Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,23	117,93	117,58
96,54	97,12	96,83
108,59	109,24	108,91

Београд

06.11.2016 у 09:30

Љубитељи словенске историје, из Русије, Пољске и Србије, окупили су се како би обележили Други свесловенски фестивал „Храст”. Фестивал је овог пута одржан у клубу „Сијукс” у Скадарској улици, а на њему су учествовали музичари из иностранства али и наши људи вешти у прављењу традиционалних производа. – Концерту је претходила изложба на којој су своје радови показали чланови уметничке радионице „Род”, која се бави израдом и продајом сувенира инспирисаних српском и словенском митологијом и преткосовским периодом. Посебну пажњу посетилаца заокупили су шаховски комплети с фигурама Дајбога, једног од врховних словенских божанстава, Стрибога, бога ветрова, Перуна, бога громовника, Ладе, богиње љубави... које већ годинама израђује Јован Петронијевић – објашњава Зорица Чанадановић, из

Београд

25.08.2016 у 22:48

Песме и игре са Косова и Метохије на Гардошу

Четрдесет троје деце са Косова и Метохије, узраста од 10 до 17 година, провело је други дан посете Земуну у организацији Туристичког центра Земун и Друштва српско-руског пријатељства „Косовско огњиште” из Косовске Митровице. Гости су приредили концерт на летњој позорници у програму манифестације „Лето на Гардошу”. Чланови КУД „Мокра Гора” из Зубиног Потока представили су фолклорне игре из Лесковца и Кобишнице, а млади играчи КУД „Абрашевић” из Прилужја код Вучитрна игре из Биначке Мораве, Пчиње и Метохије. Осмочлани женски хор „Бранислав Нушић” и близнакиње Теодора и Исидора Јовановић, из косовскомитровичког КУД „Косовски божури”, певали су косметске песме, да би им се придружио и гуслар Милан Анђелковић, уједно и водитељ богатог програма, из друштва „Бановић Страхиња”, такође из

Друштво

08.08.2016 у 09:22

На Светог Илију са славарима Завојцима и њиховим потомцима

Житељи села Завој имају две заветине. За прву тугују, другој се радују. Прва им пада 26. фебруара, у дан када је 1963. године одрон земље запречио ток потоку Височици те је настало језеро које је потопило село, а друга је 2. августа, на Светог Илију, када се Завојци с потомцима сакупе поред старог записа на Селишту, на заравни бескрајна три километра врлетним путем уз планину удаљеном од бране, језера и негдашњег села. За Височицу се одувек знало да је питом поток, осим у пролеће, када се изметне у горопадну стихију коју је немогуће зауздати. Умели су с њом, али не и с одроном. Када то беше, добро је те су сви сељани, њих из тристотинак домаћинстава, изнели живе главе. Завојско језеро је дугачко тринаест километара и највеће је у овом делу Србије. Најдубље је над потопљеним селом,

Живот и стил

16.03.2016 у 14:55

Гуњ – од чобанске кабанице до савремене гардеробе

Изложба посвећена гуњу – одевном предмету који је као део гардеробе становника Балканског полуострва од 15. века трпео измене како у изгледу тако и у називима, биће отворена данас у Етнографском музеју у Београду. У поставци „Гуњ–јелек–прслук” ауторки Вилме Нишкановић и Татјане Микулић, посетиоци ће моћи да виде 86 експоната. Примерци одевног предмета који је трансформисан од архаичног, традиционалног до савременог и који представља наше материјално културно наслеђе моћи ће да се виде до краја јуна, до када ће изложба бити постављена. И Вук Стефановић Караџић писао о гуњу у Рјечнику Вук Стефановић Караџић је у другом издању Рјечника из 1852. године детаљно писао о гуњу: „У Србији је гуњ од црна сукна или (куповни) од крпе, која се доноси из Пазарџика, и

Ризница

31.01.2016 у 18:04

Кад зидови шапућу

На крају просторије, десно од прозора који гледа на Поенкарову, око малог сточића, стоје Јован Дучић и Бранислав Нушић. Жучно се препиру око једног папира, текста на коме је, од исправки, више слова дописаних руком него писаћом машином. То је чланак који Политика сутра објављује на првој страни. Проглас народу. Наочити Херцеговац би да текст, ипак, мало „умије”, смири, а, с друге стране, Нушић би да га још мало „досоли” и заоштри. Неколико корака даље, на средини просторије, иза носећег стуба, сто секретарице поред које стоји Милош Црњански. Дошао да правда путне трошкове. Жали се на блато са банатских друмова које је претходних десетак дана походио. На кошаву са Карпата и администрацију. С леве стране просторије ред од пет столова у низу. За другим, препуним папира, мастионицом и

Друштво

18.01.2016 у 08:05

Витезови у Манасији, хајдуци у Црној Бари, а на Дрини – Португалци

Егзит или Гуча? Будите ексцентрик, одговорите: Мокрањчеви дани. Иза питања о томе за који бисте се од два највећа музичка фестивала у Србији определили стоји, уствари, намера да будете површно сврстани међу „забавњаке“ или „народњаке“ , европејце или националисте. Та једноставна музичка дихотомија заобилази чињеницу да се поменути фестивал у Неготину одржава већ пола века, да у Врњачкој бањи неко успева да организује једанаестодневни међународни фестивал класичне музике или да се Ниш сваке године трансформише у Нишвил, град џеза. Исправније је, дакле, да говоримо о музичкој слагалици састављеној од бројних фестивала музике који се сваке године одржавају широм Србије, а набројали смо само мали део, уместо да се као секиром поделимо на „Егзит” и Гучу. Националну, верску, музичку,

Друштво

31.05.2015 у 09:15

Млади старе живећи са родитељима

Број старих људи у Србији одавно је премашио број деце. Подаци са последњег пописа становништва сведоче да у нашој земљи живи 1.025.278 млађих од 15, и чак 1.250.406 особа старијих од 65 година, што је за 225.128 више. Док демографи упозоравају да деца чине свега 14 одсто популације Србије, подаци „Еуростата” (европског бироа за статистику) сведоче да је удео деце у укупној популацији смањен у...

Политика – прича дуга 111 година

26.01.2015 у 08:15

Министарству је част молити уредништво

Читајте старе новине ако желите да знате како се заиста некада живело. Из историјских књига никада нећете сазнати како су Београђанке шверцовале гардеробу из Земуна, у којим кућама се говорило на четири језика, како је продато имање ђенерала Катанића, зашто су студенти јели кобасице на метар, где се ашиковало а где крало на ситно. Модерна историја, поприлично згуснута, саткана је од бурних...

Унеско и српска баштина

03.05.2014 у 21:57

Слава и Ђурђевдан у друштву танга и фламенка до краја године

Коло, игра са бројним варијантама (играчким и музичким), као заштитни знак Срба ма где живели, крајем марта је номиновано за репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа (НКН) Унеска, на састанку Националног комитета НКН у Министарству културе, под званичним називом „Коло – традиционална игра у Србији”. Србија је после потписивања Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа...

Унеско и српска баштина

03.05.2014 у 21:57

Бојан Јовановић: Каскамо за суседима

Док знатижељно очекујемо да се крајем године потврде наши предлози и крсна слава и Ђурђевдан буду уврштени на листу Унеска репрезентативних вредности нематеријалног културног наслеђа, а да се наредне године на тој листи нађе и наше коло, треба знати да је читав овај програм израз свести о важности очувања различитог културног наслеђа за глобални људски опстанак. Иако је та свест дуго присутна,...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: традиција

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће

Пријавите се на нашу маилинг листу