Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
118,05	118,76	118,41
103,92	104,54	104,23
104,17	104,79	104,48

Мозаик

19.12.2017 у 17:22

Највећа пирамида на свету је Чолули, у централном Мексику

ЊУЈОРК - Највећа пирамида на свету није Кепсова, већ је то Велика пирамида Чолули у месту Пуебла, у централном Мексику, пише амерички портал Бизнисинсајдер. База овог древног храма Астека је, како се наводи, чак четири пута већа него она пирамиде у Гизи, а запремина двоструко већа, пише овај портал. Није познато, напомиње се, ко је саградио овај тајанствени објекат чија се старост процењује на око 2.300 година, али је сигурно да материјал од којег је изграђен помогао да пирамида остане сакривена, барем њена величина. Хернан Кортес, који је 1519. извршио инвазију на древни град Чолули, ту пирамиду није ни приметио, а локално становништво је објекат открио тек 1910. године, иако је дугачка 450 метара, колико и девет олимпијских базена и висока 66 метара. Све до почетка 20. века,

Мозаик

21.11.2017 у 15:00

Пронађен још један астролаб

Астролаб који је пронађен у олупини брода у близини морске обале код Омана припада најстаријим уређајима за поморску навигацију. Поморски археолози кажу да је овај инструмент коришћен за мерење позиције Сунца током поморских путовања. Претпоставља се да је овај астролаб стар више од 500 година и да датира између 1495. и 1500. године. Инструмент је пронађен на португалском броду који је током јаке олује потопљен у Индијском океану 1503. године. Брод се звао „Есмералда” и био је део флоте коју је водио португалски истраживач Васко да Гама, први човек који је пловио од Европе до Индије. Дејвид Мернс из фирме „Блу вотер рикавери”, који је био вођа мисије, рекао је за Би-Би-Си да је велика част пронаћи толико редак предмет од великог историјског значаја. У наредном периоду

Србија

11.11.2017 у 15:15

Археолози открили 11 изгубљених градова на Копаонику и Радану

Куршумлија - Археолози Народног музеја Топлице из Прокупља и Народног музеја из Београда наставили су археолошка истраживања у општини Куршумлија, која се спроводе сваке јесени већ пет година. Они су до сада открили 11 изгубљених градова на обронцима Копаоника и на Радан планини. За пет градова који су откривени око Луковске бање до сада се није знало. Археолог Народног музеја Топлице Јулка Кузмановић Цветковић рекла је да тих пет градова још представљају мистерију и да су потребна опсежнија археолошка истраживања како би се сазнало више о њима. „Ти градови нису били евидентирани на археолошкој мапи Србије. У питању су утврђени градови на врховима планинских венаца, око Луковске бање. Оно што сада можемо да претпоставимо је да ти градови имају везе са некаквом делатношћу на том

31.10.2017 у 09:28

Историју Сингидунума препуштамо забораву

Пре неколико месеци сам критиковао резултате за редизајн и реконструкцију Студентског трга и лоцирање спомен-обележја Ђинђићу, због нарушавања културно-споменичке заштите Студентског трга, због политички опортуне локације споменика Ђинђићу, као и редизајна трга, покривен ауторитетом и дизајном академика архитекте Подреке. Поводом објављивања резултата конкурса за споменик Зорану Ђинђићу, осетио сам потребу да се поново огласим. Преуређење и реконструкција Студентског трга планирани су са пуним степеном слободе, као да нема никакве споменичке заштите и ограничења и то треба проверити у пројектној документацији. Ослобођен је нереално од јавног саобраћаја, претворен у јединствен пешачки трг, са мотивом шареног пиротског ћилима у

Србија

24.10.2017 у 09:50

Анине ускоро и туристичка атракција

Лајковац – Археолошко налазиште Анине, споменик културе под заштитом државе у селу Ћелије код Лајковца, један од најбоље очуваних и истражених остатака руралне архитектуре римског периода, ускоро би могло да постане и туристичка атракција. Представници Завода за заштиту споменика културе Ваљево, саопштили су у понедељак у Лајковцу да очекују да део налазишта до пролећа следеће године буде конзервиран, обележен и спреман за презентацију.

Друштво

18.10.2017 у 22:00

„Дворине” крију српску историју

Аранђеловац – Сада више нема неизвесности, али за научну јавност, историчаре, археологе, историчаре уметности, отворена је нова сонда за истраживање, преиспитивање познатог и утврђеног градива о граничним дометима немањићког доба и стилу неимара и сликара у монументалној цркви на падинама Венчаца, откривеној прошле године. Локалитет „Дворине” представља потпуно нови моменат у историји српског народа, јер се потврдила прошлогодишња опрезна назнака археолога да је неко у неком критичном историјском моменту средином 14. века имао потребу и храбрости да на најсевернијој српској граници подигне цркву достојну владара. Све је кренуло још пре неколико година са сасвим другим мотивом, да се пронађу „Бакићеви двори”, станиште последњег српског деспота Павла Бакића, да би прошлог лета археолошка

Београд

26.08.2017 у 08:00

Мистериозни каменови из Брестовика

Да живот у Гроцкој, вековима старој вароши крај Дунава, пише историјске романе, сведочи и „мистериозно камење” из Брестовика. Необично велики комади су наочиглед мештана и разних пролазника годинама стајали на локалном аутобуском стајалишту крај Смедеревског пута. Ту су путници одмарали ноге чекајући превоз, служили су им као монументалне камене клупе. Мало ко је и помислио да су монолитни блокови нешто више од обичних камених громада, да су ти габаритни блокови, по свему судећи, вредни археолошки налази. Према локалној причи, камење је неко од мештана довукао на то место, али нико не зна ни кад ни како. Претпоставка је да је неки домаћин на њих „налетео” док је обрађивао њиву и да их се ослободио тако што им је нашао нову намену крај пута.

Култура

21.08.2017 у 22:20

Крагујевац од палеолита до ослобођења

Крагујевац – Када се говори или пише о Крагујевцу, углавном се наводи да се овај град први пут помиње 1476. у дефтеру Смедеревског санџака – турској пописној књизи у којој стоји да крагујевачка касаба има 39 кућа. Историја Крагујевца је, међутим, много раније почела, још у палеолиту, када су у долини Лепенице и околним местима настале прве насеобине, каже историчар Бориша Радовановић, архивски саветник у пензији, аутор „Историје Крагујевца од најстаријих времена дио 1944”, свог животног и за град и Србију капиталног дела које ће из штампе изаћи крајем овог месеца.

Култура

17.08.2017 у 22:00

Имена цара Уроша и кнеза Лазара на истом споменику

Почетком маја ове године, на локалитету Доње Црквине у селу Каменица код Крагујевца, на источним обронцима планине Рудник, пронађен је надгробни споменик из времена цара Уроша и кнеза Лазара. Реч је о локалитету на којем су стручњаци Завода за заштиту споменика из Крагујевца током 2015. године довршили заштитна ископавања и конзервацију остатака средњовековне цркве коју је на свом земљишту открио Миомир Пљакић из Крагујевца.

Култура

13.08.2017 у 11:00

Ватин одаје тајне

Вршац – Пројекат истраживања археолошког локалитета Ватин, по коме је названа читава једна култура раног бронзаног доба, а којим руководи музејски саветник мр Драган Јовановић из Градског музеја у Вршцу, приводи се крају. Реч је о вишегодишњем међународном пројекту у којем учествују проф. др Предраг Новаковић и доц. др Тина Милавец са Филозофског факултета у Љубљани (који пружа и материјалну помоћ) уз подршку нашег Министарства културе и информисања. На пројекту су ангажовани мр Ивана Пантовић, виши кустос из Градског музеја у Вршцу, др Мирослав Марић из Балканолошког института САНУ, и археолог Гордана Топић.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: археологија

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Пријавите се на нашу маилинг листу