Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
121,39	122,12	121,75
108,72	109,38	109,05
111,99	112,67	112,33

Колумна недеље

24.06.2017 у 22:00

Просветне власти су ове недеље повукле једини логичан потез у датој ситуацији: Влади Србије је предложено продужење пројектног циклуса за још шест месеци, односно одложено расписивање новог конкурса за научноистраживачке пројекте по трећи пут од прошлог пролећа. Тако је стављена тачка на агонију више од 12.000 истраживача у Србији, који су са зебњом очекивали да ли ће Младен Шарчевић одлучити да се ипак иде са новим конкурсом или ће прво покушати да среди стање у науци, што је био већински захтев научне заједнице. Прве реакције су различите: од беса и разочарања што нема новог конкурса („остарићемо на једном истом пројекту”), преко тврдњи да су просветне власти овим показале своју неспособност, па до оних који су кренули да се шале „да би неко могао на ову тему да напише научни

Друштво

23.06.2017 у 22:00

Конкурс за научне пројекте одложен за још шест месеци

Пројектни циклус биће продужен за још шест месеци, сазнаје „Политика” у Министарству просвете. Захтев је управо прослеђен у Немањину 11, а очекује се да буде разматран на првој седници нове владе. Тако је стављена тачка на вишемесечну агонију истраживача, који готово свакодневно зову нашу редакцију у нади да ће добити информацију о томе да ли ће бити новог конкурса, с обзиром на то да је почетком јуна истекао рок за одлуку просветних власти.

Шарена страна

12.06.2017 у 15:00

Европа и Русија настављају истраживање Марса

Истраживање Марса до сада није ишло глатко, али то није обесхрабрило научнике у потрази за одговором на питање да ли је на Црвеној планети некада било живота. Уколико јесте, то би значило да нисмо сами у универзуму. Научници у Европској свемирској агенцији (ЕСА) већ су оставили иза себе прошлогодишњи неуспех, када се једна од њихових летелица срушила, и увелико припремају свемирски брод за тражење гасова који наговештавају могућност постојања живота. Откривена најврелија планета Међународни тим научника открио је планету сличну Јупитеру, која је топлија од већине звезда и која би могла да има реп налик на комету.

Наука

09.06.2017 у 11:00

Сибирски хаски древни човеков пријатељ

Научници руског Института за историју материјалне културе открили су на острву Жохов у Источносибирском мору остатке древних паса који би могли да припадају првим припитомљеним човековим четвороножним пријатељима у историји света. Kада је припитомљен пас, питање је на које научници одавно покушавају да нађу одговор. Својевремено се појавила претпоставка да је први пас могао да се појави у Азији пре око 16.000 година. Друга хипотеза говори да је то могло да се догоди у Европи, пре 20.000-30.000 година. У оба случаја радило се о дивљим животињама које су се незнатно разликовале од својих вучјих предака, пишу руски медији. У време када су живели пси чије су остатке нашли руски научници, древни становници Арктика обитавали су у шаторима од животињске коже 440 километара од копна

Наука

08.06.2017 у 19:50

Пронађени људски остаци стари 300.000 година

Док се у Србији води расправа између присталица и противника Дарвинове теорије еволуције, светски научници дошли су до открића које мења историју људске врсте, али не у правцу који би обрадовао заговорнике идеје о човеку као божјем делу. Палеоантрополози су на северу Африке пронашли досад најстарије фосилне остатке човека, старе око 300.000 година. Тиме је одбачен ранији закључак о постајању једне заједничке колевке човечанства, настале пре око 200.000 година у источној Африци. Нова сазнања указују, дакле, да је хомо сапијенс старији 100.000 година него што се до сада сматрало и да се развијао на више различитих локација на афричком континенту. На око стотину километара западно од Маракеша, у Мароку, током вишегодишњих истраживања ископани су остаци зуба и костију лобање и удова

Друштво

06.06.2017 у 22:00

Мук на Богословском факултету после чистке због Дарвина

Професори и асистенти са Богословског факултета који су потписали јавни апел против петиције којом је тражена ревизија изучавања Дарвинове теорије у школама и на факултетима у Србији разрешени су свих црквених дужности, а смењени су и са функције у радним телима и медијима СПЦ, потврђено је „Политици” у Патријаршији.

Наука

06.06.2017 у 18:00

Ледени човек и даље голица машту научника

Легендарни древни човек Оци, који је живео на територији данашње Италије пре 5.000 година, био је убијен због зависти а не на бојном пољу, као што се раније мислило, сматра главни детектив минхенске полиције. Оци или Ледени човек пронађен је у септембру 1991. године када је двоје алпиниста у близини Симилаунског глечера, у јужном Тиролу на граници Италије и Аустрије, открило његово тело на висини од 3.200 метара. У почетку се мислило да је реч о страдалом алпинисти да би недуго потом било откривено да је реч о археолошком налазу. Уз Оција је било и његово оружје – бакарна секира, као и нож са каменом оштрицом. Четири дана након проналаска Ледени човек је премештен на Универзитет у Инсбруку да би касније било утврђено како је лежао 90 метара унутар Италије па је 1998. године пренесен у

Наука

05.06.2017 у 21:00

Вештачки ледници спасавају планине

Добро је познато како глобално загревање делује на глечере. Од Аљаске до Европе, од Антарктика до Сибира, ледници се повлаче свуда у свету. Према подацима Насе, од 2003. до 2010. годишње је нестајало 46 гигатона леда на Аљасци, док у Азији годишње губе хектаре. Повлаче се и сви ледници у близини Монт Евереста, укључујући Ронгбук, који је 1921. године истражио славни британски алпиниста Џорџ Малори. За осамдесет година изгубио је око 100 метара леда вертикално. Неки научници верују да би ледници у централним и источним Хималајима могли потпуно да нестану до 2035. године, објавио је „Индепендент”. То доноси многе опасности али не само ризик од подизања нивоа мора. Ледничка језера могу да поплаве околна насеља, а велики проблем је и то што руралне заједнице на Хималајима у сувим месецима

Наука

02.06.2017 у 19:05

Пукотина на Антарктику порасла 17 километара за шест дана

БЕРЛИН – Научници кажу да пукотина, која се појавила на леденом гребену на Антарктику, указује на то да ће се велики ледени брег одвојити. Тај процес одваљивања се дешава периодично, али научници пажљиво проматрају ситуацију, како би утврдили да ли климатске промене имају утицај на овај феномен, навео је АП. Научници Универзитета у Свонсију у Британији оценили су да је пукотина на леденом гребену Ларсен Це порасла 17 километара за шест дана. Према њиховим речима, оног дана када се одвоји од гребена, биће створен један од највећих ледених брегова икада запажених. Научник са Универзитета у Колораду, Тед Самбос упозорио је да им тај брег говори да се нешто променило и то не на боље. (Танјуг)

Друштво

22.05.2017 у 22:00

Министар још није сменио директора ЦПН

Предлог да се Немања Ђорђевић, директор Центра за промоцију науке (ЦПН), разреши те дужности још није потписао Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја – тврде за „Политику” из кабинета министра. Наглашавају да захтев Управног одбора ЦПН за смену актуелног руководиоца још није стигао. Откако је Управни одбор ЦПН усвојио предлог да Ђорђевић оде са функције, прошло је пет дана, а дебата у јавности о томе не јењава, као да му је решење о отказу загарантовано.

Пријавите се на нашу маилинг листу