Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,95	118,66	118,3
100,9	101,5	101,2
104,86	105,49	105,18

Култура

07.08.2018 у 14:02

Можда је у питању место обавијено велом мистерије, око кога се испредају разноразне легенде, и изнова отварају бројна питања, али за делић задовољавања знатижеље око Стоунхенџа опет су „одговорни” археолози. Зашто је подигнут овај камени комплекс на југозападу Енглеске, како, која му је била сврха, да ли је служио за паганске ритуале, како је у праисторији камење тешко педесетак тона „превалило пут” од неколико десетина километара, силне су загонетке једне од највећих туристичко- културних атракција у Великој Британији. Иако се до сада претпостављало да је Стоунхенџ, који датира из бронзаног доба, једно време коришћен као гробље, упркос томе што није било познато ко је и када тамо сахрањиван, последње археолошко испитивање научника са Универзитета Оксфорд потврђује ову претпоставку

Мозаик

06.08.2018 у 20:00

Стубови од мамутове кости

Модерне грађевине које неимари на основу пројеката експерата подижу широм света у основи се драстично не разликују од далеких „предака” саграђених хиљадама година раније, у старој ери. Грађевинарство је старо практично колико и човек, а по неким историјским подацима прве „грађевине”, додуше од костију древних животиња, подигнуте су пре 40.000 година. Миленијумима уназад људи су подизали шаторе користећи кости мамута као стубове. Ови потпорни стубови су у ствари били претеча каснијих, прављених од бетона, који су пратили човека целе цивилизације. По истом принципу, додуше са садашњим пластичним и металним штаповима, и данашњи кампери подижу своје шаторе. Миленијумима уназад људи су подизали шаторе користећи кости мамута као стубове. Ови потпорни стубови су у ствари били претеча

Култура

28.07.2018 у 10:09

Културни идеали дају вредност нацији

Није необично поступање неких људи који се баве књигом да одређена дела читају изнова; после одређеног времена прихватајући исто штиво на нове начине, и упоређујући га са околностима у којима тренутно живе. Када је реч о новом издању огледа Слободана Јовановића „Један прилог за проучавање српског националног карактера”, штампаном код чачанског „Градца”, уочљиво је да то дело не само да сажима суштинска интересовања аутора, једног од наших највећих интелектуалаца уопште, већ да опомиње на то да се неке ствари о којима је писао врло споро мењају. Слободан Јовановић – председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, професор и ректор Београдског универзитета, правник, историчар, књижевни критичар и председник Министарског савета Краљевине Југославије у Лондону

Политика

27.07.2018 у 23:14

Дан кад се српска застава вијорила над Белом кућом

На данашњи дан, пре сто година, 28. јула 1918. године, по одлуци председника Сједињених Америчких Држава Вудроа Вилсона, српска застава се вијорила над Белом кућом. Захваљујући блиском, личном пријатељству са Михајлом Пупином, Вилсон је разумео са чим се српски народ сусрео током тих тешких година и пожелео да ода почаст Србима и њиховој посвећености заједничкој борби за слободу и независност. Сједињене Државе званично су прославиле 28. јул 1918. године као Дан Србије. Државни секретар САД Роберт Ленсинг је рекао да је српски народ „жртвовао све за слободу и независност”. Американци из свих слојева друштва давали су подршку и исказивали саосећање према српском народу још од самог почетка Великог рата. Током 1914–1916. Сједињене Државе су обезбедиле огромну финансијску помоћ и хиљаде

Друштво

26.07.2018 у 11:52

Историчари се не слажу око одлуке суда о рехабилитацији Милана Недића

Историчар Предраг Марковић рекао је агенцији Бета да та одлука значи да се Србија призвала памети и да је тим исходом спречена „једна од највећих срамота”. „Коначно смо се призвали памети. Тиме је избегнута једна од највећих срамота која је могла да се деси а то је да будемо први који су рехабилитовали колаборационисту тог ранга. То је нарочито парадоксално јер смо ми народ који је дао највише жртава и бораца против фашизма. Мислим да треба раздвојити реституцију од рехабилитације, јер већину људи која тражи рехабилитацију занима имовина, а то је нерешив проблем нарочито код људи који и нису формално осуђени, попут Недића”, рекао је Марковић. Марковић је, међутим, оценио да када би се стриктно држали формалне одлуке да онај ко није осуђен није ни крив, могли би да кажемо да нису криви

