недеља, 18.04.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,21	117,91	117,56
	97,96	98,55	98,25
	106,19	106,83	106,51

Таг: историја

Друштво

06.04.2021 у 21:14

Хитлерова одмазда за непокорне Србе

Када је Адолф Хитлер 27. марта 1941. године обавештен да је у Београду у јутарњим сатима тог дана извршен војни преврат, прво је посумњао у ту вест, мислећи да није аутентична, а када се убрзо уверио да је пуч изведен, одмах је деловао енергично. Окупио је своје светнике, војне и политичке, и формулисао наређење да Краљевина Југославија буде уништена војнички и као држава. ,,Срби и Словенци никада нису били наклоњени Немцима”, тврдио је Хитлер, због чега је захтевао ,,да се на Југославију удари немилосрдном жестином и да се војнички пораз оствари муњевитом брзином”. ,,Треба рачунати с тим да ће при нашем нападу Хрвати ступити на нашу страну”, те ће им бити ,,осигуран одговарајући политички поступак (доцније аутономија)”, рекао је Хитлер на састанку са саветницима. Силе Осовине,

Култура

30.03.2021 у 20:10

Ернест Дени – пријатељ Словена

Ове године навршава се век од смрти Ернеста Денија (1849–1921), историчара и професора са Сорбоне, који је своја истраживања посебно посветио проучавању Јужних Словена. Александра Колаковић из Института за политичке студије одржала је тим поводом предавање „Ернест Дени – највећи пријатељ Словена”, које је доступно на јутјуб каналу Културног центра Новог Сада. Како је истакнуто, Денијево поље интересовања захватало је и међународне догађаје на Балкану, а на то су посебно утицале генерације балканске елите која се школовала у Француској. Ернест Дени је први пут посетио Србију 1873. године, у време када се код њега појавило интересовање за Јужне Словене, а 1911. на свом путовању обишао је и Београд и Загреб, Љубљану, Ријеку, Цетиње, Босну и Херцеговину. У време анексије БиХ, Дени је

Друштво

27.03.2021 у 15:59

Лавина народног отпора и антифашизма

Мада се у историјској реалности наша знања стално шире, свестрано обогаћују множењем података, 27. март 1941. неће, верујемо, никад ,,потамнети”, иако већ и данас има покушаја да се он извитопери, мистификује, да му се одузима главна одредница опредељења народа, пре свих српског, за велики табор демократије а против сила мрака, нацизма и фашизма. Наведеним речима почиње једна историографски изузетно вредна, а занемарена, чак се може рећи до данас прећутана књига, чији је наслов ,,Хроника о 27. марту – Сведочење једног савременика”. Њен аутор је Слободан Нешовић (1908, Рашка – 2003, Београд), велико име међуратне ,,Политике”, српског и југословенског новинарства и публицистике, чијих је петнаестак књига у прошлом веку штампано и продато у тиражу од око 200.000 примерака, тешко

Друштво

21.03.2021 у 21:00

Инструктори позитивне историје

„За ’Историјски забавник’ сам сазнала из занимљивог чланка у дневном листу ’Политика’. Одмах сам пронашла страницу на интернету и остала задивљена.” Овим речима глумице Горице Поповић, започиње уводник „Историјског забавника”, књиге првенца Александре Богдановић. Александрин рад је у фебруару прошле године задивио и жири часописа „PC press”, који је „Историјски забавник” прогласио за најбоље „интернет место” у области образовања и културе. Том успеху ове младе ауторке, мастера новинарства и заљубљеника у прошлост, био је посвећен текст у „Политици”, после кога се Горица Поповић придружила армији од 230.000 пратилаца „забавника” на вебу, „Фејсбуку” и „Инстаграму”. А онда је, у марту другог ковидног лета господњег, „интернет место” посвећено прошлости мутирало у – књишки сој. Са

Међу нама

18.03.2021 у 15:15

Треба учити на историјским грешкама

На јављање ме подстакао текст „Шта би данас рекли Тесла и Пупин” В. Првуловића. Тексту нема шта да се замери, све је то лепо речено и, нажалост, тачно. Али мислим да би било јако добро да се неко позабави питањем зашто се све то дешава. И то не од ових последњих ратова, него практично од пропасти Душановог царства. Сва наша историја од тих времена своди се на нестајање српског корпуса путем исламизације, покатоличавања, сеоба, па асимилације (о томе упечатљиво пише Црњански у Сеобама). С кратким васкрснућем српске државе захваљујући Карађорђу и Милошу, до утапања у Југославију. Какав је то усуд нашег национа да у кључним тренуцима доноси погрешне одлуке? Или можда исправне, али се спровођење тих одлука извитопери. Како то да се не искористи колосалан углед Краљевине Србије после Првог

Магазин

17.03.2021 у 11:04

Између уметности и стварности

Уметност, изгледа, највише узбурка кад за своју тему одабере историју, боље речено, неке стварне догађаје или личности из прошлости – и што су нам они временски ближи, то су и реакције на њих емотивније. Такав је случај и с филмом „Дара из Јасеновца”, који се бави страдањем Срба под усташком влашћу у Хрватској за време Другог светског рата, кроз судбину једне девојчице и њене породице. Лик Даре заснован је на стварној личности, она је жива и још се добро сећа свега што је проживела. Неке приче никад не застаревају. Нажалост, ни опречна мишљења о томе да ли их је потребно „баш сада” и „баш овако” испричати. Много пута се, у српској и југословенској кинематографији, догађало слично. И тада је било гласова који су хвалили храброст и принципијелност аутора, и оних који су оспоравали или

Магазин

17.02.2021 у 18:21

Мистерије Шпицеровог дворца

У Војводини постоји више од 80 двораца који потичу између два светска рата. Неки и данас красе поља и равнице, док је већина њих заборављена, у рушевинама, у загрљају природе. Чак и таква – порушена, зарасла и на маргини сећања – ова здања су интересантна, можда и више од оних који се и даље храбро држе. Типичан пример налази се на десној обали Дунава, у Беочину, варошици на обронцима Фрушке горе. Дворац породице Шпицер, сакривен у густом растињу, самује. Његово оронуло степениште и остаци полупаног витражног стакла популарни су на селфи фотографијама. То је само тренутна заинтересованост, али понекад и она пробуди жељу да се сазна више, завири у прошлост. До писаних докумената о Шпицеровом дворцу тешко се долази. Више их је на мађарском него на српском језику, као и за већину

Београд

09.01.2021 у 09:35

Цар Душан ‒ несуђени предводник крсташког похода

Јутјуб канал „Слушате Коларац” обогаћен је снимком предавања „Цар Душан ‒ несуђени предводник крсташког похода”, последњим у циклусу „Срби и крсташи” др Александра Узелца. Детаљима „Душанове бурне и славне епохе” предавач се овом приликом није бавио, већ само указао на „ову често занемарену, али врло интригантну епизоду која се одиграла пред крај његове владавине” ‒ када је на лето 1354. српски цар упутио своје посланство у Авињон (тадашња енклава на граници између Француске и Римског царства). Његови чланови путовали су преко Венеције, а папа Иноћентије Шести, који је био изузетно мотивисан идејом уједињења цркава и настојао да своју суприматију наметне православној цркви, примио их је у резиденцији „Вила Нова” на левој обали Роне. Обавестили су га да је „њихов господар спреман

Друштво

27.12.2020 у 22:00

Како је „Политика” вратила препис Душановог законика у Београд

Да није било „Политике”, један драгоцени примерак српског националног блага не би данас био у Београду, већ би вероватно освануо на полици неког немачког колекционара антиквитета. Реч је о Призренском рукопису Душановог законика из 16. века, вероватно најпотпунијем препису најзначајнијег српског средњовековног правног документа. Захваљујући нашем листу, рукопис који је у току Првог светског рата мистериозно нестао из Србије, враћен је 1934. године у Београд, и то из Немачке где је понуђен на продају у – једној тамошњој књижари. Заслуге за то припадају Лазару Лилићу, тадашњем новинару наше куће. Све је почело његовим чланком у „Политици” 12. новембра 1933. године у чијем је наслову обелодањено епохално откриће: „У Лајпцигу се продаје украдени рукопис Душановог законика”. Лилић је у

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

18.04.2021 у 00:11

„Брас ансамбл” у Народном позоришту

17.04.2021 у 22:51

У Турској забележен рекордан број оболелих у једном дану

17.04.2021 у 22:12

Четворогодишњи дечак на респиратору у УКЦ Ниш

17.04.2021 у 22:02

Звезда промашила два пенала, па славила после преокрета

17.04.2021 у 22:00

Сваки судија ће моћи да пријави притисак Високом савету судства

17.04.2021 у 22:00

Да ли су само странци криви за загађење у Србији