субота, 30.05.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	105,62	106,25	105,94
	109,64	110,3	109,97

Таг: традиција

Колумнисти

20.06.2017 у 08:35

Шта је то „идентитетска политика”

За многе постоји посебан део политике који се бави питањима „идентитета”. Ради се о томе да се полази од претпоставке да постоји нешто као „портрет једног народа” и да би политика требало да се брине око тог портрета тако што охрабрује црте народа које улазе у портрет, а да обесхрабрује оне које се налазе изван. Дакле, узмемо један идентитет, претпоставимо да се он може применити на цео народ и све његове припаднике и онда форсирамо особине које постоје у тој слици. То може да изгледа као одлична идеја. Рецимо, људи у Србији су били велики Југословени, махом секуларних уверења, расположени за интеграције у веће политичке целине, окренути модерним вредностима, политички прозападно оријентисани и у принципу левичари, макар је то било тако у времену социјализма. Пишу и ћирилицом и

Живот и стил

16.05.2017 у 21:00

Капи кише на ханбоку

Ханбок – традиционална корејска ношња – отеловљује филозофију по којој живе становници ове далеке земље, чија је срж прихватање природе и живот у сагласју са њом. Управо се овим одевним предметом, утканим у савремене токове, бави Хе Сун Ли, уметница чије је радове прошле године могла да види париска публика у Лувру, у Музеју декоративне уметности, док ће пред нашом бити у суботу, 20. маја, ексклузивно током Ноћи музеја, у УК Пароброд на поставци „Тајно наслеђе”. Како Хе Сун Ли објашњава, све у вези са ханбоком је природно – и материјали и боја на њима, а свака се одевна комбинација прави по избору и мери особе која је носи, што је чини непоновљивом.

Србија

17.04.2017 у 20:41

Поливачи одржали обичај у Бајмоку

Суботица – У понедељак после Ускрса у домаћинским кућама у насељу Бајмок поред Суботице широм су раскриљене капије, закићене тек процвалим ђурђевком и јоргованом, а газде, али и комшилук, нестрпљиво гледају низ улицу. Чекају поворку која не жури, али се чује: четири фијакера с младићима и у петом музика од раног јутра крстаре улицама Бајмока.

Београд

14.02.2017 у 14:58

Очување српских обичаја у Гроцкој

Свети Трифун се, уз орезивање чокота, на територији општине Гроцка дочекује изложбама са темом „Вино и љубав” у Гроцкој, Калуђерици, Врчину и Дражњу. У сусрет празнику виноградара и заштитника љубави, велики број жена са територије општине Гроцка учествовао је у припреми поставки надахнутих грожђем, вином и лепим емоцијама. Уније жена из Гроцке, Врчина, Калуђерица и Дражња отвориле су протеклог викенда изложбе у својим местима, а поставке су осмишљене ради очувања српских обичаја, културе и традиције, као и подстицања духа заједништва, размене и дружења. Уз поезију, кувано вино и домаћу трпезу, свако од насеља је на себи својствен начин одабрало и изложило експонате у част заштитника виноградара, обухвативши предмете за припрему и чување вина, етномотиве, декупаж, уметничке

Друштво

09.12.2016 у 13:58

Први сајам националних мањина Србије

Канцеларија за људска и мањинска права Владе Србије у сарадњи са националним саветима националних мањина организује Први сајам посвећен националним мањинама које живе у Србији под слоганом „Мозаик Србије“. Свечано отварање сајма је у суботу у 11 часова у хали 3А Београдског сајма, а на овом догађају присуствују 15 националних савета националних мањина (ашкалијске, чешке, ромске, словачке, мађарске, румунске, буњевачке, бошњачке, немачке, бугарске, хрватске, русинске, украјинске и влашке) који ће на штандовима представити своју културну баштину – старе занате, народну ношњу, гастрономске специјалитете, ручну радиност и издаваштво. У оквиру уметничког програма на великој бини ће од 11 часова наступити културно уметничка друштва која ће извести традицоналне игре и песме. Скупу ће

Београд

06.11.2016 у 09:30

Словенска традиција на фестивалу Храст

Љубитељи словенске историје, из Русије, Пољске и Србије, окупили су се како би обележили Други свесловенски фестивал „Храст”. Фестивал је овог пута одржан у клубу „Сијукс” у Скадарској улици, а на њему су учествовали музичари из иностранства али и наши људи вешти у прављењу традиционалних производа. – Концерту је претходила изложба на којој су своје радови показали чланови уметничке радионице „Род”, која се бави израдом и продајом сувенира инспирисаних српском и словенском митологијом и преткосовским периодом. Посебну пажњу посетилаца заокупили су шаховски комплети с фигурама Дајбога, једног од врховних словенских божанстава, Стрибога, бога ветрова, Перуна, бога громовника, Ладе, богиње љубави... које већ годинама израђује Јован Петронијевић – објашњава Зорица Чанадановић, из

