уторак, 02.06.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,95	117,6
	105,36	105,99	105,68
	109,57	110,23	109,9

Таг: астрономија

Наука

14.11.2016 у 17:17

Планета под сјајем супермесеца (ФОТО)

Земљин једини природни сателит ових дана се указује као супермесец, и то као екстра супермесец – у понедељак нам је био ближи него икада за последњих 68 година. Ретка појава извукла је под ноћно небо заљубљенике у астрономију, фотографе и романтике широм света. Још у недељу увече ухваћен је у пуном сјају у Канзасу, Мексико Ситију, Бајконуру. Супермесец је био и звезда фудбалске утакмице у Александрији. Јуче по подне стизале су фотографије из Сиднеја и Калкуте. Посетилац на фудбалској утакмици у Александрији (Фото Ројтерс/А. А. Далш) Супермесец није ретка астрономска појава. Дешава се у просеку на 13 и по месеци, сваки пут када је Месец пун у тренутку када уђе у перигеј, најближу тачку Земљи на свом путу око ње. Међутим, овог новембра због променљиве природе његове путање

Наука

11.11.2016 у 22:00

Спремите фото-апарате за супермесец

Месец ће у понедељак 14. новембра бити највећи и најсјајнији за последњих 68 година. Ако небо буде без облака, биће то ретка прилика да се ужива у погледу на овај феномен и да се фотографише, јер ће се следећи пут у таквом сјају указати тек за 18 година, крајем новембра 2034. године. Реч је о појави познатој као супермесец, која се дешава када је Месец пун у тренутку када уђе у перигеј, најближу тачку Земљи на свом путу око ње. У просеку се догађа на сваких 13 и по месеци, али ова година и 2014. занимљиве су по томе што су имале по чак три супермесеца. Према подацима америчке агенције НАСА наш једини природни сателит у перигеју делује 14 одсто већи и 30 одсто сјајнији него када се налази на удаљенијој тачки од Земље, апогеју. Када је најближе Земљи, удаљеност износи

Мозаик

18.10.2016 у 11:59

Европске и руске летелице на корак до Марса

После седам месеци заједничког путовања, две „Ексо Марс” летелице коначно су се раздвојиле, три дана пре него што ће доћи до своје коначне дестинације – Црвене планете, известили су светски медији. Летелице које су дело европске и руске свемирске агенције, заједно су лансиране у марту, али сада је свака од њих самостално кренула у своју мисију. Једна ће тражити знакове живота у атмосфери Марса, док друга треба да се спусти на површину Црвене планете, ако је могуће, у једном комаду. То је део прве фазе „Ексо Марс” мисије, заједничког пројекта Европске свемирске агенције и Руске федералне свемирске агенције, чији је циљ одговор на питање: да ли је икад било живота у атмосфери или на површини Марса и да ли је још увек тамо. Летелица која ће испитивати атмосферу зове се „Trace Gas

Мозаик

10.10.2016 у 12:08

„Розета” завршила мисију

Мисија свемирске сонде „Розета”, која је 12 година проучавала једну комету, завршена је када је летелица недавно принудно слетела на површину свемирског тела, што је било и планирано, снимајући фотографије током слетања. „Розета”, прва свемирска сонда која је обишла комету, имала је задатак да изађе из орбите и судари се са леденом површином комете 67П/Чурјумов-Герасименко. Контрола мисије навела је да је при судару сонда путовала брзином од око 90 центиметара у секунди, што је слично брзини људског хода. Пре него што се срушила, „Розета” је прикупила и послала своју последњу збирку података и фотографија, укључујући и неке снимке површине комете изблиза. Свемирска летелица коју је Европска свемирска агенција лансирала 2004. године послала је роботску сонду названу „Филе” на

Мозаик

30.09.2016 у 12:02

Нова сазнања о енергијама црних рупа

Црне рупе одувек су биле изузетно занимљиве за научнике који још увек откривају нове информације о тим свемирским феноменима, у којима је гравитација толико јака да чак ни светлост не може да побегне. Црне рупе се формирају када такозване супер велике звезде експлодирају у изванредне, али краткотрајне супернове. Сва материја, која се распрши услед те масивне експлозије, нестане у року од неколико седмица или месеци, а гравитација све то уруши у веома мали простор. Неки нови подаци с јапанског сателита сада помажу при дешифровању тајни ових невидљивих небеских тела. Црне рупе су невидљиве за људско око. Међутим, телескопи са специјалним инструментима могу да их лоцирају на основу тога како утичу на оближње звезде. Јапанска свемирска агенција је у фебруару лансирала сателит

Мозаик

28.09.2016 у 18:04

Откривена вода на Јупитеровом сателиту „Европа”

Вашингтон – Америчка свемирска агенција НАСА објавила је да снимци које је начинио телескоп „Хабл” доказују да на Јупитеровом сателиту „Европа” постоји океан испуњен водом, који се налази испод неколико километара дебелог слоја леда. Научници су навели да је могуће и постојање воде на површини „Европе”, као и да су нашли могуће доказе о постојању воде и на другим Јупитеровим природним сателитима, пренео је Танјуг. Спрема се нова летелица Када је председник САД Барак Обама предложио буџет од 18,5 милијарди долара за тамошњу свемирску агенцију за 2016. годину, Насин финансијски директор тражио је још додатних 30 милиона долара за припрему слања мисије на Јупитеров сателит „Европу”. Научници из Насине лабораторије за млазни погон у калифорнијском граду Пасадена радили

Наука

11.09.2016 у 18:08

Наса нас спасава од опасног астероида

Америчка агенција за истраживање свемира Наса лансирала је свемирску сонду „Озирис рекс”, која треба да сустигне и испита потенцијално опасан астероид Бену, пренели су амерички медији. По сценарију сличном оном из филма „Армагедон”, само без посаде, „Озирис” би требало да узме узорак са небеског тела које је на листи потенцијално опасних астероида, што значи да постоји могућност да се једног дана судари са Земљом. Очекује се да ће сонда до њега да стигне у августу 2018. и да потом две године проведе снимајући површину астероида. У јулу 2020. требало би да испружи три метра дугу роботску руку и узме узорак прашине и камења. Свемирска сонда „Озирис” би требало да узме узорак са небеског тела које је на листи потенцијално опасних астероида, што значи да постоји могућност да се једног

Београд

11.09.2016 у 10:44

Астрономија за почетнике

Шта је Сунчево језгро? Који су облици светлости, а шта представља Сунчев ветар? На шта се конкретно мисли када се помену појмови хромосфера и корона? Ово су само нека од питања на које су добили одговор посетиоци јединственог бесплатног курса астрономије за почетнике, које је Астрономско друштво „Руђер Бошковић” одржало у Планетаријуму на Калемегдану. Стручњаци овог друштва заљубљеницима у звездано небо, небеска тела и планете представили су знања о звездама, Млечном путу, другим галаксијама и васиони, а највише речи је било о сунцу као нашој најближој звезди, без које не би било живота на земљи. – Наше друштво је основано 1934. године, а курсеве организујемо од 1965. године, од када смо се преселили у Деспотову кулу. Посетиоцима је интересантно што могу да седну око пројектора и да

Наука

05.09.2016 у 18:28

Телескоп Хабл остаје у орбити још пет година

Свемирски телескоп „Хабл” одушевљава Земљане снимцима далеког свемира већ више од 26 година. За сателит, то је дубока старост, али тим од око 80 инжењера Америчке свемирске агенције (НАСА) вредно ради на томе да продужи животни век „Хаблових” механичких делова. „Хабл” је још увек у толико добром стању да је НАСА продужила његову мисију за још пет година. То значи да ће се та мисија преклопити са почетком рада свемирског телескопа „Џејмс Веб”, који је планиран за 2018. годину. „Део нашег посла је да предвидимо какав би проблем могао да се појави и да пронађемо начине да га заобиђемо или решимо тако да се враћамо науци што је пре могуће”, објашњава Оливија Лупи, операциони менаџер „Хабла”, преноси Танјуг. „Хабл”, назван по америчком космологу Едварду Хаблу, није први свемирски

Ритам

05.09.2016 у 17:25

Фреди Меркјури и званично међу звездама

Астероид 17473, откривен 1991, у години када је свет напустио један од највећих рок певача свих времена Фреди Меркјури, назван је у његову част. Да је поживео, јуче би легендарни певач групе „Квин” напунио 70 година. Ново име безименом космичком телу из појаса астероида, који се налази између орбита Марса и Јупитера, додељује Центар за мале планете Међународног астрономског савеза и дао га је управо због тога – у част седамдесетог рођендана Меркјурија, преноси британски „Телеграф”. Према речима научника, ово име постало је званично и одсад ће се у свим научним извештајима астероид наводити као „17473 Фреди Меркјури”. У представљању новог имена астероида учествовао је гитариста групе „Квин” Брајан Меј. Међународни астрономски савез одлучио је да назове астероид у част Фредија

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

02.06.2020 у 22:45

Ноћни клубови и барови отварају врата у петак

02.06.2020 у 22:45

Путин одобрио нову доктрину о употребу нуклеарног оружја

02.06.2020 у 22:08

Позиција француског премијера Филипа више није сигурна

02.06.2020 у 22:00

Ђоковић као инспирација

02.06.2020 у 21:58

Кључеви дијалога у рукама ЕУ

02.06.2020 у 21:55

Раст БДП у првом кварталу пет одсто