недеља, 20.09.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	98,92	99,51	99,22
	108,84	109,5	109,17

Таг: апостоловски

Колумна недеље

10.08.2020 у 19:00

Тишина у Гучи

Нема „Гуче” и „Егзита” овог вирусног лета. Где да човек на једном месту, поред наљосканих пивских „караока”, купи „Ларусову” енциклопедију, круњач за кукуруз, јорган за прву брачну ноћ– на одложено плаћање, слушајући како цврче силикони испод мајица са ликом „Металике” и Ратка Младића, Загора и Радована Караџића, Еминема и Драже Михаиловића, поред фотографије Слободана Милошевића с хашком директивом: „А сад сви у Гучу!” Овог превртљивог лета нема шаторског драгачевског рејва или металне хистерије, лудила збуњујућег и за креманско пророчанство. Дакле, где да се човек опусти, као некад, после диско-контузије под планином Јелицом? Драгачевски рејв или метална хистерија постали су глобални музички и друштвени феномен, планински егзил где интелектуалци и физикалци, невладини активисти и

Колумна недеље

03.08.2020 у 19:00

Живот без гледалаца

Зоран Радмиловић с маском на лицу игра Радована Трећег пред празним столицама Атељеа 212. Упозоравају га да држи физичку дистанцу од Мире Бањац и да јој никако не прети да ће је вратити у Српско народно позориште у Новом Саду јер се није прилагодила његовој импровизацији. Ако се он не држи текста као пијан плота, зашто не би и Мира, пита се Зоран? Пре него што је изашао на сцену, гледао је нежно флашу ракије у Српској кафани. До пре неколико месеци испио би је на екс. Сада том чаробном течношћу пере руке и фајта лозом Милутина Бутковића. Јављају му да ће се и та представа преносити уживо, интернетом. Сломљен, наручује сок од бруснице и пита Ташка Начића где да упишу курс јоге, да тренирају заједно. Како да остане онај Зоран Радмиловић, пред 212 празних столица, где чак нема ни Драгана

Колумна недеље

27.07.2020 у 19:00

До Марса и назад

Пре две године, зар је било тако давно, робот „Инсајт” се спустио на Марс, разбашкарио се на равници, поставио соларне панеле, сам себе је напојио струјом и почео да шаље фотографије НАСА. Фотке су стигле за неколико минута у Америчку агенцију за истраживање свемира. Слетевши на највећи паркинг на Марсу, робот са три ноге брзо се одомаћио. Свестрана машина има бројне хобије: копа земљу, истражује састојке планете, осматра да ли у близини евентуално постоји домицилно становништво. Нема вести да је срео Марсовце. Евентуално је могао да налети на кинеског робота са сличним карактерним особинама. Ако играју преферанс, фали им трећи. Али, амерички соларни ровер „Опортунити” прошле године се одјавио НАСА, пошто се 14 година возикао по црвеној планети. Или је страдао у пешчаној олуји, или је

Колумна недеље

06.07.2020 у 19:00

Истополни бркови

У предизборној математици која неће бити само збир бројева, већ емоција и историје, Амера и Руса, Амфилохија и Мираша, пресудни фактор може бити тај што Мило Ђукановић није у сваку пару сигуран како ће гласати око 100.000 бирача који су се на последњем попису изјаснили као – генетски модификовани Црногорци. То су грађани који се изјашњавају као Црногорци, али који су истовремено пописивачима дошапнули како говоре српски и да је њихова црква СПЦ. Ако се моле код Амфилохија, вероватно је да се неће молити у освештаној полицијској станици друга Мираша. Увелико се припремајући за парламентарне изборе које је расписао за 30. август, уздрмани господар брда и приморја повукао је ризичнији потез него да је замолио Амфилохија да му лично маказама

Колумнисти

10.06.2020 у 19:00

Писмо сљезове боје

Текст о ћирилици пишем латиницом. Као и све остале. Кад их завршим, евентуално их конвертујем у ћирилицу или ту радњу препустим колегама из Деска, због чега је мој статус изузетно неомиљен. Не чиним то намерно. Када попуњавам белину екрана на лаптопу или сличној справи, пут од моје главе до прстију који лупкају по тастатури нешто је бржи када пишем на латиници. Али, када бих текст писао као старовременски писци, оловком или наливпером на хартији – наравно, не мислим на шкрабање по екрану – позвао бих у помоћ стару, добру ћирилицу. На папиру, латиница је за мене поприлична мистерија. Колико пута сам хватао белешке на терену, правећи репортаже или радећи интервјуе, и заиста се не сећам када ми је последњи пут пало на памет да користим латинично писмо. Тешко и да бих се снашао. Направио

Колумна недеље

02.03.2020 у 19:00

Предизборна мапа ума

Шта Палму одређује као константу српске политике и тера сваког вођу и амбасадора да буду његови гости. Најпре се прекрсте, одгледају традиционално прскање крви кик-боксера, а потом оду у музеј где посматрају како их је Драган Марковић Палма направио од воска. Као типски пример локалног кнеза, Јагодинац на изборе излази са својим ЈС-ом, коалиционим партнером социјалиста и напредњака, чиме у свом микро кик-бокс космосу ремети договор о засебним листама вучићеваца и дачићеваца. Непрскани таленат српске политике одлично зна да мора да сачува своју тврђаву из које црпи и националну моћ. Није градоначелнику Шапца Небојши Зеленовићу и газди Параћина Саши Пауновићу, управницима две опозиционе базе у Србији, морао да падне Палма на главу како би размишљали о политичкој гравитацији у Срба.

Колумна недеље

27.01.2020 у 19:00

Никад недељом

Осам сати рада, осам сати сна и осам сати одмора, културног уздизања и дружења с породицом. Како то данас изгледа ретроградно, нељудски и крајње покварено. Могао је своје левичарске мудрости Карл Маркс да просипа у дивљем 19. веку, али данас нико не наседа на његове идеолошке субверзије. И ко га је уопште васкрсао да квари реформске законе којима хитамо ка светлој будућности? Узалуд се враћа да обнови своје црвене идеје, интернационализам и демагошки популизам. У чије ли се тело само уселио? Зна ли он да је данашњи српски радник челичан? За разлику од њега, Алија Сиротановић, онај Титов супермен, био је обичан метиљавко. Алија је радио осам сати у руднику, био продуктивнији од три багера, али тај исти Алија излазио је и на површину земље. Као робокап из Марксовог „Манифеста”, класно

Колумна недеље

20.01.2020 у 19:00

Валтер Миле против лажног Тита

Шта је помислио Милорад Додик када је угледао Валентина Инцка? Свакако не да му се указао Тито, како се високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини представио на божићном пријему у згради Митрополије дабробосанске у Сарајеву. Додик као да је видео духа па га је, као незваног госта који је упао међу родбину, упитао без икаквих дипломатских обзира: „Шта ћеш ти овде?” Да је прави Тито заиста васкрснуо, Миле би се најпре прекрстио, а онда се присетио пионирске младости и ставио песницу на чело. Како је Миле аустријског дипломату раније називао и протувом, свакако у Инцку није видео ни маршала, ни Јованку Броз, ни Александра Ранковића. То да је Инцко у себи пронашао Броза, не значи да се бави спиритуализмом јер откако је постављен за гувернера од Босне, а има томе 11

Колумна недеље

09.12.2019 у 19:00

Громобран с Андрићевог венца

Уместо да најповерљивији људи Александра Вучића буду његов громобран, он је постао громобран за њих. Да ли се, бранећи их од афера које се нагомилавају у његовом окружењу, што стварних, што измишљених, сетио да угради уземљење? Прекаљен у политичким играма, с идеолошки хетерогеном опозицијом као противником, од којих су многи долазили у његов кабинет као своји, а излазили као много више његови, знао је да по његову власт много већу опасност представљају они који су му се заклели на вечну верност, на олтару Српске напредне странке. Стара политичка теорија је показала да чим отворено првенство у јачини обожавања почне, оно укида сваку доњу границу доброг укуса. Угледни полтрони очекују овоземаљске благодети, а како такви обично немају меру сви који чекају у реду да му целивају руку на

Колумна недеље

21.10.2019 у 19:00

Јовица и ЦИА

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, беше ли то прошли век и зар време тако брзо тече, многи су отишли код Творца на причешће. Уместо вина, сркнули су вињак, мада се служила и лоза, а потом се екипа уписала у свете књиге Службе, под кодним именима грчких филозофа или домаћих животиња. У том паранормалном слобистичком удбашком свету, сачињеном од Хегела, Платона, Сократа, крава и бикова, подељеном на равне части – ред власти, ред опозиције – временом су, на дарвинистичком курсу за преживљавање, опстали само најјачи. То је зрно тајне које у својим фајловима крије Јовица Станишић: он зна да ли у Србији побеђују филозофи или животињске врсте. Ако се по српском обичајном праву шеф Службе сматра једним од господара овдашњег универзума, онда је бивши шеф Службе тек нешто уклетија

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

20.09.2020 у 10:46

Сукоб полиције и демонстраната у Лондону, 32 ухапшено

20.09.2020 у 10:21

Парада поноса у Хрватској, тражи се промена устава

20.09.2020 у 10:08

Успорени саобраћај на ауто путу Е75 и Милош Велики

20.09.2020 у 10:00

Пад премије путног осигурања и до 80 одсто

20.09.2020 у 09:54

У Москви више од 60.000 добровољаца за руску вакцину

20.09.2020 у 09:00

Највише беба рађа се у септембру