недеља, 29.11.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,94	117,58
	98,28	98,87	98,58
	108,51	109,16	108,83

Таг: астрономија

Београд

07.03.2017 у 22:39

Има ли живота ван Земље

Огромно интересовање било је за трибину „Седам земљоликих планета: Открића и последице”, коју је у Великој сали Студентског културног центра организовао Центар за промоцију науке. Трибина је, како је рекао Слободан Бубњевић, главни уредник часописа „Елементи”, организована поводом „узбудљивог открића планета у настањивом појасу око звезде TRAPPIST-1, на само 40 светлосних година од Сунчевог система”, а које је уздрмало светску јавност. За домаћу публику ова трибина представљала је прву прилику да чује шта мисле стручњаци из различитих области о овом великом открићу, али и о посматрању удаљених планета, шансама за откриће ванземаљског живота, настањивости планета, а посебно у светлу чињенице да нас следеће године чека лансирање новог оруђа за посматрање свемира, моћног телескопа

Мозаик

23.01.2017 у 13:45

Ровер „Кјуриозити” пронашао нове доказе о води на Марсу

Насин ровер „Кјуриозити” је прошле године открио много о историји Марса, укључујући „вене” које вероватно потичу од исушених језера и наслага минерала које указују на то да је на планети некад било кисеоника. Под претпоставком да је интерпретација научника тачна, реч је о првим пукотинама у блату, односно исушеним пукотинама које је ровер пронашао на Марсу. Испуцала површина формирана пре три милијарде година затрпана је слојевима седимената који су постали слојевите стене. Ерозија ветром је открила раздвојене делове, који се налазе на подручју познатом као Олд Соакер. Други докази на овом месту укључују слојевиту површину коју је можда формирала вода која је текла великом брзином.

Србија

04.01.2017 у 22:00

Близанци-генијалци опет донели медаље у Ниш

Ниш – Крај 2016. године донео је Србији изванредан успех младих и талентованих средњошколаца – на највећем светском такмичењу – на Олимпијади из астрофизике и астрономије, одржаном у граду Бубанешвар, у индијској држави Ориси, осморо од укупно 14 ученика из наше земље, из Математичке гимназије у Београду и Гимназије „Светозар Марковић” у Нишу освојило је осам вредних одличја – две сребрне и шест бронзаних медаља. Међу њима биле су и младе Нишлије Богдан и Новак Станојевић, ученици трећег разреда познате нишке гимназије, близанци-генијалци, како их већ неколико година зову суграђани у родном граду. – Са свим осталим члановима нашег српског тима учествовали смо на престижном и без сумњи највећем и најтежем научном такмичењу из области астрономије и астрофизике, на којем се у знању

Свет

08.12.2016 у 23:29

Преминуо легендарни астронаут Џон Глен

ВАШИНГТОН – Легендарни Џон Глен, први Американац који је као астронаут обишао орбиту око Земље, умро је данас у 95. години. Он је био један од хероја свемирског програма НАСА и америчке авијације уопште. Глен је преминуо окружен породицом у болници у Колумбусу, преносе агенције. „Џон Глен јесте, и увек ће бити, истински херој државе Охајо. Сви смо тужни због његовог одласка”, рекао је гувернер државе Охајо, Џон Р. Кејсик. Глен је као млади војни пилот срушио рекорд у трансконтиненталној брзини лета, али ће у историји ипак остати уписан као први Американац који је 1962. као астронаут направио пуни круг око Земље. Пуних 36 година након тога, Глен је у 77. години постао најстарији човек који је учестовао у свемирској мисији. Наиме, 1998. је био члан седмочлане посаде шатла

Наука

14.11.2016 у 17:17

Планета под сјајем супермесеца (ФОТО)

Земљин једини природни сателит ових дана се указује као супермесец, и то као екстра супермесец – у понедељак нам је био ближи него икада за последњих 68 година. Ретка појава извукла је под ноћно небо заљубљенике у астрономију, фотографе и романтике широм света. Још у недељу увече ухваћен је у пуном сјају у Канзасу, Мексико Ситију, Бајконуру. Супермесец је био и звезда фудбалске утакмице у Александрији. Јуче по подне стизале су фотографије из Сиднеја и Калкуте. Посетилац на фудбалској утакмици у Александрији (Фото Ројтерс/А. А. Далш) Супермесец није ретка астрономска појава. Дешава се у просеку на 13 и по месеци, сваки пут када је Месец пун у тренутку када уђе у перигеј, најближу тачку Земљи на свом путу око ње. Међутим, овог новембра због променљиве природе његове путање

Наука

11.11.2016 у 22:00

Спремите фото-апарате за супермесец

Месец ће у понедељак 14. новембра бити највећи и најсјајнији за последњих 68 година. Ако небо буде без облака, биће то ретка прилика да се ужива у погледу на овај феномен и да се фотографише, јер ће се следећи пут у таквом сјају указати тек за 18 година, крајем новембра 2034. године. Реч је о појави познатој као супермесец, која се дешава када је Месец пун у тренутку када уђе у перигеј, најближу тачку Земљи на свом путу око ње. У просеку се догађа на сваких 13 и по месеци, али ова година и 2014. занимљиве су по томе што су имале по чак три супермесеца. Према подацима америчке агенције НАСА наш једини природни сателит у перигеју делује 14 одсто већи и 30 одсто сјајнији него када се налази на удаљенијој тачки од Земље, апогеју. Када је најближе Земљи, удаљеност износи

Мозаик

18.10.2016 у 11:59

Европске и руске летелице на корак до Марса

После седам месеци заједничког путовања, две „Ексо Марс” летелице коначно су се раздвојиле, три дана пре него што ће доћи до своје коначне дестинације – Црвене планете, известили су светски медији. Летелице које су дело европске и руске свемирске агенције, заједно су лансиране у марту, али сада је свака од њих самостално кренула у своју мисију. Једна ће тражити знакове живота у атмосфери Марса, док друга треба да се спусти на површину Црвене планете, ако је могуће, у једном комаду. То је део прве фазе „Ексо Марс” мисије, заједничког пројекта Европске свемирске агенције и Руске федералне свемирске агенције, чији је циљ одговор на питање: да ли је икад било живота у атмосфери или на површини Марса и да ли је још увек тамо. Летелица која ће испитивати атмосферу зове се „Trace Gas

Мозаик

10.10.2016 у 12:08

„Розета” завршила мисију

Мисија свемирске сонде „Розета”, која је 12 година проучавала једну комету, завршена је када је летелица недавно принудно слетела на површину свемирског тела, што је било и планирано, снимајући фотографије током слетања. „Розета”, прва свемирска сонда која је обишла комету, имала је задатак да изађе из орбите и судари се са леденом површином комете 67П/Чурјумов-Герасименко. Контрола мисије навела је да је при судару сонда путовала брзином од око 90 центиметара у секунди, што је слично брзини људског хода. Пре него што се срушила, „Розета” је прикупила и послала своју последњу збирку података и фотографија, укључујући и неке снимке површине комете изблиза. Свемирска летелица коју је Европска свемирска агенција лансирала 2004. године послала је роботску сонду названу „Филе” на

Мозаик

30.09.2016 у 12:02

Нова сазнања о енергијама црних рупа

Црне рупе одувек су биле изузетно занимљиве за научнике који још увек откривају нове информације о тим свемирским феноменима, у којима је гравитација толико јака да чак ни светлост не може да побегне. Црне рупе се формирају када такозване супер велике звезде експлодирају у изванредне, али краткотрајне супернове. Сва материја, која се распрши услед те масивне експлозије, нестане у року од неколико седмица или месеци, а гравитација све то уруши у веома мали простор. Неки нови подаци с јапанског сателита сада помажу при дешифровању тајни ових невидљивих небеских тела. Црне рупе су невидљиве за људско око. Међутим, телескопи са специјалним инструментима могу да их лоцирају на основу тога како утичу на оближње звезде. Јапанска свемирска агенција је у фебруару лансирала сателит

Мозаик

28.09.2016 у 18:04

Откривена вода на Јупитеровом сателиту „Европа”

Вашингтон – Америчка свемирска агенција НАСА објавила је да снимци које је начинио телескоп „Хабл” доказују да на Јупитеровом сателиту „Европа” постоји океан испуњен водом, који се налази испод неколико километара дебелог слоја леда. Научници су навели да је могуће и постојање воде на површини „Европе”, као и да су нашли могуће доказе о постојању воде и на другим Јупитеровим природним сателитима, пренео је Танјуг. Спрема се нова летелица Када је председник САД Барак Обама предложио буџет од 18,5 милијарди долара за тамошњу свемирску агенцију за 2016. годину, Насин финансијски директор тражио је још додатних 30 милиона долара за припрему слања мисије на Јупитеров сателит „Европу”. Научници из Насине лабораторије за млазни погон у калифорнијском граду Пасадена радили

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

29.11.2020 у 11:16

Откривање ирегуларних миграната стратешки приоритет МУП-а

29.11.2020 у 11:06

Преминуо Миша Алексић, басиста „Рибље чорбе”

29.11.2020 у 10:44

Губитак власти у Сарајеву „растура” Изетбеговићеву СДА

29.11.2020 у 10:04

У Косовској Митровици гласали челници Српске листе

29.11.2020 у 09:51

Одлагање Олимпијаде коштаће Јапан 1,9 милијарди долара

29.11.2020 у 09:41

Минималац недовољан за нормалан живот