Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Фудбал

13.11.2018 у 18:44

Навршило се сто година од завршетка Првог светског рата. У њему се наш народ прославио на бојном пољу и, мада то звучи невероватно, показао да су Срби одлични и на – фудбалском!? Познато је да су наши ђаци, да не би губили дане у избеглиштву, послати на школовање у савезничке земље. Највише их је било у Француској, где су, између осталог играли у фудбал. У књизи „Фудбал у Србији 1896-1918” историчар нашег спорта Србислав Ч. Тодоровић је набројао да су српски тимови основани најпре на Корзици (Бастија и Ајачио у марту 1916), а затим у Бузареји (у Алжиру, тадашња француска колонија), Виривилу, Ворелу (код Гренобла), Изесу (Пиринеји), Бањор д` Бигору (код Изеса), Ници (главно стециште наших матураната), Екс ан Провансу, Гајаку, Ниму, Тулузу, Болијеу (кад је пребачена Српска гимназија

Магазин

11.11.2018 у 20:33

Посетилац Београда и крадљивац културног блага

Херман Геринг, један од највећих ратних злочинаца Другог светског рата, „други човек” Трећег рајха, посетио је Београд чак три пута. У својству председника пруске владе, у Београд је приватно, на путу за Атину, први пут допутовао 16. маја 1934. У свом помпезном стилу, на земунски аеродром је слетео црвено обојеним авионом „Манфред фон Рихтхофен”, којим је лично пилотирао. Са њим су приспели државни секретар у пруском Државном министарству Паул Кернер (Геринг га је из милоште звао „Пили”), министар правде Ханс Керл, директор „Луфтханзе” Ерхард Милх и председник провинције Насау Филип Хесенски. Венац за ратне другове На земунској писти су га дочекали немачки посланик Виктор фон Херен, пуковник Бора Мирковић из Ваздухопловне команде, командант ваздухопловне бригаде потпуковник

Магазин

04.11.2018 у 12:00

Помирени у смрти више нису непријатељи

„Велики рат – Записано у камену”, споменици и гробља палих у Првом светском рату, назив је књиге Бранка Богдановића, публицисте и сталног сарадника „Политикиног” додатка „Магазина”, представљене на Сајму књига. Већ годинама главне теме које Богдановић истражује и о којима пише су оружје и организација војске, али се сада први пут одлучио за омаж онима који су страдали од тог оружја, жртвама ратова. – Трудио сам се да откријем и првог официра и првог војника и последњег војника који су у Великом рату погинули, али и да подсетим на све оне знане и незнане борце за које се не зна где почивају. Чак и за неке највеће хероје овог рата, спомен-плоче сам налазио бачене у жбуње, на пример на Топчидеру и Бановом брду. Волимо да кажемо да је историја записана на камену, али код нас изгледа ни

Синоћ у граду

30.10.2018 у 23:40

Девет деценија Вишег суда у Београду

Монографија о историји Вишег суда у Београду, који је основан пре тачно 90 година, у септембру 1928, када је донет Закон о уређењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, представљена је у Скупштини града. Законом је пре девет деценија било прописано да жене не могу да буду судије, а данас у српском правосуђу има 1.860 жена судија и 766 мушкараца на судијским функцијама, речено је на свечаности којој су присуствовали председници судова, судије, јавни тужиоци, адвокати и професори права. Министарка правде Нела Кубуровић подсетила је да ће седиште Вишег суда у Београду крајем следеће године поново бити у Палати правде, која се сада реновира. Овај суд, који је деценијама носио назив Окружни суд, данас је највећи виши суд у Србији. Како је рекао председник суда Александар

Друштво

27.10.2018 у 19:00

Срби и Јевреји верују у победу истине

Поносан сам и срећан, сада сам још више уверен да је награда 63. Међународног сајма књига у Београду, додељена мојој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности”, за посебан допринос у науци, у ствари признање Међународној групи историчара ГХ7, мојим колегама из седам земаља. То је признање нашим напорима и настојањима, борби, нашој мисији да очувамо историјске чињенице о логору смрти Јасеновац у колективној свести човечанства. Ово је био одговор проф. др Гидеона Грајфа, с чијом смо књигом протеклих дана бар делимично упознали читаоце „Политике”, када смо га упитали како је примио вест о поменутој награди. Какве импресије носите са Сајма и величанствене промоције ваше књиге прошлог понедељка? Прва импресија је да Срби много читају. А народ који много чита има шире

Београд

26.10.2018 у 23:00

Историја привремено прекинула обнову

Стари Римљани и Османлије умешали су, ових дана, своје прсте у радове на Тргу републике и накратко их прекинули. Када ће обнова бити настављена знаће се после детаљног испитивања остатака два девастирана римска гроба и делова темеља, претпоставља се, Стамбол капије нађених приликом уклањања горњег слоја земље на тргу. Решење за привремено обустављање радова донео је Завод за заштиту споменика културе. То је било неопходно да би се поштовале правне процедуре за обављање сондажних археолошких ископавања на Тргу републике. – По завршетку археолошких ископавања биће формиран стручни тим састављен од еминентних стручњака Министарства културе, Археолошког института, Републичког завода за заштиту споменика културе, Секретаријата за културу, Завода за заштиту споменика културе града

Друштво

27.10.2018 у 18:00

Ко је Пата – српска Марта Стјуарт

Данашње генерације домаћица не само у Америци, већ у целом свету пажљиво прате савете о кућним пословима и модерном начину живота које им, сада већ путем своје медијске империје, спретно упаковане уз по који кулинарски савет нуди царица гурманских рецепата Марта Стјуарт. И овдашње савремене домаћице упиру очи у ову жену од које је на америчком тлу досада једино чувена водитељка Опра Винфри била утицајнија у медијском шоу бизнису, не знајући, уствари, да је Србија пре око једног века имала своју Марту. Њени чланци објављивани су свакодневно пре осам деценија у „Политици”, а потом су и сажети у чувени „Патин кувару”. Реч је о подебелој књизи Спасеније Марковић, зване Пата, с више од 4.000 рецепата, која се и данас чува у готово свакој домаћинској кухињи. А поред препоруке добрих јела,

Србија

25.10.2018 у 20:30

Како је Вук из Омољице кренуо у „Јевропу”

Омољица – „У знак сећања на боравак Вука Стефановића Караџића у Омољици 1813. године након пропасти Првог српског устанка”, кратко пише на мермерној спомен-табли са медаљоном и Вуковим ликом која подсећа на кишни октобар током којег је реформатор нашег језика заједно са избеглим народом на челу са Карађорђевим војводама, војском и виђенијим Србима проводио прве дане по изгнанству из Србије, напустивши „љубљену земљу” под великим притиском турске војске. Са оцем и рођаком, а по неким изворима са братом, као избеглица из Турске и аустријским путним исправама у џепу, приспео је на аустријско тло, а затим сам наставио даље у Беч, не би ли, како је касније записао „од све муке, барем немецки научио”. „Дуж границе са Србијом под Турцима почетком јесени пре 205 година, реке Срба слиле су се

Београд

24.10.2018 у 16:40

Сећање на савезништво Србије и САД али и на жртве НАТО

Почаст борцима и савезницима у Првом светском рату и јуче је одавана у оквиру „Дана слободе”. Венци су положени у Парку Розали Мортон који се налази код КБЦ „Др Драгиша Мишовић” где су се окупљени присетили савезништва Србије и Америке у Великом, али и Другом светском рату. – Америка је имала велику улогу у нашој победи у Великом рату и то управо сведочи лекарка Розали Мортон која је несебично помагала српским војницима на Солунском фронту, а затим после рата, оснивајући болнице, школујући лекаре и подижући десетине српске сирочади – указао је помоћник градоначелника Андреја Младеновић подсетивши да је велику помоћ пружио и председник Вудро Вилсон. – Председник Вилсон омогућио је материјалну помоћ и дозволио да се мобилишу амерички добровољци. Његово пријатељство са Михајлом Пупином

Београд

16.10.2018 у 23:53

Варошица Драгинац од 1902. до 1941. године

У галерији „Луцида” у Чика Љубиној улици представљене су две документарне изложбе – „Варошица Драгинац од 1902. до 1941. године” чији је аутор историчарка Драгица Савичић и „Од слободе до стратишта” Горана Вилића. Паное је графички обликовао Слободан Секулић Богдановић. Многобројним посетиоцима заинтересованим да чују причу о страдању народа у овом крају приказани су историјски документи из тог периода које чувају Међуопштински историјски архив у Шапцу, Архив Србије у Београду и Музеј Јадра у Лозници, али и више оних које је ауторка прикупила у старим драгиначким породицама. Изложба показује друштвену историју варошице, најмање и најмлађе по времену свог проглашења, која је тај статус и име по краљици Драгој добила 1902. године. О том периоду историје Драгинца до сада се мало

Пријавите се на нашу маилинг листу