Kup.	Prod.	Sred.
117,96	118,67	118,32
104,92	105,55	105,24
103,81	104,44	104,13

Mozaik

20.10.2018 u 09:25

Pohod ka Merkuru

Britanska svemirska letelica danas je uspešno poletela na misiju ka Merkuru, planeti najbližoj Suncu. Naučnici se nadaju da će dobiti odgovor da li se na površini ove planete nalazi voda. Misija je nazvana „Bepi Kolombo” i biće jedna od najambicioznijih projekata koje je dosad pokrenula Evropska svemirska agencija. Prema pisanju britanskog „Telegrafa”, na daleko putovanje biće poslate dve sonde koje će istraživati izuzetno vrelu planetu na kojoj temperature dostižu i do 450 stepeni Celzijusa. Jednu sondu napravio je „Erbas” dok je druga urađena u Japanu. Ovo neće biti prva misija jer je NASA poslala sonde ka Merkuru u nekoliko navrata, i to „Mariner”, 1974. godine, dok je poslednji, „Mesindžer” oko Merkura leteo od 2011. do 2015. godine, preneli su elektronski mediji. Naučnici se

Mozaik

19.10.2018 u 17:00

Odlazak vizionara Pola Alena

Pol Alen, suosnivač „Majkrosofta” i jedan od dva čoveka koji su doprineli razvoju računara i njihovom ulasku u naš život, umro je od duge i teške bolesti u 66. godini. Alen je napustio „Majkrosoft” početkom 1980, jer se tada prvi put suočio sa teškom bolesti od koje se dugo lečio. Tokom sedam godina rada u ovoj kompaniji, Alen i Bil Gejts su razvijali personalne računare. Kompaniju su osnovali 1975. godine. Cilj im je bio da tadašnje kompjutere koji su bili ogromni i veoma bučni, prilagode za korišćenje običnim građanima. Da bi ih razlikovali od tadašnjih kompjutera, nazvali su ih mikroračunari. Alen je smislio ime „Majkro-Soft”, za firmu koja se bavila razvojem softvera za male kompjutere. Tada je i nastao izraz koji se i danas koristi – personalni računar, preneo je „Njujork

Mozaik

12.10.2018 u 18:23

Zemljani se vraćaju na Mesec

Decenijama posle prvog uspešnog leta na Mesec NASA planira izgradnju novih, modernih letelica kojima će, kako se nadaju, ponovo sleteti, a kasnije i izgraditi prvu bazu na Zemljinom satelitu. Cilj NASA je da na Mesecu izgradi bazu iz koje će buduće ekipe astronauta poletati na misije ka Marsu jer je, zbog znatno manje gravitacije i nedostatka atmosfere, mnogo lakše poleteti i organizovati misiju. Osim toga, na Mesecu će naučnici moći da testiraju novu tehnologiju kojom će unaprediti razvoj letelica sposobnih da lete do Marsa. Kako prenose elektronski mediji, to je prvi korak u novoj borbi za osvajanje svemira. Kako je planirano, nova lunarna stanica će lebdeti u orbiti oko Meseca. Zvaničnici NASA optimistično su izjavili da će gradnja nove baze početi 2020. godine i da će ubrzo

Mozaik

04.09.2018 u 21:05

Kandidat za astronauta odustao od obuke

Rob Kulin, kandidat za astronauta na obuci u Nasi, drugi je čovek koji je u poslednjih 50 godina napustio program obučavanja astronauta za let u svemir. Kako je preneo AP, Kulin je nedavno odlučio da prekine obuku u Svemirskom centru „Džonson” u Hjustonu. Portparol Nase, Brendi Din, objasnila je da je Kulin odustao od obuke iz ličnih razloga koje svemirska agencija ne može da komentariše zbog zakona o zaštiti privatnosti. Zanimljivo je da se od 1968. godine ništa slično nije desilo. Selekcija za početak obuke za astronauta veoma je detaljna i od hiljade kandidata svega nekoliko njih zadovolji potrebne kriterijume. Kulin, koji je došao sa Aljaske, završio je master studije iz oblasti proučavanja materijala i doktorat u inženjerstvu. Na Aljasci se godinama bavio komercijalnim lovom ribe, kao i

