Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,98	118,69	118,34
102,64	103,25	102,94
103,08	103,7	103,39

Полиграф

18.02.2018 у 22:00

Уиме Његовог Величанства краља Петра Првог заклињем се свемогућим Богом да ћу Устав неповредан држати, да ћу по њему и законима владати, да ћу чувати јединство народа, независност државе и целину државне области, и да ћу у свим својим тежњама и делима добро народа пред очима имати. Тако ми господ Бог помогао! Амин! Тако је регент Александар Карађорђевић, у свечаној униформи пуковника Коњичке гарде, положио заклетву на први Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је потписао дан раније, на Видовдан 1921. године. Поклонио се посланицима и сео у парадна кола.

Друштво

17.02.2018 у 21:51

Задруга као симбол духа

„Задружно право по Грађанском законику Краљевине Србије” Живојина М. Перића прво је у низу реиздатих дела великана српске правне мисли, у издању Српског адвокатског друштва и „Службеног гласника”. Ове године навршава се 150 година од рођења професора београдског Правног факултета Живојина М. Перића, који је 1920. године објавио четири тома задружног права на основу својих предавања одржаних током четири године пре Великог рата.

Друштво

15.02.2018 у 20:04

Бесплатно у Војни музеј

Министар одбране Александар Вулин, са сарадницима је обишао Војни музеј у Београду, чија су врата, поводом Дана државности, током празника отворена за све оне који су заинтересовани да бесплатно обиђу изложбену поставку у овој војној установи културе на Калемегдану. Током обиласка у четвртак министар Вулин је истакао да је и на празник Војска Србије свим својим капацитетима и свим својим садржајима уз своје грађане. - Тако ће и за време празника Војни музеј своју изложбу поклонити грађанима Србије, сасвим бесплатно и ја позивам све наше грађане и све наше пријатеље да дођу и да виде чиме то располаже Војни музеј. Учите нашу децу, учите своју децу вредностима које су овај народ учиниле великим, а нема бољег места за то од Војног музеја и од Војске Србије – нагласио је министар

Спортске приче

14.02.2018 у 22:02

„Бели орлови” настали 14. фебруара 1935.

Откад представљају Србију наши репрезентативци су прозвани „орлови”. Вероватно и да би била успостављена копча с предратним, јер су они били „бели орлови”. А тај надимак им је додељен 14. фебруара 1935! Тог дана га је у београдском листу „Време” прогласио Душан Петковић Сенегалац, некадашњи репрезентативац и првотимац шампионског тима београдске Југославије (1924. и 1925), који је новинарски занат пекао одмењујући у „Политици” Боривоја Јовановића, извештача са Светског првенства у Монтевидеу 1930. „Време” је 29. јануара 1935, без посебног повода, објавило текст под насловом „Како би требало крстити наш национални тим”:

Фудбал

10.02.2018 у 22:02

Утакмица се снима за филм

У листу Народног фронта Србије „Глас” (излазио у Београду до 1952), објављено је 21. децембра 1945: „Позивају се сви чланови свих секција „Црвене звезде” да дођу на игралиште „20 октобра” у петак, 21. децембра, у 11 часова, и да се јаве својим вођама секција ради чишћења игралишта од снега. Сви чланови треба да понесу собом прибор којим би чистили снег.” Ова радна акција је предузета због утакмице с ЦДКА (Централни дом Црвене армије), како се тада звао ЦСКА, с којим ће се Црвена звезда огледати 13. фебруара код куће и осам дана касније у Москви у шеснаестини финала Лиге Европе.

Магазин

09.02.2018 у 08:15

Три Панчева у три државе

Панука из 9. века, трговачко насеље Бансиф 1153. године, па тврђава Панука и даље Панчел, Пањајева и Чомва до Пансала на географским картама 15. века до старословенске речи Пачина која описује варош подигнуту на мочварама… Панучеа, касаба Панзова и данашње Панчево увек на ушћу Тамиша у Дунав. Одавде се долазило и одлазило, јер сеоба је било и биће их вечно или, како пише Црњански, „Има сеоба. Смрти нема!”. Али Панчева има још. Осим овог „нашег”, опкољеног плодном равницом, једно живи у Украјини, а друго је у Бугарској. Како и зашто? Да бисмo одговоре нашли морамо опет у прошлост, у средину 18. века када су српски сељаци, војници – граничари кренули у сеобу. Још једну, на исток. Беше то време великих политичких превирања у Банату, на тлу данашње Мађарске и Румуније. Разграничена је

Друштво

04.02.2018 у 22:00

Пре 111 година објављена прва фотографија у „Политици”

Прва фотографија у дневном листу „Политика” објављена је на дан, 5. фебруара 1907. године (по старом календару) – пре 111 година, на почетку треће године излажења листа. Реч је о концерту минхенске певачице Мери Рау, који је уз све потребне информације о самом догађају најављен на последњој, четвртој страни нашег листа. Овај драгоцени податак објавио је и тако од заборава сачувао Предраг Прежа Милосављевић у књизи „Политика фото-времеплов 1904–1941”, објављеној 2004. поводом 100 година трајања нашег листа. Милосављевић је почев од 1964. године четири деценије провео у „Политикиној” фото-служби, најпре као фото-документариста, а затим и као шеф ове службе.

Београд

29.01.2018 у 17:49

„Читанка” српске историје и културе

Замислите наградни квиз – на улици вас заустављају и нуде награду од 5.000 динара, ако у року у од два минута у једној реченици одговорите: „Шта је заједничко ’Политици’ и Улици краља Петра?”, уз напомену да тачан одговор подразумева и један број. Мислите, мислите, мислите… не вреди. Одустајете. Али, ко прочепрка по подацима хроничара о Београду, схватиће да наградно питање и те како има смисла. Једну од најстаријих београдских улица и најстарији дневни лист на Балкану везује 1904. Те године „Политика” је почела да излази, а улица која повезује Косанчићев венац, Кнез Михаилову и Дорћол први пут је понела име по краљу Петру Првом Карађорђевићу, који је на престо Србије дошао годину раније. Додирним тачкама ту није крај. „Политика” већ више од век важи за референтни дневни лист чије

Друштво

27.01.2018 у 22:00

Докторска диплома Лазе Костића преведена с латинског

Докторска диплома Лазе Костића преведена је с латинског језика после 152 године. „Политика” је ексклузивно представила својим читаоцима оригинал дипломе, а сада прва објављује и њен превод с латинског језика. Подсетимо, на основу најновијих истраживања др Жике Бујуклића, професора Правног факултета Универзитета у Београду, откривене су потпуно нове чињенице у вези с одбраном доктората песника Лазе Костића на Краљевском универзитету у Пешти 1866. године. Тек недавно је први пут обелодањен и стручно обрађен оригинал песникове докторске дипломе, депонованe у архиви Матице српске у Новом Саду, која је после 152 године ексклузивно доспела на насловну страницу „Политике”.

Култура

27.01.2018 у 09:27

Шта два народа чини братским, осим историје и вере

Од нашег дописника Атина – Два века историје односа Србије и Грчке, од периода борбе за ослобађање од Османлијског царства до данашњих дана, кроз архивску грађу, фотографије и портрете значајних личности које су допринеле учвршћивању пријатељства између два народа тема су сталне поставке изложбе „Србија и Грчка – 150 година борбе за европски Балкан” која је отворена у Амбасади Србије у Атини. Изложба је инспирисана обележавањем 150 година од потписивања првог уговора између Србије и Грчке 1867. којим су кнез Михајло Обреновић и грчки краљ Ђорђе I Гликсбург поставили темеље будуће сарадње два народа али и основу за ослобађање од вишевековне османлијске владавине.

Пријавите се на нашу маилинг листу