понедељак, 30.03.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,14	117,85	117,5
	105,66	106,29	105,98
	110,56	111,22	110,89

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 09:35

Таг: астрономија

Мозаик

10.10.2016 у 12:08

„Розета” завршила мисију

Мисија свемирске сонде „Розета”, која је 12 година проучавала једну комету, завршена је када је летелица недавно принудно слетела на површину свемирског тела, што је било и планирано, снимајући фотографије током слетања. „Розета”, прва свемирска сонда која је обишла комету, имала је задатак да изађе из орбите и судари се са леденом површином комете 67П/Чурјумов-Герасименко. Контрола мисије навела је да је при судару сонда путовала брзином од око 90 центиметара у секунди, што је слично брзини људског хода. Пре него што се срушила, „Розета” је прикупила и послала своју последњу збирку података и фотографија, укључујући и неке снимке површине комете изблиза. Свемирска летелица коју је Европска свемирска агенција лансирала 2004. године послала је роботску сонду названу „Филе” на

Мозаик

30.09.2016 у 12:02

Нова сазнања о енергијама црних рупа

Црне рупе одувек су биле изузетно занимљиве за научнике који још увек откривају нове информације о тим свемирским феноменима, у којима је гравитација толико јака да чак ни светлост не може да побегне. Црне рупе се формирају када такозване супер велике звезде експлодирају у изванредне, али краткотрајне супернове. Сва материја, која се распрши услед те масивне експлозије, нестане у року од неколико седмица или месеци, а гравитација све то уруши у веома мали простор. Неки нови подаци с јапанског сателита сада помажу при дешифровању тајни ових невидљивих небеских тела. Црне рупе су невидљиве за људско око. Међутим, телескопи са специјалним инструментима могу да их лоцирају на основу тога како утичу на оближње звезде. Јапанска свемирска агенција је у фебруару лансирала сателит

Мозаик

28.09.2016 у 18:04

Откривена вода на Јупитеровом сателиту „Европа”

Вашингтон – Америчка свемирска агенција НАСА објавила је да снимци које је начинио телескоп „Хабл” доказују да на Јупитеровом сателиту „Европа” постоји океан испуњен водом, који се налази испод неколико километара дебелог слоја леда. Научници су навели да је могуће и постојање воде на површини „Европе”, као и да су нашли могуће доказе о постојању воде и на другим Јупитеровим природним сателитима, пренео је Танјуг. Спрема се нова летелица Када је председник САД Барак Обама предложио буџет од 18,5 милијарди долара за тамошњу свемирску агенцију за 2016. годину, Насин финансијски директор тражио је још додатних 30 милиона долара за припрему слања мисије на Јупитеров сателит „Европу”. Научници из Насине лабораторије за млазни погон у калифорнијском граду Пасадена радили

Наука

11.09.2016 у 18:08

Наса нас спасава од опасног астероида

Америчка агенција за истраживање свемира Наса лансирала је свемирску сонду „Озирис рекс”, која треба да сустигне и испита потенцијално опасан астероид Бену, пренели су амерички медији. По сценарију сличном оном из филма „Армагедон”, само без посаде, „Озирис” би требало да узме узорак са небеског тела које је на листи потенцијално опасних астероида, што значи да постоји могућност да се једног дана судари са Земљом. Очекује се да ће сонда до њега да стигне у августу 2018. и да потом две године проведе снимајући површину астероида. У јулу 2020. требало би да испружи три метра дугу роботску руку и узме узорак прашине и камења. Свемирска сонда „Озирис” би требало да узме узорак са небеског тела које је на листи потенцијално опасних астероида, што значи да постоји могућност да се једног

Београд

11.09.2016 у 10:44

Астрономија за почетнике

Шта је Сунчево језгро? Који су облици светлости, а шта представља Сунчев ветар? На шта се конкретно мисли када се помену појмови хромосфера и корона? Ово су само нека од питања на које су добили одговор посетиоци јединственог бесплатног курса астрономије за почетнике, које је Астрономско друштво „Руђер Бошковић” одржало у Планетаријуму на Калемегдану. Стручњаци овог друштва заљубљеницима у звездано небо, небеска тела и планете представили су знања о звездама, Млечном путу, другим галаксијама и васиони, а највише речи је било о сунцу као нашој најближој звезди, без које не би било живота на земљи. – Наше друштво је основано 1934. године, а курсеве организујемо од 1965. године, од када смо се преселили у Деспотову кулу. Посетиоцима је интересантно што могу да седну око пројектора и да

Наука

05.09.2016 у 18:28

Телескоп Хабл остаје у орбити још пет година

Свемирски телескоп „Хабл” одушевљава Земљане снимцима далеког свемира већ више од 26 година. За сателит, то је дубока старост, али тим од око 80 инжењера Америчке свемирске агенције (НАСА) вредно ради на томе да продужи животни век „Хаблових” механичких делова. „Хабл” је још увек у толико добром стању да је НАСА продужила његову мисију за још пет година. То значи да ће се та мисија преклопити са почетком рада свемирског телескопа „Џејмс Веб”, који је планиран за 2018. годину. „Део нашег посла је да предвидимо какав би проблем могао да се појави и да пронађемо начине да га заобиђемо или решимо тако да се враћамо науци што је пре могуће”, објашњава Оливија Лупи, операциони менаџер „Хабла”, преноси Танјуг. „Хабл”, назван по америчком космологу Едварду Хаблу, није први свемирски

Ритам

05.09.2016 у 17:25

Фреди Меркјури и званично међу звездама

Астероид 17473, откривен 1991, у години када је свет напустио један од највећих рок певача свих времена Фреди Меркјури, назван је у његову част. Да је поживео, јуче би легендарни певач групе „Квин” напунио 70 година. Ново име безименом космичком телу из појаса астероида, који се налази између орбита Марса и Јупитера, додељује Центар за мале планете Међународног астрономског савеза и дао га је управо због тога – у част седамдесетог рођендана Меркјурија, преноси британски „Телеграф”. Према речима научника, ово име постало је званично и одсад ће се у свим научним извештајима астероид наводити као „17473 Фреди Меркјури”. У представљању новог имена астероида учествовао је гитариста групе „Квин” Брајан Меј. Међународни астрономски савез одлучио је да назове астероид у част Фредија

Наука

28.08.2016 у 18:34

И српски астрономи граде штит од удара с неба

Астероид сваког часа може да погоди Земљу, али се то вероватно неће догодити у ко зна колико генерација наше цивилизације. Дневно на Земљу падну десетине тона свемирске прашине и делића распршених комета и не угрожавају људе и насеља. Али ако нас изненада погоди небеско тело пречника већег од сто метара, могле би да страдају читаве државе па и делови планете. О томе колико је небески материјал опасан за све на Земљи говори астроном Бојан Новаковић, доцент београдског Математичког факултета, члан домаћег трочланог тима који већ четири године заједно са експертима Европе гради штит одбране од потенцијално опасних астероида, такозваних импактора. Уз њега ту је Зоран Кнежевић из Астрономске опсерваторије Београд и академик САНУ. Трећи члан је и најмлађи – Грк Георгиос Тсирвоулис, докторанд

Наука

27.08.2016 у 21:05

Џејмс Веб гледа у нове светове

Најновија студија показује да наследник „Хабла”, свемирски телескоп „Џејмс Веб” (СТЏВ), може да испита три новооткривене планете и да „види” има ли тамо живота. Планете, које се обрћу око свог домаћина на само 40 светлосних година од Земље, откривене су недавно. Истраживачи кажу да би СТЏВ могао да уђе у њихове атмосфере у потрази за животом након лансирања 2018. А да ли ће тако и бити, најновије је у низу питања у дебати која букти у астрономској заједници. Астрономи су коначно на технолошкој ивици одговора на вечно питање: „Да ли смо сами?” Иако је за НАСА овај задатак најважнији, досадашња потрага је спора и без нарочитих резултата па многи мисле да ствари ту просто не теку добро. Крис Макеј, астробиолог из Калифорније, из Истраживачког центра „Ејмс”, тврди да је срамотно што НАСА

Мозаик

15.07.2016 у 11:30

„Џуно” послао прву фотографију Јупитера у боји

Свемирска агенција НАСА је објавила да је камера на њеној „Џуно” сонди, која се тренутно налази у орбити Јупитера, потпуно функционална и да је послала фотографију највеће планете Сунчевог система у боји. Прве фотографије високе резолуције требало би да се појаве тек за неколико недеља. Нова фотографија је настала 10. јула када је летелица била на 4,3 милиона километара од Јупитера. На слици се види и чувена Велика црвена пега и три од четири највећа природна сателита те планете – Ија, Европа и Ганимед, објавио је Би-Би-Си. „Камера ’Џуна’ ће наставити да шаље фотографије док кружи око Јупитера”, рекла је Кенди Хенсен, члан тима Института за планетологију у Тусону у Аризони, и додала: „Прва фотографија високе резолуције биће направљена 27. августа, када се ’Џуно’ поново приближи

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

30.03.2020 у 09:21

За пет дана упис у евиденцију Националне службе за запошљавање затражило 1.455 особа

30.03.2020 у 09:09

Лукашенков рецепт против коронавируса – хокеј, вотка и сауна

30.03.2020 у 09:00

78 корака по кући

30.03.2020 у 08:53

Амерички кантри певач преминуо од коронавируса

30.03.2020 у 08:42

Северна Кореја саопштила да је тестирала ракетни бацач

30.03.2020 у 08:35

Коронавирус би могао да оживи Исламску државу

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation