уторак, 10.12.2019.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,2	117,91	117,55
	105,9	106,54	106,22
	107,18	107,82	107,5

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 09:44

Таг: језик

Култура

02.04.2018 у 21:54

Бугарски: У Србији, Црној Гори , БиХ и Хрватској имамо заједнички језик

Промоција књиге Ранка Бугарског под насловом „Говорите ли заједнички” одржана је вечерас у београдском Центру за културну деконтаминацију. Осим аутора, на промоцији књиге говорили су публициста Теофил Панчић и Иван Чоловић из издавачке куће XX век која је објавила дело Ранка Бугарског. Овим догађајем обележена је прва годишњица постојања Декларације о заједничком језику. Бугарски је напоменуо да се централна поглавља књиге тичу процеса у којем су одржане четири експертске конференције под насловом „Језици и национализми” у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. „Циљ тих конференција је био да се испитају везе између језика и националистичких орјентација и њихових идентитетских политика. По завршетку тог циклуса конференција родила се идеја да би ваљало направити документ који

Култура

03.04.2018 у 10:30

Београдски међународни славистички састанак

Током припрема у Словенском комитету СССР-а под будним оком идеолошког апарата ЦК СКП(б) термин конгреса одлагао се више пута, да би се напокон од идеје сасвим одустало. Првобитно планиран у октобру/новембру 1947, одложен је најпре за 15. април 1948, а затим за 18. јун 1948, да би почетком јуна био одложен још једном – заувек… Организатори конгреса били су Свесловенски комитет са седиштем у Београду, Академија наука СССР-а и њен новоосновани Институт за славистику. Из Свесловенског комитета дириговало се припремама националних комитета, а све време се тематиком и организацијом конгреса заправо бавила врхушка ЦК СКП(б). Занимљиво је да се у припрему конгреса у једном тренутку врло активно умешао чак и идеолог најтврђе линије Андреј Александрович Жданов. Из сачуваног стенограма

Регион

30.03.2018 у 21:44

Нема мирења ставова према босанском језику у Српској

Бањалука – Назив босански језик, како засад ствари стоје, неће бити уписиван ни у ђачке књижице ученика средњих школа у Републици Српској. То што власти у РС нису попустиле пред захтевима да се такав термин уписује у сведочанства основцима био је разлог повремених бојкота наставе у појединим основним школама у Српској протеклих година. Реч је о школама у којима деца током године изучавају босански језик у складу са правом да у повратничким местима уче по наставном плану и програму Федерације БиХ, али им је на крају године у сведочанства уписиван „језик бошњачког народа”, у складу с правилима које одређује ресорно министарство, у ком се у приметни такве праксе позивају на Устав РС. Пре око месец, Скупштина РС усвојила је Закон о средњем образовању и васпитању РС у ком је прописана

Култура

19.03.2018 у 12:00

Славистички покрет у 20. веку: путеви и странпутице

Упоредо с националним буђењем словенских народа у 19. веку, откривањем фолклора, уобличавањем словенских књижевних језика уз ослонац на народне, па и с романтичарски каналисаним импулсима „словенске узајамности”, настајала је и развијала посебна наука, а заправо мултидисциплинарна грана хуманистике – славистика. Оци славистике – Јозеф Добровски, Александар Востоков, Павел Јозеф Шафарик, Измаил Срезњевски, Франц Миклошич и др. – фундирали су ову дисциплину као филолошко-историјску, бавећи се проучавањем и коментарисањем споменика, историјским развојем словенских језика, словенским старинама и етногенезом словенских народа, њиховом писменошћу и књижевношћу. Наредно поколење (Аугуст Шлајхер, Ђура Даничић, Александар Потебња, Ватрослав Јагић, Аугуст Лескин, Јан Бодуен де Куртене и др.)

Култура

06.03.2018 у 22:00

И Дорћолци ће тражити свој лекторат

Готово је невероватно да је тако нешто некоме уопште пало на памет, а посебно је невероватно да је онај коме је то предложено предлог уопште могао схватити озбиљно, а камоли му удовољити, каже Милош Ковачевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, поводом захтева хрватске мањине да се у Србији отвори лекторат за хрватски језик. Први сте јавно реаговали на вест да су Хрвати тражили отварање свог лектората у Војводини. Назвали сте захтев апсурдним…

Култура

25.02.2018 у 22:00

Наука у служби идеологије

На конгресима слависта сви словенски језици и њихова писма су равноправни, и сваки књижевни споменик, без обзира на којем је писму сачињен, ако је од значаја за историју језика и књижевности словенских народа, разматра се са великом пажњом. И сваки језички податак на неком од многобројних словенских дијалеката, ако је од значаја за науку, такође се узима као чињеница. Мада конгреси слависта представљају научне скупове истакнутијих истраживача словенских језика, књижевности и културе у свету, понекад могу бити и место идеолошких или међунационалних сукоба. Већ на Словенском конгресу у Прагу (1848), међу делегатима није било слоге око кључног питања: да ли словенски народи треба да се боре за стварање самосталних држава, или је за њих сигурније ако су вазали Аустроугарског

Култура

21.02.2018 у 22:00

Јуришање на српски језик

„У књизи ‘Ратни циљеви Србије 1914–1918’ Милорада Екмечића пише да краљ и Влада никада нису доносили политичке одлуке а да нису саслушали Цвијићево и Белићево мишљење. Да ли је и код нас тако? Фрапирала ме је вест да Хрватска тражи оснивање лектората на Филозофском факултету у Новом Саду и да се наша Влада сложила са тим. То је удар на логику” – рекао је проф. др Милош Ковачевић на округлом столу „Српски језик данас” који је јуче одржан у Доситејевој задужбини у Београду поводом Међународног дана матерњег језика. – А друга вест гласи да ће наше Министарство просвете да призна дипломе црногорског језика. Да ли су студије црногорског језика еквивалентне студијама српског језика? Онај ко одлучује о томе не пита за мишљење Одбор за стандардизацију српског језика, него сам одговара на то

Култура

18.02.2018 у 21:44

Подршка конгресу са свих страна

Пред 16. конгрес слависта, највећу светску славистичку манифестацију, која ће се у августу одржати у Београду, корисно је подсетити се неких цртица из историје конгреса које сведоче о томе колику су пажњу словенски народи (и стручњаци, али и грађани словенских земаља) посвећивали овом догађају. Ово је прилика и да нагласимо колико је важно да се настави са неговањем те традиције. Интерес за окупљање светских слависта постојао је још од самог почетка 20. века. Александар Белић, највећи српски лингвиста, жали што до тог окупљања није дошло 1904. године у Петрограду, како је било планирано, и што велики руски слависти, попут Фортунатова, Корша, Шахматова,

Култура

13.02.2018 у 22:00

Духови прошлости опседају и културу

Пред нама је студија Дејвида А. Нориса „Духови круже Србијом, Књижевно представљање историје и рата” (издање „Геопоетике”, превод са енглеског језика Владислава Рибникар и аутор), која тематизује последње две деценије српске књижевности 20. века и њен поглед на Други светски рат, грађанске ратове током распада Југославије, као и НАТО бомбардовање Србије. Ова књига говори и о индивидуалном и историјском памћењу, односу према прошлости, о миту у прози, односу према језику, о политичком „разматрању” књижевности... Иако је првенствено намењена страним читаоцима, јединствена је и за наше читаоце. „Моја студија није историјски преглед српске књижевности с краја 20. века, већ анализа једног низа књижевних структура и мотива и њихових ефеката на приповедачку прозу тог раздобља“, објаснио је

Култура

11.02.2018 у 21:22

Афирмација наше земље и славистичке науке

Међународни конгрес слависта је најзначајнија славистичка научна смотра у свету, која се одржава сваке пете године. Управо је на Међународном састанку слависта који је одржан у Београду од 15. до 21. септембра 1955. године донета одлука о формирању Међународног комитета слависта (МКС), председништва светског славистичког покрета, у циљу неговања међународних веза из области славистике и обнављања традиције славистичких конгреса, који су организовани почев од првог Међународног конгреса словенских филолога у Прагу 1929. године. Први председник Међународног комитета слависта био је чувени руски лингвиста В. В. Виноградов. Дуго је идеја о узајамности словенских народа, језика и култура дозревала у веку који је за нама.

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

10.12.2019 у 09:44

Пуцњава у болници у Острави, убијено шест особа

10.12.2019 у 09:34

Завршена производња „фијата” 500Л за ову годину

10.12.2019 у 09:32

Слике које покрећу енергију

10.12.2019 у 08:28

Бјелица тројком уз звук сирене донео победу Сакраменту

10.12.2019 у 08:20

Нестао чилеански војни авион са 38 особа

10.12.2019 у 08:16

Хандке: Нисам очекивао кампању која се води против мене

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation