Издања Читуље
accessibility-tools
недеља, 21.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
5°C Ведро
Београд
Последња измена 23:52

Таг: историја

Друштво
03.09.2018 у 22:00
Парњача „Костолац” са Солунског фронта касни за Париз
Све је мање времена да парна локомотива „Костолац”, која се налази у Железничком музеју у Пожеги, буде изложена у Паризу, поводом великог обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата. Парњачу која је муницијом снабдевала српске војнике на Солунском фронту и представља део наше националне историје, по свему судећи, неће видети десетине светских лидера који ће присуствовати овом значајном догађају. Локомотива „Костолац” једна је од 200 произведених 1916. у САД за потребе француске војске која их је користила за разношење елемената за брзу конструкцију колосека и снабдевање артиљерије. Сачувана су само два примерка: наша локомотива, која је изложена на прузи уског колосека непосредно уз зграду главне железничке станице, и друга, која се чува у Саобраћајном музеју у Дрездену.
Фудбал
02.09.2018 у 12:01
Америчка турнеја је кренула са Звездом, кад је Маравић пробушио мрежу у Њујорку
Док Удружење фудбалера Шпаније (АФЕ) прети штрајком Шпанској лиги уколико одлучи да неке првенствене мечеве игра у Сједињеним Америчким Државама, прилика је да се подсетимо како су европски клубови почели да одлазе на америчке турнеје. Тим пре што је у пионирским данима важну улогу имала Црвена звезда која је пре шест деценија била атракција за њујоршку публику. Оно што последњих година организују агенција „Релевант“ и милијардер Стивен Рос, власник НФЛ клуба Мајами „делфинса, под именом Интерконтинентални куп шампиона, није њихов изум. Ново је то што планирају да после летњих турнира - на којима гостују Реал, Барселона, Манчестер јунајтед, Бајерн, Милано и остали велики европски клубови – организују у Америци и првенствене утакмице највећих европских лига. Оваква иницијатива би
Друштво
01.09.2018 у 23:59
Записи британских болничарки о Србији
„Место је изгледало пусто и сиромашно, с болницама на све стране. Свака велика зграда је болница. Срби су љубазни и захвални – како официри, тако и народ”, записала је Мејбл Дирмер (1872–1915) у првом писму по доласку у Крагујевац 1915. године. Ова Енглескиња, упамћена у својој земљи и као књижевница и драматург, доспела је у Србију у јеку Првог светског рата како би као чланица британске хуманитарне мисије учествовала у раду „Болнице Стобарт”. У истој мисији су биле и њене сународнице Олив Олдриџ (1867–1950) и Моника Стенли (1879–1972). Све три су оставиле писана сведочанства о боравку у окупираној, ратом разореној Србији, која ће ускоро први пут бити објављене у преводу на наш језик. За то је заслужна Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу, која је покренула пројекат „Болница
Фудбал
21.08.2018 у 22:02
Турски амбасадор председник првог фудбалског клуба у Србији
Бешикташ, противник Партизана за улазак у Лигу Европе у фудбалу, најстарије је регистровано спортско друштво у Турској (1910), мада је, као гимнастичко друштво, основан раније (1903). Међутим, султанa, који је уједно био и калиф (верски поглавар свих муслимана), нису убедили да је спорт у складу с исламом. Слободан развој спорта у Османском царству је био омогућен тек после такозване Младотурске револуције (1908). Када је свргнут Абдул Хамид II (1909), и на престо постављен његов син Мехмед V, донет је и закон о легализовању спортских удружења. Бешикташ (име је добио по делу Истанбула у којем су дворац Долмабахче и универзитети), своју фудбалску секцију је основао 1911, када су му приступила два тима из тог краја (Валидичесме и Базирет). У време док се у Турској није играо фудбал
Култура
21.08.2018 у 22:00
Краљ који је постао Гроф
О краљу Милану Обреновићу обично се мисли као о не баш омиљеном владару, на кога је покушано извршење неколико атентата. Међутим, Дејан Михаиловић је аутор који је у свом првом роману „Подвизи и страдања Грофа од Такова”, у издању „Лагуне”, приказао романсирану биографију ове историјске личности, краља који је Србију увео међу модерне европске државе, тиме што јој је обезбедио слободу од турског вазалства. Ова приповест, низом мало познатих и занимљивих епизода, прати живот краља Милана од детињства, преко доласка на престо после убиства кнеза Михаила 1868. године, па све до смрти у Бечу 1901. године. Роман је настао на основу дугогодишњег истраживања архивске грађе, а краљ Милан је ту, као књижевни лик, најпре човек који је изградио модерну Србију, а завршио као изгнаник. Почетак
Друштво
18.08.2018 у 22:00
Од лутрије до рекламе за каладонт
