среда, 21.04.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	97,19	97,77	97,48
	106,28	106,92	106,6

Таг: уметност

Култура

19.04.2021 у 11:05

Збирка „Југоекспорта” дата на продају

Из стечаја система и корпорације „Југоекспорт”, за 10,4 милиона динара понуђено је на продају у пакету 148 артефаката међу којима су дела славних сликара Поповића, Лубарде, Коњовића, објавила је Агенција за лиценцирање стечајних управника, преноси Танјуг. Понуђену уметничку збирку „Југоекспорта” чине 124 ликовна дела и 24 дела примењене уметности. Међу бројним познатим уметницима који су према огласу аутори радова су Петар Лубарда, Мића Поповић, Милан Коњовић, Лазар Возаревић, Мило Милуновић, Пеђа Милосављевић, Зора Петровић, Емир Драгуљ, Александар Дероко и Ана Капор. Никола Кусовац, некадашњи кустос Народног музеја за Танјуг каже да је оглашена цена за дела великана српског сликарства практично поклон. „Само једно дело Поповића, Лубарде, Милуновића, Коњовића премашује наведену

Култура

14.04.2021 у 21:15

Бити млад и славан у Паризу, као Влахо Буковац

Као прави романескни јунак авантуриста живео је Влахо Буковац (1855–1922), сликар, врсни портретиста, виртуоз четкице, мајстор светлости, како га је описао Марко Цар, поводом реиздања уметникове књиге „Мој живот” у Српској књижевној задрузи 1924. године. Управо је то издање послужило издавачкој кући Градац за ново, из 2021. године. Први пут, Буковчев животопис штампан је 1918. године у Загребу. Детињство Буковца, у родном Цавтату, било је тешко, али уметник је из тих првих дана понео слике које су постале део његове духовности и односа према животу и уметности. Памтио је звона на катедрали у Дубровнику, на Дан Светог Влаха, а један од тих упечатљивих призора пружила му је и мајка, која је на разбоју ткала при светлости чкиљаве свеће. Жене из Конавла говориле су јој да има златне руке,

Култура

12.04.2021 у 20:00

Тајна скривена испод бронзе

Интригантна књига „Тајна београдске Мадоне – тестамент лепоте Леонарда да Винчија” (2020), Веселинa Церовићa, објављена је у издању „Службеног гласника”. Аутор је у разговору за наш лист испричао да је почетком 1971. године у Београду, у салону једне старе београдске даме открио барељеф који је њен животни сапутник, српски дипломата, донео двадесетих година прошлог века из Рима. Задивљен лепотом Даме коју му је показала госпођа Ана, на њеном лицу и наличју није могао да уочи ниједан знак, нити једно слово које би указивало на аутора овог дела. Профил Даме налазио се у барокном раму. Све је било загонетно. „Мадона са полуотвореним очима и загонетним погледом који се вечно памти, освојила је потпуни мир у салону у коме се налазила. На њеном попрсју звезде су нашле своје небо. Остварена

Култура

08.04.2021 у 21:35

Барбезe у епицентру културе

Олга Кешељевић и Марк Барбеза чинили су епицентар културног круга у којем су се окупљали знаменити европски писци, филозофи и ликовни ствараоци. У том друштву сретали су се Сартр, Ками, Жан Жене, Арто, Кокто, Симон де Бовоар, Алберто и Дијего Ђакомети, Лена Леклерк, Љубица Цуца Сокић, Недељко Гвозденовић, Предраг Милосављевић, Лубарда, Иван Табаковић и други. Пар је живео на релацији Лион‒Париз. Били су добротвори, познати по својој уметничкој збирци. Њиховој животној причи посвећена је књига „Олга Кешељевић и Марк Барбеза: једна сасвим (не)обична српско-француска веза” Дијане Метлић, ванредне професорке историје уметности на Академији уметности у Новом Саду. – Олга Кешељевић била је историчарка уметности и глумица. Рођена је на Цетињу. Њен деда, православни прота Крста Кешељевић,

Култура

27.03.2021 у 17:50

Џафријев поклон деци света

Специјално за Политику Дубаи ‒ Његове слике су у кућама, вилама и пентхаусима чланова краљевских породица, тајкуна, политичара и познатих личности светског џет сета. Од Барака Обаме, принца Алберта од Монака, Бил Гејтса, Џорџа Клунија, Леонарда Дикаприја, Мадоне и многих других. И док његово име није нарочито примећено, кажу, у музејима, на бијеналима и сајмовима, Британац Сача Џафри је и те како тражен у високом друштву. Ко је заправо тај интригантни и свакако занимљив 44-годишњи уметник чија је слика „Путовање човечанства” пре неки дан, на гала аукцији у балској дворани хотела „Атлантис”, на Палми у Дубаију, продата за фантастичних 62 милиона долара. Сав приход од продате слике подељене на 70 делова, а коју је у целости купио Андре Абду, француски бизнисмен који се бави

Магазин

17.03.2021 у 11:04

Између уметности и стварности

Уметност, изгледа, највише узбурка кад за своју тему одабере историју, боље речено, неке стварне догађаје или личности из прошлости – и што су нам они временски ближи, то су и реакције на њих емотивније. Такав је случај и с филмом „Дара из Јасеновца”, који се бави страдањем Срба под усташком влашћу у Хрватској за време Другог светског рата, кроз судбину једне девојчице и њене породице. Лик Даре заснован је на стварној личности, она је жива и још се добро сећа свега што је проживела. Неке приче никад не застаревају. Нажалост, ни опречна мишљења о томе да ли их је потребно „баш сада” и „баш овако” испричати. Много пута се, у српској и југословенској кинематографији, догађало слично. И тада је било гласова који су хвалили храброст и принципијелност аутора, и оних који су оспоравали или

Култура

12.03.2021 у 20:15

Ужасава ме помисао на свет идентичних ствари

Читати есеје Љубице Арсић у књизи „Прочитано са усана” (у издању „Лагуне”) значи препустити се једном интелектуалном ролеркостеру, са прегршт оригиналних увида у митове, легенде, књижевност, сликарску уметност, филм, музику и теорије модерне културе, са финим преливима, брзим преокретима од туге до смеха, као и задивљујућим поентама. Било да пише о сликама Егона Шилеа, Моцартовом „Дон Ђованију”, Шекспиру, вештини играња танга или тетовирања, воајеризму или донжуанизму – као страху од жене, историји осмеха или лицима писаца, Љубица Арсић прави невероватне распоне у мишљењу, повезује епохе, традицију и савременост, и критички указује на позицију данашње културе и човека у њој. Ови есеји могу да нас подсете на то због чега смо заљубљени у књижевност и богатство људског духа, да подстакну на

Магазин

22.01.2021 у 20:30

Жене су мангупи и траже своје место у друштву

Милицу Вучковић можемо представити на неколико начина: као Београђанку, која воли свој град, не намерава да га напусти, већ у њему покушава да преживи и „остане нормална”; као академску сликарку која иза себе има десетак изложби; као награђивану списатељицу; као мајсторицу тетоваже. У свакој од тих улога она се по нечему издваја од других, а ипак као да говори „заједничким гласом” уметника своје генерације, отворено, без улепшавања. Све је почело од лампе – Почела сам да цртам од малих ногу. Имали смо једну жуту лампу у родитељском стану, сада је она код мене у кући, увек сам цртала ту лампу. Умела сам да је прикажем у простору, тродимензионално, и када одемо негде у госте, па кад сви родитељи хвале своје мале „генијалце”, знате већ како то иде, за мене би моји рекли: „Наша

Култура

08.01.2021 у 20:04

Ако се не повећа број чланова, Одељењу уметности прети гашење

Вест да је јесенас, на редовном заседању Скупштине Српске академије наука и уметности усвојена промена у називу једног од академијских одељења – Одељење ликове и музичке уметности преименовано је у Одељење уметности – одјекнула је одмах у јавности. Делимично јер је реч о догађају који је права реткост, а делимично јер ће на овај начин коначно бити омогућен пријем нових чланова из ширих уметничких области, о чему се полемисало дуго и унутар САНУ и у уметничким круговима. Како за „Политику” објашњава академик Милан Лојаница, члан председништва САНУ, серекретар Одељења уметности и иницијатор поменуте одлуке о преименовању, овакво отварање могућност пријема нових академика прво је после више од пола века, колико у новијој историји у САНУ није било готово никаквих промена у броју и саставу

Култура

30.12.2020 у 20:15

Ово је била њихова година

КЊИЖЕВНОСТ Наставићу да пишем Ленка Настасић добитница је литерарне награде „Наталија – Натка Ћатовић”, првог места на конкурсу „Голубић” Градске библиотеке „Карло Бијелицки” из Сомбора, као и првог места на литерарном конкурсу „Десанка Максимовић”, и све је то остварила прошле године. Ова је, пак, за њу посебна због тога што је објавила своју прву збирку поезије, као резултат „Десанкине награде”. – Ова година је посебна за мене јер ми се остварио дуго сањани сан: објављивање прве самосталне књиге. Након што је жири у саставу Матија Бећковић, Драган Лакићевић и Вера Ваш прогласио моју књигу најбољом и самим тим јој дао шансу за објављивање, била сам пресрећна. Моја менторка, професорка Лидија Неранџић Чанда и ја посветиле смо се овим песмама, не очекујући превише, а добиле

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

20.04.2021 у 23:54

„На други поглед” Аустријског културног форума

20.04.2021 у 23:44

Дерек Шовин проглашен кривим за убиство Џорџа Флојда

20.04.2021 у 23:33

Словеначки премијер пустио у погон суперкомпјутер „Вега”

20.04.2021 у 23:11

Фјорентина савладала Верону, Влаховић погодио са пенала

20.04.2021 у 22:36

Енчилада на српски начин

20.04.2021 у 22:30

Ђере завршио наступ на Отвореном првенству Србије