среда, 28.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	99,46	100,06	99,76
	109,43	110,09	109,76

Таг: археологија

Београд

17.08.2020 у 20:15

Компјутер открива тајне Виртембергове палате

Како је изгледала Виртембергова палата која је некада заузимала централни део града, да ли је имала толико прозора колико има у години дана, како је опевано у народним песмама, ког облика је била... може се сада видети у дигиталном формату. Наиме, недавно је завршен три де модел ове касарне, односно палате из 18. века чији су делови откривени приликом обнове Трга републике. Модел су урадили стручњаци окупљени у Центру за урбани развој мр Марко Богдановић, историчар уметности, Раде Милић, археолог, и Душан Николић, археолог који се бави и израдом дигиталних археолошких реконструкција. – Једна од најрепрезентативнијих грађевина у 18. веку била Виртембершка палата у чију се изградњу тадашњи управитељ Србије принц Александар Виртембершки толико унео да је касарну претворио у своју палату.

Београд

13.08.2020 у 20:00

Уређен део простора око касноримске гробнице

Касноримска гробница у Брестовику, један од наших кандидата за Унескову листу светске баштине, била је донедавно окружена депонијом са оближњег сеоског гробља, испод кога је укопана у брег. Низ падину са старог почивалишта ветар је често наносио увело цвеће, венце, папире... Сада је простор већим делом рашчишћен, а очекује се да би уређење и санација саме гробнице убрзо могли да буду настављени. Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова Недавно су касноримску гробницу тимски обишли и стручњаци из Археолошког института, Института ИМС, Технолошког факултета у Новом Саду и Завода за заштиту споменика културе града Београда. – Гробница у Брестовику одабрана је као

Култура

12.08.2020 у 20:15

У Виминацијуму пронађена три оловна саркофага

На подручју Виминацијума у протеклих неколико дана наши истраживачи наишли су на драгоцен налаз – три богато украшена оловна саркофага у којима су, сматра се, потврдио је за наш лист Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, сахрањивани људи пореклом из источних провинција римске државе (Палестине и Израела) од другог до четвртог века. До овог проналаска дошло је упркос ковиду 19, јер се археолошка истраживања Виминацијума настављају условљена изградњом термоелектране Костолац Б. Археолошки институт заједно са ЕПС-ом настоји да спасе све археолошке остатке на месту планираном за изградњу депоније угља па се после укидања ванредног стања спроводе интензивни радови и стога не чуди да је за мање од три месеца истражено више од 170 гробова у којима је откривено преко 300

Београд

25.07.2020 у 19:00

Археолози на келтском налазишту под Батајничком петљом

На градилишту Батајничке петље у Земуну багери су, док су копали пут, открили локалитет из млађег гвозденог доба, а археолози Музеја града Београда прекјуче су се искрцали на ту локацију и у наредних 13 радних дана истражиће око 100 квадрата тог простора. На основу првог скенирања налазишта из првог века пре нове ере реч је о келтском објекту пречника 16 метара, каже др Милош Спасић, археолог Музеја града, који са тимом стручњака води посао ископавања вредног локалитета и артефаката, од којих су неки, попут керамичких предмета, испливали на површину пре два месеца, када су обустављени радови на том делу будуће петље Батајница. А јуче су пронашли две келтске бронзане фибуле, односно брошеве, каже Спасић. – Документујемо затечено стање, копање тек следи. На први поглед делује да је реч о

Култура

21.07.2020 у 15:16

Потрага за римским спомеником из Винче

Римски споменик пронађен 10. јула код депоније у Винчи, који је већ у ноћи између 11. и 12. јула нетрагом нестао са налазишта, а о којем су медији објављивали информације протеклих дана још није пронађен, потврђено је за „Политику” јуче у Народном музеју у Београду. Ова кућа, иначе наша матична музејска институција, у сарадњи са полицијом покушава да уђе у траг овом вредном проналаску и истрага је у току, о чему је музеј известио јавност на свом сајту. Овај важан артефакт – римски камени епиграфски споменик са уклесаним текстом на латинском језику – јединствени је историјски извор и добро које ужива претходну заштиту и власништво је Републике Србије, а „искрсао” је пред очима радника који су обављали земљане радове уз пут који води ка депонији Винча. „Савесни радник је исто вече о

Култура

20.07.2020 у 11:04

Нестао римски споменик из Винче

Веома важан римски камени епиграфски споменик на латинском језику, који је јединствени историјски извор, добро које ужива претходну заштиту и власништво је Републике Србије, пронађен је у петак 10. јула 2020. приликом земљаних радова уз пут који води ка депонији „Винча”, али је у ноћи између суботе на недељу нестао са места налаза, саопштено је из Народног музеја у Београду. Реч је о римском мермерном споменику из 2. века на коме се са једне стране налазе два стопала у сандалама која су била део скулптуре натприродне величине, док се на другој страни налази натпис на латинском у 15 редова, на којем је читав животопис једног високог римског званичника. Будући да археолошки предмети откривени на територији Србије по закону припадају Републици Србији, а имајући у виду да је

Култура

24.06.2020 у 10:48

Археолози открили споменик испод земље у близини Стоунхенџа

Археолози су открили велики праисторијски споменик испод земље у близини Стоунхенџа за који тврде да би могао да помогне у расветљавању порекла мистичног круга камења на југозападу Енглеске, јавља АП, а преноси Танјуг. Истраживачи са неколико британских универзитета предвођених Универзитетом у Брадфорду наводе да се налазиште састоји од најмање 20 великих стубова пречника већег од 10 метара и дужине пет метара, који су поређани укруг пречника преко два километра. Налази се у Дарингтон Волсу, месту на којем је откривено неолитско село, око два километра удаљеном од Стоунхенџа. Научници сматрају да су стубови закопани пре око 4.500 година и да би могли да означе границе светог подручја или границе око кружног споменика познатог као Дарингтон Волс хенџ. Британија има пуно камених

Београд

22.06.2020 у 18:10

Средњовековно благо надомак центра града

Да се на само педесетак километара од центра града, у Младеновцу налази 250 регистрованих археолошких налазишта податак је који ће многе оставити у чуду. Од тих 250 налазишта 98 потиче из раздобља средњег века. Њихов детаљан преглед приказан је у јединственој монографији „Археолошко наслеђе Младеновца од раног средњег века до раног модерног доба” аутора Велиборa Катића и др Немање Марковића. Од 98 значајних локалитета издвојили смо четири важна за српску историју – Дивичмеђ, Манастирине, манастир Павловац и Црквине. Локалитет Дивичмеђ У селу Ковачевац у долини реке Велики Луг налази се Дивичмеђ, од Младеновца удаљен 4,5 километра. Простире се на више од 10 хектара. Ту се налазе остаци праисторијских али и средњовековног насеља. – Средњовековно насеље је смештено испод

Друштво

05.06.2020 у 12:45

Шта се крије испод Пијаце у ланцима

Сомбор – Шта се крије под центром Сомбора питање је које ових дана заокупља пажњу јавности у западнобачком граду. Након што су грађевинске фирме, „Сомборелектро“ и „Џими комерц“, ангажоване на реконструкцији Пијаце у ланцима, заболе пијук откопавајући део центра града ради постављања нових инсталација и поплочавања, отпочела су и нагађања о томе да се ту крију и кључни археолошки налази о прошлости Сомбора. Ситуација је ипак нешто другачија, а о томе се и Градски музеј огласио подужим саопштењем поводом реконструкције ове пијаце. Она се налази у центру Сомбора, у делу града који је као просторно-културно историјска целина „Историјско језгро Сомбора – Венац“ заштићено културно добро од великог значаја за Србију. Насупрот нагађањима, трагови који су пронађени у тлу нису попунили

Мозаик

03.06.2020 у 23:57

Откривена најстаријa и највећa грађевинa древних Маја

МЕКСИКО СИТИ - Међународни тим истраживача открио је потенцијално најстарију и највећу грађевину коју је древна цивилизација Маја саградила у џунгли на југоистоку Мексика. Грађевину која подсећа на вештачку висораван, а за коју се верује да је изграђена око хиљаду година пре нове ере, дугачку око 1.400 метара, широку 400 метара и високу од 10 до 15 метара, открио је тим научника предвођен археологом са Универзитета Аризона Такеши Иноматом, преноси АП позивајући се на британски научни часопис „Нејчр”. Висораван за коју се верује да се коришћена за ритуале, откривена је ласерским скенирањем из ваздуха између 2018. и 2020. године, након чега су уследила ископавања. Археолози смештају изградњу платоа између хиљаду и 800 година године пре нове ере, наводећи да је то најстарија

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

28.10.2020 у 12:27

Буџет Скупштине Србије биће увећан за више од милијарду динара

28.10.2020 у 12:18

Ердоган: Западне земље желе да поново покрену крсташки рат

28.10.2020 у 12:15

Црни рекорд у Словенији – 2.605 новозаражених

28.10.2020 у 12:12

Лесковац добија фудбалски стадион по Уефа стандардима

28.10.2020 у 12:01

„Црно-бели” дочекују Бурж

28.10.2020 у 11:33

Уочи „ротације” ресора Стефановић и Вулин се обратили полицији и војсци