Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
3°C Измаглица
Београд
Последња измена 22:03

Таг: уметност

Београд
25.11.2019 у 10:22
Тржница ликовне уметности
Принтови, тушеви, акрили и уља на платну били су део поставке осмог „Фам маркета” одржаног у галерији „Полет” у Цетињској улици. Своје радове су представиле Тања Личина, Маја Васовић, Дијана Врањеш, Петар Миљковић, Тијана Миленковић Суперона, Татјана Матић и Јелена Спасојевић. – Фам је скраћеница од „фајн арт маркет”, то јест маркет лепе уметности. Љубитељи сликарства овде могу да пронађу дела којима могу да украсе зидове у свом стану или кући – објашњава Тања Личина, једна од ауторки. Посетиоци ове продајне поставке су могли да се упознају с уметницима који су изложили своја дела. Од првог „Фам маркета” у фебруару, у оквиру ове тржнице уметности, представило се тридесет аутора. – Окупила нас је идеја да створимо прилику да своја дела слободно излажемо, без селекције и да их
Култура
22.11.2019 у 15:07
Однос болести и уметности
„Човекова душа је далека земља која се не може досегнути и истражити”, речи су Хераклита из Ефеса. Сигмунд Фројд је записао да психоанализа мора да положи оружје пред проблемом песника, а Арнулф Рајнер каже: „Психијатријски болесници су открили много тога за уметност. Открили су ствари до којих уметници не би дошли.” Управо у међупростору који испуњава ове мисаоне целине, као фрагменте различитих области с уметношћу повезаних, а које читалац може пронаћи у штиву „Психоанализа и психопатологија ликовног израза” Љубомира Ерића (Службени гласник, 2019), налази се идеја којом се руководио наш познати психијатар и психотерапеут у својој анализи ове комплексне теме. Дајући свој допринос решавању једног од пресудних проблема стварања – односа болести и уметности – како Зоран Глушчевић
Култура
08.11.2019 у 16:25
Панчево Вука Вучковића
Уметник Вук Вучковић (1986) љубитељима савременог сликарског израза препознатљив је по својој колоритној серији слика „Узбудљиви градови”. Вечерас у свом родном Панчеву, у његовом Народном музеју, од 19 сати премијерно представља дело настало током ове године на којем је управо тај град, док ће се на поставци поред њега наћи и све остале представе градова из поменуте серије, започете још 2014. – Радује ме овај догађај јер нисам излагао самостално у граду у којем сам се родио више од шест година, мада је Панчево до сада било безброј пута тема на мојим мањим сликама и цртежима. Ова најновија слика је седма из тог опуса, представља сублимацију мога знања, истраживања и шестомесечног рада. Читава ова година за мене је у знаку Панчева и драго ми је што ће изложба на неки начин заокружити
Друштво
13.10.2019 у 23:30
Од златне виљушке до долине јоргована
Да ли је Стефан Немања јео златном виљушком? Да ли је Јелена Анжујска заиста била – Анжујска? Јесу ли партизани на смрт претукли војводу Бојовића? То су нека од питања на која одрично одговара књига историчара Дејана Ристића „Митови српске историје”. На основу извора, он је анализирао двадесет догађаја из наше националне повести од средњег века до 20. столећа, раздвајајући у њима историјске чињенице од домаштаних легенди. За наш лист, Ристић каже да су митови стари колико и људска врста и да су кроз историју служили и да се од заборава сачувају догађаји и личности који заокупљају пажњу припадника једног народа.
Култура
30.09.2019 у 21:00
Да ли уметност још може да нас шокира или смо све већ видели
Концептуална уметница Корнелија Паркер имала је 1995. изложбу у Лондону заједно са глумицом Тилдом Свинтон. Тилда је спавала у кутији од стакла, а публика ју је изблиза загледала. Било је то веома занимљиво. Тилда је ово поновила 2013. и стаклену кутију ставила је у Музеј модерне уметности у Њујорку. Сматрао сам да је Тилда била уметничко дело 1995, али да то можда није била 2013. Јер, да ли је она уметница? Да ли је овога пута све било другачије само зато што то није била сарадња са Корнелијом Паркер? ‒ запитао је Грејсон Пери (59), познати британски уметник у својој књизи „Игра за галерију” коју је управо објавио „Службени гласник”, у преводу Миодрага Марковића. Добитник Тарнерове награде 2003, престижног британског признања за савремену уметност, коју је примио обучен као Клер,
Култура
27.09.2019 у 08:50
„Политикина” награда за режију Себастијану Хорвату
Словеначки редитељ Себастијан Хорват  овогодишњи је, 42. добитник „Политикине” награде за најбољу режију, за поставку представе  „Али: страх једе душу” у продукцији Словенског народног гледалишча Драма, Љубљана која је изведена у оквиру званичне селекције 53. Битефа. „Себастијан Хорват у представи ’Али: страх једе душу’ вишезначно истражује друштвено осетљиве теме, али и саму позоришну игру, кроз њено отварање према публици. Режија дискретно и успешно спаја мелодрамска и политичка значења, искрену емотивност и друштвено осетљива питања – свеприсутни примитивизам, завист, класне и етничке предрасуде. Режија је на изванредан начин водила глумце који са нарочитом снагом, прецизношћу и ефектном суздржаношћу истовремено изазивају јаке емоције гледалаца, али и њихов рационални
Београд
20.09.2019 у 10:15
Ђаконије и култура Малезије
Пробајте сате, популарно малезијско јело – нудили су кулинари госте у „Београдском маркету”, спремни да појасне да се ово јело прави од пилетине, кикирики соса, свежих краставаца и лука. Мирисали су и хрскави уштипци од поврћа, а многе посетиоце окрепила је супа са резанцима уз додатак егзотичних зачина. Ови и још много других специјалитета могли су да се пробају на манифестацији коју је амбасада Малезије у Београду организовала под називом „Fascinating Malaysia 2019: Discovering Cultures”. То је била прилика да се представи јединствена малезијска култура, храна и уметност. У музичком делу уметници обучени у живописне ношње показали су лепоту ватреног и заводљивог плеса којим се дочарава део традиције и обичаја малезијског народа. Приређена је и изложба слика наивне уметности.
Култура
15.09.2019 у 23:17
Ренесанса легата најпознатијег Самошанина
Самош – „Оријентално огледало”, „Млади престолонаследник”, „Брадати старац” и „Виденица”, уља на платну из изузетне збирке уметнина сабраних у легат Самошанина Владимира Фијата ових дана крећу у Београд на рестаурацију. Министарство за културу и информисање за ту сврху обезбедило је 248.000 динара. У Дому културе, који носи име свог најчувенијег житеља, напомињу да је то наставак бриге o богатoj заоставштини, након што је прошле године новцем Покрајинског секретаријата за информисање, културу и односе с верским заједницама, такође освежено неколико експоната ове драгоцене збирке.
Култура
13.09.2019 у 23:23
Модерни симболизам Милице Зорић
Да 1950. године Милица Зорић (1908–1989) није отпутовала у Париз, где је обишла велику изложбу мексичке уметности, врло је могуће да иза себе не би оставила око двеста таписерија по којима је памтимо. Био је то одлучујући моменат, то је често истицала. Релативно кратак период од око непуне две деценије, почевши од 1957, током којег се, већ у озбиљним годинама, предано и с великим жаром бавила овим специфичним уметничким изразом, био је довољан – успело јој је да освоји „јединствено место у историји југословенског модернизма”, како то струка карактерише. О томе, али и о њеном интригантном приватном животном путу, који је делила с Родољубом Чолаковићем, познатим политичарем, може се сазнати више на изложби „Синтеза наслеђа и модернизма”, управо отвореној у Спомен-збирци Павла
Култура
02.09.2019 у 21:00
Нисам калибар колекционара који држи слику у сефу
Моји су ми рекли да сам име Александар добио по краљу Александру Карађорђевићу. Као малом то ми је јако годило, прича за „Политику” мултимедијални уметник Александер Станислав Јуркович. С овим својеврсним амбасадором словеначко-српског пријатељства, који уметничко име Нани Пољанец употребљава од 1993. године, имали смо прилику да се дружимо у његовој Рогашкој Слатини, чији је заштитни знак. Како легенда каже, над Рогашку Слатину је бог Аполон, син Јупитера и Леоне, послао крилатог коња Пегаза да копитом удари у тло и тако отвори пут извору природним минералним водама. Ту је давне 1847. године свирао чувени Франц Лист. Рогашку Слатину исто тако радо су посећивали Михаило Обреновић, Петар, Александар, Ђорђе Карађорђевић и многи други. Иза Нанија Пољанеца је богат уметнички рад, било као
Почетна / Тагови
12.12.2019 у 22:03
Гури на челу Скупштине Савеза удружења бораца Србије
12.12.2019 у 22:02
Пробни лет првог електричног путничког авиона
12.12.2019 у 21:33
Звезда изгубила од Басконије – судије обележиле меч
12.12.2019 у 21:06
Конгрес САД усвојио резолуцију којом се признаје геноцид над Јерменима
12.12.2019 у 21:00
„Одмарамо се” на друштвеним мрежама
12.12.2019 у 21:00
Давидовић се опоравља, потрага за снајперистом
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља