Број старих људи у Србији одавно је премашио број деце. Подаци са последњег пописа становништва сведоче да у нашој земљи живи 1.025.278 млађих од 15, и чак 1.250.406 особа старијих од 65 година, што је за 225.128 више. Док демографи упозоравају да деца чине свега 14 одсто популације Србије, подаци „Еуростата” (европског бироа за статистику) сведоче да је удео деце у укупној популацији смањен у...

Читајте старе новине ако желите да знате како се заиста некада живело. Из историјских књига никада нећете сазнати како су Београђанке шверцовале гардеробу из Земуна, у којим кућама се говорило на четири језика, како је продато имање ђенерала Катанића, зашто су студенти јели кобасице на метар, где се ашиковало а где крало на ситно. Модерна историја, поприлично згуснута, саткана је од бурних...

Коло, игра са бројним варијантама (играчким и музичким), као заштитни знак Срба ма где живели, крајем марта је номиновано за репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа (НКН) Унеска, на састанку Националног комитета НКН у Министарству културе, под званичним називом „Коло – традиционална игра у Србији”. Србија је после потписивања Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа...

Док знатижељно очекујемо да се крајем године потврде наши предлози и крсна слава и Ђурђевдан буду уврштени на листу Унеска репрезентативних вредности нематеријалног културног наслеђа, а да се наредне године на тој листи нађе и наше коло, треба знати да је читав овај програм израз свести о важности очувања различитог културног наслеђа за глобални људски опстанак. Иако је та свест дуго присутна,...

Слободанка Росић из локалне заједнице Срба Крајишника који живе у читавој Србији, и једна од аутора за обичај „чување Христовог гроба” који је уврштен на Националну листу НКН Србије, разочарана јечињеницом да је одложен предлог за номинацију „Искуства миграната– неговање нематеријалног културног наслеђа Срба Крајишника” за регистар добрих пракси Унеска. –Срби Крајишници су широм Србије...

Дипломатија је веомa важна када је реч о Унеску. Pотребно јe укључити у рад за номинације људе са великим искуством и то не само из једне струке, потребна је помоћ и Министарства културе и МИП-а да би се остварио резултат, сматра Душица Живковић помоћница некадашњег министра за културу Небојше Брадића, која је била утемељивач мреже нематеријалног културног наслеђа након потписивања Конвенције...

Крвна освета је на великом делу балканског простора све до краја 20. века (Санџак, Косово, Црна Гора, северна Албанија), а вероватно је у неким областима и данас, веома жива и функционална пракса и она јесте део нематеријалног културног наслеђа Срба, Црногораца и Албанаца који су делили тај простор. Она се одржавала јер је током векова лабавог функционисања државе (у оквиру Отоманског царства –...

Србија је међу ретким европским земљама у којој је народна, фолклорна традиција и данас жива на терену и која своју нематеријалну баштину још увек није заштитила код Унеска. Ипак, ствари сада стоје боље него 2002. године, на пример, када су, према подацима Балканолошког института, теренска истраживања, која су незаобилазан корак ка проучавању, очувању и заштити народног блага, финансирана...

Припреме за прославу Нове године су у пуном јеку, а већина људи већ је испланирала како ће провести највеселију ноћ у години. Овај празник веома је стар и сматра се да су га људи измислили пре више хиљада година.

Неки историјски подаци говоре да се први пут Нова година славила у древној Кини, а фешта поводом новогодишњих празника већ неколико миленијума у овој далекој земљи траје и по две...