четвртак, 28.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	96,37	96,95	96,66
	108,71	109,37	109,04

Таг: традиција

Друштво

06.01.2021 у 10:09

Обичаји за Бадње вече у онлајн издању

СИРОГОЈНО – Трају и трајаће наши вековни обичаји, али док влада пандемија штошта уобичајено се прилагођава и уклапа у нове околности. Музеј „Старо село” у Сирогојну, чувар српске традиције и давнашњих ритуала, годинама пред посетиоцима обележава Бадње вече у склопу божићних празника, но епидемиолошке прилике и прописи сада томе не иду у прилог. – Пандемија ковида онемогућила нас је да ове године обавимо такво приказивање обичаја на Бадњи дан. Музеј ради редовно радно време, у дворани је постављена изложба „Приче са огњишта”, а све остале садржаје представљамо на сајту и друштвеним мрежама. Подсетићемо на тај начин и на обележавање Бадњег дана код нас претходних година – изјавила нам је Јелена Тоскић, музејски саветник у „Старом селу”, додајући да до 14. јануара сваке седмице на

Култура

02.12.2020 у 18:35

„Корона” из Кисача

Нови Сад – Словачки етно-арт из Кисача на путу је мисли великог руског писца Достојевског да ће лепота спасити свет. Усред новог таласа епидемије вируса корона који месецима влада читавим светом, у културном центру овог малог места крај Новог Сада отворена је фантазмагорична изложба фотографија под насловом „Корона”. Аутор је Павел Сурови, који је иначе директор културног центра у Кисачу. Последњих година, он популарише етно-културу војвођанских Словака, нарочито на пољу фотографије која је својим изразом већ пленила пажњу јавности. Приказује, у споју традиционалног и модерног, разнолику и богату народну ношњу, накит или девојачку спрему Словакиња. У разговору за „Политику”, објашњава да „корона” на латинском језику – а слично и на словачком („коруна”), означава круну. У таквом

Београд

05.11.2020 у 07:51

Намештај вршачке апотеке – део културне баштине

У целости очуван, рестаурисан намештај који је припадао вршачкој апотеци „Код угарског краља Светог Стефана” представљен је на истоименој изложби у Мађарском културном центру „Колегијум Хунгарикум” у Грачаничкој улици. Апотека у Вршцу отворена је 1885. године и део је културне баштине којом се указује на развој апотекарства.

Београд

27.10.2020 у 10:02

Традиционално стваралаштво из Русије

Чарапе и рукавице од мекане длаке планинске козе штите ноге и руке од хладноће. Због тога су посетиоци галерије „Прогрес” у Кнез Михаиловој улици највише меркали ове рукотворине. Међу дланове су стављали и шалове и мараме, а пробали су и капе и шубаре. Ова одећа украшена је руским традиционалним мотивима и биће представљена до 1. новембра. Поставка је обогаћена уникатним употребним и украсним предметима народног стваралаштва и заната из Русије па се могу изабрати матрјошке, украсна јаја, лутке, чутуре, фигуре са Путиновим ликом... Овај програм, како је навела Татјана Прокушенкова, део је манифестације „Надомак победе” и приређује се поводом 75 година победе у Другом светском рату, а организатор је Удружење народне уметности и занатства Санкт Петербурга и Лењинградске

Култура

09.07.2020 у 20:02

Пионирски кораци две сестре

Како изгледају коло и плес када се ти кораци запишу на папиру? То зна етнокореолог, а пионир те области у Србији, која се бави изучавањем традиционалног играчког наслеђа, била је Даница Јанковић, од чије смрти се ове године навршава шест деценија. Професор књижевности, библиотекар и преводилац, Даница је неправедно остала у сенци своје старије сестре Љубице Јанковић (1894–1974), етномузиколога и дописног члана Српске академије наука. Сестре су се бавиле етномузикологијом и прве су у Србији осмислиле методологију којом су поставиле темеље етнокореологији. Рођена 1898. у Лешници и одрасла у Београду, Даница је завршила Филозофски факултет, одсек за југословенску и упоредну књижевност, историју и српски језик. Енглески је студирала у Лондону и Оксфорду од 1922. до 1924, и по повратку, све

Магазин

25.02.2020 у 14:10

Бриге се остављају пред кућним прагом

Ко у детињству научи да пристојно прелази свој мали праг, знаће касније да улази на велика врата. Кућни праг је, по народном веровању, свето место, редуковани појам за целу кућу, за дом, породицу. По народном предању, кад се тражи локација за градњу куће бира се место где петао пева, где се роје пчеле, где је мравињак, где овце воле да преноће, где шљива најбоље расте. Уобичајено је да се улазна врата постављају уз извођење посебних ритуала која их претварају у објекат поштовања. Сваки домаћин је настојао да му праг буде од најквалитетнијег дрвета, по могућности уметнички обрађен, док је дрвени праг уступао место нечем трајнијем, понајвише квалитетно обрађеном камену. А кад камени праг легне у своје спремљено корито, породичној срећи није било краја. Чим се уграде, врата постају

Култура

13.02.2020 у 15:28

Србија дефинисала српски културни простор

Влада Србије усвојила је данас Стратегију развоја културе до 2029. године са Акционим планом, а Министарство културе оцењује да је реч о основу за развој културе и великом искораку у нормирању те области у Србији. Србија, иначе никад раније није имала такав стратешки документ, а овим који је предложен уређује се циљеве и приоритети у развоју културе. Стратегијом се такође плански и систематски регулише јавни интерес у области културе и одређују стратешки приоритети развоја културе у наведеном десетогодишњем периоду. Стратегија дефинише српско културно језгро и српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ и простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине

Друштво

13.01.2020 у 11:30

Василица се ори Качаревом

Качарево – Уочи 14. јануара, Качаревом ходе мушкараци у гуњевима, под маскама вучјег лика и с овнујским роговима. Наоружани су дрвеним мачевима, спремни да годину стару „протерају”. Мештани доносе дрва у центар села, упали се велика ватра, игра се око ње, испија ракија, збијају шале. Младу невесту чувају од злих сила читаву ноћ... А када се раздани, поворка креће по селу, од куће до куће. Гости домаћина поздрављају ритуалним скоковима, желе му берићет, срећу, здравље, да му чељад, кућа и стока напредују. Све се ори од клепета звона, песме, лупњаве штаповима. Износи се празна баница и пита са зељем. Међ корама је парица, а у чашицама ракија… Тако је некада дочекивана Нова година по јулијанском календару. А на трагу тих давних обичаја, данас Качаревом „харају” Василичари, Бабари,

Мозаик

23.12.2019 у 14:58

Украс живота

„Она треба да шири вест да овде живе људи који поштују своје претке, културу и Бога својих предака.” То кажу у панчевачком насељу Војловица, у ком улаз у једну авлију краси велелепна Секељ-капија. Двориште припада Мађарском културно-уметничком друштву „Тамаши Арон”, чијих више од 150 чланова су потомци Секеља – етничке групације Мађара, која је са истока 1833. стигла у ове крајеве и у селa Скорновaц и Ивановo. Повео је тада свештеник Карољ Томко око четири стотине породица из Трансилваније, тачније румунске регије Буковина, у „обећану земљу”, банатску равницу. „С једног пута по Трансилванији и ми смо се вратили с идејом да и овде подигнемо капију која тамо краси улаз сваког домаћинства Секеља. Тај важан задатак остварили смо 2016. године, а сада је слика употпуњена и етно-кућом. Ова

Магазин

19.10.2019 у 12:00

Упамти па мобу врати

Наша села на планини и у равнини, некад пуна чељади, омладине, деце, гласова, песме, једном речју живота, који је бујао – сада полако замиру. Са некадашњих њива одавно не одлежу песме жетелица. Живот нашег села, а посебно пољопривредне радове, пратили су многи лепи и корисни народни обичаји. Један од њих, који нестаје и који је безмало трајао током целе године, била је моба. То је добровољна и бесплатна помоћ комшији, рођаку или пријатељу, у обављању најразличитијих послова које не може обавити радна снага једне породице. Била је то права народна институција договорене узајамне помоћи између мештана у једном или у више села која се враћала: Упамти па мобу врати. Колективни дух Свест о припадности свом селу, својим рођацима и комшијама, свест о потреби узајамности, основни је

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

27.01.2021 у 23:23

Класичном и популарном музиком кроз музеј

27.01.2021 у 23:13

Пронађен мртав дечак у својој соби

27.01.2021 у 22:33

Председник Италије почео консултације с лидерима странака о новој влади

27.01.2021 у 22:12

Робиња уместо америчког председника на новчаници од 20 долара

27.01.2021 у 22:00

Повољни кредити за почетнике у бизнису

27.01.2021 у 21:55

Сат апокалипсе и даље близу поноћи