Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,67	118,37	118,02
102,98	103,6	103,29
103,5	104,12	103,81

Култура

18.01.2018 у 21:44

Храна, склониште, топлина, љубав – неопходни су сваком човеку у животу. Међутим, ту је и глас. Управо гласови других људи док певају – јесу пета суштинска потреба у животу, тврди Ник Колеман, британски новинар, критичар и аутор. Тврдњу износи у књизи прикладно насловљеној „Гласови: Како изврстан певач може да вам промени живот” (Voices: How a Great Singer Can Change Your Life), која ће бити објављена наредне недеље. Некадашњи критичар и уредник „НМЕ”, „Тајм-аута”, „Тајмса”, „Гардијана”, у својој трећој књизи истражује зашто је певање кључно за људски живот, зашто га толико волимо, зашто буди осећања. Пише о вокалима Били Холидеј, Марвина Геја, Вилсона Пикета, Џона Ленона, Мика Џегера, Принса, Дејвида Боувија, Ејми Вајнхаус...

Култура

14.01.2018 у 23:24

Љаљина школа сачувала драгоцене податке

Историјски архив „Срем” из Сремске Митровице припремио је изложбу „Руска емиграција и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици” поводом 100 година од емиграције Руса у Срем. Поставка ће бити отворена вечерас у 18 часова у галерији „Лазар Возаревић” у Сремској Митровици. Аутори изложбе су четворо историчара: Ненад Нинковић и Горан Васин са Филозофског факултета у Новом Саду, Нада Симић Лемајић из Историјског архива „Срем” и Сузана Миловановић из Музеја Војводине.

Култура

14.01.2018 у 22:00

Заслуге Стојана Новаковића

Имајући у виду огромну улогу Стојана Новаковића у културном уздизању српског народа, тумачењу његовог језика, утврђивању његове прошлости, затим политичком образовању, обликовању његовог друштвеног бића, предочавању будућности, Српска академија наука и уметности је још давне 1992. године, поводом сто педесет година од његовог рођења, организовала научни скуп – разуме се, њему посвећен. С обзиром на то да је време показало непролазност резултата које нам је Новаковић оставио, и да нова истраживања, на првом месту архивска, и нова тумачења, потврђују основаност подсећања на ову велику личност, тај циљ имао је и скуп у поводу 175 година од његовог рођења.

Србија

14.01.2018 у 14:49

Пре 140 година Турци напустили Србију

Ниш – Бројним манифестацијама у Нишу и целој јужној Србији овог јануара обележава се 140 година од ослобођења од турског ропства, када се после четири и по века српска застава први пут завијорила на Стамбол капији нишке Градске тврђаве. На бедеме тврђаве заставу је 11. јануара 1878. године поставио Нишлија Тодор Станковић, припадник Тајног комитета нишких завереника и члан организације за ослобођење града. Тиме је означено да је српска војска ушла у град. Ниш је ослобођен од Турака у Српско-турском рату, после чега је поражена турска војска напустила и цело подручје југа Србије. После тога више ниједног турског војника није било на српској територији. Борбе за ослобођење Ниша и српског југа, који је још увек био под турским ропством (територија на северу од Саве и Дунава све до

Друштво

10.01.2018 у 22:00

Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол

Пред бројним животним поразима и разочарањима Лаза Костић изабрао је повлачење, бег међу дебеле манастирске зидине, које су му пружале духовни мир и штитиле га од овоземаљских изазова. У манастиру Крушедол на Фрушкој гори песник је боравио пуне четири године, али је после женидбе Јулијаном Паланачки (1895), због тешких несугласица са њеном мајком, био приморан да напусти тек стечени дом у Сомбору и да још читаву годину проведе у манастиру. Стална сељакања свела су његову приручну библиотеку само на најнеопходније књиге, што је било недовољно за озбиљан преводилачки посао коме је тада приступио. To је био утолико већи проблем јер је његов превод обимног уџбеника римског права „Пандекте” настајао углавном док је боравио у Крушедолу (задужбини Бранковића, последњих српских деспота у

Друштво

09.01.2018 у 22:00

Право није трпело Лазин поетски језик

Лаза Костић је покушао да створи сасвим нову правничку терминологију преводећи чувени уџбеник римског права „Пантекта” с немачког језика на хрватскосрпски. Као што је у песмама тежио да буде јединствен, желео је да такав буде и у свом преводилачко-правничком опусу, трудећи се да надмаши чак и Валтазара Богишића, писца Општег имовинског законика за Књажевину Црну Гору. Комбиновао је Богишићеве правне термине и своју поетику са живим народним говором и старинским језиком, па је направио превод који је наишао на жестоке критике. – Такав је Лаза Костић био не само док се бавио филозофијом и естетиком већ пишући и песме, драме и друга књижевна дела, а поготово када је креирао нови песнички језик и желео да створи чак сасвим нову правничку терминологију – каже др Жика Бујуклић.

Друштво

08.01.2018 у 22:00

Костић преводио „Пандекте” за Свеучилиште у Загребу

Када је Лаза Костић криомице напустио Цетиње, остао је без богате дворске синекуре књаза Николе, са већ одавно потрошеним наслеђем и без свог дома, јер од веридбе са Јулком Паланачки није било ништа, па је после пропале професуре на Великој школи ухлебљење покушао да нађе на другој страни – на Свеучилишту Фрање Јосифа I у Загребу. То је наставак приче о Лази Костићу као правнику, коју за „Политику” ексклузивно истражује професор др Жика Бујуклић, са Правног факултета у Београду...

Србија

08.01.2018 у 08:00

Обиђем град за четири сата и нестанем

Крагујевац – Силазим низ Даничићеву, 11 је сати. Брзо стижем до Књажевско-српског театра, најстаријег професионалног позоришта у Срба, основаног 1835. Поред је Прва крагујевачка гимназија, претеча Лицеја и Универзитета у Београду. Почела је с радом 1833. године. Ову славну школу су завршили многи српски научници, државници, војсковође, али је мало познато да је у њеним учионицама 1982. настао и један од највећих панк бендова у СФРЈ – КБО. Данас у тој школи, као професор, ради члан другог великог крагујевачког панк бенда – „Трула коалиција”, који је средином деведесетих година прошлог века певао: „Рођени у незгодно време, сада на леђима носимо бреме, бивших секретара комитета, дебелих генерала испод еполета. Ми смо деца комунизма, нас ће да прати увек та харизма”.

Друштво

07.01.2018 у 22:00

Разочарање Лазе Костића

„Ја ћу све учинити, да нађем себи станка ван Србије и, разумије се, ван Црне Горе. Требало је да доживим 50 година, па да једва разумијем, да за лично напредовање у тијем нашијем ’државама’ требају сасвим друге врсте ’врлина’ него што су у мене.” Ово је велики српски песник Лазар Костић написао у Бечу, јуна 1891. године, у писму Валтазару Богишићу, бечком доктору права који је тада већ написао Општи имовински законик за књажевину Црну Гору и који ће две године касније бити министар правде Црне Горе. Костић је био разочаран због тога што као пештански доктор права није био примљен за професора римског права на Великој школи у Београду, претечи данашњег Београдског универзитета. Да је добио професуру у Београду вероватно би и његова докторска дисертација била овде сачувана.

Београд

07.01.2018 у 22:00

Година Победника, националног театра, маратона…

За Београд је у минулим вековима поприлично динамично било у годинама које се завршавају са осам. Смењивала су се царства која су њиме управљала, стварале државе чија је он престоница био, почела да ничу или су никла нека од најзначајнијих здања и споменици без којих се данас не може замислити његова панорама. 1018. Цар Василије Други руши македонско царство и Београд опет постаје византијски град. 1688. После турског пораза под Бечом Аустријанци заузели Београд. Турци га, после две године, враћају у своје руке. Град из тих сукоба излази разорен. 1808. Доситеј Обрадовић основао Велику школу, претечу Универзитета у Београду. 1848. У садашњем Карађорђевом парку, где су после заузимања Београда сахрањени сви изгинули устаници, подигнут први јавни споменик у Београду – споменик

Пријавите се на нашу маилинг листу