среда, 26.06.2019.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,56	118,27	117,91
	103,05	103,67	103,36
	106,12	106,76	106,44

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 23:02

Таг: историја

Тема недеље

10.06.2019 у 09:00

Од чина генерала до чистача ципела

Из оба светска рата, Србија је изашла као победница. Али, они који су те победе извојевали нису истоветно третирани. Јер, док су ветерани Првог светског рата у међуратној југословенској монархији просили као богаљи у искрзаним униформама, борци из Другог светског рата су у социјализму уживали све привилегије. Овако би, најкраће, гласило уврежено поређење у јавности кад је реч о начину на који је држава третирала ратне ветеране после једног, односно другог планетарног оружаног сукоба. У тој представи, насупрот примерима преживелих солунаца који зарађују гланцајући ципеле по улицама или Милунке Савић, која је радила као чистачица у банци стоје генерали и официри ЈНА, који путују, летују и куће се о државном трошку. И једна и друга слика су, међутим, само део приче о статусу бораца из

Београд

02.06.2019 у 21:21

Костићева бела вила „надгледа” моћни Дунав

На Дубочајском брду, којим су пре 17 векова владали Римљани, 1932. године приликом изградње куће др Александар Костић, једaн од оснивача Медицинског факултета открио је темеље прве римске виле рустике у Србији. Овај научник оснивач Института за хистологију, Ветеринарског и Фармацеутског факултета, вођен руком судбине сасвим случајно је, као добровољац у току Првог светског рата, запазио то место у Гроцкој са кога пуца предиван поглед на „завоје” моћног Дунава. Сачувао га је у мислима и после свих страхота и голготе по Албанији купио га од Гарашанина. На овом Дубочајском брду у Гроцкој сазидао је за себе и своју жену Смиљу белу вилу. Кућа Костића годинама је била стециште уметника, али и место где је Смиља, чувени педијатар, лечила децу. Др Александар Костић Сада ће део

Свет

31.05.2019 у 14:43

Шојгу у Токију обишао гроб легендарног шпијуна Зоргеа

Министар одбране Сергеј Шојгу, током службене посете Јапану, обишао је гроб легендарног совјетског обавештајца Рихарда Зоргеа на гробљу Тама у Токију, саопштило је Министарство одбране Руске Федерације. (Фото Министарство одбране Руске Федерације) Војна делегација положила је цвеће на гроб Зоргеа одајући почаст хероју СССР-а који је у критичним тренуцима Другог светског рата у Москву послао две виталне информације. Рихард Зорге Прва информација је оквирни датум напада нацистичке Немачке на Совјетски савез, а друга да Јапан неће напасти Совјетски Савез, што је омогућило пребацивање трупа Црвене армије са Далеког истока на фронт у европском делу СССР-а и успешну одбрану Москве. Источна Немачка одала је почаст Зоргеу и поштанском марком са његовим

Друштво

31.05.2019 у 14:15

Сећање на војводу Синђелића и јунаке са Чегра

Ниш – Одавањем највиших војних почасти, полагањем цвећа и венаца крај спомен костурнице и богатим културно-уметничким програмом недалеко од Ниша обележен је велики јубилеј – 210 година од легендардног боја на Чегру. Битка ресавских јунака из Првог српског устанка, које је у борбама за ослобођење Ниша од Турака и вишевековног ропства предводио легендарни војвода Стеван Синђелић, са десетоструко бројнијим Османлијама, одиграла се 31. маја 1809. године поред нишког села Каменица. Видевши да је турска војска у свом шестом покушају успела да пробије обруч на Чегру и упала у шанчеве у којим су били српски устаници, војвода Синђелић је испалио хитац из кубуре у складиште барута. Од експлозије у барутани погинули су и славни војвода са многобројним саборцима, али и много више турских

Београд

25.05.2019 у 20:32

О љубави, људима и духу Београда

Најбољу дефиницију Београда дао је Момо Капор: „Није сав Београд у Београду. Много већи део Београда је у чежњи за Београдом, који га чини лепшим него што у ствари јесте...” Та посебна љубав свих нас који смо остали да живимо у Београду и оних који су отишли из њега тајна је лепоте и љубави према овом граду – каже Сања Ђаковић, туристички водич чија је идеја да се осмишљавајући нове туре све више окреће главном граду. Сигурна је да се наш град добро представља туристима као ризница културно-историјских вредности, али остаје скривен сам дух града, као и слојевита духовна богатства. Зато она радозналим Београђанима открива најстарије, записане, љубавне приче нашег велеграда. Говори им кога су волели Андрић, Црњански и Нушић, која се љубавна прича односи на палату „Руски цар”. Али, Сања

Магазин

11.05.2019 у 17:16

Од „Монарха” остала само плочица

Током 1890. године аустроугарски адмиралитет је решио да модернизује флоту изградњом три обалске оклопњаче депласмана око 5.000 тона, примарно наоружаних са 4 топа калибра 240 мм. Два су грађена 1893, у бродоградилишту у Трсту и један у пулском Арсеналу. Оклопњача у Пули је довршена прва; монарх Франц Јозеф је 2. децембра 1894. одлучио да се брод назове „Монарх” и свечано порине 9. маја 1895. године, те да се по њему назове читава класа, при чему би „Монарх” био заставни брод. Дан поринућа требало је да буде величанствена фешта. То је, наиме, био и датум када се обележавала битка код Хелголанда из 1864, у којој се прославио аустријски адмирал Тегетхоф. Кума Марија Терезија Уз цара лично, церемонији у Пули су 9. маја присуствовали надвојвода Франц Фердинанд, царска браћа,

Политика

06.05.2019 у 21:00

Скупштински храм књиге чува први српски устав

Шетајући међу „експонатима” продаваца на новобеоградском бувљаку, некадашња секретарица посланичког клуба ЈУЛ-а Милена Николић приметила је на једном од њих печат библиотеке Народне скупштине. Погледавши позорније, видела је да је то оригинално издање „Протокола Светоандрејске скупштине” и купила га је за 100 динара, од којих је част за трговца било целих 70 динара. Било је то неколико дана после петооктобарске „револуције”, у којој је, између осталог, запаљена тадашња Савезна скупштина и умногоме похарана. Међу несталим уметничким делима, мобилијаром и делима из скупштинске библиотеке био је и овај јединствен примерак књиге који се заправо зове „Протоколи Србске Народне Скупштине”.

Култура

05.05.2019 у 23:30

Породице у вихору рата

Ратне хронике често, и сасвим оправдано, величају добијене битке, подвиге, освојене тврђаве. Ређе читамо о томе како изгледа живот оних који су остали иза те војске: породица, мајке, жене и деца који их чекају или – не дочекају. Један такав дневник, на 400 страна, који је од 1915. до 1918. водила Наталија Аранђеловић (1884–1951), управо је објавио Историјски архив Београда. Наталија је рођена у породици Бајаловић, од мајке Марије и оца Љубомира, пешадијског пуковника и ађутанта краља Милана Обреновића. Њен муж Никола Аранђеловић (1876-1963), на почетку Првог светског рата био је потпуковник, командир телеграфског одељења треће армије, од 1916. помоћник шефа телеграфа у Врховној команди, а после рата редовни професор на Војној академији. Имали су петоро деце: Предрага, Миодрага, Јована,

Друштво

04.05.2019 у 20:15

Народни хероји у фабрикама Вермахта

Многи шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису се пробијали ка окупираној Југославији већ су, по налогу КПЈ, отпутовали у срце Немачке, на рад у нацистичке војне фабрике. Ову, за званичну историографију јеретичку а за јавност нестварну причу преносимо из публикације „Сплит 1941”, аутора Боре Леонтића, објављене 1960. године у Београду, у издању „Просвете”. У овој књизи одштампано је и неколико сведочења партизанских првобораца па тако и прича Дује Башића, тада пуковника ЈНА (стр. 222-268). После капитулације Француске, пише пуковник Башић, логорске власти на територији вишијевске Француске, пале су у равнодушност. Годину дана касније, после слома Краљевине Југославије,

Србија

22.04.2019 у 22:55

Кораком и пером до границе на Дрини

Ужице – Пешачења, планинарења и уживања у природи саставни су део ововремене свакодневице, за многе услов здравог живљења. Али у 19. веку, људи у Србији имали су преча посла. Зато какав редак сачувани запис о утисцима планинара и шетача из тог давног времена увек завреди пажњу. Један од таквих, под насловом „По Ужичком округу, путничке црте”, може се пронаћи у Историјском архиву Ужице, у личном фонду значајног интелектуалца свог времена Милоша Перовића (Ужице, 1874 – Париз, 1918), доктора психологије и педагогије школованог у Бечу и Лајпцигу, филозофа, писца поезије и драмске трагедије „Карађорђе”, носиоца Карађорђеве звезде. Перовића и у ово време помињу по томе што је као професор скопске гимназије међу првима добровољно отишао у Први балкански рат, а у другом је одликован

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

25.06.2019 у 23:33

Почнимо распуст музиком

25.06.2019 у 23:06

Кроз векове громовите тишине

25.06.2019 у 23:03

Помпео се нада мировном споразуму у Авганистану до 1. септембра

25.06.2019 у 22:55

Плесом отворен Фестивал детињства

25.06.2019 у 22:52

Звуци чембала у „Гварнеријусу”

25.06.2019 у 22:45

Вучић и Ердоган телефоном о билатералним и односима у региону

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation