Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,92	117,57
96,5	97,08	96,79
106,32	106,96	106,64

Magazin

25.11.2019 u 08:00

Šta je eko-anksioznost?

Ekološka anksioznost javlja se kao posledica zamišljanja buduće „ekološke katastrofe”, to jest brojnih negativnih promena za koje se veruje da će doneti klimatske promeneAnksioznost je jedno od osećanja koje ljudi ne razumeju baš najbolje. Na primer, trema je osećanje koje doživljavamo kada smo pred nekom određenom situacijom za koju procenjujemo da je ugrožavajuća jer se za nju nismo dovoljno pripremili. Međutim, anksioznost je strah pred neodređenom situacijom, tačnije pred celokupnom životnom situacijom za koju procenjujemo da nas prevazilazi, da nismo sigurni da s njom možemo da izađemo na kraj. Ovakvo osećanje može biti sasvim razumno kada je naša procena tačna, bilo da smo se mi promenili (razboleli, ostarili, itd.), bilo da se svet u kojem živom promenio. Ali kada je anksioznost rezultat naše

Magazin

18.11.2019 u 08:00

Roditelj i bes tinejdžera

Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje svoju raniju predstavu o sebi, kao i da odgovora na brojna pitanja koja sebi postavlja. U ovom periodu menja se i odnos prema vršnjacima i prema roditeljima jer po pravilu vršnjačka grupa postaje važnija od roditelja. Mladoj osobi postaje najvažnije da bude prihvaćena od vršnjaka, zbog čega se stalno pita da li je dovoljno zanimljiva, dovoljno privlačna, dovoljno popularna. Sve to čini da je unutrašnji život mlade osobe pun dilema, strahova, neizvesnosti – dakle buran. Ova neprijatna osećanja mogu činiti da je tinejdžer nervozan, da ima „spušten prag” tolerancije neprijatnih stimulusa, zbog čega u neočekivanim situacijama

Magazin

11.11.2019 u 08:00

Mržnja prema grupi

Ma koliko se to nama ne sviđalo, ipak su raznorazne predrasude deo društvene stvarnosti. Kao što i sama reč „predrasuda” upućuje, u pitanju je ono što dolazi pre rasuđivanja, neka vrsta „znanja unapred” koje najčešće nije tačno. Svaki čovek ima neki svoj pogled na svet koji uključuje pogled na različite tipove i grupe ljudi. Važan deo tog „pogleda” su vrednosti date osobe. Vrednosti su uverenja o tome da je nešto vredno, da je vrednije od nečeg drugog i manje vredno od nečeg trećeg. Ljudska priroda je takva da svaki čovek gleda na druge kroz „naočare” svojih vrednosti, a zatim ih ocenjuje. Što se drugi više ponašaju u skladu s vrednostima date osobe, to ih ona doživljava bližim sebi, prihvatajući i poštujući ih. Što se drugi više ponašaju na način koji ugrožava vrednosti date osobe, to

Magazin

04.11.2019 u 08:00

Toksični šef

Zaposleni ljudi provode svakodnevno osam sati na radnom mestu, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Zato na njihovo mentalno i fizičko zdravlje značajno utiče emocionalna klima koja vlada između zaposlenih, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu. Iako raznorazni događaji unutar preduzeća ili organizacije jesu izvor emocionalnih reakcija zaposlenih, reč je o kratkotrajnim reakcijama, dok su za one dugotrajnije – raspoloženje zaposlenih – najvažniji međuljudski odnosi koji vladaju u preduzeću. Optimalni odnosi u preduzećima i organizacijama jesu oni u kojima zaposleni osećaju da se međusobno uvažavaju i poštuju. Takođe je za dobro osećanje važno da svaki zaposleni smatra da svojim radom daje značajan doprinos zajedničkim ciljevima. U tom slučaju ljudi se dobro osećaju na svom poslu, čak i

Magazin

28.10.2019 u 08:00

Bes kao zastrašivanje

Emocionalna pismenost je znanje o osećanjima koje nam omogućava da „čitamo”, što znači da prepoznajemo i razumemo i tuđe i vlastite emocije. Kao što je poznato, osećanja se ne osećaju stalno, već samo u onim situacijama koje je osoba koja oseća procenila kao veoma važne. Intenzitet njenih osećanja ide po principu „što je važnije, to je snažnije”. Za razumevanje osećanja važno je da li onaj koji oseća reaguje na drugog kao osobu ili reaguje na ponašanje ili postupak drugog. Tako, na primer, ljubav, poštovanje, mržnja i prezir su osećanja koja su reakcija na nečiji zaključak o drugom kao osobi, dok je ljutnja osećanje koje je usmereno na neki određeni postupak ili ponašanje druge osobe. Upravo zbog toga je moguće imati jedno osećanje prema osobi, a drugo prema njenom ponašanju. Tako, na

Magazin

21.10.2019 u 08:00

Sindrom praznog gnezda

Svaka porodica je zajednica koja prolazi kroz određene razvojne cikluse koji su zasnovani na razvojnim fazama njenih najmlađih članova. Postoji značajna razlika u dinamici porodice u kojoj je malo dete, predškolsko dete, tinejdžer, student ili odrasli sin ili kćerka. Smisao vaspitanja jeste da roditelji pripreme dete na samostalni život, da ono bude dovoljno socijalizovano i spremno da prihvati odgovornost za samostalno funkcionisanje u ljudskom društvu. Kada dete odraste, tada roditelji treba da pomognu detetu da se odvoji i da krene samostalnim putem. Dobar roditelj nije samo onaj koji detetu nudi ljubav i zaštitu, već onaj koji je svestan tog udaljenog cilja i koji dok dete prolazi kroz različite faze odrastanja, radi na osnaživanju detetove samostalnosti, ali i koji, kada dođe

Magazin

14.10.2019 u 08:00

Roditelji „seksi deteta”

Jedno od osnovnih dečjih prava jeste pravo da se bude dete. To jednostavno znači da se poštuje ona faza detetovog intelektualnog, emotivnog i socijalnog razvoja u kojoj se ono nalazi, i da se dete ne podstiče da se ponaša kao neko značajno stariji. Ideja razvoja podrazumeva da dete postepeno sazreva i da se u njegovom životu pojavljuju određene teme u skladu sa njegovim uzrastom i razvojnim fazama kroz koje prolazi. Neki roditelji žele da njihovo dete bude „naprednije” od druge dece, tako da ga podstiču da se ponaša kao starije nego što jeste, što kod roditelja stvara osećanje ponosa. Međutim, kada dete primeti da je voljeno samo onda kada se ponaša starije nego što jeste, ono razvija stav prema sebi da ono vredi i zaslužuje ljubav isključivo onda kada se ponaša kao starije, „starmalo”, što je

Magazin

30.09.2019 u 08:00

Dete i telo

Iako reč „seksi” nikako ne ide uz reč „dete”, sve su prisutnije tendencije koje spajaju ova dva pojma, a koje su prepoznate kao „rana seksualizacija” ili „hiperseksualizacija” dece. Pod „seksualizacijom” se podrazumevaju svi oni spoljašnji uticaji na dete koji dovode do toga da ono u dobi koja tome nije primerena postaje preterano zainteresovano za seks ili da sebe doživljava kao seksualni objekt ili da želi da bude seksualno privlačno. Reč je o procesu kojim se seksualnost kao odrasla tema nameće deci kontaminirajući njihovo detinjstvo i oduzimajući mu bezbrižnost i nevinost. Zahvaljujući medijima dete do puberteta upije na desetine hiljada seksualizujućih poruka koje „impregniraju” njegov nesvesni um i utiču na njegovo kasnije doživljavanje i ponašanje. Kako deca u odraslima nalaze uzore, ona

Magazin

23.09.2019 u 08:00

Vlastita žrtva: samosažaljenje

Na osnovu toga kako jedna osoba emotivno reaguje na tuđa osećanja, moguće je zaključiti da li je njen odnos prema drugom prijateljski ili neprijateljski. Tako na primer, ako osoba na tuđa neprijatna osećanja reaguje saosećanjem, tako da se i ona neprijatno oseća, tada možemo zaključiti da je odnos prijateljski. Ako, je osoba ravnodušna prema tuđim neprijatnim osećanjima, ili ako joj je drago zato što drugi trpi, tada je reč o manje ili više izraženom neprijateljskom odnosu. Isto važi i za tuđa prijatna osećanja: ako je osobi drago što je drugi srećan, to je prijateljski odnos, a ako joj je svejedno ili krivo što je drugi srećan, tada je reč o neprijateljskom odnosu. Ovaj princip simpatije (saosećanja), apatije (ravnodušnosti) i antipatije (protivo-sećanja) takođe važi za nečiji odnos

Magazin

16.09.2019 u 08:00

Kada roditelj vređa

Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko drugi omalovažio nekim svojim postupkom. Osećanje uvređenosti je subjektivno, što znači da se ljudi mogu osetiti uvređenim i onda kada imaju i onda kada nemaju razloga za to. S druge strane, izrečena uvreda u vidu neke negativne etikete, diskvalifikacije koja se odnosi na drugu osobu jeste poziv i razlog da se drugi oseti uvređenim. Postoji velika razlika da li je uvreda izrečena odrasloj osobi ili detetu, posebno malom detetu. Odrasli ljudi imaju oformljenu sliku o sebi, izgrađen identitet i razvijeno osećanje lične vrednosti. Ni njima nije prijatno kada ih neko vređa, ali mogu izabrati da na uvredu reaguju ignorisanjem i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Milivojević

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu