Политика Online

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93
	108,35	109
	110,47	111,13

Економија

26.03.2017 у 16:30

На питање комшије испред новобеоградске месаре „Биће боље” – кад ће нам бити боље, покушах да одговорим позивањем на званичну статистику и економисте који тврде како нам је данас већ мало боље него прошле године у ово време, али… Комшија ме ту пресече погледом и одбруси: „Богами, ако вам је ово боље, вама новинарима, онима из статистике и економистима одавно није добро.” Хтедох да додам како људи од струке тврде да нам је у 2016. ипак кренуло, али да за осетније повећање стандарда прошлогодишњи привредни раст од солидних 2,8 одсто треба да удвостручимо и понављамо бар десетак година заредом.

Економија

10.03.2017 у 18:15

Раст стандарда мањи од повећања потрошње

Према подацима Републичког завода за статистику, вредност промета робе у трговини на мало у 2016. години била је већа него у претходној за 7,5 одсто. Промет хране, пића и дувана у прошлој години реално је повећан за 7,9 процената, а продаја горива на бензинским пумпама за 5,7 одсто. Да ли прошлогодишњи раст вредности промета робе значи да нам је и стандард толико скочио?

Економија

22.09.2016 у 22:03

Деценија до просечне плате од 600 евра

Први пут од 2008. Србија остварује солидан раст привреде, између 2,5 и три одсто, а доприносе му више привредних делатности, повећање инвестиција и извоза, изјавио је јуче економиста Милојко Арсић, представљајући као уредник нови број часописа „Квартални монитор” Фонда за развој економске науке. Иако највиши од почетка кризе, овогодишњи привредни раст биће око очекиваног просека за земље централне и источне Европе од 2,7 процената, али и знатно мањи од очекиваног раста Румуније и Словачке. Плате у Србији су сада приближно у складу са нивоом развијености, а за знатнији и одржив раст стандарда грађана, неопходне су високе стопе раста бруто домаћег производа у дужем периоду од четири до пет одсто, казао је Арсић. – Да би се просечна плата повећала на 600 евра, односно за више од 50

Економија

18.09.2016 у 22:00

Бољи живот једва приметан

Ако је веровати званичној статистици, данас се у Србији, наравно у просеку, живи мало боље него у исто време у протекле три године. Ова тврдња ће, сасвим извесно, изазвати гнев „широких народних маса”, јер нам није било добро ни када нам је било много боље. Било како било тек, упркос смањењу зарада запослених у јавном сектору и пензија, које је почело да се примењује од новембра 2014, животни стандард грађана у јуну 2016. године ипак је на малом добитку. Реч је о скромном расту стандарда, кажу економисти, али се и тај мали раст може сматрати успехом, јер је заустављен његов пад који је трајао још од 2008. године. Према речима Mиладина Ковачевића, директора Републичког завода за статистику, подаци у 2015. и 2016. години о кретању зарада и промету у трговини, као и тромесечни подаци

Економија

25.08.2016 у 08:40

Нема бољег живота без више улагања

Нудим план за Србију која ће у 2020. бити најбрже растућа земља на европском континенту, поручио је српској јавности у свом експозеу прeдседник владе Александар Вучић. Зато ће, поред осталог, казао је, његова нова влада тежити да укупне годишње инвестиције са садашњих 18 одсто бруто домаћег производа, процењеног на око 30 милијарди евра, повећа бар за трећину. Вучић је усвојио рачуницу економиста по којој је за достизање одрживог развоја земље неопходно да садашње укупне инвестиције треба да достигну 25 одсто БДП, како би се остварио годишњи привредни раст од око пет одсто.

Мозаик

13.07.2016 у 12:58

Да ли је будућност становање под водом

Дубаи – На међународном шоуу бродова 2015. године у Дубаију „Плутајући морски коњици” (Floating Seahorse) представљене су велелепне нове грађевине, такозване брод-виле, које не досежу до облака, већ супротно – зарањају у океан. Објекти су троспратни, с тим што је први ниво под водом и саграђен је са два огромна прозора од по 269 квадратних метара, који омогућавају посматрање живота у морским дубинама, известио је Си-Ен-Ен. „Идеја је да брод-вила има један спрат испод површине, да би у спаваћој соби могао да се доживи осећај живљења под водом и да људи буду окружени морским животом”, рекао је архитекта пројекта Ђанфранко Расил, пренео је Танјуг. Он је додао да су прозори дебљине само 9,5 центиметара како би створили осећај да нема ничега између човека и морске флоре и фауне. Како

Теме недеље.

12.03.2016 у 22:00

Генерација којој је украдена будућност

Има их 78 милиона у свету и 24 часа су улоговани у нова технолошка чуда помоћу којих живе онлајн живот. До 18 године видели су око 500.000 реклама, у једној руци држе ајпод, а другом руком шаљу ММС поруке. Они не читају књиге и часописе, погледају понеки 3-Д филм или ријалити шоу, јер живе у селебрити култури у којој свако може бити звезда и живети Ворхоловски сан. Замерају им неписменост јер говоре у скраћеницама ЛОЛ, БФФ и ОМГ које само они разумеју. Реч „кул” покрива многа значења, енглеске речи и фразе увелико преплављују њихов језик, а емоцијама најчешће „саопштавају” помоћу емотикона. Визуелно их препознајемо по томе што носе протезе са цирконима, тетоваже и пирсинг

Економија

15.12.2015 у 13:37

Просечна примања домаћинства у Србији 58.331 динар

Домаћинства у Србији у трећем кварталу 2015. године у просеку су имала приходе од 58.331 динара, што је номинално за 3,5 одсто више него у другом кварталу, а 0,8 одсто мање него у првом кварталу, саопштио је данас Републички завод за статистику а преноси Бета. Издаци за личну потрошњу домаћинстава на крају септембра били су 58.644 динара и већи су номинално за 1,4 одсто него на крају првог полугодишта, а мањи за 2,7 одсто у односу на прво тромесечје ове године. Највећи удео у расположивим средствима имали су приходи из редовног радног односа 46,8 одсто, пензије 30,7 одсто, приходи од пољопривреде, лова и риболова 6,8 одсто, натурална потрошња 4,5 одсто, остала примања од социјалног осигурања 3,3 одсто и приходи ван редовног радног односа 3,1 одсто. У укупној личној потрошњи

Економија

13.11.2015 у 10:05

Раст запослености не утиче на стандард

Према подацима званичне статистике, у Србији је у другом кварталу ове године формална запосленост повећана за 10,2 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али главни и одговорни уредник економског часописа „Квартални монитор” Милојко Арсић каже да то не потврђују други макроекономски показатељи који би требало да прате повећање формалне запослености. Он је више пута указивао да су, по његовом виђењу, статистички подаци о повећању броја запослених у Србији крајње сумњиви, иако постоји мало побољшање на тржишту рада.

Економија

17.06.2015 у 15:00

По стандарду смо међу најсиромашнијим у Европи

Потрошња по становнику у Србији, као мерило материјалног благостања домаћинстава, била је прошле године, према првим проценама европског завода за статистику Евростата, тек 44 одсто од просека Европске уније. По стандарду заостајемо и за Бугарском, која је по овом критеријуму најниже рангирана у ЕУ, а слични смо комшијама у региону који, као и ми, нису чланице уједињене европске породице....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: стандард

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Пријавите се на нашу маилинг листу