију су 1918. ослобађали оболели војници, а дочекивало оболело становништво. Ова тврдња произилази из најновијих истраживања историчара др Владимира Кривошејева, саветника у Народном музеју у Ваљеву и члана Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, који је проучавао пандемију шпанске грознице 1918. и 1919. године. Сматра се да је од пандемије шпанске грознице или шпанског грипа која је 1918–1919. захватила планету оболело око 500, а умрло 50 милиона људи или три одсто светске популације, односно пет пута више него што је страдало у Првом светском рату. – Пандемија у Србији ескалирала је непосредно по пробоју Солунског фронта, а врхунац достигла у тренуцима еуфорије због ослобађања – каже за „Политику” др Владимир Кривошејев. Према његовим речима,

Друштво

18.08.2020 у 14:43

Обележена 215. годишњица боја на Иванковцу

ЋУПРИЈА - Уз државне и војне почасти, данас је на на локалитету „Шанчеви на Иванковцу” у близини Ћуприје обележена 215. годишњица боја на Иванковцу, прве победе над Турцима током Првог српског устанка. Након опела погинулим ратницима, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, општине Ћуприја и борачких удружења, положили су ловорове венце крај споменика вођи устаника Миленку Стојковићу. Председник општине Ћуприја Јовица Антић казао је да су на Иванковцу настали „темељи савремене српске државе”. „Јунаци боја на Иванковцу нису на овом месту бранили само своје село већ су бранили слободу и српску државу. Данас када се Србија развија, а заједно са Србијом и наша Ћуприја, не смемо заборавити људе који су за слободу и напредак Србије

Друштво

14.08.2020 у 20:14

Савезничке пилоте спасили, сломљених крила остали

Ужице – За спасавање савезничких авијатичара у мисији „Халијард” у Прањанима, свуда се зна, а заборавом су сасвим прекривена слична дешавања на Златибору 1944. године. Јавности је недовољно познато да су четници и народ на овој планини тада спасили шест посада са укупно 47 савезничких ваздухопловаца. Али њихови потомци из света то ни у ово време не заборављају. Те појединости расветљава књига „Сломљена крила Златибора”, у издању ужичког Историјског архива, која наредног месеца (као двојезична, српска и енглеска) излази из штампе. Њен аутор Ужичанин Дејан Ђерић, мастер инжењер електротехнике, посвећено се упустио у истраживање ових давних догађаја. Чију је истину, како за „Политику” он указује, комунистичка власт деценијама намерно прикривала од народа: – У историји коју је победник

Друштво

06.08.2020 у 20:53

Стрељање Срба најавило је масакр у глинској цркви

Панчево – Село Глина, на граници Баније и Кордуна, коју прави истоимена река, маја 1941. године имало око 6.000 душа. Само два месеца касније, преко две хиљаде мање. Из жарког краја јула те године памти се прича о годишњицама и пише о масакру у глинској црквици Рођења Пресвете Богородице, када су усташе поклале 1.764 српска сељака, доведена из околних села на покрст. Дошли су мирно, и млади и стари, жене и деца, верујући да спасавају животе. Ниједан метак није испаљен. Сви до једног заклани су србосеком, „специјалним” ножем, намењеним за Србе, а богомоља минирана и до темеља сравњена. – После је ту била пијаца, продавало се воће и поврће, па изграђен спомен-дом, који је сада хрватски. Нису одустајали Срби да подигну нову православну цркву, али режим није дао да се не ремети братство и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

27.09.2020 у 22:00

Признали смо Косово, али још не технички

27.09.2020 у 21:54

Вулин: Вучић треба да буде председник свих Срба

27.09.2020 у 21:34

Јерменија и Азербејџан на ивици рата

27.09.2020 у 21:00

Траже ознаке за домаћу свињетину

27.09.2020 у 20:29

Грађани Србије у Словенију без карантина

27.09.2020 у 20:00

Крај ере „мига 21”