уторак, 26.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	96,63	97,22	96,93
	108,74	109,4	109,07

Таг: језик

Регион

29.05.2018 у 14:22

Да ли су Хрвати, у страху од „србизма”, заборавили хрватски?

ЗАГРЕБ - Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније - оним речима које су „прогнане” из хрватског језика „због наказне логике” самозваних језичких чистунаца. Он је у ауторском тексту „Јесмо ли у страху од србизма заборавили на хрватски”, објављеном у хрватском Глобусу, навео да по „наказној логици самозваних језичних чистача”, речи „датум”, „гласати”, „добровољац”, „штампа”... „заслужују прогон” из хрватскога. Да ли језик опет постаје политичко оружје, пита Голдштајн. Он наводи да су Хрвати историјски и традиционално посебно осетљиви на језик и то са разлогом, будући да у 19. веку нису имали државу, попут Срба, а језик је био један од најважнијих елемената националног идентитета. Према његовим речима, од 30-их година 19. века

Култура

28.05.2018 у 22:00

Пријатељ са севера Европе

Професор Шел Магнусон, Швеђанин, слависта и социолог, редовно чита „Политику” на интернету, каже да је то најозбиљнији дневни лист у региону. А када допутује у Београд – не више тако често као некада, док се активно бавио истраживањима Балкана, и док није отишао у пензију – уз наше новине купи и све политичке недељнике како би се обавестио о свему што се дешава у земљи коју помно проучава. Овога пута, др Магнусон је дошао посебним поводом, као гост амбасаде Шведске да прими државно одликовање, Златну медаљу Републике Србије за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у јачању сарадње Србије и Шведске. Као изврстан познавалац нашег језика – говори га без грешке – превео је на шведски неколико српских писаца и песника, а „у обрнутом смеру” текстове о Иви Андрићу и, најновије,

Коментари

28.05.2018 у 10:22

„Српско држављанство”, а не „Републике Србије”

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

28.05.2018 у 09:00

Има ли славистике ван словенских земаља

Деветнаестовјековно праскозорје лингвистичке славистике носи неизбрисив печат посленика из несловенских земаља – Бругмана, Шлајхера, Мејеа, Вајана и многих других. Словенска филологија у несловенским земљама, како лингвистичка тако и књижевноисторијска, наставила је да штедро приноси овој дисциплини током доброг дијела минулог стољећа. А онда, у посљедњих тридесетак година, свједочимо процесу растакања несловенске славистике на лингвистику и упореднокњижевна истраживања, обоје на материјалу словенских језика и култура. Тако онда имамо унеколико схизофрену ситуацију да у несловенским земљама постоје славистички одсјеци, организације и часописи, а научноистраживачки рад није славистички него општелингвистички односно упореднокњижевни. Два су могућа излаза из овог раскола – или да се

Култура

14.05.2018 у 08:00

Последњи славистички конгрес и правци развоја славистике

Петнаести Међународни конгрес слависта, најважнији међународни научни славистички скуп, 2013. године одржан је у Минску (Република Белорусија), у периоду од 20. до 27. августа. Први пут је конгрес одржан у Републици Белорусији, што је наишло на снажну и позитивну реакцију како у самој Белорусији, тако и ван ње. За читаву осамдесетпетогодишњу историју одржавања међународних конгреса слависта ово је био трећи конгрес на источнословенским просторима и једини који је одржан у источнословенској држави после распада Совјетског Савеза. У складу са установљеним квотама, примљено је нешто више од 800 пријава за учешће на овом конгресу, а на самом скупу у Минску учествовало је више од 500 слависта - научника из 34 земље света: Аустрије, Бугарске, Белорусије, Белгије, Босне и Херцеговине,

Коментари

05.05.2018 у 09:38

О језику, роде, да ти појем

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

02.05.2018 у 22:00

Етнолингвистика је важна новина славистичких конгреса

Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач jе Никита Иљич Толстоj, руски слависта, иначе рођен у Србиjи, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоjа су увек били чврсто везани за Србиjу и њен народ: живео је и учио у Jугославиjи, био учесник партизанског покрета. Касниjе jе дошао у Москву, тамо завршио Московски универзитет и почео озбиљно да се бави науком. Имао jе много ученика и сарадника коjи су прихватили његове идеjе о словенским jезицима и словенскоj народноj култури, о њиховом заjедничком нераздвоjивом проучавању. Светлана Толстоj, супруга Никите Толстоjа, након његове смрти (1996) преузела је руковођење московском етнолингвистиком и наставила, заjедно са колегама, рад на jедном од наjобимнијих етнолингвистичких подухвата – на речнику

Култура

23.04.2018 у 11:01

Предности и мане „словенског есперанта”

Епоху српске модерне почетком 20. века, поред наглашеног захтева за „европеизацијом” српске књижевности и културе, обележио је и неославистички покрет, који је баштинио неке елементе панславистичког и славенофилског покрета из 18. и 19. века, али се и разликовао од њих. Наиме, неославизам је био прагматичнији, ослобођен романтичарских очекивања и утопијских нада који су карактерисали раније покрете. За разлику од југословенске идеје, која је у деценији пред Први светски рат била у успону и носила изразиту политичку интенцију уједињења јужнословенских народа, неославизам је, пре свега, тежио за јачањем свести о заједничким духовним и језичким коренима

Друштво

23.04.2018 у 09:09

Да ли видте ркоз ова солва

Не морате имати дислексију, синдром поремећаја читања, да бисте у куцању погрешили редослед или изоставили слово, али ако том омашком нисте створили неко ново, очигледније значење, већина људи ће с лакоћом прочитати оно што сте написали. Уосталом, практично нема текста, а ни књиге, ма како добро били лекторисани и кориговани, у којем нема какве штампарске грешке, а ипак, сасвим се јасно читају. То је зато што током читања речи највероватније не откривамо по конкретним словима које садрже, него их видимо као препознатљиве целине, речи које познајемо по томе како изгледају. У неуронаукама се устаљено сматра да приликом читања, а то је без сумње један од

Култура

16.04.2018 у 09:30

Огроман допринос науци славистичких комисија

Интердисциплинарна славистичка истраживања омогућавају да се проуче развојни и савремени оквири културне свести носилаца словенске културе и да се истакне трајни допринос словенских језика и култура европској култури и широј међународној заједници. Значај, обим и утицај славистичких истраживања у потпуности се остварују у мери у којој су прихваћени њихови резултати. Највећа претња славистици је неразумевање њене улоге, будући да славистичка истраживања не служе комерцијалној сврси. Свој трајни допринос славистика види у намени резултата истраживања у корист читавог друштва. Ову димензију интердисциплинарних славистичких истраживања

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

26.01.2021 у 10:58

Сексуално злостављање пријавило 26 студенткиња загребачке Академије драмских уметности

26.01.2021 у 10:46

Годишњица пада Јатовог авиона изнад Чехословачке: кривци хрватски националисти или чешка војска

26.01.2021 у 10:45

Свечано отварање перона на недовршеној станици

26.01.2021 у 10:30

Обука на „орловима” у зимским условима (ФОТО)

26.01.2021 у 10:14

Заплена спида и оружја у Марковцу

26.01.2021 у 09:24

Србија на трећем месту у Европи по броју вакцинисаних