Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
2°C Ведро
Београд
Последња измена 19:31

Таг: кредит

Потрошач
28.11.2018 у 15:38
Колико неплаћених рата толерише банка
На захтев читалаца објављујемо поново одговор на питање после колико времена банка може да прогласи кредит доспелим у целости. Раније нам је један читалац поставио овакво питање и тражио исто објашњење будући да касни са плаћањем рата већ три месеца, а желео би да добије време да консолидује своје финансије и настави са редовном отплатом. Како нам је тада одговорила Народна банка Србије, уговором о кредиту који се закључује са банком регулисана су права и обавезе између клијента и банке, а својим потписом клијент се саглашава да одредбе уговора разуме и поштује. –Једна од обавеза коју корисник преузима јесте редовно измиривање обавеза по кредиту, у складу са уговором. Уколико дође до кашњења у измиривању обавеза, банка опоменом, писменим путем, обавештава корисника о томе и у више
Свет
23.11.2018 у 11:41
Хоће да промени датум рођења због кредита и жена
Можете да промените име и пол, а зашто не бисте могли да промените и датум рођења, пита се један Холанђанин који је преко суда затражио да му у крштеници пише да је 20 година млађи. Шездесетдеветогодишњи Емил Рателбанд каже да је дискриминисан и да пати због својих званичних година, јер се осећа млађе. Зато је повео правну битку да му се дозволи да промени датум рођења и да му у документима уместо 11. март 1949. стоји 11. март 1969. Овај телевизијски забављач и мотивациони говорник привукао је пажњу готово свих светских медија када се са својима адвокатом појавио на суду у холандском граду Арнхем са необичним захтевом – да му се призна да има 49 уместо 69 година. „Као 69-годишњак имам ограничене могућности. Када бих имао 49 година, био бих у бољој позицији. Могао бих да имам више
Међу нама
29.10.2018 у 11:50
(Дез)информисање клијената
Популарни двојац Јована и Срђан недавно су се преселили са ТВ Пинк на ТВ Прва. Данас смо схватили да се нису преселили сами, већ да је на ТВ Прва стигао и Верољуб Дугалић, да настави да залуђује јавност својим пристрасним тумачењем закона, а све у сврху застрашивања клијената банака да ће уколико туже банку трпети велику штету, те да треба да окрену леђа својим адвокатима који, узгред, листом добијају пресуде у њихову корист. До скора је тврдио да банке имају право да повећавају каматну стопу према својој пословној политици. Претрпео је комплетан пораз, судови су пресудили у корист клијената, а Народна банка Србије донела закон којим се забрањује једнострано повећање каматне стопе на основу пословне политике банке. Корисници су обештећени плаћеним износом увећаним за затезну камату.
Економија
22.10.2018 у 23:44
За наплату кредита пре времена мора да постоји оправдан разлог
Банке у Србији неће више моћи из било ког разлога који није законски и оправдан да проглашавају кредите доспелим, односно да раскидају уговоре с клијентима и наплаћују кредите превремено. Оваква одредба постоји у уговорима о кредиту већине банака које послују у Србији и веома често посежу за њом у случају када им се учини да је кредит ризичан и желе да га наплате раније. Апелациони суд у Београду недавно је потврдио пресуду Првог основног суда и ову одредбу прогласио ништавом. У пресуди, која је достављена редакцији „Политике”, стоји да је суд установио да банке на овај начин доводе клијенте у незавидну ситуацију
Свет
06.10.2018 у 12:47
Банкарски Робин Худ остао без куће и посла
У вре­ме гло­бал­не фи­нан­сиј­ске кри­зе ко­ја је 2009. те­шко по­го­ди­ла Ита­ли­ју, бан­кар из ма­лог ме­ста у До­ло­мит­ским Ал­пи­ма на­шао се у муч­ној си­ту­а­ци­ји да мно­гим кли­јен­ти­ма об­ја­шња­ва да не­ма­ју пра­во на кре­дит. Док је вла­да очај­нич­ки по­ку­ша­ва­ла да спре­чи бан­крот, Ђил­бер­то Ба­ски­је­ра је ре­шио да узме ствар у сво­је ру­ке. „Увек сам сма­трао да је наш за­да­так, по­ред за­шти­те ште­ди­ша, да по­мог­не­мо љу­ди­ма у не­во­љи”, ре­као је за лист „Ко­ри­је­ре де­ла се­ра”. Пу­них се­дам го­ди­на узи­мао је по­ма­ло нов­ца од имућ­них кли­је­на­та и пре­ба­ци­вао га на ра­чу­не оних ко­ји без тог до­дат­ка не би мо­гли да до­би­ју за­јам. У овом па­ра­лел­ном бан­кар­ском си­сте­му, до­го­вор је био да зај­мо­прим­ци ви­шак на кра­ју вра­те.
