Издања Читуље
accessibility-tools
недеља, 21.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
18°C Магла
Београд
Последња измена 22:04

Таг: историја

Политика
06.05.2019 у 21:00
Скупштински храм књиге чува први српски устав
Шетајући међу „експонатима” продаваца на новобеоградском бувљаку, некадашња секретарица посланичког клуба ЈУЛ-а Милена Николић приметила је на једном од њих печат библиотеке Народне скупштине. Погледавши позорније, видела је да је то оригинално издање „Протокола Светоандрејске скупштине” и купила га је за 100 динара, од којих је част за трговца било целих 70 динара. Било је то неколико дана после петооктобарске „револуције”, у којој је, између осталог, запаљена тадашња Савезна скупштина и умногоме похарана. Међу несталим уметничким делима, мобилијаром и делима из скупштинске библиотеке био је и овај јединствен примерак књиге који се заправо зове „Протоколи Србске Народне Скупштине”.
Култура
05.05.2019 у 23:30
Породице у вихору рата
Ратне хронике често, и сасвим оправдано, величају добијене битке, подвиге, освојене тврђаве. Ређе читамо о томе како изгледа живот оних који су остали иза те војске: породица, мајке, жене и деца који их чекају или – не дочекају. Један такав дневник, на 400 страна, који је од 1915. до 1918. водила Наталија Аранђеловић (1884–1951), управо је објавио Историјски архив Београда. Наталија је рођена у породици Бајаловић, од мајке Марије и оца Љубомира, пешадијског пуковника и ађутанта краља Милана Обреновића. Њен муж Никола Аранђеловић (1876-1963), на почетку Првог светског рата био је потпуковник, командир телеграфског одељења треће армије, од 1916. помоћник шефа телеграфа у Врховној команди, а после рата редовни професор на Војној академији. Имали су петоро деце: Предрага, Миодрага, Јована,
Друштво
04.05.2019 у 20:15
Народни хероји у фабрикама Вермахта
Многи шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису се пробијали ка окупираној Југославији већ су, по налогу КПЈ, отпутовали у срце Немачке, на рад у нацистичке војне фабрике. Ову, за званичну историографију јеретичку а за јавност нестварну причу преносимо из публикације „Сплит 1941”, аутора Боре Леонтића, објављене 1960. године у Београду, у издању „Просвете”. У овој књизи одштампано је и неколико сведочења партизанских првобораца па тако и прича Дује Башића, тада пуковника ЈНА (стр. 222-268). После капитулације Француске, пише пуковник Башић, логорске власти на територији вишијевске Француске, пале су у равнодушност. Годину дана касније, после слома Краљевине Југославије,
Србија
22.04.2019 у 22:55
Кораком и пером до границе на Дрини
Ужице – Пешачења, планинарења и уживања у природи саставни су део ововремене свакодневице, за многе услов здравог живљења. Али у 19. веку, људи у Србији имали су преча посла. Зато какав редак сачувани запис о утисцима планинара и шетача из тог давног времена увек завреди пажњу. Један од таквих, под насловом „По Ужичком округу, путничке црте”, може се пронаћи у Историјском архиву Ужице, у личном фонду значајног интелектуалца свог времена Милоша Перовића (Ужице, 1874 – Париз, 1918), доктора психологије и педагогије школованог у Бечу и Лајпцигу, филозофа, писца поезије и драмске трагедије „Карађорђе”, носиоца Карађорђеве звезде. Перовића и у ово време помињу по томе што је као професор скопске гимназије међу првима добровољно отишао у Први балкански рат, а у другом је одликован
Србија
17.04.2019 у 18:27
Како је Деспотовица постала Горњи Милановац
Указом кнеза Александра Карађорђевића од 5/17. јануара 1853. године премештена је варош Брусница на место звано „Дивље поље”, на десну обалу реке Деспотовице. По истоименој реци нова варош добила је име. Направљен је регулациони план, један од првих у Србији, по коме су се улице секле под правим углом са тачно назначеним местима где ће се градити јавне, а где приватне зграде. Завршетком зграде Окружног начелства из Бруснице пресељене су све установе власти и највећи број дућана и механа. Деспотовица добија обележје града, нарочито после указа о премештању мушке и оснивању женске школе, телеграфа, поште и болнице. Ипак, Светоандрејска скупштина и повратак Обреновића на владарски трон Србије, крајем 1858. године утицали су да Деспотовица добије ново име. Вест да „Његова Светлост
Београд
16.04.2019 у 21:00
Тајне Главне железничке станице
Са некадашње Главне железничке станице у Савској улици први воз кренуо је 1884. године. Возио је ка Бечу. Први путник био је краљ Милан Обреновић. Десетак дана после Милана организована је и свечана вожња у Ниш. Од тада до данас кроз ову станицу, осим обичног света, прошли су многи државници, научници, књижевници, уметници... Међу њима су били краљ Петар Први, Жозефина Бекер, чувена америчка плесачица и певачица, Светислав Петровић, први Србин који је између два светска рата радио у светској кинематографији, глумица Ита Рина, Никола Тесла, Реза Пахлави, последњи ирански шах... Може се рећи да није било значајније личности која до изградње аеродрома у Сурчину возом није стигла у Београд и на Главну железничку станицу. О мистерији и људима који су прошли кроз станицу у Железничком
Србија
16.04.2019 у 18:26
Први писак локомотиве у Панчеву
Панчево – Мађарски министар трговине Бела фон Лукач није крио задовољство, када је тачно у подне 9. априла 1894. године, из правца Кикинде и Великог Бечкерека (Зрењанина) у станицу Панчево-Варош, ушао први воз, а овај део Баната се повезао са Будимпештом и Бечом. Свечано окићену композицију пуну високих званица и гостију, дан раније најавиле су на насловној страни локалне недељне новине на немачком језику, а дочекали је представници градске власти, заступници „Торонталског комитета” и „Торонталског друштва вициналних железница”, које је пругу и изградило. Стекли су се ту и представници великих општина, које су колико су могле учествовале и помагале у овом послу, као и велики број љубопитљивих мештана. „Панчево је од тог дана постало део шинске мреже која је повезивала земље европског
Друштво
15.04.2019 у 22:55
Издајник до последњег дана
Колико заправо знамо о Димитрију Љотићу (1891–1945) и његовом покрету „Збор”, односно љотићевцима? Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој (која га је и финансирала), фашистичкој Италији или покретима у другим земљама, саговорници „Политике” кажу да је у току окупације Љотић био квислинг и колаборациониста, чије су паравојне формације гушиле устанке и учествовале у прогону Јевреја и српских цивила. Тиме је постао највернији савезник немачког рајха у окупираној Србији.
Србија
09.04.2019 у 20:30
Барска пруга младости и заједништва
Ужице – Да заједништво и добровољни рад могу и брда да пробијају подсећа ових дана изложба „Пруга младости Београд–Бар”, отворена у ужичком Историјском архиву поводом Дана омладинских радних акција, у организацији Удружења акцијаша из Ужица. Као подсећање на један од најтежих градитељских подухвата у нас, градњу барске пруге, која је седамдесетих година Србију спојила с Црном Гором и њеним приморјем. Уз фотосе акцијаша и бригада из тог времена, призора са градилишта, мостова на траси пруге и друге, представљени су и подаци о градњи. Пише да су барску пругу још у 19. веку планирале Србија и Турска, али је тек 1951. године основана Дирекција за изградњу пруге Београд–Бар. Први радови су почели 1952, да би услед недостатка средстава били обустављени. Прва у саобраћај, 29. новембра 1958,
Србија
07.04.2019 у 23:30
Газда Пека и волшебници из „Старе Србије”
Крагујевац – Човек пије да утоли тугу или да распламса жар среће. У кафани „Стара Србија” се углавном пило због овог другог, мада су осећања понекад била помешана. Врата кафане су увек била отворена за сваког, али су у „Старој Србији” најчешће боравили крагујевачки уметници и новинари, поготово од како је овај угоститељски објекат у Карађорђевој улици, крајем прошлог века, преузео Предраг Петковић, алијас Газда Пека. Окосницу недавно представљене књиге „Пекине приче и приче о Пеки” чине приче које су објављиване у листу „Светлост”, од 23. септембра 1999. до 26. априла 2000. године. Те приче су аутентична сведочанства о кафани и гостима, али и о историји Крагујевца друге половине 20. века. Слушајући Газда Пеку, виспреног угоститеља и занимљивог приповедача, написала их је новинарка
Почетна / Тагови
21.07.2019 у 08:21
Велико децембарско чишћење у СНС-у
20.07.2019 у 22:01
Турска појачава активности на тражењу гаса код Кипра
20.07.2019 у 21:55
Пшеница родила за петину мање
20.07.2019 у 21:33
Лајовић у финалу турнира у Умагу
20.07.2019 у 21:14
Сојуз полетео према Међународној свемирској станици
20.07.2019 у 20:27
Акција „Косово” против кријумчара на Порторику
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља