Издања Читуље
accessibility-tools
недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
0°C Измаглица
Београд
Последња измена 21:58

Таг: историја

Србија
17.04.2019 у 18:27
Како је Деспотовица постала Горњи Милановац
Указом кнеза Александра Карађорђевића од 5/17. јануара 1853. године премештена је варош Брусница на место звано „Дивље поље”, на десну обалу реке Деспотовице. По истоименој реци нова варош добила је име. Направљен је регулациони план, један од првих у Србији, по коме су се улице секле под правим углом са тачно назначеним местима где ће се градити јавне, а где приватне зграде. Завршетком зграде Окружног начелства из Бруснице пресељене су све установе власти и највећи број дућана и механа. Деспотовица добија обележје града, нарочито после указа о премештању мушке и оснивању женске школе, телеграфа, поште и болнице. Ипак, Светоандрејска скупштина и повратак Обреновића на владарски трон Србије, крајем 1858. године утицали су да Деспотовица добије ново име. Вест да „Његова Светлост
Београд
16.04.2019 у 21:00
Тајне Главне железничке станице
Са некадашње Главне железничке станице у Савској улици први воз кренуо је 1884. године. Возио је ка Бечу. Први путник био је краљ Милан Обреновић. Десетак дана после Милана организована је и свечана вожња у Ниш. Од тада до данас кроз ову станицу, осим обичног света, прошли су многи државници, научници, књижевници, уметници... Међу њима су били краљ Петар Први, Жозефина Бекер, чувена америчка плесачица и певачица, Светислав Петровић, први Србин који је између два светска рата радио у светској кинематографији, глумица Ита Рина, Никола Тесла, Реза Пахлави, последњи ирански шах... Може се рећи да није било значајније личности која до изградње аеродрома у Сурчину возом није стигла у Београд и на Главну железничку станицу. О мистерији и људима који су прошли кроз станицу у Железничком
Србија
16.04.2019 у 18:26
Први писак локомотиве у Панчеву
Панчево – Мађарски министар трговине Бела фон Лукач није крио задовољство, када је тачно у подне 9. априла 1894. године, из правца Кикинде и Великог Бечкерека (Зрењанина) у станицу Панчево-Варош, ушао први воз, а овај део Баната се повезао са Будимпештом и Бечом. Свечано окићену композицију пуну високих званица и гостију, дан раније најавиле су на насловној страни локалне недељне новине на немачком језику, а дочекали је представници градске власти, заступници „Торонталског комитета” и „Торонталског друштва вициналних железница”, које је пругу и изградило. Стекли су се ту и представници великих општина, које су колико су могле учествовале и помагале у овом послу, као и велики број љубопитљивих мештана. „Панчево је од тог дана постало део шинске мреже која је повезивала земље европског
Друштво
15.04.2019 у 22:55
Издајник до последњег дана
Колико заправо знамо о Димитрију Љотићу (1891–1945) и његовом покрету „Збор”, односно љотићевцима? Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој (која га је и финансирала), фашистичкој Италији или покретима у другим земљама, саговорници „Политике” кажу да је у току окупације Љотић био квислинг и колаборациониста, чије су паравојне формације гушиле устанке и учествовале у прогону Јевреја и српских цивила. Тиме је постао највернији савезник немачког рајха у окупираној Србији.
Србија
09.04.2019 у 20:30
Барска пруга младости и заједништва
Ужице – Да заједништво и добровољни рад могу и брда да пробијају подсећа ових дана изложба „Пруга младости Београд–Бар”, отворена у ужичком Историјском архиву поводом Дана омладинских радних акција, у организацији Удружења акцијаша из Ужица. Као подсећање на један од најтежих градитељских подухвата у нас, градњу барске пруге, која је седамдесетих година Србију спојила с Црном Гором и њеним приморјем. Уз фотосе акцијаша и бригада из тог времена, призора са градилишта, мостова на траси пруге и друге, представљени су и подаци о градњи. Пише да су барску пругу још у 19. веку планирале Србија и Турска, али је тек 1951. године основана Дирекција за изградњу пруге Београд–Бар. Први радови су почели 1952, да би услед недостатка средстава били обустављени. Прва у саобраћај, 29. новембра 1958,
Србија
07.04.2019 у 23:30
Газда Пека и волшебници из „Старе Србије”
Крагујевац – Човек пије да утоли тугу или да распламса жар среће. У кафани „Стара Србија” се углавном пило због овог другог, мада су осећања понекад била помешана. Врата кафане су увек била отворена за сваког, али су у „Старој Србији” најчешће боравили крагујевачки уметници и новинари, поготово од како је овај угоститељски објекат у Карађорђевој улици, крајем прошлог века, преузео Предраг Петковић, алијас Газда Пека. Окосницу недавно представљене књиге „Пекине приче и приче о Пеки” чине приче које су објављиване у листу „Светлост”, од 23. септембра 1999. до 26. априла 2000. године. Те приче су аутентична сведочанства о кафани и гостима, али и о историји Крагујевца друге половине 20. века. Слушајући Газда Пеку, виспреног угоститеља и занимљивог приповедача, написала их је новинарка
Друштво
07.04.2019 у 19:00
Фудбал је у етар дегажиран из „Политике”
Судија Мика Поповић је заврнуо ногавице и неколико пута кроз баре и блато прошпартао центром игралишта и бековским простором испред оба гола. Његове кораке будно је пратило око 3.000 гледалаца који су, газећи глиб до чланака, тог 7. априла 1929. стигли на стадион ФК Југославије на Топчидерском брду. Киша је читавог дана натапала престоницу и било је неизвесно да ли ће се меч између Београдског спортског клуба (БСК) и Југославије уопште одиграти. Поповић је после инспекције терена отишао до челника оба клуба и саопштио им да да ће утакмице бити.
Друштво
31.03.2019 у 20:00
После поста – проводаџисање
На помен балова, данашњем човеку су прва асоцијација забава и плес. Међутим, пре 200 година, балске дворане широм Европе су биле својеврсна чворишта друштвеног живота. Осим што су уобличавали манире грађанске класе, балови су служили и за склапање брачних и пословних партнерстава. У доба кад се није могао ни замислити настанак „интернета”, они су били својеврсна претеча умрежавања људи, махом из виших слојева. Ни Србија није била изузетак. Осим владара и страних конзула, балске забаве су у нашу земљу у 19. веку донели сународници „из прека”, превасходно из Хабзбуршке монархије, каже за наш лист каже Милорад Стокин
Друштво
29.03.2019 у 12:27
Отворена обновљена Голубачка тврђава
ГОЛУБАЦ – Обновљена тврђава Голубачки град данас је свечано отворена у присуству председника Србије Александра Вучића, председнице Владе Србије Ане Брнабић, европског комесара за суседску политику и приступање ЕУ Јоханеса Хана и великог броја грађана, преноси Танјуг. Голубачка тврђава, средњевековно утврђење из XIV века, подигнуто на самом улазу у Ђердапску клисуру, обновљена је уз финансијску подршку Европске уније. Вучић и Хан су током обиласка комплекса Голубачке тврђаве, посетили Палату и изложбу о витезовима постављену у кули 8. Присутне су на свечаном отварању поздравили директорка Друштва за развој туризма Тврђава Голубачки град Искра Максимовић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и амбасадор Аустрије у Србији Николаус Лутероти. Обнова Голубачке тврђаве почела је у
Друштво
28.03.2019 у 23:00
Црнорукци у Београду и Москви
Из јуче објављеног сведочења потпуковника Угљеше Поповића, шефа Сервиса тајне војнообавештајне службе при Главном генералштабу југословенске војске, јасно је да је иницијативу за државни удар 27. марта 1941. године, „посредним путем дала једна пријатељска тајна служба” – она британска. Било је, међутим, и других играча. У време кад је Поповић допуњавао елаборат „Плави ђаволи” о предстојећем пучу, у Београду се обрео пуковник Вилијем Донован, „отац америчке обавештајне службе”, оснивач тајне Управе за стратешке послове (ОСС), обавештајног апарата који ће после 1945. прерасти у ЦИА. Донован је, као специјални изасланик председника САД Ф. Д. Рузвелта, стигао у Београд 21. јануара. Одмах се састао са Драгишом Цветковићем и Владком Мачеком, посетио је неке војне школе, команде морнарице и
Почетна / Тагови
18.01.2020 у 23:55
Хари и Меган и званично без краљевских дужности и титула
18.01.2020 у 23:15
Више од 30 људи погинуло у нападу Хута у Јемену
18.01.2020 у 21:59
Ватерполисти Србије у четвртфиналу Европског првенства
18.01.2020 у 21:37
Литије и молебани у Никшићу, Улцињу, Вирпазару…
18.01.2020 у 21:35
Снажан земљотрес погодио Индонезију
18.01.2020 у 21:30
Три фронта против СПЦ
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља