понедељак, 26.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	99,33	99,93	99,63
	109,44	110,1	109,77

Таг: традиција

Култура

09.07.2020 у 20:02

Пионирски кораци две сестре

Како изгледају коло и плес када се ти кораци запишу на папиру? То зна етнокореолог, а пионир те области у Србији, која се бави изучавањем традиционалног играчког наслеђа, била је Даница Јанковић, од чије смрти се ове године навршава шест деценија. Професор књижевности, библиотекар и преводилац, Даница је неправедно остала у сенци своје старије сестре Љубице Јанковић (1894–1974), етномузиколога и дописног члана Српске академије наука. Сестре су се бавиле етномузикологијом и прве су у Србији осмислиле методологију којом су поставиле темеље етнокореологији. Рођена 1898. у Лешници и одрасла у Београду, Даница је завршила Филозофски факултет, одсек за југословенску и упоредну књижевност, историју и српски језик. Енглески је студирала у Лондону и Оксфорду од 1922. до 1924, и по повратку, све

Магазин

25.02.2020 у 14:10

Бриге се остављају пред кућним прагом

Ко у детињству научи да пристојно прелази свој мали праг, знаће касније да улази на велика врата. Кућни праг је, по народном веровању, свето место, редуковани појам за целу кућу, за дом, породицу. По народном предању, кад се тражи локација за градњу куће бира се место где петао пева, где се роје пчеле, где је мравињак, где овце воле да преноће, где шљива најбоље расте. Уобичајено је да се улазна врата постављају уз извођење посебних ритуала која их претварају у објекат поштовања. Сваки домаћин је настојао да му праг буде од најквалитетнијег дрвета, по могућности уметнички обрађен, док је дрвени праг уступао место нечем трајнијем, понајвише квалитетно обрађеном камену. А кад камени праг легне у своје спремљено корито, породичној срећи није било краја. Чим се уграде, врата постају

Култура

13.02.2020 у 15:28

Србија дефинисала српски културни простор

Влада Србије усвојила је данас Стратегију развоја културе до 2029. године са Акционим планом, а Министарство културе оцењује да је реч о основу за развој културе и великом искораку у нормирању те области у Србији. Србија, иначе никад раније није имала такав стратешки документ, а овим који је предложен уређује се циљеве и приоритети у развоју културе. Стратегијом се такође плански и систематски регулише јавни интерес у области културе и одређују стратешки приоритети развоја културе у наведеном десетогодишњем периоду. Стратегија дефинише српско културно језгро и српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ и простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине

Друштво

13.01.2020 у 11:30

Василица се ори Качаревом

Качарево – Уочи 14. јануара, Качаревом ходе мушкараци у гуњевима, под маскама вучјег лика и с овнујским роговима. Наоружани су дрвеним мачевима, спремни да годину стару „протерају”. Мештани доносе дрва у центар села, упали се велика ватра, игра се око ње, испија ракија, збијају шале. Младу невесту чувају од злих сила читаву ноћ... А када се раздани, поворка креће по селу, од куће до куће. Гости домаћина поздрављају ритуалним скоковима, желе му берићет, срећу, здравље, да му чељад, кућа и стока напредују. Све се ори од клепета звона, песме, лупњаве штаповима. Износи се празна баница и пита са зељем. Међ корама је парица, а у чашицама ракија… Тако је некада дочекивана Нова година по јулијанском календару. А на трагу тих давних обичаја, данас Качаревом „харају” Василичари, Бабари,

Мозаик

23.12.2019 у 14:58

Украс живота

„Она треба да шири вест да овде живе људи који поштују своје претке, културу и Бога својих предака.” То кажу у панчевачком насељу Војловица, у ком улаз у једну авлију краси велелепна Секељ-капија. Двориште припада Мађарском културно-уметничком друштву „Тамаши Арон”, чијих више од 150 чланова су потомци Секеља – етничке групације Мађара, која је са истока 1833. стигла у ове крајеве и у селa Скорновaц и Ивановo. Повео је тада свештеник Карољ Томко око четири стотине породица из Трансилваније, тачније румунске регије Буковина, у „обећану земљу”, банатску равницу. „С једног пута по Трансилванији и ми смо се вратили с идејом да и овде подигнемо капију која тамо краси улаз сваког домаћинства Секеља. Тај важан задатак остварили смо 2016. године, а сада је слика употпуњена и етно-кућом. Ова

Магазин

19.10.2019 у 12:00

Упамти па мобу врати

Наша села на планини и у равнини, некад пуна чељади, омладине, деце, гласова, песме, једном речју живота, који је бујао – сада полако замиру. Са некадашњих њива одавно не одлежу песме жетелица. Живот нашег села, а посебно пољопривредне радове, пратили су многи лепи и корисни народни обичаји. Један од њих, који нестаје и који је безмало трајао током целе године, била је моба. То је добровољна и бесплатна помоћ комшији, рођаку или пријатељу, у обављању најразличитијих послова које не може обавити радна снага једне породице. Била је то права народна институција договорене узајамне помоћи између мештана у једном или у више села која се враћала: Упамти па мобу врати. Колективни дух Свест о припадности свом селу, својим рођацима и комшијама, свест о потреби узајамности, основни је

Београд

17.10.2019 у 09:22

Сабор у пет слика

Причом о народним ношњама, њиховом значају у нашем народу, као и песмама и играма које говоре о обичајима и свакодневном животу почео је у атријуму Народног музеја концерт традиционалне музике у оквиру 51. Бемуса. Програм чији је аутор мр Мирјана Дробац, етномузиколог, носио је назив „Сабор у пет слика” и обухватао је традиционално наслеђе централнобалканске, динарске и панонске зоне. Сабори су, како је подсетила ауторка програма, били прилика да се у поједине дане током године народ окупља из једног краја или више суседних области, и да се на малом простору, присуством многих чланова заједнице, сагледава, више него у свакодневици живота, раскош народног духа и традиционалног музичког наслеђа повезаног у складну целину саткану од песме, свирке, игре и ношње. Уметници су представили

Друштво

09.09.2019 у 19:00

Традиција село чува

Бело Блато – Црвени демографски аларм одавно је укључен у Србији због чега морамо стално нешто предузимати, поручује Милан Недељков, дугогодишњи директор основне школе „Братство и јединство” у Белом Блату. Ова образовна установа с поносом носи име из неких претходних времена, и то с пуним правом – у селу живе припадници различитих нација и настава се изводи на више језика. Из школе је, баш захваљујући директору, потекло неколико идеја које су и реализоване. Школа има етно-кућу, музеј, у селу постоји и Биолошки центар, који све више посећују туристи, а у околини су и оригинални салаши. Ержика Кухарик за коловратом – Није било лако, али ми на овај начин дајемо допринос опстанку наших лепих села – каже Недељков, који нам је уступио и неколико својих фотографија. На једној је

Београд

18.01.2019 у 17:15

Пливање за Часни крст

Богојављење је један од петнаест најзначајнијих хришћанских празника и код нас му се придаје велики значај. Обележава се на различите начине, а један од њих је и пливање за Часни крст које ће се сутра организовати на више локација, готово на свакој општини... На Ади Циганлији ће 21. церемонија симболичног сећања на крштење Исуса Христа у реци Јордан почети традиционално светом литургијом у 8.30 часова у Храму Светог Ђорђа на Бановом брду. Наставља се литијом која полази у 11 сати испред Храма, а старт за пливање биће у 12 часова на Ади Циганлији код ресторана „Језеро”. У традиционалном пливању за Часни крст учествоваће припадници Војне академије, Жандармерије, Свибора и грађанства. Ове године, први пут биће одржано и саборно погружење – улазак верника у воду. Земунско светковање

Магазин

16.12.2018 у 16:22

Капа од чоје са бисерима

У Етнографском музеју у Београду посетиоци могу видети изложбу „Народна занимања у Србији – То смо ми”. Изложба траје до краја јануара 2019. – Изложба сведочи о идентитету, како о оном народном који се изражава кроз народна занимања, тако и о идентитету самог Етнографског музеја. Кроз изложене предмете говоримо и о нашој кући, о ономе што ми јесмо у Србији и какав значај имамо као део националне историје – каже др Милош Матић, музејски саветник. Кујунџије поклањале Етнографском музеју Сваки предмет који је овде изложен може да исприча неку причу, да сведочи о старим занатлијама, терзијама, абаџијама, корпарима, казанџијама, коларима, да нам каже понешто о начину живота у прошлом и претпрошлом веку, па и да исприча причу о статусу и положају у друштву његових припадника. А кад смо

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

25.10.2020 у 22:00

Покушавају да елиминишу Богословски факултет из академске заједнице

25.10.2020 у 22:00

Надмоћ над Линколном или над црнцима

25.10.2020 у 22:00

Инжењери с „икс фактором”

25.10.2020 у 22:00

„Фолксваген” почиње производњу електричних аутомобила у Кини

25.10.2020 у 22:00

Француска и Србија – векови пријатељства

25.10.2020 у 21:58

У новој влади су национални интереси испред политичких