уторак, 19.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	97,07	97,65	97,36
	108,87	109,52	109,19

Таг: историја

Београд

09.01.2021 у 09:35

Цар Душан ‒ несуђени предводник крсташког похода

Јутјуб канал „Слушате Коларац” обогаћен је снимком предавања „Цар Душан ‒ несуђени предводник крсташког похода”, последњим у циклусу „Срби и крсташи” др Александра Узелца. Детаљима „Душанове бурне и славне епохе” предавач се овом приликом није бавио, већ само указао на „ову често занемарену, али врло интригантну епизоду која се одиграла пред крај његове владавине” ‒ када је на лето 1354. српски цар упутио своје посланство у Авињон (тадашња енклава на граници између Француске и Римског царства). Његови чланови путовали су преко Венеције, а папа Иноћентије Шести, који је био изузетно мотивисан идејом уједињења цркава и настојао да своју суприматију наметне православној цркви, примио их је у резиденцији „Вила Нова” на левој обали Роне. Обавестили су га да је „њихов господар спреман

Друштво

27.12.2020 у 22:00

Како је „Политика” вратила препис Душановог законика у Београд

Да није било „Политике”, један драгоцени примерак српског националног блага не би данас био у Београду, већ би вероватно освануо на полици неког немачког колекционара антиквитета. Реч је о Призренском рукопису Душановог законика из 16. века, вероватно најпотпунијем препису најзначајнијег српског средњовековног правног документа. Захваљујући нашем листу, рукопис који је у току Првог светског рата мистериозно нестао из Србије, враћен је 1934. године у Београд, и то из Немачке где је понуђен на продају у – једној тамошњој књижари. Заслуге за то припадају Лазару Лилићу, тадашњем новинару наше куће. Све је почело његовим чланком у „Политици” 12. новембра 1933. године у чијем је наслову обелодањено епохално откриће: „У Лајпцигу се продаје украдени рукопис Душановог законика”. Лилић је у

Култура

26.12.2020 у 20:00

Разумем зашто се Срби љуте

Потпуно разумем незадовољство, а понекад и непријатељске реакције Срба када се поведе реч о пријатељству између Француске и Србије, али чињеница је да су се односи између наше две земље већ неко време знатно побољшали, каже Алексис Труд, професор историје и геополитике на Универзитету у Версају и водећи стручњак за историјат међудржавних и културних односа Француске и Србије, аутор књиге „Француска и Србија: Векови пријатељства”. У овом луксузном и двојезичном издању Завода за проучавање културног развитка, Труд анализира односе двеју земаља од средњег века до времена Де Гола и Митерана и отвара до сада занемарена питања о периоду Другог светског рата, односу Тито –Де Гол – Дража Михаиловић, раздобљу после 1945. године. Тврди да сада постоји врло јак ревизионизам веза Србије и

Свет

24.12.2020 у 22:33

Јануара 1973. подељена Велика Британија придружила се Европи „с фанфарама”

ПАРИЗ - Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске се 1. јануара 1973. званично придружило Европској заједници – данашњој ЕУ, „с фанфарама” после десет година огорчених преговора, али британско јавно мњење већ је изгледало невољно да се одрекне „хиљаду година своје историје”. Тадашња влада Конзервативаца желела је да помпезно обележи тај тренутак који је премијер Едвард Хит, горљиви Европљанин и „мотор” доласка до чланства, описао као „веома дирљив”. Десетак дана, током фестивала под називом „Фанфаре за Европу”, 300 спортских и приредби културе широм земље славило је девет земаља – укупно чланство тада проширене Европске заједнице. Селекција фудбалера три земље – Данска и Ирска су се тада такође придружиле ЕЕЗ, играла је против тима играча из шест осталих

Београд

22.12.2020 у 10:58

Најзначајнији сусрет Срба и крсташа

На јутјуб каналу „Слушате Коларац” налази се друго предавање из циклуса „Срби и крсташи” под насловом „Стефан Немања и Фридрих Барбароса”. Предавач Александар Узелац говорио је о крсташким походима преко југоисточне Европе током 12. века, спомињању Срба у делима крсташких писаца из овог времена и о најзначајнијем сусрету Срба и крсташа, то јест Стефана Немање и Фридриха Првог Барбаросе. Предавање почиње причом о паду Јерусалима у руке западњака, што је означило крај Првог крсташког рата, али не и крај борбама крсташа и муслимана у Палестини. Прави хронолошки преглед експедиција које су уследиле и наредних значајних крсташа ‒ војвода Виљем Девети од Аквитаније, норвешки краљ Сигурд Маргусон... Успут, истиче да се сада позната разлика између ходочасника (ишли на поклоњење светим местима)

Регион

01.12.2020 у 23:02

Тема југословенства није мртва

ЗАГРЕБ - Тема југословенства није мртва на простору бивше СФРЈ, отворена је и о њој ће се још много разговарати, с тим да се на њу различито гледа из Хрватске, Словеније или Србије, сматрају историчари, учесници трибине „Уједињење Југославије 1. децембра 1918: од наде до трагедије”. Одржана у организацији Српског привредног друштва Привредник у Загребу, трибина је окупила историчаре из Словеније, Хрватске и Србије, професоре Бојана Балковеца, Бранимира Јанковића и Предрага Марковића, који су сагласни да је тема југословенства комплексна, као и да је наслеђе Југославије можда најживље у области културе и поп културе, где 30 година од њеног распада и даље постоје одређени сентименти који се преливају преко граница земаља бивше државе. Професор Јанковић са Универзитета у Загребу

Београд

01.12.2020 у 08:51

О Рафаелу Сантију и Светој Софији

Јутјуб канал „Слушате Коларац” обогаћен је занимљивим видео-садржајима, углавном предавањима која су без присуства публике одржана у Задужбини Илије М. Коларца. Међу њима се издвајају она о ренесансном уметнику Рафаелу Сантију др Саше Брајовић и о Светој Софији др Владе Станковића. Саша Брајовић (Принтскрин Јутјуб) Редовна професорка Одељења за историју уметности Филозофског факултета говорила је поводом 500 година од смрти италијанског сликара, а у оквиру циклуса „Велике годишњице”. ‒ Желим да вас подсетим да је у име великог јубилеја, 500 година од Рафаелове смрти, у Риму у музеју Scuderie del Quirinale, сада врло значајном и занимљивом музејском простору који је некада био само складиште за краљевске кочије, била уприличена велика изложба. Видите да се она зове

Друштво

21.11.2020 у 20:00

Ћирилица и латиница под окупацијом

О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је Милан Ђоковић у тексту „Деца под окупацијом 1915–1918”, објављеном у књизи „Голгота и васкрс Србије”. „Још пре него што су пошли у први разред неки дечаци су научили ћирилицу. Иза велике капије, на улазу из Балканске улице, била је гвоздена табла. На њој је писало да је ту ’забрањено мокрити и сваке друге нечистоће чинити’ и навођени су параграфи закона по којима се строго кажњавају прекршиоци. Та табла је била први, незванични буквар ћирилице. Ако је неко слово на њој и недостајало, деца су и та слова некако и негде открила”, бележи о времену окупације Ђоковић у поглављу „Ћирилица и латиница”. Наставља да су у првом разреду школе, са

Друштво

19.11.2020 у 19:41

Историјски музеј Србије у згради бивше железничке станице

Влада Србије усвојила је на данашњој седници закључак по којем ће Историјски музеј Србије бити пресељен у објекат Главне железничке станице у Београду, који је и сам споменик културе од великог значаја. Историјски музеј се до сада налазио на три локације, што је отежавало његов рад и бригу о културно-историјском наслеђу, а пресељењем у нови објекат добиће могућност да своју делатност остварује на адекватан начин, наводи се у саопштењу са седнице Владе. Након пресељења, сви запослени у музеју, депо, библиотека, радионице, изложбени простор и галерија налазиће се на једном месту.

Регион

18.11.2020 у 13:01

Протест историчара из региона против злоупотреба историје у процесу ЕУ интеграција Северне Македоније

НОВИ САД - Група од двадесетак историчара из региона је у отвореном протестном писму због бугарске злоупотребе историје у процесу евроинтеграције Северне Македоније затражила од историчара и политичара да не потпирују националистичке конфликте. „Сукоби око историје и историјских симбола поново су важна политичка тема у Југоисточној Европи. Последњих месеци влада Бугарске прети блокадом почетка преговора Брисела и Скопља, тражећи од Северне Македоније да прихвати 'историјску истину' да македонски идентитет и језик имају бугарске корене и да су македонску нацију створили Тито и Коминтерна. Осуђујемо овај случај историјског ревизионизма и злоупотребу историје у политичке сврхе”, наводи се у писму, преноси Бета. Указује се да је такав приступ опасан не само за историју као хуманистичку

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

18.01.2021 у 23:18

О сећању и митовима

18.01.2021 у 23:00

Нераскидива веза кафане, културе и политике

18.01.2021 у 22:52

Конте добио подршку доњег дома парламента Италије

18.01.2021 у 22:33

Преминуо инфектолог проф. др Стеван Баљошевић

18.01.2021 у 22:10

Водени жиг

18.01.2021 у 22:05

Руска интраназална вакцина против ковида безбедна