Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Култура

03.09.2018 у 18:48

Ритуална маска, која оваплоћује једног од најзначајнијих владара мајанске цивилизације, откривена је у Мексику. Маска, која открива лице важне политичке личности Мезоамерике, Пакала Великог, пронађена је унутар некадашњег дворског комплекса у древном мајанском граду Паленке, једном од најзначајнијих археолошких локалитета на свету, које годишње посети 1,3 милиона људи. Док је истраживао мајански систем за исушивање и одвођење воде, тим стручњака и археолога са мексичког Националног института за антропологију и историју открио је, како је пренела агенција Ројтерс, ритуалну маску Пакала Великог, који је на трон дошао када је имао само 12 година. Владао је чак 68 година, све до своје смрти у 80. (615–683). Осим што је један од најдуговечнијих, био је и један од најплоднијих владара на

Друштво

01.09.2018 у 22:00

У царству Римског царства

Свечаним отварањем у Сали хероја Филолошког факултета у Београду данас почиње 24. Међународни лимес конгрес који ће се до 9. септембра одвијати у Виминацијуму, некадашњем римском граду и легијском логору крај Старог Костолца. (Limes је на латинском граница.) Биће то највеће окупљање стручњака археологије икада до сада организовано које ће се бавити животним темама у логорима и насељима на граници дугој 7.500 километара тада најмоћнијег – Римског царства. Део те римске границе у данашњој Србији има 450 километара дуж којих су бројни познати археолошки локалитети – Сирмијим, Сингидунум, Виминацијум, Феликс Ромулијана, Шаркамен, Медијана... Интензиван живот, који се вековима одвијао дуж Дунава који је некад, као и данас, био једна од најзначајнијих трговачких комуникација, најбоље

Друштво

25.08.2018 у 22:00

Када се велики умови играју науком о подацима

Кад из Америке стигне више од 50 научника и истраживача, које је одабрала тамошња Национална фондација за науку САД (НСФ), а уважава само оне што постижу врхунске резултате, онда је несумњиво реч је о јединственом догађају. Београду је после осам година труда успело да буде домаћин значајног научног скупа – радионице научника из САД, Србије и западног Балкана који се баве науком о подацима (они с енглеског говорног подручја рекли би: дата сајанс). Уз све позване госте на једном месту наћи ће се око 600 умних глава. Своје окупљање научна елита с оне стране Атлантика започиње у недељу, одлазећи у археолошки парк Виминацијум, а од понедељка би требало да буду на сесијама у Палати „Србија”. Председавајући београдске радионице САД–Србија и западни Балкан биће проф. др Зоран Обрадовић,

Култура

15.08.2018 у 07:01

Изложба о животу на ободима Римског царства

Сваке три године стручњаци и истраживачи који се баве римском војском, границама некадашњег царства и свиме што је са том темом у вези састају се на различитим локацијама широм света – овога пута биће то у Србији, на 24. међународном Лимес конгресу, од 2. до 9. септембра у Виминацијуму. Као увертира том догађају вечерас ће у 19 сати у Галерији Српске академије наука и уметности бити отворена изложба „Римски лимес и градови на тлу Србије” на којој ће престоничка публика посредством остатака богате материјалне културе моћи да се ближе упозна са интензивним животом на ободима Римског царства, нарочито дуж Дунава, и то у периоду од првог до петог века. Археолошки институт у Београду организатор је изложбе, а његов директор Миомир Кораћ у разговору са новинарима објаснио је да су поставку у

Култура

09.08.2018 у 23:00

Римљани оставили траг на венчачкој „круни”

Аранђеловац – Прошлог лета, усред оне велике жеге, добисмо дојаву да су на највишем врху Венчаца, такозваном Великом Венчацу, недалеко од закоровљених развалина из римског доба, багеристи „Бекамента” свукли низ литицу и некакве кости, стакло и керамику. Затекосмо и ми тада раднике те бањанске фирме која је експлоатисала камен и заједно са њима при самом врху на ивици литице бројали гробна места у „црници”. То је, сада се зна, некропола из римског периода, датована између четвртог и шестог века наша ере, како су већ утврдили стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца. Они више од месец и по дана истражују овај локалитет и до сада су пронашли 23 гробне целине, међу којима је и једна дечија. Четири скелета су окренута ка правцу исток – запад, а остали северозапад –

Култура

25.07.2018 у 22:45

Најстарији експонат уз савремену технологију

Потез да се најстарији експонати на новој сталној поставци у Народном музеју прикажу управо уз помоћ коришћења најиновативнијих доступних алата и савремених технологија показао се као одличан. Tај контраст je део изложене праисторије са наших простора учинио заиста атрактивним. Пре него што се посетилац сусретне са атријумским зидом, који представља велики, посебно изнутра осветљени информативни пано са обиљем илустрација, и са витринама пуним вредних артефаката, дочекује га нешто необично, налик форензичком моделу – транспарентна лобања човека познатијег као Хомо хајделбергензис из Мале Баланице. Унутар ње крије се фрагмент његове оригиналне вилице, чија старост достиже више од 397.000 до 525.000 година. И ту почиње прича. Како објашњава Бојана Михаиловић, музејски саветник, кустос

Београд

21.07.2018 у 18:42

Римске некрополе око Зеленог венца

Људска лобања нађена у рушевинама старе куће у Југ Богдановој 20 на Зеленом венцу приликом копања за изградњу новог хотела налази се на Институту за судску медицину. Тамо ће бити анализирана, а када ће бити готови резултати још се не зна. Када је пронађена на четири метра дубине пре три дана, чуло се да је реч је највероватније о делу старијег скелета. Како је овај простор био археолошко налазиште, а пре два века овде се налазило и Српско гробље, део популарног Зелењака 19. јула обишла је и стручна служба Завода за заштиту споменика културе. На градилишту у Југ Богдановој 20 није утврђено постојање археолошког културног слоја, нити било каквих археолошких налаза и остатака. Треба напоменути да су одмах после полицијског увиђаја, 18. јула радови на градилишту настављени, а тоне земље

Друштво

21.07.2018 у 15:20

На плацу „Лидла” у Параћину гробље из бронзаног доба

ПАРАЋИН - На плацу будуће продавнице „Лидл” у насељу Глождак у Параћину откривено је гробље из бронзаног доба, потврдила су прва заштитна археолошка ископавања на том локалитету, наводи РТС. Наводи се да је тек скинут први културни слој, а вреднији налази очекују се на дубини од једног метра. На градилишту су заједно неимари и археолози, жури се и једнима и другима јер су их честе кише прекидале у послу. Стручњаци Археолошког института и параћинског Завичајног музеја пажљиво су пратили радове и на крају били у праву да се на делу плаца налазе остаци некропола из периода 1.500 до 1.000 година пре нове ере. Стотинак метара даље, 1962. године професор Милутин Гарашанин открио је гробнице из бронзаног доба и периода такозваног дачког латена. „На основу тих истраживања је чак

Култура

16.07.2018 у 19:04

„Вудсток” као археолошка мисија

Није Троја, није Кносос, нити Долина краљева, нису у питању трагови мајанске или романске културе, већ један од кључних догађаја поп културе. „Вудсток”, и данас најчувенији музички фестивал у историји, на коме су наступили Џими Хендрикс, Џенис Џоплин, Џо Кокер, Сантана, тачније место одржавања ове манифестације недавно је било „предмет” археолошког ископавања. Уочи јубилеја – пет деценија од одржавања „Вудстока”, који се навршава наредног лета, тим истраживача са одељења за археологију Универзитета Бингхемтон вршио је петодневно ископавање на сеоској фарми у месташцу Бетел, у држави Њујорк, пренеле су светске агенције. Ископавање није резултирало проналаском артефаката од којих би застао дах. Нису откривене загубљене Хендриксове трзалице, или даире Џоплинове, или пак неки симбол

Мозаик

10.07.2018 у 17:01

Грчка: Пронађен најстарији експонат епске песме Одисеја

АТИНА – Археолози у Грчкој пронашли су, како верују, најстарији експонат Хомерове епске песме „Одисеја”. Тим грчких и немачких истраживача пронашли су део песме на урезаној глиненој плочи у древној Олимпији, на Пелопонезу, саопштило је данас грчко Министарство културе. На плочи се налази 13 стихова из Одисејеве 14. Рапсодије, где се Одисеј обраћа дугогодишњем пријатељу Еумеју. Према прелиминарним проценама, проналазак датира вероватно пре трећег века, пренео је Ројтерс. Датум још треба да буде потврђен, али плоча је и даље „велики археолошки, епиграфски, књижевни и историјски експонат”, саопшстило је грчко Министарство културе. „Одисеја” је епска песма која се приписује грчком песнику Хомеру и говори о Одисеју, краљу Итаке, који 10 година покушава да се врати кући након

Пријавите се на нашу маилинг листу