Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,94	118,65	118,3
100,97	101,58	101,27
104,31	104,94	104,62

Полемика

14.09.2018 у 09:40

Ду ју спик Милошевић

*Преводилац ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

25.08.2018 у 20:28

Српски лингвиста века

Дело Александра Белића (1876-1960) сагледано је у историји славистике у оквиру округлог стола који је одржан у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, на 16. Међународном конгресу слависта у Београду. Учествовали су Миодраг Јовановић (Црна Гора), Себастијан Море (Швајцарска), Јаромир Линда (Чешка), Љубомир Поповић, Божо Ћорић, Милосав Тешић, Срето Танасић и Јован Делић, а модератор разговора била је Драгана Мршевић-Радовић. Овом приликом представљено је и трокњижје „Александар Белић српски лингвиста века“, у издању Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Култура

24.08.2018 у 22:00

Вук Караџић је задужио читав словенски свет

Учесница 16. Међународног конгреса слависта у Београду је и Габријела Шуберт, дугогодишња професорка на Катедри за јужну славистику и Студије југоисточне Европе на Универзитету „Фридрих Шилер” у Јени, инострана чланица САНУ од 2006. године, као и дописна чланица Мађарске академије наука. Бави се народном књижевношћу, немачко-јужнословенским књижевним и културним везама, културном семиотиком, савременом јужнословенском приповетком... Поред осталих, ауторка је и књиге „Срби и Немци у 20. веку. У сенци званичне политике”. На овом конгресу похвалила је организацију и разноврсност програма, где је посебно уочила нову секцију интернет стилистике. Једна од ваших тема на овом конгресу слависта јесте и „Српски рјечник”, поводом 200 година од првог издања, у светлу Вукове сарадње са Немцима.

Култура

22.08.2018 у 21:33

Вучић приредио пријем за учеснике светског конгреса слависта

Председник Србије Александар Вучић истакао је да је у времену у којем живимо, са „скраћеним верзијама” знања и информација, по формули „све у 140 карактера, очигледна потреба за „новим просветитељством” и људима који промовишу шире и темељније духовне вредности. „Чини ми се, када погледам, да је све сведено на 140 карактера, на скраћене верзије знања и информација, да је дошло време да се бавите послом због којег је славистика настала”, рекао је Вучић на пријему, у Председништву Србије, за учеснике 16. међународног Конгреса слависта. Вучић се захвалио славистима што су Београд и Србију начинили престоницом тако важне теме и замолио их, оне који су дошли из других земаља, да се у Београду и Србији осећају као код своје куће, свој на своме, посебно се захваливши пријатељима са простора

Култура

20.08.2018 у 18:41

Отворен 16. Међународни конгрес слависта

Химном Републике Србије „Боже правде”, коју је отпевао Хор „Обилић” АКУД „Бранко Крсмановић” у препуној Сали хероја Филолошког факултета Универзитета у Београду, отворен је 16. Међународни конгрес слависта у Београду. Учеснике овог скупа је најпре поздравио и пожелео им добродошлицу Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта, рекавши да Београд потврђује своју мисију да буде мост који спаја слависте и словенске земље. Нагласио је да је конгрес посвећен „патријарху” српске лингвистике Александру Белићу. Сувајџић је изразио наду да ће на Студентском тргу бити подигнут споменик „Српском рјечнику” Вука Караџића: „То је књига над књигама, књига памтивек”, додао је.

Културни додатак

16.08.2018 у 15:10

Розе писма госпа Живке

Већ готово сто година се у српском језику употребљава германизам роза за означавање ружичасте боје. Исто толико среће се и облик розе (сетимо се да је Нушићева госпа Живка добијала писма розе боје). Правилна су оба облика, мада наши речници предност дају првом. Има, међутим, већ неколико година како примећујемо примере попут ових које смо недавно записали: За пролеће предлажу гламурозне комаде у розој и златној боји. Кожне сандале у розој и сребрној боји. Кит Кет у розој нијанси. Офарбала је лице у розу боју. Розу чоколаду креирао је прошле године… ПИШЕ Рада Стијовић Рекло би се да се овај придев одомаћио код нас и почео донекле да се понаша попут одговарајућих наших придева. Видимо из примера да га понеко мења по падежима – срећемо розу боју као што налазимо

Друштво

16.08.2018 у 12:53

Хиљаду слависта из 43 земље долазе на конгрес у Београд

Међународни конгрес слависта окупиће од 20. до 27. августа у Београду, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије, 1.020 учесника из 43 земље - од словенских земља, преко Америке и Аустралије, до Јапана и Јужне Кореје. Реч је о најзначајнијој и бројчано највећој научној манифестацији посвећеној словенским језицима, књижевностима и културама икад одржаној у Србији, која се организује под високим покровитељством председника Србије и под покровитељством Града Београда. Председник Међународног комитета слависта и председник Програмског одбора конгреса проф. др Бошко Сувајџић рекао је у интревјуу Танјугу да су програмом предвиђени реферати, округли столови, тематски блокови и посебне теме у оквиру којих ће се разматрати питања фразеологије,

Култура

15.08.2018 у 22:00

Латиница није српско писмо

Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика. Зашто се у Нацрту измена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика?

Политика

12.08.2018 у 22:00

Срби у Црној Гори између језичке већине и националне мањине

У Црној Гори нема већине – ако су Срби мањина, онда су и Црногорци мањина, каже за „Политику” председница Матице српске у Црној Гори Јелица Стојановић и поткрепљује овај став подацима према којима се, према последњем попису, чак 45 одсто грађана изјаснило да говоре српским језиком. Оних који су рекли да је њихов језик црногорски је – 10 одсто мање. Дакле, убедљива већина у Црној Гори су они који говоре српским језиком. И према попису, у овој држави, како каже наша саговорница, ниједно национално опредељење не прелази онај број који гарантује да је то већина и конститутивни народ, односно нема више од 50 одсто људи који су се изјаснили као Црногорци.

Култура

06.08.2018 у 09:00

Српска лексикографија од Вука до данас

Међу јубилејима српске културе, 2018. година заузима важно место. Ове године навршава се двестота годишњица изласка из штампе првог издања Српског рјечника (1818), дела у којем је Вук Караџић спровео револуционарну реформу српског језика. Овом реформом Вук је поставио народни језик у основицу књижевног језика и тиме покренуо нову епоху у српској књижевности. Вук Караџић представља најзначајнију личност српске и једну од најзначајнијих личности европске филологије 19. века, а рад на речнику чини једну од тежишних тачака његовог разгранатог дела. Стога на изложби „Српска лексикографија од Вука до данас“, која ће се одржати од 15. августа до 7. септембра у Галерији науке и технике САНУ, део посвећен настанку Српског рјечника заузима не само полазно већ и нарочито истакнуто место. За

Пријавите се на нашу маилинг листу