среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Издања Читуље
Латиница
accessibility-tools
logo

Таг: језик

Култура
28.05.2018 у 09:00
Има ли славистике ван словенских земаља
Деветнаестовјековно праскозорје лингвистичке славистике носи неизбрисив печат посленика из несловенских земаља – Бругмана, Шлајхера, Мејеа, Вајана и многих других. Словенска филологија у несловенским земљама, како лингвистичка тако и књижевноисторијска, наставила је да штедро приноси овој дисциплини током доброг дијела минулог стољећа. А онда, у посљедњих тридесетак година, свједочимо процесу растакања несловенске славистике на лингвистику и упореднокњижевна истраживања, обоје на материјалу словенских језика и култура. Тако онда имамо унеколико схизофрену ситуацију да у несловенским земљама постоје славистички одсјеци, организације и часописи, а научноистраживачки рад није славистички него општелингвистички односно упореднокњижевни. Два су могућа излаза из овог раскола – или да се
Култура
14.05.2018 у 08:00
Последњи славистички конгрес и правци развоја славистике
Петнаести Међународни конгрес слависта, најважнији међународни научни славистички скуп, 2013. године одржан је у Минску (Република Белорусија), у периоду од 20. до 27. августа. Први пут је конгрес одржан у Републици Белорусији, што је наишло на снажну и позитивну реакцију како у самој Белорусији, тако и ван ње. За читаву осамдесетпетогодишњу историју одржавања међународних конгреса слависта ово је био трећи конгрес на источнословенским просторима и једини који је одржан у источнословенској држави после распада Совјетског Савеза. У складу са установљеним квотама, примљено је нешто више од 800 пријава за учешће на овом конгресу, а на самом скупу у Минску учествовало је више од 500 слависта - научника из 34 земље света: Аустрије, Бугарске, Белорусије, Белгије, Босне и Херцеговине,
Коментари
05.05.2018 у 09:38
О језику, роде, да ти појем
ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Култура
02.05.2018 у 22:00
Етнолингвистика је важна новина славистичких конгреса
Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач jе Никита Иљич Толстоj, руски слависта, иначе рођен у Србиjи, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоjа су увек били чврсто везани за Србиjу и њен народ: живео је и учио у Jугославиjи, био учесник партизанског покрета. Касниjе jе дошао у Москву, тамо завршио Московски универзитет и почео озбиљно да се бави науком. Имао jе много ученика и сарадника коjи су прихватили његове идеjе о словенским jезицима и словенскоj народноj култури, о њиховом заjедничком нераздвоjивом проучавању. Светлана Толстоj, супруга Никите Толстоjа, након његове смрти (1996) преузела је руковођење московском етнолингвистиком и наставила, заjедно са колегама, рад на jедном од наjобимнијих етнолингвистичких подухвата – на речнику
Култура
23.04.2018 у 11:01
Предности и мане „словенског есперанта”
Епо­ху срп­ске мо­дер­не по­чет­ком 20. ве­ка, по­ред на­гла­ше­ног зах­те­ва за „евро­пе­и­за­ци­јом” срп­ске књи­жев­но­сти и кул­ту­ре, обе­ле­жио је и нео­сла­ви­стич­ки по­крет, ко­ји је ба­шти­нио не­ке еле­мен­те пан­сла­ви­стич­ког и сла­ве­но­фил­ског по­кре­та из 18. и 19. ве­ка, али се и раз­ли­ко­вао од њих. На­и­ме, нео­сла­ви­зам је био праг­ма­тич­ни­ји, осло­бо­ђен ро­ман­ти­чар­ских оче­ки­ва­ња и уто­пиј­ских на­да ко­ји су ка­рак­те­ри­са­ли ра­ни­је по­кре­те. За раз­ли­ку од ју­го­сло­вен­ске иде­је, ко­ја је у де­це­ни­ји пред Пр­ви свет­ски рат би­ла у успо­ну и но­си­ла из­ра­зи­ту по­ли­тич­ку ин­тен­ци­ју ује­ди­ње­ња ју­жно­сло­вен­ских на­ро­да, нео­сла­ви­зам је, пре све­га, те­жио за ја­ча­њем све­сти о за­јед­нич­ким ду­хов­ним и је­зич­ким ко­ре­ни­ма
Друштво
23.04.2018 у 09:09
Да ли видте ркоз ова солва
Не мо­ра­те има­ти дис­лек­си­ју, син­дром по­ре­ме­ћа­ја чи­та­ња, да би­сте у ку­ца­њу по­гре­ши­ли ре­до­след или из­о­ста­ви­ли сло­во, али ако том ома­шком ни­сте ство­ри­ли не­ко но­во, очи­глед­ни­је зна­че­ње, ве­ћи­на љу­ди ће с ла­ко­ћом пр­о­чи­та­ти оно што сте на­пи­са­ли. Уоста­лом, прак­тич­но не­ма тек­ста, а ни књи­ге, ма ка­ко до­бро би­ли лек­то­ри­са­ни и ко­ри­го­ва­ни, у ко­јем не­ма ка­кве штам­пар­ске гре­шке, а ипак, са­свим се ја­сно чи­та­ју. То је за­то што то­ком чи­та­ња ре­чи нај­ве­ро­ват­ни­је не от­кри­ва­мо по кон­крет­ним сло­ви­ма ко­је са­др­же, не­го их ви­ди­мо као пре­по­зна­тљи­ве це­ли­не, ре­чи ко­је по­зна­је­мо по то­ме ка­ко из­гле­да­ју. У не­у­ро­на­у­ка­ма се уста­ље­но сма­тра да при­ли­ком чи­та­ња, а то је без сум­ње је­дан од
Култура
16.04.2018 у 09:30
Огроман допринос науци славистичких комисија
Ин­тер­ди­сци­пли­нар­на сла­ви­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња омо­гу­ћа­ва­ју да се про­у­че раз­вој­ни и са­вре­ме­ни окви­ри кул­тур­не све­сти но­си­ла­ца сло­вен­ске кул­ту­ре и да се ис­так­не трај­ни до­при­нос сло­вен­ских је­зи­ка и кул­ту­ра европ­ској кул­ту­ри и ши­рој ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци. Зна­чај, обим и ути­цај сла­ви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња у пот­пу­но­сти се оства­ру­ју у ме­ри у ко­јој су при­хва­ће­ни њи­хо­ви ре­зул­та­ти. Нај­ве­ћа прет­ња сла­ви­сти­ци је не­ра­зу­ме­ва­ње ње­не уло­ге, бу­ду­ћи да сла­ви­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња не слу­же ко­мер­ци­јал­ној свр­си. Свој трај­ни до­при­нос сла­ви­сти­ка ви­ди у на­ме­ни ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња у ко­рист чи­та­вог дру­штва. Ову ди­мен­зи­ју ин­тер­ди­сци­пли­нар­них сла­ви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња
Култура
09.04.2018 у 22:00
Почетак живота светске славистичке листе часописа
Преузимајући домаћинство од Белорусије 2013. године, Србија, односно Савез славистичких друштава Србије преузео је и руковођење Међународним комитетом слависта све до завршетка 16. конгреса, који ће се у Београду одржати крајем августа ове године. Руковођење Међународним комитетом свака земља користи за властито пре свега научно, културно па и туристичко представљање. А година 2018. без сумње је најбоље време за светску „презентацију” србистике. Ове се године, наиме, навршава 200 година од изласка Српског рјечника Вука Стеф. Караџића, камена темељца савременог српског књижевног језика и најзначајнијег дела у историји српског књижевног језика, што је прилика да се покаже сав сјај почетка србистике, али и све изведене научне (не)дилеме које је по правилу наметала политика а
Култура
06.04.2018 у 22:00
Језик се не може украсти
Књига Ранка Бугарског „Говорите ли заједнички” (Библиотекa XX век) врви од примера који потврђују да се иза, како он каже, „лингвистичке лажи о различитим језицима крију национализам и политички интереси”. У свему што се с језиком дешавало и дешава главну реч води политика, и то махом она националистичке провенијенције, каже Бугарски за „Политику”, тврдећи да је то разлог што имамо толико екстремних мишљења о језику. Основно правило је – колико нација (и њима придружених национализама) толико језика, што отвара простор не само сукобу екстремних мишљења него и сваковрсним манипулацијама, додаје он тврдећи да је ову књигу и написао с намером да се смире страсти...
Култура
02.04.2018 у 21:54
Бугарски: У Србији, Црној Гори , БиХ и Хрватској имамо заједнички језик
Промоција књиге Ранка Бугарског под насловом „Говорите ли заједнички” одржана је вечерас у београдском Центру за културну деконтаминацију. Осим аутора, на промоцији књиге говорили су публициста Теофил Панчић и Иван Чоловић из издавачке куће XX век која је објавила дело Ранка Бугарског. Овим догађајем обележена је прва годишњица постојања Декларације о заједничком језику. Бугарски је напоменуо да се централна поглавља књиге тичу процеса у којем су одржане четири експертске конференције под насловом „Језици и национализми” у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. „Циљ тих конференција је био да се испитају везе између језика и националистичких орјентација и њихових идентитетских политика. По завршетку тог циклуса конференција родила се идеја да би ваљало направити документ који
Почетна / Тагови
30.09.2020 у 12:15
У Будви пронађено тело Крагујевчанке, ухапшен осумњичени за убиство
30.09.2020 у 12:15
Србији и даље рестрикције за путовања у ЕУ
30.09.2020 у 12:12
Не смемо да се успавамо у борби против вируса
30.09.2020 у 12:11
Александар Де Кро нови премијер Белгије
30.09.2020 у 11:58
Еко-аутомобил године
30.09.2020 у 11:49
Поново о забрани рада недељом
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља