Издања Читуље
accessibility-tools
понедељак, 21.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
0°C Измаглица
Београд
Последња измена 10:57

Таг: историја

Србија
20.01.2019 у 21:25
Сећање на српског камиказу
Шабац – Две ескадриле, 111. и 112. Петог ловачког пука ЈКРВ, са укупно 15 авиона „хокер фјури”, примиле су први удар застрашујуће немачке ратне машинерије на Југославију. Стационирани на аеродрому Режановачка коса код Куманова, на „мртвој стражи” ваздушног простора Ниша и Скопља, тог 6. априла 1941. године у зору, југословенски пилоти на застарелим двокрилцима неустрашиво су се супротставили бројнијим и модернијим авионима „Луфтвафе”, који су надирали из правца Бугарске. Немци су оборили једанаест „хокер фјурија”, претходно и извиђачки пар ловаца који су их први приметили, а браниоци четири „месершмита 109” и један „месершмит 110”, такозвани ловац разарач, са три члана посаде. Један, а по некима изворима чак два немачка авиона, директним сударом, уништио је поручник-пилот Милорад
Магазин
20.01.2019 у 21:09
Многе тајне однели у гроб
Читав је век прошао од завршетка Великог светског рата, чији је почетак бар као повод означио атентат у Сарајеву на аустријског престолонаследника, који су извели припадници организације Млада Босна, предвођени Гаврилом Принципом. Иако је о овом догађају написано хиљаде књига, а историчари и политичари су га тумачили на различите начине, професора Радослава Гаћиновића, научног саветника у Институту за политичке студије у Београду, ова тема и даље интригира. Толико да је недавно јавности представио друго, допуњено, издање своје монографије „Млада Босна”. 1. Може ли се о организацији Млада Босна након једног века од њеног деловања написати нешто ново?
Друштво
13.01.2019 у 20:44
Улога Раденка из Шарене Букве у животу Флоре Сандс
Неки су и плакали тог 16. новембра 1916. године на коти у околини Битоља гледајући свог саборца тешко рањеног. Наредник славом овенчаног „Гвозденог пука” Милош Марковић мислио је да њихов храбри поднаредник умире ту пред њиховим очима. Али није било тако. Флора Сандс преживела је експлозију ручне бомбе која је пукла тачно испред ње и вратила се српској војсци. Милош Марковић причао је о овој епизоди са чувеном британском хероином 48 година касније новинарима „Борбе” и тада је навео и име онога који ју је спасао. Објаснио је да није тачан навод у књизи историчара Алена Берџеса да су тешко рањену Флору Сандс извукли поручник Додић и Милош Марковић, већ да је нашу Енглескињу спасао један други војник чувеног „Гвозденог пука” – поднаредник Раденко Кривокућа из села Шарена Буква у општини
Друштво
09.01.2019 у 21:00
Култ Марка Краљевића у Далмацији
„Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.” Ово је записао генерал Б. Велден, један од првих аустријских гувернера Далмације, 1829. године, у немачком часопису „Иностранство” („Das Ausland”). За Млечане, Морлаци су били становници далматинског залеђа, без обзира на разлику у хришћанском обреду (православном, односно „грчком”, и католичком, дакле „латинском”), јер су верски ритуали били једина разлика коју су могли да уоче. Иван Ловрић, Сињанин, студент медицине у Падови, у својој чувеној етнографској студији објављеној 1776. у Венецији каже: „Наши су православни Морлаци исте народности као и Морлаци латинског обреда.” Која је то „народност”? Немачки етнолози и путописци 19. века, Ј. Г. Кол (1851), Ф. Петер
Друштво
07.01.2019 у 21:11
Краљева лична власт
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 6. јануара 1929. године десили су се крупни политички догађаји који су умногоме одредили њену судбину. Тога дана краљ Александар Први Карађорђевић укинуо је устав, распустио парламент, забранио рад политичких странака и синдиката и завео личну власт. Тако је, пре тачно деведесет година почела шестојануарска диктатура која је формално трајала до 3. септембра 1931. године, односно до доношења Октроисаног устава, а суштински до 9. октобра 1934, када је краљ Александар убијен приликом посете Марсељу. Како је до ње дошло?