Друштво

22.07.2018 у 22:36

Од маузерки до калашњикова

Војска Србије однедавно у наоружању има и аутоматску пушку „СКАР-Л” белгијске производње која је, за разлику од већине сличног наоружања које се користи данас, а развијано је минулих деценија, оружје 21. века – конструисана је и пласирана на тржиште у овом столећу. Том набавком настављена је дуга историја сарадње Србије и Белгије, која је почела још 1857. године, када су успостављени први контакти представника наше земље с белгијским произвођачима оружја. Како каже публициста Бранко Богдановић, познавалац оружја и аутор више књига на ту тему, тада су набављени пиштољи и пушке за српску коњицу. Реч је о технологији из средине 19. века, такозваним предњепунећим пиштољима и пушкама „M-1857”, који су се деценијама задржали у употреби, све до балканских ратова јер су, иако су тада већ били

Друштво

21.07.2018 у 22:00

Усташки злочинци обожавали су смрт уместо живота

Велика је за мене част и привилегија што сам био с преживелим логорашима Јасеновца, што сам добио Плакету јасеновачких страдалника и што сам постао почасни члан њиховог удружења. У давним годинама Другог светског рата они су били деца, истрпели су велика зла, окружени смрћу и усташким злочинцима. Јевреји и Срби су преживели доста тога заједничког, патили смо, били смо подвргавани терору, истребљивани смо, али се нисмо предавали, издржали смо. Сваки народ има своје светле дане и своје црне дане. Надам се да ће и српски народ и јеврејски народ оставити иза себе оне трагичне, мрачне стране своје прошлости, чије су отворене ране логори Аушвиц и Јасеновац. То су ране које никада нећемо заборавити и никада нећемо опростити.

Фудбал

09.07.2018 у 11:01

Тренерске вртешке и стабилне репрезентације

У сали Радничке коморе у Београду, 1. октобра 1939, почела је у 9 часова седница Југословенског ногометног савеза (ЈНС), без делегата хрватских клубова, а од поднева с представницима словеначких. Завршена је распуштањем ЈНС-а, проглашавањем Врховног ногометног савеза Краљевине Југославије и три национална. Српски лоптачки савез (СЛС) том приликом је изабрао и савезног капитена (данас би се рекло селектора). Био је то Хрват из Далмације, дугогодишњи члан београдске Југославије, Вељко Чулић. Што репрезентација Србије није одиграла ниједну једину утакмицу вероватно није његова кривица. Репрезентација Југославије је још постојала и СЛС ју је схватао као своју. Хрватски ногометни савез је, међутим, другачије поступио. Своју прву утакмицу Хрватска је имала 2. априла 1940. у Загребу против

Београд

03.07.2018 у 07:32

Туристички водич кроз Миријево скројили основци

Како је Миријево добило име, како је расло, развијало се и од села постало један од омиљених градских делова за становање? Какво је било некада, а шта се у њему може видети сада? Ко је била Бибија, а ко свети Спиридон и шта Миријевцима значи израз „говеђа слава”? Ово су само нека од питања на која је одговор дао „Туристички водич кроз Миријево” у коме су, помало необично, историјске лекције својим комшијама, овог пута давали ђаци. Ученици Основне школе „Деспот Стефан Лазаревић”, у оквиру пројекта „Предузетне школе” Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са својим наставницима, припремили су публикацију штампану у 1.000 примерака. Идеја њиховог пројекта била је да малишани науче како се покреће бизнис, сазнају нешто ново о свом крају, а и да својим суседима

Култура

17.06.2018 у 23:35

Тајна плавог ковчежића

Иако су се на Балканско полуострво Јевреји населили већ у римско доба – натписи на надгробним споменицима указују да су живели на подручју Македоније, Словеније и Далмације – после Холокауста код њих се појачала свест о потреби формирања јеврејске државе која је требало да спречи нова страдања. То је разлог што је у свакој јеврејској кући постојао плави ковчежић за куповину јеврејске земље још од времена када је дипломатским разговорима одлучено да ће они добити територију од британских колонија – прво у Уганди, а потом у Палестини. О томе разговарамо са др Младенком Иванковић, научним сарадником Института за новију историју Србије и ауторком књиге о исељавању Јевреја из Југославије у Израел, под називом „Бродови наде – алије југословенских Јевреја у Израел” објављеној у издању куће

Пријавите се на нашу маилинг листу