Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,67	118,37	118,02
102,98	103,6	103,29
103,5	104,12	103,81

Економија

11.08.2018 у 22:00

Шта све можеш без банкара? Ову, иначе врло популарну игру, не играју сами банкарски службеници, већ управо њихови клијенти. А зашто би када због ње остају без доскора добрих радних места. Конкуренција у банкарству је велика, а дигитална трансформација у овој области је, чини се, највише одмакла. Оне не могу више да буду само организације које дају кредите или код којих се плаћају рачуни, већ морају клијентима да пруже и додатне, целовитије услуге. Већину банкарских услуга сада је могуће остварити без контаката са човеком. Последњих хит је опремљеност банака паметним банкоматима на којима грађани могу 24 часа да преносе новац с рачуна на рачун, да с рачуна подижу или уплаћују динаре и евре, обављају мењачке послове у ове две валуте, измирују рате по кредитима и кредитним картицама, као

Економија

03.08.2018 у 13:52

Пресуда о раскиду кредита у швајцарцима укинута на Врховном касационом суду

Врховни касациони суд (ВКС) усвојио је захтев једне банке у Србији за ревизију и укинуо правоснажну пресуду којом је због промењених околности 2016. године био раскинут уговор између те банке и корисника стамбеног кредита од 145.000 швајцарских франака. Овом одлуком која је објављена на сајту ВКС, цео случај је враћен на почетак - првостепеном - Вишем суду у Новом Саду на поновно суђење, јер је током ревизије ВКС утврдио да је дошло до погрешне примене закона, јер су пропустили да утврде све чињенице важне за доношење одлуке. ВКС је поред осталог констатовао да су у овом случају Виши и Апелациони суд у Новом Саду пропустили да утврде да ли су корисници кредита након енормног скока швајцарског франка тражили конверзију главнице кредита у евре...

Економија

01.08.2018 у 22:00

Узми кредит – не врати, узми робу – не плати

„Узми кредит – не врати, узми робу – не плати”. Овако Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, описује пословну филозофију великог броја наших бизнисмена. Јер, блокиране рачуне у банкама тренутно у Србији има 54.567 привредника. То значи да свака седма фирма има проблема да плати доспеле дугове који су се нагомилали на готово 312 милијарди динара, и то без обрачунатих камата. Највећи део ових дужника, чак 23.794 фирме, тешко да ће из неликвидности ускоро изаћи. Они су, према подацима Народне банке Србије, дуже од 1.080 дана у блокади. Дакле, више од три године нису успели са себе да скину окове тешке 231,6 милијарди динара. Док са друге стране, према подацима Агенције за лиценцирање стечајних управника...

Економија

27.07.2018 у 22:00

Камате ниске, а клијената нигде

Да ли су камате у Србији ниске или високе мерено према ценама новца у другим земљама могло би се дискутовати, али је ипак чињеница да су значајно ниже него пре неколико година. Прогнозе су да ће садашње камате потрајати. Међутим, то што су камате пале не значи да су дужници похрлили да се задужују. Могло би се пре рећи да је ситуација обрнута. Дужници, бар они нови, реткост су. Банкари су ипак оптимисти и најављују за ову годину раст пласмана осам одсто. Подаци Удружења банка показују да раста кредита у овој години није било. Закључно са јуном кредити су у односу на крај 2017. године повећани само 0,2 одсто. Укупна кредитна задуженост и грађана и привреде повећана је у истом периоду са 2.306 хиљада милијарди динара на 2.310 милијарди динара. При том, кредити привреди, који су у маси

Економија

26.06.2018 у 10:53

Стандард и Пурс повећао кредитни рејтинг Грчке

АТИНА - Рејтинг агенција Стандард и Пурс (Стандард анд Поор'с, С&П) повећала је кредитни рејтинг Грчке за један степен, са нивоа Б на Б+, наводећи као разлог смањење ризика за сервисирање дуга након прошлонедељног договора Атине са међународним повериоцима. С&П је такође оценио да су изгледи Грчке стабилни, преноси агенција АП. Упркос побољшању оцене, рејтинг Грчке се, како додаје америчка агенција, и даље налази у зони неинвестиционог нивоа, односно „смећа”. То значи да ће неки инвеститори избегавати да улажу у грчке обвезнице, а други ће тражити висок поврат на своја улагања да би то учинили. Европски кредитори Грчке и Међународни монетарни фонд одлучили су прошле недеље да исплате Атини још једну траншу из пакета помоћи ради отплате неизмирених а приспелих дугова, како

Економија

02.06.2018 у 22:00

Млади пензионери могу да отплаћују кредит и на 20 година

Пошто су се пензионери показали као најпоузданији дужници све више банака за њих има специјалне пакете. И не само то. Банке су им продужиле рокове отплате готовинских кредита, па у некима најстарији могу да отплаћују рате и до 80. године. Уколико су из категорије млађи пензионер од, на пример, 55 година, могу да добију зајам на чак 20 година отплате. Додатно, банке су одлучиле да саме плате трошак осигурања, јер ови зајмови по правилу морају да буду осигурани за случај смрти. Истини за вољу кредити за сениоре имају нешто вишу камату, која иде и до 14 одсто годишње баш због осигурања, а зависно од висине пензије могу да се задуже до 1,5 милиона динара. Најстарији, зависно од банке у којој имају рачун, могу да добију и кредитну картицу, а неретко се у том случају траже и додатна

Економија

29.05.2018 у 22:00

Банке се ослободиле лоших кредита

Када је пре три и по године Србија започела програм са Међународним монетарним фондом проблем није био само минус у државној каси, већ и стабилност финансијског сектора. Удео проблематичних зајмова (НПЛ) у 2014. години износио је више од петине свих банкарских пласмана, тачно 22,2 одсто. Тренутно је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима (на крају марта 2018) пало на 9,2 одсто. Народна банка (НБС) је већ саопштила да је то најнижи ниво НПЛ-а од 2008. године и да су они практично пали на преткризни ниво. У прошлој години ниво проблематичних кредита смањен је за 140,8 милијарди динара што је око 1,2 милијарде евра. То што су за толики износ смањени проблематични зајмови не значи да су се грађани и привреда за толико пара и раздужили банкама. Напротив, банке су из својих

Економија

07.05.2018 у 14:22

Први раскид уговора о кредиту у швајцарским францима у корист правног лица

Привредни апелациони суд донео је прву правноснажну пресуду којом је раскинут уговор о кредиту у швајцарским францима за правно лице, саопштило је данас Удружење Ефектива. Исте правоснажне одлуке о раскиду уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка претходно је у два наврата донео и Апелациони суд у Новом Саду у корист грађана, док је Апелациони суд у Београду имао другачији став. Наиме, почетком априла Апелациони суд у Београду је одбацио тужбу за поништење уговора о стамбеном кредиту у швајцарским францима из 2008. године између клијента и банке и истовремено одбио тужбени захтев за раскид тог уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка. Тај суд је међутим указао да очекује став Врховног касационог суда поводом овог питања,

Економија

04.05.2018 у 22:00

Камате преполовљене, рате продужене

Готовински и рефинансирајући кредити могу да се узму по камати од шест и седам одстоКад се само сетим да сам први кредит, који сам узела 2004. године, отплатила по камати од 12 одсто годишње. И то у еврима. А сада су камате испод десет одсто годишње. И то у динарима. Онда ми је рата „скакала” због курса сваког месеца, а код садашњег кредита није се променила од прошле године кад сам га узела. Неће се мењати ни следеће три године. Него, провоцирају ме ова стална снижења камата па размишљам да постојећи зајам рефинансирам. Продужим отплату и добијем додатни кеш. Овако нам је недавно једна читатељка представила своју кредитну историју када нас је позвала да пита да ли знамо у којој банци је за готовинске и рефинансирајуће зајмове камата најнижа. Кроз њену историју задуживања подсетила нас

Економија

02.05.2018 у 22:00

Банке за 15 минута провере дужника

Док држава покушава да бирократију уведе у 21. век, банке су увелико перјаница дигитализације. Неке се већ оглашавају да за само 15 минута клијентима одобравају готовинске кредите, као и дозвољени минус. То значи да за тако кратко време успевају да „скенирају” дужника, тачније, да провере његов дужнички статус у Кредитном бироу. Да ли је брзина провере у овој бази могућа због ограничености података или не, могло би се дискутовати. Чињеница је да се банке готово уопште не залажу да се Кредитни биро, који постоји при Удружењу банака, употпуни и подацима о томе да ли грађани имају неплаћене рачуне за комуналије, струју, порезе...

Пријавите се на нашу маилинг листу