Београд

25.08.2016 у 22:48

Песме и игре са Косова и Метохије на Гардошу

Четрдесет троје деце са Косова и Метохије, узраста од 10 до 17 година, провело је други дан посете Земуну у организацији Туристичког центра Земун и Друштва српско-руског пријатељства „Косовско огњиште” из Косовске Митровице. Гости су приредили концерт на летњој позорници у програму манифестације „Лето на Гардошу”. Чланови КУД „Мокра Гора” из Зубиног Потока представили су фолклорне игре из Лесковца и Кобишнице, а млади играчи КУД „Абрашевић” из Прилужја код Вучитрна игре из Биначке Мораве, Пчиње и Метохије. Осмочлани женски хор „Бранислав Нушић” и близнакиње Теодора и Исидора Јовановић, из косовскомитровичког КУД „Косовски божури”, певали су косметске песме, да би им се придружио и гуслар Милан Анђелковић, уједно и водитељ богатог програма, из друштва „Бановић Страхиња”, такође из

Друштво

08.08.2016 у 09:22

На Светог Илију са славарима Завојцима и њиховим потомцима

Житељи села Завој имају две заветине. За прву тугују, другој се радују. Прва им пада 26. фебруара, у дан када је 1963. године одрон земље запречио ток потоку Височици те је настало језеро које је потопило село, а друга је 2. августа, на Светог Илију, када се Завојци с потомцима сакупе поред старог записа на Селишту, на заравни бескрајна три километра врлетним путем уз планину удаљеном од бране, језера и негдашњег села. За Височицу се одувек знало да је питом поток, осим у пролеће, када се изметне у горопадну стихију коју је немогуће зауздати. Умели су с њом, али не и с одроном. Када то беше, добро је те су сви сељани, њих из тристотинак домаћинстава, изнели живе главе. Завојско језеро је дугачко тринаест километара и највеће је у овом делу Србије. Најдубље је над потопљеним селом,

Живот и стил

16.03.2016 у 14:55

Гуњ – од чобанске кабанице до савремене гардеробе

Изложба посвећена гуњу – одевном предмету који је као део гардеробе становника Балканског полуострва од 15. века трпео измене како у изгледу тако и у називима, биће отворена данас у Етнографском музеју у Београду. У поставци „Гуњ–јелек–прслук” ауторки Вилме Нишкановић и Татјане Микулић, посетиоци ће моћи да виде 86 експоната. Примерци одевног предмета који је трансформисан од архаичног, традиционалног до савременог и који представља наше материјално културно наслеђе моћи ће да се виде до краја јуна, до када ће изложба бити постављена. И Вук Стефановић Караџић писао о гуњу у Рјечнику Вук Стефановић Караџић је у другом издању Рјечника из 1852. године детаљно писао о гуњу: „У Србији је гуњ од црна сукна или (куповни) од крпе, која се доноси из Пазарџика, и

Ризница

31.01.2016 у 18:04

Кад зидови шапућу

На крају просторије, десно од прозора који гледа на Поенкарову, око малог сточића, стоје Јован Дучић и Бранислав Нушић. Жучно се препиру око једног папира, текста на коме је, од исправки, више слова дописаних руком него писаћом машином. То је чланак који Политика сутра објављује на првој страни. Проглас народу. Наочити Херцеговац би да текст, ипак, мало „умије”, смири, а, с друге стране, Нушић би да га још мало „досоли” и заоштри. Неколико корака даље, на средини просторије, иза носећег стуба, сто секретарице поред које стоји Милош Црњански. Дошао да правда путне трошкове. Жали се на блато са банатских друмова које је претходних десетак дана походио. На кошаву са Карпата и администрацију. С леве стране просторије ред од пет столова у низу. За другим, препуним папира, мастионицом и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

29.05.2020 у 23:50

Продаје се село у Шведској за 7,3 милиона долара

29.05.2020 у 23:31

Најгори пад економије у Канади у последњих десет година

29.05.2020 у 22:45

Како је корона последња дошла а прва отишла из Црне Горе

29.05.2020 у 22:35

САД укидају посебан третман за Хонгконг

29.05.2020 у 22:17

Парада за Дан победе 24. јуна

29.05.2020 у 22:15

Јунгова аутобиографија