четвртак, 22.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,94	117,58
	98,95	99,54	99,24
	109,13	109,79	109,46

Таг: пољопривреда

Економија

16.10.2020 у 08:27

Почиње јесења сетва, очекују се веће површине под пшеницом

Жито ће ове јесени у Србији, према првим предвиђањима, бити посејано на око 600.000 хектара, што је више него лани. Према мишљењу стручњака, пољопривредници би могли да буду мотивисанији за сетву пшенице јер је цена сада боља због дешавања изазваним пандемијом ковида 19 и веће тражње житарица на светском тржишту. У нашој земљи, према различитим изворима, прошле године је било посејано између 570.000 и 595.000 хектара пшенице. – Сетва у Србији мало касни због кише, а и кукуруз још није скинут са свих њива. Произвођачи су чекали да спадне влага како не би платили сушење, а онда су дошле падавине бар једном недељно, што је успорило жетву – каже Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије”. Оптимално време за јесењу сетву пшенице јесте између 5. и 25. октобра, али наш саговорник

Економија

14.10.2020 у 22:00

Инвестициони фондови унели пометњу на тржишту житарица

Раст цена примарних пољопривредних производа обележио је протеклу недељу на Продуктивној берзи у Новом Саду, али и на другим светским берзама. Ово указује да тензија око ширења пандемије и неизвесност у погледу снабдевања расту и да се гомилање залиха житарица наставља. Као још један разлог за континуирани и за многе неочекивани раст цена, можда и најважнији, јесте то што су светски инвестициони фондови ушли у овај сектор, очекујући зараду од трансакција са храном, каже за „Политику” Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије”. На нашем тржишту, према извештају берзе за протеклу недељу, слаба понуда кукуруза, пшенице и соје померала је цене навише. Иако је жетва кукуруза завршена на око 50 одсто површина, већа тражња у односу на понуду утицала је на раст цена због већих активности

Свет

09.10.2020 у 13:35

Европски суд потврдио француску забрану пестицида

Француска није прекршила прописе Европске уније забраном употребе хемикалија које штете пчелама, пресудио је Европски суд правде (ЕСП). Правни спор између Француског удружења за заштиту усева и државе Француске покренут је 2018. када је влада у Паризу забранила неке пестициде из неоникотиноидне групе. Удружење за заштиту усева поднело је судску тужбу, тврдећи да је забрана неспојива с уредбом ЕУ о групи неоникотиноида. ЕСП је у четвртак пресудио да је Француска пружила довољно доказа у прилог тврдњи да је забрана нужна како би се ублажио озбиљан ризик за здравље људи и животиња и за околину. Пестициди су били предмет жестоке расправе у Француској и влада је под притиском узгајивача цвекле повукла део одлуке из 2018. Ов седмице пестициди су се нашли у жаришту

Економија

06.10.2020 у 22:00

Нова ГМ соја дозвољена за исхрану људи

Европска комисија (ЕК) недавно је одобрила употребу нове сорте генетски модификоване соје за исхрану људи и животиња. Ова вест, чини се, прошла је без много коментара у јавности и у сенци новог таласа ширења пандемије у државама Европе. Како је пренео „Еурактив”, одлуком ЕК и даље није дозвољен узгој ове ГМ сорте соје, али ће шансу за производњу и већи пласман на европско тржиште имати други велики светски произвођачи. Произвођач нове ГМ сорте соје јесте немачка компанија „Бајер”, која je пре три године купила америчког произвођача генетски модификованог семена „Монсанто” за 66 милијарди долара. У саопштењу се наводи да ју је, после научне процене, одобрила и Европска агенција за безбедност хране. Очекује се да ће њена производња почети од 2021. године у САД и Канади. Истиче се да

Економија

30.09.2020 у 09:04

Због страха од короне гомилају се залихе житарица

Иако ће коначни подаци о приносима у овој години бити објављени у марту 2021, већ сада је јасно да је Србија, када је реч о житарицама, имала успешну годину, посебно за ратаре који су сејали жито и кукуруз. Према резултатима Републичког завода за статистику од 5. септембра ове године, у Србији је остварена производња пшенице од 2,9 милиона тона, што је за 17,3 одсто више у односу на прошлу годину. Очекивана производња кукуруза је око осам милиона тона или 9,6 процената више у односу на 2019. У поређењу са прошлом годином, очекује се већа производња соје (15,1 одсто), а мања сунцокрета (8,8 процената) и шећерне репе (10,5 одсто). У односу на десетогодишњи просек (2010–2019), производња пшенице је већа за 17,8 одсто, кукуруза за 29,4, сунцокрета за 26,3 и соје за 60,3 процената,

Економија

24.09.2020 у 16:40

По производњи 2020. година просечна, финансијски резултати бољи

Стручњаци за пољопривреду оценили су данас да ова година у Србији неће бити рекордна по производњи, већ просечна, али да ће то добрим делом надоместити, осим у говедарству, више цене и бољи финансијски резултати. Милан Простран рекао је за Бету да ће ова година у пољопривреди бити просечна, али да су због тржишних услова и раста цена, пре свега основних ратарских култура кукуруза, пшенице, сунцокрета и соје финансијски резултати бољи него када род буде већи. „У последњих десет година учешће пољопривреде у стварању бруто домаћег производа (БДП) било је око 9,5 одсто, а ове године би вредносно могло да износи око 15 одсто”, рекао је Простран. Додао је да су цене соје и сунцокрета више за чак 20-30 одсто у односу на 2019. годину, што ће надокнадити приходе, изгубљене на

Економија

14.09.2020 у 09:32

Србија је извозила храну и у најтежим тренуцима пандемије

Већ након првог удара ковида 19, увођења карантина и прекида саобраћајних веза, широм Европе су све гласније биле иницијативе да државе морају да повећају сопствене залихе хране и боље се припреме за све могуће будуће сценарије. Да ли је Србија прехрамбено сигурна земља и јесмо ли спремни за евентуално нови талас који епидемиолози најављују за крај године? У разговору за „Политику” Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, каже да смо „апсолутно сигурни” у прехрамбеном смислу, али и када се шире говори о спремности за нови талас. – Највећи број земаља, не само у Европи него и у свету, покренуо је питање сопствених робних залиха. Многи имају проблем и то се видело одмах по избијању пандемије. То није био случај са Србијом, напротив. Извозили смо храну у

Економија

10.09.2020 у 22:00

Загреб плаши Матијевићево ширење у источној Хрватској

Део хрватских привредника није одушевљен идејом да један од највећих српских земљопоседника Петар Матијевић купи успешну пољопривредну фирму „Агротоварник” и њено земљиште у Славонији – на самој граници Хрватске и Србије. Због вести о Матијевићевој намери да, упркос препрекама и противљењима менаџмента те фирме, плати 10 милиона евра за њено преузимање, успротивили су се и поједини хрватски бизнисмени. Према писању портала „Агросмарт”, Хрватска пољопривредна комора позвала је премијера Андреја Пленковића да хитно дође у Осијек и онемогући да српски бизнисмен дође у посед ораница товарничког предузећа. Петар Матијевић потврдио је за „Политику” да је његова компанија из Хрватске „МПЗ аграр” из Старих Јанковаца дала понуду за преузимање „Агротоварника”. Буру у тамошњим медијима

Економија

12.08.2020 у 21:21

Најскупљи закуп хектара у Старој Пазови

Интересовање пољопривредника за закуп државних парцела током пандемије се не смањује. Напротив, може се очекивати још већа потражња, што је тренд и у свету, рекао је за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште. – Немамо још довољно података за генералну процену јер није прошло довољно времена. Али је јасно да интересовање за државним пољопривредним земљиштем није пало већ је потражња повећана – истакао је Лакић. Како је рекао, цене закупа државног пољопривредног земљишта у Србији варирају, а према последњим подацима просечна цена закупа била је око 190 евра, по хектару, годишње. Највећу просечну цену закупа имала је Стара Пазова са 507 евра по хектару, следе Темерин (490 евра), Апатин 421 евро по хектару и Панчево са 329 евра по хектару. Закуп државних

Друштво

03.08.2020 у 20:20

Гајбица препуна мука и накупаца

Ниш – Уместо да се радују што су после мукотрпног рада и великих улагања одлично понела њихова поља, воћњаци и повртњаци, пољопривредници на југу и југоистоку Србије се хватају за главу и не знају шта ће. Огромне количине црвеног, али и тек пристиглог плавог парадајза, паприке, лука, тиквица, кромпира и осталих повртарских производа, али и кајсија, бресака, бостана – диња и лубеница, пропада или се баца. Власник пољопривредног газдинства из села у околини Ниша, Милован Ј. испричао нам је скоро невероватну причу. „Све што је родило и што смо планирали да пласирамо на домаће тржиште, кроз великопродају или сами на пијацама, стоји данима у баштама или пластеницима. Уцењени смо од прекупаца и накупаца који преузимају монопол у продаји и буквално нас уништавају. Тренутно, моја породица има

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

22.10.2020 у 12:16

Звезда један од шест европских првака у Лиги Европе

22.10.2020 у 12:07

Хрватска бележи нови рекорд – 1.563 новооболелих

22.10.2020 у 12:01

Дачић: Штитићу интегритет парламента

22.10.2020 у 11:46

Светска банка: Пад БДП-а Србије ове године три одсто, опоравак наредне године

22.10.2020 у 10:45

Кризни штаб: Без пооштравања мера, постојеће морају да се спроводе ригорозније и доследно

22.10.2020 у 09:58

Манчестер Јунајтед у губитку од 25 милиона евра