Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Београд

16.09.2018 у 23:55

У недрима Чукарице скривен је тајанствени свет. Млади људи, смелог духа, радознале и истраживачке природе упустили су се у истраживање непознатих подземних простора. Све што откривају шетајући мрачним ходницима и лавиринтима – документују. Тако је настала изложба фотографија која је представљена у пивари код чувене старе Шећеране у Радничкој улици. Поставка носи назив „Подземље Чукарице” а организовали су је Туристичко-спортска организација Чукарице с Центром за урбани развој и неформалном групом „Урбекс”, у оквиру манифестације Дани европске баштине и Фестивала „Борци за сећање”. Екипа која ради на овом пројекту је многочлана. Посетиоце је дочекивало неколико њених представника. Миодраг Симовић и Раде Милић, археолог, тумачили су шта чини личну карту сваког овековеченог објекта,

Свет

16.09.2018 у 14:14

Археолози у Египту пронашли древну сфингу

КАИРО – Египатске власти саопштиле су данас да су археолози пронашли статуу с телом лава и људском главом у јужном граду Асуану. Сфинга, направљена од камена пешчара, пронађена је у храму Ком Омбо током радова на заштити те локације од подземних вода, саопштило је Министарство за антиквитете, преноси АП. Мостафа Вазири, генерални секретар египатског Врховног савета за антиквитете, рекао је да та статуа вероватно датира из птоломејског доба. Птоломејска династија је око три века владала Египтом, од 320. до 30. године пре нове ере. Египат се нада да ће оваква открића поспешити туризам, који је иначе тешко погођен политичким превирањима након побуне 2011, наводи америчка агенција. (Танјуг)

Србија

11.09.2018 у 21:31

На Медијани под кровом и вила са перистилом

Ниш – Иако је пре више година, када су започети амбициозни и обимни радови на покривању једног од највећих и најзначајнијих археолошких налазишта на територији садашње Србије, на Медијани поред Ниша, било много скептика, културно-историјско богатство скоро у целости већ је под кровом. Последњих дана овогодишњег лета приводи се крају покривање Виле са перистилом и заштита до сада пронађеног археолошког богатства у оквиру виле. Реч је о изузетно вредним мозаицима који су конзерваторски обрађени пре више десетина година, а потом покривени песком и од тада су недоступни јавности. Миле Вељковић, архитекта и бивши директор Завода за заштиту споменика у Нишу, који је пројектовао заштитну конструкцију, рекао је за „Политику” да ће радови на овом делу комплекса, бити потпуно окончани тек пошто

Култура

03.09.2018 у 18:48

Пронађена ритуална мајанска маска

Ритуална маска, која оваплоћује једног од најзначајнијих владара мајанске цивилизације, откривена је у Мексику. Маска, која открива лице важне политичке личности Мезоамерике, Пакала Великог, пронађена је унутар некадашњег дворског комплекса у древном мајанском граду Паленке, једном од најзначајнијих археолошких локалитета на свету, које годишње посети 1,3 милиона људи. Док је истраживао мајански систем за исушивање и одвођење воде, тим стручњака и археолога са мексичког Националног института за антропологију и историју открио је, како је пренела агенција Ројтерс, ритуалну маску Пакала Великог, који је на трон дошао када је имао само 12 година. Владао је чак 68 година, све до своје смрти у 80. (615–683). Осим што је један од најдуговечнијих, био је и један од најплоднијих владара на

Друштво

01.09.2018 у 22:00

У царству Римског царства

Свечаним отварањем у Сали хероја Филолошког факултета у Београду данас почиње 24. Међународни лимес конгрес који ће се до 9. септембра одвијати у Виминацијуму, некадашњем римском граду и легијском логору крај Старог Костолца. (Limes је на латинском граница.) Биће то највеће окупљање стручњака археологије икада до сада организовано које ће се бавити животним темама у логорима и насељима на граници дугој 7.500 километара тада најмоћнијег – Римског царства. Део те римске границе у данашњој Србији има 450 километара дуж којих су бројни познати археолошки локалитети – Сирмијим, Сингидунум, Виминацијум, Феликс Ромулијана, Шаркамен, Медијана... Интензиван живот, који се вековима одвијао дуж Дунава који је некад, као и данас, био једна од најзначајнијих трговачких комуникација, најбоље