Друштво
03.01.2019 у 21:00
Од етрурске ћирилице до босанских пирамида
Можда није далеко дан кад ће ђаци учити да су Етрурци веровали у Перуна, док су босански фараони сахрањивани у пирамидама. Судећи по књизи „Боља прошлост”, то би биле лекције из уџбеника ако би се у њих уврстили актуелни псеудоисторијски „налази” из Србије и региона. У тој недавно објављеној публикацији налазе се текстови седморо релевантних аутора, махом историчара и археолога, који указују на различите примере псеудоисторије. Било да прибегавају измишљању традиције зарад јефтине медијске пажње, или због конструисања митова намењених „збијању националних редова”
Србија
01.01.2019 у 18:00
На стриптиз код новосадског четника
Када је један свештеник преминуо у новосадској јавној кући, било је велико питање како изнети покојника, јер се испред окупио знатижељан народ. Смртно озбиљна, међутим, била је афера Милке Хофнер, власнице јавне куће у Новом Саду, којој је једна школа подводила девојчице од 14 и 15 година. Свет окупљен пред судом чекао је да линчује одговорне. Нови Сад има записане и овакве приче из прошлости. Постојао је и Пигал и статут о проституцији из 1893. године. Све је то лице града које суграђанима, беспоштедно, открива публициста и хроничар Новог Сада Зоран Кнежев у књизи „Нови Сад, кафанологија и проституција”
Синоћ у граду
18.12.2018 у 23:15
Почивалишта српских бораца на Кајмакчалану
Поводом обележавања стоте годишњице од завршетка Великог рата, у земунској галерији „Стара капетанија” отворена је изложба фотографија „Први светски рат – Српска војничка гробља – проналажење и посећивање”. Десетине снимака из богате збирке о истраживању, налажењу, уређењу и обележавању почивалишта српских бораца посетиоци ће моћи да виде до 29. децембра. Дуже од деценије, око 300 волонтера различитих генерација из Удружења за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан” често борави у Македонији на падинама планине Ниџе и њеном највишем врху Кајмакчалану где је српска војска ломила отпор окупатора и потом ослобађала Србију. Поставку су отворили Станоје Стојковић из Удружења и ликовни уредник галерије Бранка Милутиновић. М. В.
Друштво
03.12.2018 у 20:00
Милован Ђилас је многим женама уништио каријеру
Ко је била прва феминисткиња у Србији, а ко прва жена која се као авијатичарка винула небу под облаке? Како се зове прва жена која је добила диплому архитекте у Немачкој? Знате ли име прве српске лекарке и прве жене која је ушла у владу 1944. године? А да ли знате колико је женских каријера опструирао или стопирао Милован Ђилас – пре и након што је постао најпознатији комунистички дисидент? Имена ових жена налазе се у књизи „Каква женска – приче о женама које су биле прогресивне када то није било модерно”, коју потписује социолошкиња Јелена Митровић и илуструје Соња Бајић, а говори о судбини 48 жена које су оставиле дубок траг у Србији од 19. до 21. века. Осим првих феминисткиња Драге Дејановић и Савке Суботић, добротворке Марија Трандафил, прве лекарке Драге Љочић, храбре ратнице
Друштво
03.12.2018 у 20:00
Пламен свеће за јунаке Врбовачког боја
  Спомен-костурница у Цркви Светог пророка Јеремије никога не оставља равнодушним. Свећа воштаница упаљена је погинулим српским војницима. Прича сеже у прошлост, у 1915. годину. Врбовачки бој 1915. године био је одлучујући за одржање Шумадијске дивизије у одбрани на поседнутом положају. Због снаге којом је располагала, немачка царска војска под командом фелдмаршала Макензена изабрала је за напад кључни положај на Церјаку и Врбовачку косу, чије је пробијање условило повлачење Шумадијске дивизије. Тежиште одбране чинили су Једанаести и Деветнаести пешадијски пук првог позива. Они су поднели највећи терет и губитке. У спомен-костурници се налази 200 лобања Током два дана жестоке борбе, 18. и 19. октобра 1915. године, српске јединице часно су браниле одступницу других
Почетна / Тагови
21.01.2019 у 10:07
Мицотакис: Ципрас мора да чује глас народа
21.01.2019 у 09:51
На Жабљаку 65 центиметра снега
21.01.2019 у 09:49
Ризница рукотворина на Дорћолу
21.01.2019 у 09:43
Музичари номади буде тело и душу
21.01.2019 у 09:41
Раонић убедљив против Зверева
21.01.2019 у 09:28
ПКБ платио Београду дуг за порез од 720 милиона динара
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља