Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 21.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
1°C Ведро
Београд
Последња измена 22:57

Таг: језик

Србија
21.02.2019 у 20:00
Београд можда и не зна да постојимо
Од нашег специјалног извештача Будимпешта – На државном Универзитету „Етвеш Лоранд” у Будимпешти до 15. фебруара трајао је упис студената. Међу бројним факултетима и катедрама које очекују будуће бруцоше налази се и смер за српски језик при Катедри за словенску филологију. Ово је на страним универзитетима на којима се изучава српски језик један од најстаријих смерова формиран пре 150 година, а њиме данас руководи др Александер Урком. На Универзитету „Етвеш Лоранд” учење српског језика и књижевности одвија се како на основним академским студијама тако и на мастер и докторским студијама. По томе је Будимпешта специфична, јер нити у Мађарској, па ни у неким другим државама региона није могуће добити докторску диплому из области српске филологије, објашњава др Урком у интервјуу за
Култура
12.02.2019 у 14:29
Зборник „Стазама славистике”
Објављен је књига „Стазама славистике” уреднице Рајне Драгићевић, која је сачињена од текстова штампаних у листу „Политика”, поводом 16. Међународног конгреса слависта, одржаног од 20. до 27. августа 2018. године у Београду, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије. Ово издање објавили су Савез славистичких друштава Србије и „Чигоја штампа”. Конгрес је добио највећу и несвакидашњу медијску подршку управо од нашег листа. Наиме, пуних шест месеци, од фебруара до августа 2018. године, „Политика” је објављивала текстове о конгресу, славистици и славистима. Писали су их угледни домаћи и страни слависти, а важан допринос у тој сарадњи имао је Градимир Аничић, лектор „Политике”. Скоро сви ти текстови се, уз сагласност аутора, објављују у
Хроника
06.02.2019 у 23:30
Шумадијски језик у суду за ратне злочине
Пилот ЈНА, генерал-мајор Љубомир Бајић, одбио је да прими решење о спровођењу истраге на хрватском језику и латиници. Тужилаштво у Загребу терети га за ваздушни напад на Банске дворе, седиште Фрање Туђмана, у октобру 1991. године. Истрага је покренута 26 година касније, када је расписана и централна европска потерница за генералом и још петорицом пуковника и мајора ЈНА. Они су тражили да им се решење о спровођењу истраге уручи на српском језику и ћириличном писму. – Добро. Сада ћу вам ја прочитати на чистом шумадијском језику – рекао им је судија Милан Дилпарић, у згради Специјалног суда у Београду, 27. децембра 2018. године
Регион
03.01.2019 у 23:00
Мангупски говор старих подрињских градитеља
Од нашег сталног дописника Бањалука – Осат, поднебље око Сребренице и Братунца и тог дела Подриња, крајем осамнаестог века дала је изузетне неимаре који су иза себе оставили колевку српског градитељства. Тамо су се рађали врсни мајстори, који су, иако су углавном остали непознати, иза себе оставили завештање у дрвету и камену, чувене куће – осаћанке, које се називају и српским кућама, најчешће здања од брвана над подрумима од камена. „Мангупска” довитљивост ових мајстора донела је још једну посебност – осаћански говор. Неки су га називали и дунђерским, јер су и тако ословљавали те мајсторе, мада су га сами творци – којима је дато и име „бањаци” – звали и бањачким говором. Неимари су, наиме, понекад желели да остану неразумљиви околини, а најпре својим „газдама”, најчешће Турцима.
Друштво
05.11.2018 у 23:18
Фото-бомбинг српског језика
Ужице – Фото-бомбинговао ми је селфи, па сам га анфрендовала на „Фејсу” и блокирала на „Инстаграму”. – Под утицајем глобализације, све очигледнији је утицај енглеског језика на српски, као и на све друге језике. Реч која се у енглеском појави данас већ сутра ће се појавити у свим осталим језицима. Па добро, ми смо увек, и у Вуково време, били отворени према страним речима. Познато је да ни Вук није с много љубави уносио турцизме, а у његовом „Српском рјечнику” ипак има доста турцизама. Ми смо, заправо, своју неку величину и националну неоптерећеност увек показивали и тиме што смо се слободно односили према новим речима. Данас није проблем што толико англицизама улази у српски језик, нове речи означавају појмове који треба да обогате нашу културу, најстрашније је шта означавају те речи
Култура
04.10.2018 у 17:46
Негујмо српски, поштујмо француски
Спе­ци­јал­но за По­ли­ти­ку Па­риз – Кон­фе­рен­ци­ја на­сло­вље­на „Шта нам на­ши је­зи­ци зна­че?”, ко­ју је Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре Ср­би­је не­дав­но ор­га­ни­зо­ва­ло у Срп­ском кул­тур­ном цен­тру (у окви­ру ак­ци­је „Не­гуј­мо срп­ски је­зик”), на дан ка­да се обе­ле­жа­ва Европ­ски дан је­зи­ка, и на ко­јој су уче­ство­ва­ли др Вељ­ко Бр­бо­рић, Све­ти­слав Гон­цић, Дра­ган Ха­мо­вић и Ар­но Гу­јон отво­ри­ла је мно­га пи­та­ња.   На­кон крат­ког увод­ног сло­ва ко­је је у пре­пу­ној са­ли на­шег Кул­тур­ног цен­тра одр­жао ди­рек­тор Ра­до­слав Па­вло­вић, реч је пре­у­зео Ар­но Гу­јон хуманитарац ко­ји је у ви­ше на­вра­та бо­ра­вио и жи­вео ка­ко у Бе­о­гра­ду та­ко и на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Овај сим­па­тич­ни Фран­цуз је за­и­ста за­вид­но на­у­чио
Друштво
22.09.2018 у 11:40
Српски знаковни језик могуће је научити само од родитеља
Матерњи језик око 70.000 људи у Србији спада у групу језика мањинских заједница, али се не учи ни у једној школи нити на факултету, већ углавном од родитеља. Српски знаковни језик, који користе глуве и наглуве особе, још 2015. године добио је и закон који уређује његову употребу. Ипак, од тада до данас положај глувих и наглувих особа није се много променио, па и даље не постоји формално образовање за професију тумача знаковног језика. Како за „Политику” каже Михајло Гордић из Градске организације глувих Београда, тумачи су углавном деца глувих родитеља, наставници у школама за глуву децу и особе које су професионално везане за заједницу глувих. То не значи да оне не познају добро знаковни језик, већ да им је потребно додатно образовање када је реч о техникама превођења, истиче Михајло
Полемика
14.09.2018 у 09:40
Ду ју спик Милошевић
  *Преводилац ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ  
Култура
25.08.2018 у 20:28
Српски лингвиста века
Дело Александра Белића (1876-1960) сагледано је у историји славистике у оквиру округлог стола који је одржан у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, на 16. Међународном конгресу слависта у Београду. Учествовали су Миодраг Јовановић (Црна Гора), Себастијан Море (Швајцарска), Јаромир Линда (Чешка), Љубомир Поповић, Божо Ћорић, Милосав Тешић, Срето Танасић и Јован Делић, а модератор разговора била је Драгана Мршевић-Радовић. Овом приликом представљено је и трокњижје „Александар Белић српски лингвиста века“, у издању Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Почетна / Тагови
20.03.2019 у 23:03
Деца зла
20.03.2019 у 23:00
Трећина самохраних мајки не ради
20.03.2019 у 23:00
Побољшани трендови на тржиштима рада
20.03.2019 у 23:00
Фалсификати одеће и обуће преплавили целу Европу
20.03.2019 у 22:57
Србија одиграла нерешено с Немачком
20.03.2019 у 22:49
„Карневал животиња” у четири руке
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља