Колико год се тврди да се од почетка кризе у септембру 2008. у Србији све теже живи, по службеној статистици криза у протекле две године није ни окрзнула просечне српске новчанике. Штавише, гледано у просеку, зараде су реално расле и у 2009. и у овој години. Просечна зарада није изгубила на вредности ни у 2009, упркос паду бруто домаћег производа од 2,9 одсто. Чак је била реално већа за...

Званични средњи курс евра према динару последњих недеља константно јача, што је утицало на појављивање значајних разлика у куповним и продајним курсевима пословних банака и мењачница. Оваква кретања су уобичајена током турбулентних кретања у односима валута у Србији. На крају прошле године када је динар осетно слабио према евру, разлике између куповних и продајних курсева су биле и више од...

БЕОГРАД – Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић је указао да животни стандард грађана не зависи од кретања курса већ инфлације и да постоји опасност да одмрзавање плата и пензије пре априла 2011. године доведе до пораста цена. „Повећање плата и пензија, као и Предлог закона о фискалној одговорности биће главне теме предстојећих разговора са Мисијом међународног монетарног фонда...

Председник Србије Борис Тадић је изјавио да влада овог тренутка веома озбиљно разматра могућност да се смање обавезне резерве и да у договору са гувернером Народне банке предложи нови пакет економских мера, али под условом да ослобођени новац буде инвестиран у продуктивне гране привреде, да се то што пре врати, да се подигне запосленост и обезбеди повећање животног стандарда грађана....

Просечан становник престонице више од пола плате даје само за храну и пиће, док око 30 одсто месечне зараде издваја за плаћање комуналних услуга, градског превоза, потрошене електричне енергије и других рачуна, показује статистика. Преосталих двадесетак одсто просечног дохотка, што је нешто мање од осам хиљада динара, преостаје му да се обуче и обује, да плати вечерње изласке, одлазак у...

Просечна потрошачка корпа била је у августу „тешка” 36.178,13 динара, што је око 200 динара мање него у јулу. Готово 60 одсто ове статистичке „торбе” отпада на храну и пиће, а 24 одсто на електричну енергију, комуналне, саобраћајне и ПТТ услуге. За четворочлану породицу статистика предвиђа 33 хлеба, 12 килограма кромпира, четири литара уља, 30 литара млека и 80 јаја....

Економска криза, просечна плата која је једва довољна за минималну потрошачку корпу и стална поскупљења поново су приморали многе да почну да живе на почек. Плаћање чековима, веома популарно деведесетих година, поново је у моди. На одложено се могу пазарити намирнице, гардероба, обућа, намештај, бела техника... И док трговци потврђују да се све више купаца одлучује да купљену робу плати чеком...

Тренд презапослених западњака који од понедељка до петка раде као чиновници или предавачи у школама, а викендом, потпуно растерећени комплекса, сортирају робу у магацинима или деле рекламни материјал стигао је и у Србију. Да све је све више стално запослених у кредитима до гуше који у додатним пословима виде једино решење за излазак из финансијске кризе показују и пребукиране странице...

Од просечне плате која је према последњим статистичким подацима износила 32 хиљаде динара грађани Србије једва подмирују основне потребе. Како на храну одлази највише буџета, добар део однесу и рачуни, у новчанику готово не претекне ништа за одећу, обућу, школску опрему, излазак. Упоредо са слабљењем стандарда и све мањим приливима у трговинама оживело је и одложено плаћање, па се данас у...