Свет
27.09.2018 у 13:48
Аргентини одобрен зајам од 57 милијарди долара, највећи у историји ММФ-а
ЊУЈОРК - Међународни монетарни фонд (ММФ) је одобрио Аргентини додатних 7,1 милијарду долара зајма у оквиру спасилачког пакета помоћи, који сада представља највећи икада одобрен кредитни пакет ове светске финансијске институције, саопштила је директорка ММФ-а Криситн Лагард. Како извештава Фајненшел Тајмс, из ММФа су додали да ће Аргентини омогућити да добије више готовог новца унапред повећањем износа који ће тој латиноамеричкој држави бити на располагању од сада до 2019. године за додатних 19 милијарди долара. С тим променама, обим укупног пакета помоћи ће нарасти на 57,1 милијарду долара, од чега је већ исплаћено 15 милијарди, а сада се може исплаћивати даљих око 35 милијарди долара до краја следеће године. „Ово је највећи зајам у историји ММФ-а”, рекла Лагард у среду, након
Економија
01.09.2018 у 22:00
Имање у Војводини за купатило у Београду
У Београд се годишње досели, званично, око 15.000 људи из унутрашњости, а још три пута толико стигне и „илегалише” у престоници. Наравно да им је свима потребан кров над главом. Занемарљив је број оних који се одселе из главног града у неко друго место у Србији. Које и какве нас то силе вуку велеграду? Подстанарски живот је на маргини правог живота, а тежња за куповином стана у главном граду Србије је најчешће, и веома, лимитирана„ситницом” да без више десетина хиљада евра не може да се пазари „каква-таква гајба”. Признаће свако да није исто купити стан за 20.000 или такав исти за 100.000 евра, само због локације. Гле рачунице, прва сума је тек учешће у кредиту за ову другу суму. Рачуница каже да у Србији готово 100.000 људи банкама отплаћује немале рате стамбених кредита.
Економија
11.08.2018 у 22:00
Кредит без одласка у банку
Шта све можеш без банкара? Ову, иначе врло популарну игру, не играју сами банкарски службеници, већ управо њихови клијенти. А зашто би када због ње остају без доскора добрих радних места. Конкуренција у банкарству је велика, а дигитална трансформација у овој области је, чини се, највише одмакла. Оне не могу више да буду само организације које дају кредите или код којих се плаћају рачуни, већ морају клијентима да пруже и додатне, целовитије услуге. Већину банкарских услуга сада је могуће остварити без контаката са човеком. Последњих хит је опремљеност банака паметним банкоматима на којима грађани могу 24 часа да преносе новац с рачуна на рачун, да с рачуна подижу или уплаћују динаре и евре, обављају мењачке послове у ове две валуте, измирују рате по кредитима и кредитним картицама, као
Економија
03.08.2018 у 13:52
Пресуда о раскиду кредита у швајцарцима укинута на Врховном касационом суду
Врховни касациони суд (ВКС) усвојио је захтев једне банке у Србији за ревизију и укинуо правоснажну пресуду којом је због промењених околности 2016. године био раскинут уговор између те банке и корисника стамбеног кредита од 145.000 швајцарских франака. Овом одлуком која је објављена на сајту ВКС, цео случај је враћен на почетак - првостепеном - Вишем суду у Новом Саду на поновно суђење, јер је током ревизије ВКС утврдио да је дошло до погрешне примене закона, јер су пропустили да утврде све чињенице важне за доношење одлуке. ВКС је поред осталог констатовао да су у овом случају Виши и Апелациони суд у Новом Саду пропустили да утврде да ли су корисници кредита након енормног скока швајцарског франка тражили конверзију главнице кредита у евре...
Економија
01.08.2018 у 22:00
Узми кредит – не врати, узми робу – не плати
​„Узми кредит – не врати, узми робу – не плати”. Овако Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, описује пословну филозофију великог броја наших бизнисмена. Јер, блокиране рачуне у банкама тренутно у Србији има 54.567 привредника. То значи да свака седма фирма има проблема да плати доспеле дугове који су се нагомилали на готово 312 милијарди динара, и то без обрачунатих камата. Највећи део ових дужника, чак 23.794 фирме, тешко да ће из неликвидности ускоро изаћи. Они су, према подацима Народне банке Србије, дуже од 1.080 дана у блокади. Дакле, више од три године нису успели са себе да скину окове тешке 231,6 милијарди динара. Док са друге стране, према подацима Агенције за лиценцирање стечајних управника...
Почетна / Тагови
13.12.2018 у 19:29
ЕУ продужила економске санкције Москви
13.12.2018 у 19:07
Туристичка летелица Вирџин галактика стигла до границе свемира
13.12.2018 у 18:31
Одбрана тражи вештачење здравственог стања Рутовића
13.12.2018 у 18:18
Хапшења због оружје и дроге
13.12.2018 у 18:00
Суштина нaшег постојања јесте помиреност са смрћу
13.12.2018 у 17:57
Ђоковић шести пут најбољи тенисер на свету
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља