Потуцају се од места до места у потрази за послом. Чак и кад се окупе с друштвом да погледају филм или утакмицу или да на кућној журци попију пиће и проћаскају, не могу да се опусте, него се непрекидно распитују има ли негде додатне „тезге” које би се могли прихватити како би допунили своје приходе. Јер, у данашњем светском економском устројству, фирме се лако уздижу, али ништа теже и не...

Да има три милиона евра, Дејан Влашкалић, уредник „Наутичког магазина”, не би купио „бесну” јахту. Али, не би се ни одрекао уживања на палуби таквог луксузног пловила. На њега би се укрцао као седмодневни закупац, што је задовољство које би га коштало двадесет пута мање: 150.000 евра. Не само што би уштедео, него као закупац не би морао да размишља о ангажовању посаде и налажењу одговарајућег...

Колико год радикално Сириза деловала европским конзервативцима, далеко је Грчка од левичарске револуције, али су тамошњи богаташи, нарочито у последњих недељу дана, од референдума на којем су одбијене захтеване мере штедње, почели да се крију. Уместо да улицама крстаре у „поршеу” или „ферарију”, приметио је један грчки агент за некретнине високог профила за америчку телевизијску станицу...

Из перспективе просечног Србина, који нелегално скида филмове с интернета јер му је и биоскоп прескуп, одлазак на фестивал у Кану, још ако би могао да се мота по приватним журкама које тамо приређују филмаџије и остали славни гости, делује као испуњење свих снова. Можда не толико из љубави према седмој уметности, колико зато што такво задовољство себи може да приушти онај којем ни било шта...