Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,92	118,63	118,27
104,02	104,65	104,33
103,35	103,98	103,67

Култура

17.08.2017 у 22:00

Имена цара Уроша и кнеза Лазара на истом споменику

Почетком маја ове године, на локалитету Доње Црквине у селу Каменица код Крагујевца, на источним обронцима планине Рудник, пронађен је надгробни споменик из времена цара Уроша и кнеза Лазара. Реч је о локалитету на којем су стручњаци Завода за заштиту споменика из Крагујевца током 2015. године довршили заштитна ископавања и конзервацију остатака средњовековне цркве коју је на свом земљишту открио Миомир Пљакић из Крагујевца.

Култура

13.08.2017 у 11:00

Ватин одаје тајне

Вршац – Пројекат истраживања археолошког локалитета Ватин, по коме је названа читава једна култура раног бронзаног доба, а којим руководи музејски саветник мр Драган Јовановић из Градског музеја у Вршцу, приводи се крају. Реч је о вишегодишњем међународном пројекту у којем учествују проф. др Предраг Новаковић и доц. др Тина Милавец са Филозофског факултета у Љубљани (који пружа и материјалну помоћ) уз подршку нашег Министарства културе и информисања. На пројекту су ангажовани мр Ивана Пантовић, виши кустос из Градског музеја у Вршцу, др Мирослав Марић из Балканолошког института САНУ, и археолог Гордана Топић.

Србија

08.08.2017 у 16:21

Пронађени остаци хамама из османлијског периода

Нови Пазар - Радници који изводе земљане радове испред улаза у зграду Основног суда у Новом Пазару, пронашли су данас на дубини од око два метра, остатке старих камених зидова. Директор Музеја „Рас” Фуад Баћићанин рекао је новопазарском радију Сто плус да на основу археолошких истраживања претпоставља да је реч о остацима хамама из османлијског периода. „Наши стручњаци су одмах приступили атхеолошким истраживањима и према положају, облику и изгледу откривених остатака зидова, може се већ сада претпоставити да припадају хамаму, чији је један део раније пронађен уз саму зграду Музеја”, рекао је Баћићанин. Он је додао да ће детаљније информације бити познате по окончању археолошког истраживања простора испред Основног суда.

Култура

29.07.2017 у 21:12

Античке тајне локалитета Кале на Рујену

Др Иван Вранић, научни сарадник Археолошког института Београд, са својим колегама лето проводи у Кршевици, дружећи се с разлогом с остацима једног античког насеља. Јер, његови најстарији налази датирају из периода с краја петог века пре нове ере, а најзанимљивије је то што су поједини примерци градње јединствени када је реч о Србији и могу се наћи још само у Бугарској или Македонији. Локалитет се зове „Кале”. На њему су се сударили медитерански свет, локалне „хеленизоване” заједнице, односно антички Пеонци и Трачани, али и становништво које карактерише коришћење латенске материјалне културе. Сви заједно предмет су истраживања наших археолога већ више од деценију и по, што редовно финансира Министарство културе и информисања.

Наука

29.07.2017 у 21:00

Открића која мењају свет

Африка, колевка човечанства и земља великих древних цивилизација, пребогата је археолошким налазиштима која нам омогућавају да боље разумемо не само праисторијску прошлост човечанства већ и судбину древних царстава. Протеклих година пронађено је неколико изузетних остатака древног живота. У Мароку је откривен најстарији представник хомо сапијенса. Остаци пронађени током ове године у близини пећине Џебал-Ирхуд, припадају најстаријим представници хомо сапијенса који су живели пре око три стотине хиљада година. Пећина Џебал-Ирхуд није први пут постала место на којем су истраживачи пронашли остатке и предмете из доба средњег палеолита. Али, раније није увек било могуће одредити тачну старост налаза. Остатке који сведоче о најстаријем разумном човеку пронашао је међународни тим

Култура

11.07.2017 у 21:21

Европско сећање на Палмиру

Од нашег специјалног извештача Аквилеја – Изгледало је као да су сви путеви тог дана водили у Аквилеју, једно од најстаријих археолошких локалитета на северу Италије у које су долазиле хиљаде туриста и бројне италијанске породице да виде изложбу – „Лица Палмире у Аквилеји”. Поред патријаршијске Базилике са чудесним фрескама, и потпуно очуваним подним мозаицима, Попоновог звоника и остатака римских здања попут форума, терми, некропола или амфитеатра, овог пута у савременој Аквилеји се до 3. октобра може видети и импозантна поставка о античкој Палмири у Националном археолошком музеју, смештеном у вили из 18. века, окруженој чемпресима и артефактима из давних времена.

Наука

06.07.2017 у 16:37

У Кини пронађени људски костури стари 5.000 година

ЈИНАН – Кинески археолози пронашли су на истоку земље људске костуре старе 5.000 година, који су, за време у којем су живели, „необично високи и јаки”. Мерења костију у гробовима у провинцији Шандонг показало је да је висина најмање једног од њих била 1,9 метара, а осталих 1,8 метара, известила је кинеска агенција Синхуа. „То тврдимо на основу структуре костију. Да су данас живи вероватно би били високи 1,9 метара”, изјавио је Фанг Хуи, шеф школе историје и културе на Универзитету Шандонг. Како је наведено, научници сматрају да су те особе за своје време биле малтене џинови. Археолози већ годину дана истражују остатке 104 куће, 205 гробница и 20 жртвених олтара на локалитету у близини града Јинан, који је престоница провинције Шандонг, а остаци потичу из касног неолита. На

Наука

23.06.2017 у 08:30

Највећа мистерија древног Египта

Многима се чини да о мумијама знају безмало – све. То, међутим, баш и није тако. Све донедавно научници нису имали дешифрован ДНК египатских мумија. Међутим, сада знамо порекло древних Египћана, као и по чему се они разликују од савремених становника Египта. Колико се променио генотип Египћана за протеклих 1.000 година, научницима је помогло дешифровање ДНК лобања 151 мумије људи који су живели у периоду од Средњег царства, доба хеленизма, преко освајања Александра Македонског па све до времена доминације Рима, пише руска „Правда”. Поставило се питање шта је то спречило палеогенетичаре да дешифрују геном раније. Узрок је врућина и влажна клима Египта, као и лекови и раствори који су примењивани за балзамовање старих Египћана. За последњих 500 година генофонд (збир гена популације)

Друштво

11.06.2017 у 22:00

Читава Србија је археолошко налазиште

Стручњаци Археолошког института, који је недавно прославио 70 година постојања, данас брину о готово свим водећим локалитетима у Србији из праисторије, антике и средњег века, као што су Сирмијум, Сингидунум, Шаркамен, Наисус, Феликс ромулијана, Царичин град, Виминацијум, Београдска тврђава, Рас, Студеница... Неки од њих уврштени су на Унескову листу светског културног блага, а неки чекају на упис. Мало је, међутим, познато да корени српске археологије сежу у 1883. годину, када је основано Српско археолошко друштво.

Наука

10.06.2017 у 16:54

Тутанкамон се не сели

Ствари изнешене на светлост после више од 3.000 година и чуване деценијама у Египатском музеју у Каиру, пронашле су нов дом у Великом египатском музеју, изграђеном у близини пирамида у Гизи. Нови музеј ће чувати више од 100.000 предмета из 7.000 година дуге египатске историје и пружиће посетиоцима путовање у прошлост и приказати им једну од највећих култура. Мумија краља дечака, међутим, остала је у његовој гробници у Долини краљева на западној обали реке Нил, јер је исувише крхка за преношење (запад је, према веровању древних Египћана, дом мртвих). Отварање једног дела музеја планирано је за наредну годину. Пут новог дома први су кренули кочија и позлаћени кревет са ивицама у облику лава, тачније лавице Секмет – богиње рата и ватре. Начињена је од дрвета и обложена листићима злата.

Пријавите се на нашу маилинг листу