Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,7	118,4	118,05
100,91	101,51	101,21
101,01	101,62	101,31

Друштво

21.07.2018 у 22:00

Усташки злочинци обожавали су смрт уместо живота

Велика је за мене част и привилегија што сам био с преживелим логорашима Јасеновца, што сам добио Плакету јасеновачких страдалника и што сам постао почасни члан њиховог удружења. У давним годинама Другог светског рата они су били деца, истрпели су велика зла, окружени смрћу и усташким злочинцима. Јевреји и Срби су преживели доста тога заједничког, патили смо, били смо подвргавани терору, истребљивани смо, али се нисмо предавали, издржали смо. Сваки народ има своје светле дане и своје црне дане. Надам се да ће и српски народ и јеврејски народ оставити иза себе оне трагичне, мрачне стране своје прошлости, чије су отворене ране логори Аушвиц и Јасеновац. То су ране које никада нећемо заборавити и никада нећемо опростити. Али, баш због тих дубоких рана можемо да гледамо унапред, ка бољој

Фудбал

09.07.2018 у 11:01

Тренерске вртешке и стабилне репрезентације

У сали Радничке коморе у Београду, 1. октобра 1939, почела је у 9 часова седница Југословенског ногометног савеза (ЈНС), без делегата хрватских клубова, а од поднева с представницима словеначких. Завршена је распуштањем ЈНС-а, проглашавањем Врховног ногометног савеза Краљевине Југославије и три национална. Српски лоптачки савез (СЛС) том приликом је изабрао и савезног капитена (данас би се рекло селектора). Био је то Хрват из Далмације, дугогодишњи члан београдске Југославије, Вељко Чулић. Што репрезентација Србије није одиграла ниједну једину утакмицу вероватно није његова кривица. Репрезентација Југославије је још постојала и СЛС ју је схватао као своју. Хрватски ногометни савез је, међутим, другачије поступио. Своју прву утакмицу Хрватска је имала 2. априла 1940. у Загребу против

Београд

03.07.2018 у 07:32

Туристички водич кроз Миријево скројили основци

Како је Миријево добило име, како је расло, развијало се и од села постало један од омиљених градских делова за становање? Какво је било некада, а шта се у њему може видети сада? Ко је била Бибија, а ко свети Спиридон и шта Миријевцима значи израз „говеђа слава”? Ово су само нека од питања на која је одговор дао „Туристички водич кроз Миријево” у коме су, помало необично, историјске лекције својим комшијама, овог пута давали ђаци. Ученици Основне школе „Деспот Стефан Лазаревић”, у оквиру пројекта „Предузетне школе” Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са својим наставницима, припремили су публикацију штампану у 1.000 примерака. Идеја њиховог пројекта била је да малишани науче како се покреће бизнис, сазнају нешто ново о свом крају, а и да својим суседима

Култура

17.06.2018 у 23:35

Тајна плавог ковчежића

Иако су се на Балканско полуострво Јевреји населили већ у римско доба – натписи на надгробним споменицима указују да су живели на подручју Македоније, Словеније и Далмације – после Холокауста код њих се појачала свест о потреби формирања јеврејске државе која је требало да спречи нова страдања. То је разлог што је у свакој јеврејској кући постојао плави ковчежић за куповину јеврејске земље још од времена када је дипломатским разговорима одлучено да ће они добити територију од британских колонија – прво у Уганди, а потом у Палестини. О томе разговарамо са др Младенком Иванковић, научним сарадником Института за новију историју Србије и ауторком књиге о исељавању Јевреја из Југославије у Израел, под називом „Бродови наде – алије југословенских Јевреја у Израел” објављеној у издању куће

Друштво

13.06.2018 у 11:44

Самостални још од Берлинског конгреса

Један од најважнијих политичких скупова друге половине 19. века на платну Антона фон ВернераПре тачно 140 година, 13. јуна 1878, у главном граду Немачког царства почео је један од најважнијих политичких скупова друге половине 19. века, познат под именом Берлински конгрес. Повод за овај скуп, на којем су учествовали представници најважнијих држава тога времена, било је решавање „велике источне кризе”, која је почела 1875, устанком Срба у Босни и Херцеговини, а кулминирала српско-турским и нарочито руско-турским ратом, као и Санстефанским миром из марта 1878. године. Једна од најважнијих одлука овог конгреса, који је трајао месец дана, било је и признавање самосталности Кнежевине Србије. Тако је Србија, после више од 400 година од пада под турску власт и 70 година од почетка Првог

Фудбал

11.06.2018 у 22:00

Од Бразила у Монтевидеу до Бразила у Москви 2018.