Друштво

25.08.2018 у 22:00

Када се велики умови играју науком о подацима

Кад из Америке стигне више од 50 научника и истраживача, које је одабрала тамошња Национална фондација за науку САД (НСФ), а уважава само оне што постижу врхунске резултате, онда је несумњиво реч је о јединственом догађају. Београду је после осам година труда успело да буде домаћин значајног научног скупа – радионице научника из САД, Србије и западног Балкана који се баве науком о подацима (они с енглеског говорног подручја рекли би: дата сајанс). Уз све позване госте на једном месту наћи ће се око 600 умних глава. Своје окупљање научна елита с оне стране Атлантика започиње у недељу, одлазећи у археолошки парк Виминацијум, а од понедељка би требало да буду на сесијама у Палати „Србија”. Председавајући београдске радионице САД–Србија и западни Балкан биће проф. др Зоран Обрадовић,

Култура

15.08.2018 у 07:01

Изложба о животу на ободима Римског царства

Сваке три године стручњаци и истраживачи који се баве римском војском, границама некадашњег царства и свиме што је са том темом у вези састају се на различитим локацијама широм света – овога пута биће то у Србији, на 24. међународном Лимес конгресу, од 2. до 9. септембра у Виминацијуму. Као увертира том догађају вечерас ће у 19 сати у Галерији Српске академије наука и уметности бити отворена изложба „Римски лимес и градови на тлу Србије” на којој ће престоничка публика посредством остатака богате материјалне културе моћи да се ближе упозна са интензивним животом на ободима Римског царства, нарочито дуж Дунава, и то у периоду од првог до петог века. Археолошки институт у Београду организатор је изложбе, а његов директор Миомир Кораћ у разговору са новинарима објаснио је да су поставку у

Култура

09.08.2018 у 23:00

Римљани оставили траг на венчачкој „круни”

Аранђеловац – Прошлог лета, усред оне велике жеге, добисмо дојаву да су на највишем врху Венчаца, такозваном Великом Венчацу, недалеко од закоровљених развалина из римског доба, багеристи „Бекамента” свукли низ литицу и некакве кости, стакло и керамику. Затекосмо и ми тада раднике те бањанске фирме која је експлоатисала камен и заједно са њима при самом врху на ивици литице бројали гробна места у „црници”. То је, сада се зна, некропола из римског периода, датована између четвртог и шестог века наша ере, како су већ утврдили стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца. Они више од месец и по дана истражују овај локалитет и до сада су пронашли 23 гробне целине, међу којима је и једна дечија. Четири скелета су окренута ка правцу исток – запад, а остали северозапад –

Култура

25.07.2018 у 22:45

Најстарији експонат уз савремену технологију

Потез да се најстарији експонати на новој сталној поставци у Народном музеју прикажу управо уз помоћ коришћења најиновативнијих доступних алата и савремених технологија показао се као одличан. Tај контраст je део изложене праисторије са наших простора учинио заиста атрактивним. Пре него што се посетилац сусретне са атријумским зидом, који представља велики, посебно изнутра осветљени информативни пано са обиљем илустрација, и са витринама пуним вредних артефаката, дочекује га нешто необично, налик форензичком моделу – транспарентна лобања човека познатијег као Хомо хајделбергензис из Мале Баланице. Унутар ње крије се фрагмент његове оригиналне вилице, чија старост достиже више од 397.000 до 525.000 година. И ту почиње прича. Како објашњава Бојана Михаиловић, музејски саветник, кустос

Београд

21.07.2018 у 18:42

Римске некрополе око Зеленог венца

Људска лобања нађена у рушевинама старе куће у Југ Богдановој 20 на Зеленом венцу приликом копања за изградњу новог хотела налази се на Институту за судску медицину. Тамо ће бити анализирана, а када ће бити готови резултати још се не зна. Када је пронађена на четири метра дубине пре три дана, чуло се да је реч је највероватније о делу старијег скелета. Како је овај простор био археолошко налазиште, а пре два века овде се налазило и Српско гробље, део популарног Зелењака 19. јула обишла је и стручна служба Завода за заштиту споменика културе. На градилишту у Југ Богдановој 20 није утврђено постојање археолошког културног слоја, нити било каквих археолошких налаза и остатака. Треба напоменути да су одмах после полицијског увиђаја, 18. јула радови на градилишту настављени, а тоне земље

Пријавите се на нашу маилинг листу