среда, 21.04.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	97,44	98,03	97,74
	106,32	106,96	106,64

Таг: наука

Друштво

02.04.2021 у 10:07

Обогаћен „Парк науке“

Лесковац - У Центру за стручно усавршавање у образовању, у оквиру Парка науке, недавно су постављена два научна експоната: „Илузија столице“, „Сунчани сат“, а трећи, под називом „Човек систем“, ускоро ће моћи такође да се разгледа. Емине Јовановић, директорица Центра за стручно усавршавање у образовању, истиче да ће у „Парку науке“, уз три нова, бити још 12 експоната, рад Ученичке задруге Техничке школе „Раде Металац“ из Лесковца. - На иницијативу Центра за промоцију науке из Београда, уз подршку Лесковца, наша установ отворила је први од 12 Научних клубова у Србији. Године 2018. у Лесковцу је отварен научни парк интересентан нашим најмлађим посетиоцима “, каже Емина Јовановић.

Међу нама

25.03.2021 у 11:51

У предвечерје другог века од рођења Луја Пастера

У Јовановој улици близу Калемегдана, у партеру кућe некадашњег новинара „Политике” Ђорђа Паљића, живео je један од најстаријих сарадника листа проф. др Милан Јовановић Батут. Последње три године живота, после деведесетог рођендана, живео је повучено пишући на дворишној тераси. Шеретски се шалио при честитању његовог осамдесетог рођендана желећи да претури преко главе и деведесети говорећи: „Бог је милостивији, даће он и више”. И даде му. „Господа ме консултује”, одговорио је новинару те 1940. године, у којој ће проминути светом, казујући му најважније детаље из свог дугог и занимљивог живота. Нову годину први му је честитао Слободан Јовановића, а о његовом здрављу бринуо се проф. др Коста Тодоровић. Умереност и брига о здрављу подариле су му дуг живот, који је провео у борби за очување

Друштво

23.02.2021 у 09:05

Српски научници утврдили узроке калифорнијских пожара

Велики одјек код америчке и светске јавности оставило је недавно објављивање истраживања о узроцима и последицама калифорнијских пожара које је урадило троје научника, различитих истраживачких интересовања с Универзитета у Београду у сарадњи с калифорнијским Универзитетом Беркли. У питању су научница која проучава климатске промене проф. др Јелена Луковић, с Географског факултета, и њене колеге с Катедре за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета – проф. др Драган Благојевић и мр Александар Секулић, асистент. Они су најзаслужнији за детаљно графичко и картографско приказивање поменутих појава. Како за наш лист каже проф. Луковић, ова публикација је изазвала велику пажњу, па се претходне недеље име УБ-а појавило на страницама више од 30 светских медијских кућа. Почевши од „Лос

Свет

19.02.2021 у 08:16

Немачки професор тврди да је корона направљена у лабораторији

БЕРЛИН – Немачки нанаучник Роланд Визендангер тврди да има доказе да коронавирус није прешао са животиња на људе, већ да је настао у лабораторији. Научник из Хамбурга је немачким медијима рекао да има укупно 600 доказа из 2019. и 2020. године. „Информације о вирусу и бројне објаве у стручним часописима и на друштвеним медијима показују да је корона био-несрећа у лабораторији. Корона је дошла из лабораторије у Вухану”, тврди Визендангер, преноси Танјуг. Према његовим речима, вирус се веома добро „качи” на рецепторе људских ћелија и успева да продре у њих, што није било својствено ранијим сојевима коронавирусе и указује на неприродно порекло. Указао је и да се слепи мишеви не нуде на пијаци у центру Вухана, који је називан епицентром инфекције. Визендангер очекује да ће

Друштво

02.02.2021 у 21:00

Српским знањем штите америчка „Врата ка западу”

Научна студија коју су саставили српски истраживачи биће коришћена за конзервацију највишег споменика који је направљен на западној земљиној хемисфери и који је и највиши лук икад саграђен на свету. У питању је монументално дело „Врата ка западу” (Gateway Arch), споменик из реда националних историјских знаменитости Сједињених Америчких Држава, за чију обнову ће бити примењено знање истраживача из Централног института за конзервацију (ЦИК) и Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) Универзитета у Београду. Поред студије „Корозиона својства ласерски чишћених површина на артефакту од гвожђа” из Србије, за конзервацију дела финско-америчког архитекте Ероа Саринена биће коришћена и истраживања још два научна тима, француско-грчког и кинеског. Њихове студије одабране су међу