За сва досадашња светска првенства у фудбалу, како за она на којима је наша репрезентација учествовала, тако и за она на која се није пробила, заједничко је да је могла и заслуживала – више. За она на која се није квалификовала (1934, 1938, 1966, 1970, 1978, 1986, 2002. и 2014), као и за оно на којој јој није дозвољено ни да се пријави (1994), то је разумљиво само по себи, међутим, било је турнира и с којих су се наши враћали уздигнута чела, али је и то притискао неки жал. У Монтевидео 1930, на прво светско првенство, Југославија је, уствари, била репрезентација Србије, пошто клубови из Хрватске нису дозволили својим играчима да играју. Образложење је било да нема смисла да се иде на тако далек и скуп пут, јер немамо чему да се надамо. Подвиг на почетку Заиста, на дотадашњим

Култура

28.05.2018 у 22:00

Благо Србије на изложби у Аквилеји

Аквилеја – Наша земља и њена баштина нису могле бити достојније представљене у Аквилеји. Под тим су утиском новинари који су имали прилику да обиђу изложбу „Благо и цареви – раскош римске Србије”, која још недељу дана траје у Палати Меизлик у овом месташцету на северу Италије, једном од некадашњих најбогатијих градова Римског царства, данас непревазиђеном археолошком налазишту, пуном чемпреса и топола, угодно смештеном уз реку Натисо. Не само да је пријем домаћина био изузетан, већ су и вредни експонати, који су дошли из наших музејских институција и изложени су на поставци коју су заједнички припремили Народни музеј у Београду и Фондација Аквилеја, с посебним дигнитетом презентовани, непретенциозно али ефектно – од упечатљиве мултимедије на почетку, која сама по себи намеће специфичну атмосферу, па до изузетно умешно организованог и дизајнираног простора у којем је свака витрина прича за себе, све праћено усклађеним, пригушеним музичким тактовима.

Београд

21.05.2018 у 12:00

Пожутела писма из логора академика Кошанина

O универзитетском професору и академику Недељку Кошанину (1874–1934) мало се зна, а био је један од најважнијих српских ботаничара, најзначајнији после Јосифа Панчића. Био је академик, биолог, управник Ботаничког завода и Ботаничке баште „Јевремовац”, декан Филозофског факултета... Самостално, или у сарадњи са истакнутим ботаничарима у свету, описао је мноштво нових биљних врста, а истраживачи су, из поштовања, давали новооткривеним биљним врстама његово име. Умро је од туберкулозе у Грацу, а део свог живота у време Великог рата провео је у заробљеништву у Аустрији. Потврда о томе стигла је на адресу Музеја српске књижевности, књиге и путовања и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Музеј је дошао у посед збирке од дванаест Кошанинових поштанских карти

Мозаик

11.05.2018 у 19:58

Чудо древног света

Близу обале северног Египта лежи мало острво Фарос. Оно гледа на Александрију, седиште грчке династије Птоломеја, која је владала Египтом од касног четвртог века пре нове ере, док је 30. пре нове ере није збацила римска империја. Фарос је имао значајну улогу у Птоломејевом плану да оживи привреду Египта. Изграђен је огроман моло који је повезао острво с копном, чиме су формиране две безбедне луке за трговачке бродове Медитерана. Око 270. пре нове ере Птоломеј Други је унајмио книтског архитекту Сострата да направи први светионик на свету на источном крају острва. Његова намена је била двострука – да води бродове до александријске луке, али и да буде колосални симбол престижа обновљене египатске монархије. Светионик на Фаросу се касније помињао као једно од седам чуда древног света.

Србија

06.05.2018 у 22:00

Спој првих српских књига с обе стране Дрине

Ужице – Обележавање једног савременог јубилеја, седам деценија Историјског архива Ужице, спојило је недавно у манастиру Рујно петовековну повест прве две српске штампарије са две стране Дрине: горажданске и рујанске. Првопоменута на само годину до пуних пет столећа, а друга је прегазила 480. лето. Дуга историја српске културе и писмености испричана је за ову прилику кроз штампање првих књига. С тим што су се српске штампарије по старости овако поређале: најпре ободска Црнојевића штампарија 1493. у Црној Гори, па горажданска 1519. на подручју данашње Републике Српске, те у манастиру Рујно уз Ђетињу прва штампана књига на тлу Србије „Рујанско четворојеванђеље” 1537. године. Све су настале у тешко време, под турском опасношћу, а само пола века после Гутенберговог изума.

Пријавите се на нашу маилинг листу