субота, 31.10.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,92	117,57
	100,31	100,92	100,61
	109,68	110,34	110,01

Таг: језик

Култура

28.05.2018 у 09:00

Има ли славистике ван словенских земаља

Деветнаестовјековно праскозорје лингвистичке славистике носи неизбрисив печат посленика из несловенских земаља – Бругмана, Шлајхера, Мејеа, Вајана и многих других. Словенска филологија у несловенским земљама, како лингвистичка тако и књижевноисторијска, наставила је да штедро приноси овој дисциплини током доброг дијела минулог стољећа. А онда, у посљедњих тридесетак година, свједочимо процесу растакања несловенске славистике на лингвистику и упореднокњижевна истраживања, обоје на материјалу словенских језика и култура. Тако онда имамо унеколико схизофрену ситуацију да у несловенским земљама постоје славистички одсјеци, организације и часописи, а научноистраживачки рад није славистички него општелингвистички односно упореднокњижевни. Два су могућа излаза из овог раскола – или да се

Култура

14.05.2018 у 08:00

Последњи славистички конгрес и правци развоја славистике

Петнаести Међународни конгрес слависта, најважнији међународни научни славистички скуп, 2013. године одржан је у Минску (Република Белорусија), у периоду од 20. до 27. августа. Први пут је конгрес одржан у Републици Белорусији, што је наишло на снажну и позитивну реакцију како у самој Белорусији, тако и ван ње. За читаву осамдесетпетогодишњу историју одржавања међународних конгреса слависта ово је био трећи конгрес на источнословенским просторима и једини који је одржан у источнословенској држави после распада Совјетског Савеза. У складу са установљеним квотама, примљено је нешто више од 800 пријава за учешће на овом конгресу, а на самом скупу у Минску учествовало је више од 500 слависта - научника из 34 земље света: Аустрије, Бугарске, Белорусије, Белгије, Босне и Херцеговине,

Коментари

05.05.2018 у 09:38

О језику, роде, да ти појем

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

02.05.2018 у 22:00

Етнолингвистика је важна новина славистичких конгреса

Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач jе Никита Иљич Толстоj, руски слависта, иначе рођен у Србиjи, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоjа су увек били чврсто везани за Србиjу и њен народ: живео је и учио у Jугославиjи, био учесник партизанског покрета. Касниjе jе дошао у Москву, тамо завршио Московски универзитет и почео озбиљно да се бави науком. Имао jе много ученика и сарадника коjи су прихватили његове идеjе о словенским jезицима и словенскоj народноj култури, о њиховом заjедничком нераздвоjивом проучавању. Светлана Толстоj, супруга Никите Толстоjа, након његове смрти (1996) преузела је руковођење московском етнолингвистиком и наставила, заjедно са колегама, рад на jедном од наjобимнијих етнолингвистичких подухвата – на речнику

Култура

23.04.2018 у 11:01

Предности и мане „словенског есперанта”

Епоху српске модерне почетком 20. века, поред наглашеног захтева за „европеизацијом” српске књижевности и културе, обележио је и неославистички покрет, који је баштинио неке елементе панславистичког и славенофилског покрета из 18. и 19. века, али се и разликовао од њих. Наиме, неославизам је био прагматичнији, ослобођен романтичарских очекивања и утопијских нада који су карактерисали раније покрете. За разлику од југословенске идеје, која је у деценији пред Први светски рат била у успону и носила изразиту политичку интенцију уједињења јужнословенских народа, неославизам је, пре свега, тежио за јачањем свести о заједничким духовним и језичким коренима

Друштво

23.04.2018 у 09:09

Да ли видте ркоз ова солва

Не морате имати дислексију, синдром поремећаја читања, да бисте у куцању погрешили редослед или изоставили слово, али ако том омашком нисте створили неко ново, очигледније значење, већина људи ће с лакоћом прочитати оно што сте написали. Уосталом, практично нема текста, а ни књиге, ма како добро били лекторисани и кориговани, у којем нема какве штампарске грешке, а ипак, сасвим се јасно читају. То је зато што током читања речи највероватније не откривамо по конкретним словима које садрже, него их видимо као препознатљиве целине, речи које познајемо по томе како изгледају. У неуронаукама се устаљено сматра да приликом читања, а то је без сумње један од

Култура

16.04.2018 у 09:30

Огроман допринос науци славистичких комисија

Интердисциплинарна славистичка истраживања омогућавају да се проуче развојни и савремени оквири културне свести носилаца словенске културе и да се истакне трајни допринос словенских језика и култура европској култури и широј међународној заједници. Значај, обим и утицај славистичких истраживања у потпуности се остварују у мери у којој су прихваћени њихови резултати. Највећа претња славистици је неразумевање њене улоге, будући да славистичка истраживања не служе комерцијалној сврси. Свој трајни допринос славистика види у намени резултата истраживања у корист читавог друштва. Ову димензију интердисциплинарних славистичких истраживања

Култура

09.04.2018 у 22:00

Почетак живота светске славистичке листе часописа

Преузимајући домаћинство од Белорусије 2013. године, Србија, односно Савез славистичких друштава Србије преузео је и руковођење Међународним комитетом слависта све до завршетка 16. конгреса, који ће се у Београду одржати крајем августа ове године. Руковођење Међународним комитетом свака земља користи за властито пре свега научно, културно па и туристичко представљање. А година 2018. без сумње је најбоље време за светску „презентацију” србистике. Ове се године, наиме, навршава 200 година од изласка Српског рјечника Вука Стеф. Караџића, камена темељца савременог српског књижевног језика и најзначајнијег дела у историји српског књижевног језика, што је прилика да се покаже сав сјај почетка србистике, али и све изведене научне (не)дилеме које је по правилу наметала политика а

Култура

06.04.2018 у 22:00

Језик се не може украсти

Књига Ранка Бугарског „Говорите ли заједнички” (Библиотекa XX век) врви од примера који потврђују да се иза, како он каже, „лингвистичке лажи о различитим језицима крију национализам и политички интереси”. У свему што се с језиком дешавало и дешава главну реч води политика, и то махом она националистичке провенијенције, каже Бугарски за „Политику”, тврдећи да је то разлог што имамо толико екстремних мишљења о језику. Основно правило је – колико нација (и њима придружених национализама) толико језика, што отвара простор не само сукобу екстремних мишљења него и сваковрсним манипулацијама, додаје он тврдећи да је ову књигу и написао с намером да се смире страсти...

Култура

02.04.2018 у 21:54

Бугарски: У Србији, Црној Гори , БиХ и Хрватској имамо заједнички језик

Промоција књиге Ранка Бугарског под насловом „Говорите ли заједнички” одржана је вечерас у београдском Центру за културну деконтаминацију. Осим аутора, на промоцији књиге говорили су публициста Теофил Панчић и Иван Чоловић из издавачке куће XX век која је објавила дело Ранка Бугарског. Овим догађајем обележена је прва годишњица постојања Декларације о заједничком језику. Бугарски је напоменуо да се централна поглавља књиге тичу процеса у којем су одржане четири експертске конференције под насловом „Језици и национализми” у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. „Циљ тих конференција је био да се испитају везе између језика и националистичких орјентација и њихових идентитетских политика. По завршетку тог циклуса конференција родила се идеја да би ваљало направити документ који

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

31.10.2020 у 21:00

Уместо поште убијеним Србима – споменик свим жртвама

31.10.2020 у 20:27

Рекордних 1.085 заражених у Северној Македонији, 12 смртних случајева

31.10.2020 у 20:00

Шест минута по задатку премало за велику матуру

31.10.2020 у 20:00

Kaко решити проблем „невидљивих” некретнина

31.10.2020 у 19:46

Сијарто: Није фер да КиМ буде предуслов за интеграције Србије

31.10.2020 у 19:19

Натхо и Марковић за победу Партизана против Мачве