Дајте ми било који огласни блок пред ударну вечерњу ТВ емисију и после три дана рећи ћу вам много тога о стању у држави. Том девизом Владимир Чех објашњава значај изучавања огласних порука за културу живљења једног друштва. С намером да се и у Србији обавезним архивирањем тих порука обезбеди грађa за проучавањe летака, плаката, новинских и магазинских огласа, као и огласних порука с радија, телевизије, јавних простора и нових медија, Чех је основао Институт за историју оглашавања. Последњих година, тај институт је организовао и неколико запажених изложба. Прва је била „Од ловљеног до ловца – Тито на плакату”, премијерно реализована на „Викенд медија фестивалу” у Ровињу, а потом репризирана у Дому омладине у Београду. Затим је уследила трилогија посвећена Првом светском рату, коју су
Србија
17.08.2018 у 12:03
Почасти српским устаницима на Иванковцу
ЋУПРИЈА - На локалитету „Шанчеви на Иванковцу” код Ћуприје, сутра ће уз државне и војне почасти, бити обележена 213. годишњица Боја на Иванковцу, када су Карађорђеви устаници, на челу са војводом Миленком Стојковићем, нанели први пораз регуларној турској царевој војсци, коју је предводио Хафис паша. Реч је о централној државној манифестацији коју организује Влада и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику и Скупштина општине  Ћуприја. Државну церемонију предводиће државни секретар Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику Негован Станковић, који ће положити ловоров венац на споменик Миленку Стојковићу, рад академског вајара  Милорада Митровића, на месту битке, саопштио је данас Кабинет
Култура
07.08.2018 у 14:02
Стоунхенџ као праисторијско гробље
Можда је у питању место обавијено велом мистерије, око кога се испредају разноразне легенде, и изнова отварају бројна питања, али за делић задовољавања знатижеље око Стоунхенџа опет су „одговорни” археолози. Зашто је подигнут овај камени комплекс на југозападу Енглеске, како, која му је била сврха, да ли је служио за паганске ритуале, како је у праисторији камење тешко педесетак тона „превалило пут” од неколико десетина километара, силне су загонетке једне од највећих туристичко- културних атракција у Великој Британији. Иако се до сада претпостављало да је Стоунхенџ, који датира из бронзаног доба, једно време коришћен као гробље, упркос томе што није било познато ко је и када тамо сахрањиван, последње археолошко испитивање научника са Универзитета Оксфорд потврђује ову претпоставку
Мозаик
06.08.2018 у 20:00
Стубови од мамутове кости
Модерне грађевине које неимари на основу пројеката експерата подижу широм света у основи се драстично не разликују од далеких „предака” саграђених хиљадама година раније, у старој ери. Грађевинарство је старо практично колико и човек, а по неким историјским подацима прве „грађевине”, додуше од костију древних животиња, подигнуте су пре 40.000 година. Миленијумима уназад људи су подизали шаторе користећи кости мамута као стубове. Ови потпорни стубови су у ствари били претеча каснијих, прављених од бетона, који су пратили човека целе цивилизације. По истом принципу, додуше са садашњим пластичним и металним штаповима, и данашњи кампери подижу своје шаторе. Миленијумима уназад људи су подизали шаторе користећи кости мамута као стубове. Ови потпорни стубови су у ствари били претеча
Култура
28.07.2018 у 10:09
Културни идеали дају вредност нацији
Није необично поступање неких људи који се баве књигом да одређена дела читају изнова; после одређеног времена прихватајући исто штиво на нове начине, и упоређујући га са околностима у којима тренутно живе. Када је реч о новом издању огледа Слободана Јовановића „Један прилог за проучавање српског националног карактера”, штампаном код чачанског „Градца”, уочљиво је да то дело не само да сажима суштинска интересовања аутора, једног од наших највећих интелектуалаца уопште, већ да опомиње на то да се неке ствари о којима је писао врло споро мењају. Слободан Јовановић – председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, професор и ректор Београдског универзитета, правник, историчар, књижевни критичар и председник Министарског савета Краљевине Југославије у Лондону
Почетна / Тагови
20.04.2019 у 23:05
Либија ујединила САД и Рисију у Савету безбедности УН
20.04.2019 у 22:00
Албански гласови кључ за други круг
20.04.2019 у 22:00
Поклон лекару од 462 евра више није мито
20.04.2019 у 21:52
Убијен отац вођа „шкаљараца“
20.04.2019 у 21:31
Код бившег председника Судана пронађена велика количина новца
20.04.2019 у 21:30
„Балканска међа” ускоро у Медвеђи
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља