недеља, 28.02.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	106,46	107,1	106,78

Таг: економија

Тема недеље

22.04.2019 у 09:00

Везни играч између Атлантика и Пацифика

„Бизнис преузима посебну одговорност у данашњем тешком геополитичком окружењу, где неизвесности сенче глобални економски развој. Када се традиционална дипломатија запетља у политичким и идеолошким ограничења, пословна дипломатија мора да преузме водећу улогу. Њен задатак је да осигура стабилан и одрживи економски раст, као предуслов за просперитет и друштвени развој. Директни контакти предузетника од Атлантика до Пацифика, циљ су Евроазијског економског форума у Верони.” Тим речима Антонио Фалићо, председник италијанског Удружења „Conoscere Eurasia” и председник Одбора директора банке „Интеза”, отворио је прошле јесени 11. Евроазијски економски форум у том северноиталијанском граду. На трагу визије из Вероне, средином прошлог месеца, у Бриселу је одржан први „Дијалог повезивања

Тема недеље

22.04.2019 у 08:00

Бржи резултати од ривалске ЕУ

Када је 2016. године Владимир Путин традиционално држао говор у Федералној скупштини и износио нови спољнополитички концепт Русије, опрезно је говорио о руско-америчким односима и нагласио да ће сарађивати с новом америчком администрацијом. Западни медији су тада пренели да је његов говор био „помирљивији него обично”, јер се усредсредио на економску стратегију која би требало да унапреди социјални положај становништва. Испоставило се да тај, тада нови, спољнополитички концепт Русије, није нимало безопасан по економске, па и политичке интересе Запада. Путинов приоритет је био продубљивање сарадње у оквиру Евроазијске економске уније и „увлачење” осталих чланица Заједнице независних држава (ЗНД), односно бивших совјетских република, што је био озбиљан концепт интегративног модела

Тема недеље

21.04.2019 у 22:00

Путинов савез отворио врата српској роби

Путинова унија, како популарно називају Евроазијску економску унију (ЕАЕУ), отворила је широм врата за српску робу. Сенку на то, међутим, баца што је рампа ипак остала спуштена за „Фијатове” аутомобиле. Наде за пролаз није ни било, јер су Руси забављени проблемима у сопственој аутомобилској индустрији, тако да им додатна конкуренција не треба. Споразум о слободној трговинској зони са Србијом, према најавама, треба да буде потписан у октобру, чиме ћемо преко 99,5 одсто робе моћи да, без царине, пласирамо на тржиште од преко 180 милиона људи. Унију чине Русија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Јерменија и, у односу на постојеће споразуме о слободној трговини с Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном, сада се слободна трговина проширује на још две земље.

Економија

19.04.2019 у 23:00

Следећа велика економска криза ће почети у Европи

На Економском факултету Универзитета у Београду одржана је промоција књиге „Светска финансијска криза – десет година после”, професора др Ђорђа Ђукића, која говори о последицама велике финансијске кризе, али и о опасности од избијања нове кризе. На промоцији су, поред аутора, говорили декан факултета проф. др Бранислав Боричић и познати економисти проф. др Александар Живковић, проф. др Млађен Ковачевић, проф. др Благоје Бабић. „У књизи сам указао на опасност од избијања нове економске кризе, истичући потенцијалне ризике, а користећи тврду економску аргументацију. Уврежено је мишљење да су економисти данас једна врста метеоролога, који треба да предвиђају шта и како ће се дешавати, да ли ће бити кризе и каква ће бити. Међутим, економисти морају да буду ти који ће дати конкретне предлоге

Свет

12.04.2019 у 13:02

За рецесију не знају већ 28 година, отпорни су на све кризе, а БДП им стално расте

Све негативне последице економске кризе са којима се последњих година суочио велики број земаља, Аустралија је избегла. Ова далека држава бележи низ од 28 година без рецесије чиме је заокупила пажњу светских медија. Која је тајна њиховог успеха: пука економска срећа или последица добре политике из којих и остале земље могу нешто да науче? Како Јутарњи лист преноси писање Њујорк тајмса, део одговора крије се у томе што Аустралија обилује природним богатствима, највише рудом гвожђа и угљем, али и успешна у узгоју стоке и пољопривредних култура попут пшенице. Све су то, на срећу Аустралијанаца, сировине од којих зависе њихови највећи трговински партнери Кинези. Аустралија је, наиме, рано ухватила прикључак на растућу кинеску економију па су у Кину извезли робу у укупној вредности од

Свет

06.04.2019 у 10:32

Крај немачког економског бума

КЕЛН - Водећи економисти сматрају да је дошао крај великог економског бума у Немачкој, а економски институти значајно смањују прогнозе раста за ову годину, док индустрија већ бележи мање наруџбина, наводи Дојче веле. За текућу 2019. годину водећи институти у Немачкој су прогнозирали раст бруто домаћег производа од само 0,8 одсто, а пре само неколико месеци очекивали су 1,9 процената. „Узлет немачке економије је завршен“, каже заменик председника Института за економска истраживања Хале Оливер Холтемелер, представљајући најновију заједничку анализу неколико водећих института. "Ипак, сматрамо да је опасност од изражене рецесије за сада ниска", додаје. За 2020. годину стручњаци и даље предвиђају раст од 1,8 одсто. Анализу су урадили институти у Есену, Берлину, Минхену, Килу и

Друштво

18.03.2019 у 23:00

Како ће Србијa заиста изгледати 2204. годинe

Редовни је професор три универзитета годинама студенте уводи у основе финансија и пословне финансије, у ревизију и контролу, у банкарско и берзанско пословање… Предугачак би био списак свега онога чиме се др Бранко Ж. Љутић научно бави тако да може да мериторно говори о многим економским темама. Овог пута нам је фокус на економским прогнозама јер у јавности круже различите процене, оптимистичке, песимистичке, с аргументима или без њих... А економетрија или математичка економија је наука која се базира на мноштву претпоставки а оне, уз експертске интуитивне оцене, јесу сагледавања шта ће и како бити сутра. Колико се економетрија као наука користи у економским прогнозама? „Предвиђање је веома тешко, посебно када се односи на будућност”, казао је Нилс Бор, нобеловац. Процес

Економија

15.03.2019 у 22:00

Пут до магичних пет одсто раста БДП-а

Зашто тржиште капитала мирује? Сваке године причамо исто. Остарио сам причајући о томе, рекао је привредник Зоран Дракулић на „Копаоник бизнис форуму” покушавајући да објасни зашто су домаће приватне инвестиције пале око 40 одсто и како обезбедити улагања за одржив раст од око пет и више одсто БДП-а. Три дана се на српском Чаробном брегу пословна и научна елита упињала да пронађе пут до тог магичног броја без кога нема бољег живота у Србији. – Приватни сектор чека и не улаже. Или инвестира у иностранство, што је катастрофа. Потенцијал српског приватног сектора је фантастичан. Наши инвеститори могу да донесу милијарде евра, што су показали и куповином разних предузећа. Неке фирме су овде објавиле да ће у наредних четири до пет година да инвестирају 500 милиона евра у своје програме. Без

Економија

11.03.2019 у 13:44

Финални разговори о споразуму са Евроазијском економском унијом

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић сутра ће Москви са министарком трговине Евроазијске уније Вероником Никишином обавити финалну рунду разговора о закључењу споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније, најављено је данас из његовог кабинета. Евроазијску економску унију чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан, а то је тржиште од око 180 милиона становника, преноси Бета. Садашња трговинска размена Србије са тим земаља је у вредности 2,87 милијарди долара, од чега је 90 одсто трговина са Русијом. Србија има споразуме о слободној трговини са Русијом од 2000. године, са Белорусијом од 2008. и са Казахстаном од 2009. године, који омогућавају бесцарински извоз у те земље 99 одсто робе. До сада су у преговорима о

Економија

05.03.2019 у 12:10

Повећање инвестиција за снажнији раст

Опрез је била кључна реч првог дана „Копаоник бизнис форма”, који је окупио незапамћен број учесника, а на отварању готово да није било празне столице. Бизнисмени су добили савет да буду посебно обазриви, а влада да буде опрезна са повећањем текуће потрошње. Да ли је привреда Србије данас у бољој „кондицији” него што је била пре десет година у време избијања велике светске кризе? Да ли је спремнија за нове глобалне економске потресе, који се све чешће најављују? И најзад, како унапредити привредни раст? Прошле године раст Србије износио је 4,3 одсто, што је највише од 2008. и први пут у протеклих десет година налази се на нивоу централне и источне Европе. Међутим, да би се снажан раст од пет одсто достигао и одржао у фокусу економске политике треба да буду очуване макроекономске

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

28.02.2021 у 11:13

Позив за слање фотографија о животу у Студентском граду

28.02.2021 у 11:04

Кокеза приведен на информативни разговор

28.02.2021 у 10:12

Стефановић позвао младе да се пријаве на конкурс за војне школе (ВИДЕО)

28.02.2021 у 10:04

Последњи викенд Фестивала светла

28.02.2021 у 09:53

Ново европско лице Црвене звезде

28.02.2021 у 09:38

Књига „Пусто турско” – анализа једне регионалне силе