Мозаик

27.01.2021 у 21:55

Сат апокалипсе и даље близу поноћи

ВАШИНГТОН - Сат апокалипсе који симболизује неминовност глобалне катаклизме, задржан је на 100 секунди до поноћи, због неефикасности влада у свету да управљају епидемијом коронавируса, а то представља и неприпремљеност света да се суочи са нуклеарним и климатским претњама, саопштили су научници. „Смртоносна и застрашујућа пандемија коронавируса треба да буде као историјски позив на буђење. Пандемија је као оштри показатељ да су националне владе и међународне организације лоше припремљене да се носе са претњама нуклеарним оружјем и климатским променама које би заиста могле да окончају цивилизацију”, навела је научница Рејчел Бронсон. Бронсонова, председница и генерална директорка Билтена нуклеарних научника, упутила је апел – Пробудите се! Сат апокалипсе је прошле године означавао

Потрошач

18.01.2021 у 22:00

Колико исхрана утиче на тежи облик ковида 19

Какву улогу недостатак витамина Дe, цинка и селена у комбинацији са одређеним генетичким факторима игра у развоју тежих облика ковида 19. Како би одговорили на једно од горућих питања, глобалним истраживачким напорима прикључио се недавно и српски научни тим у пројекту „Нутриков”. – За реализацију овог пројекта неопходна је помоћ грађана који су прележали ковид 19 и који би желели да дају допринос овом научном истраживању – рекао је за „Политику” др Никола Котур, координатор пројекта „Нутриков”, који је окупио истраживаче Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду. Грађани који су прележали ову болест, живе у Београду и имају од 18 до 65 година могу да се пријаве и допринесу добијању резултата важних за

Мозаик

15.01.2021 у 20:00

Нови ровер за Марс (ФОТО, ВИДЕО)

Нови „двоосовинац” добио је овај назив, јер је направљен спајањем два „Аксела”. „Аксел” је једноосовински прости ровер који може да се споји са већим возилом и на тај начин му даје додатну стабилност приликом кретања и истраживања кратера. „Аксел” је опремљен роботском руком која може да прикупља узорке док уграђене специјалне камере снимају и складиште слике околине кроз коју возило пролази. „ДуоАксел” састоји се од два „Аксела” који су спојени, с тим што се задњи део понаша као сидро, док предњи део може да се одвоји и да самостално истражује непознат терен. Када „ДуоАксел” пронађе кратер или јаму или било какав отвор у тлу, или наиђе на неки тешко проходан терен, може да стане, спусти шасију и усидри се пре него што се одвоји на два дела. Задњи део остаје у месту, док се предњи

Друштво

02.01.2021 у 20:00

Са 19 година истражује лек за рак

Пожаревац – Илија Анђелковић из Пожаревца спада у ону врсту деце која од малих ногу зна шта жели да буде кад одрасте. Маштао је још као дечак да лечи људе. – Мој старији брат од тетке је студирао медицину, мени је то било занимљиво. У школи биологија ми је била омиљени предмет, журио сам кући да бих радио домаћи, што је само потврђивало да ми је медицина будућност. То је трајало до другог средње – присећа се Илија. Као одличан ђак Пожаревачке гимназије отишао је у Петницу и ту чуо људе с огромним знањем, а испоставило се да је најмање њих завршило класичну медицину. У њему се нешто преломило и одлучио се за биохемију. Данас јунак ове приче има скоро 19 година и студент је прве године Хемијског факултета у Београду – Одсек биохемија. Маштања да буде лекар сада су усмерена на

Мозаик

02.01.2021 у 11:23

Континенти који су живели брзо и кратко

Када је Земља била још млада планета на њој је било много континената који су у међувремену нестали, остављајући само неколико трагова за собом, показало је најновије истраживање. Ти континенти су, према речима научника са Универзитета Монаш у Мелбурну, „живели брзо и кратко”, али су зато створили основе за формирање нових постојанијих континената, из којих су настале тектонске плоче. „Резултати нашег истраживања доводе до закључка да су континенти били слаби и склони уништењу у њиховом 'детињству' пре четири до 4,5 милијарде година, након чега су се постепено мењали и постајали чвршћи у наредних милијарду година како би формирали основу за модерне континенте'', изјавио је Фабио Капитанио, вођа тима научника са аустралијског универзитета. Током стотина милиона година континенти

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

21.04.2021 у 22:54

Ухапшено више од 1.000 људи на протестима подршке Наваљном

21.04.2021 у 22:06

Јавна предузећа 2019. направила губитке од 155 милиона евра

21.04.2021 у 21:39

Звезда и Партизан у финалу фудбалског Купа Србије

21.04.2021 у 21:32

Путно здравствено осигурање скупље за 50 одсто због ковида

21.04.2021 у 20:40

Рукометашице Србије преко Словачке до пласмана на светско првенство

21.04.2021 у 20:25

Припадник 63. падобранске бригаде погинуо приликом скока