Mozaik

21.08.2018 u 20:00

Kriptoblago „Dmitrija Donskoj”

„Dmitrij Donskoj” bio je ruski oklopni brod koji je potonuo na milju od obale Južne Koreje 1905. godine, tokom bitke kod Cušime. Prema navodima „Šinil grupe”, brod je otkriven na 427 metara ispod površine mora uz pomoć dve mini-podmornice. Uz najavu otkrića potopljenog broda, prikazane su i slike olupine koje su snimile podmornice, preneli su elektronski mediji. Ubrzo posle senzacionalne objave „Šinil grupa” kreirala je novu kriptovalutu, nazvanu Šinilov zlatni novčić. Svrha stvaranja nove kripto valute bila je da se privuku investitori koji bi je kupovali, uz obećanje da će dobiti dividendu od 10 odsto vrednosti pronađenog zlata, odnosno, oko 13 milijardi dolara, i to već početkom sledeće godine. Ponuda je bila veoma primamljiva, toliko da je 120.000 korejskih investitora kupilo novu

Mozaik

24.07.2018 u 21:43

Trka za osvajanje prvog egzaskejl računara

Posle više godina tehnološke borbe SAD su napokon, nedavno, slavile puštanje u rad superračunara „Samit” (brzine 200 petaflopsa), trenutno najbržeg računara u svetu. Razlog za slavlje još je veći jer je Kina proteklih nekoliko godina ljubomorno čuvala prvo mesto sa svojim računarom „Sunway Taihulight” (brzine 93 petaflopsa). Međutim, borba nije gotova, naprotiv, biće još veća jer je sledeći korak u razvoju superkompjutera – sklapanje prvog egzaskejl računara. Pitanje je samo koja će zemlja prva doći do nove tehnologije i predstaviti je svetu. Proračuni su da će do razvoja nove tehnologije doći u narednih nekoliko godina. Novi računari biće sposobni da izračunavaju milijardu milijardi proračuna u sekundi (odnosno, jedan egzaflop) i biće pet puta brži od „Samita”. Kolika će biti brzina novog

Mozaik

03.07.2018 u 22:00

Mars krije niz tajni

Planeta Mars prva je planeta na koju su naučnici uspeli da pošalju sondu koja već godinama pohodi njegovu površinu, skuplja podatke i šalje na Zemlju. Mars je dosad bio velika inspiracija za širenje teorija da je na njemu nekad postojao život, ili da još postoji, odnosno da bar postoje određene vrste mikroba. U proteklom saopštenju NASA naglasili su da takva mogućnost postoji. Poslednja otkrića stigla su od „Kjuriositija”, 2,5 milijarde dolara vredne sonde koja je sletela na Mars 2012. godine. Sonda je 2013. godine otkrila određene vrste organskih molekula koji se nalaze na tlu Marsa, dok je naredne poslala podatke o postojanju metana u atmosferi. Prema najnovijim informacijama, sonda je otkrila još dve zanimljive stvari: naučnicima zbunjujuće sezonsko menjanje nivoa količine metana na planeti i

Mozaik

12.06.2018 u 20:30

Japanski superračunar ubrzan najmanje triput

Japanski naučnici sklopili su trenutno najbrži superračunar za astrofizičke kalkulacije. Kompjuter koji je veličine sobe proučavaće nastanak svemira – od formiranja zvezda do širenja crne materije. Naučnici očekuju da novi računar pruži do danas najpreciznije podatke o poreklu svemira. Računar je zvanično nazvan „Cray XC50”, a poznat je i po nadimku „ATERUI II”. Njegov teoretski kapacitet je tri kvadriliona operacija u sekundi, a do te brzine obrade podataka vodi ga 40.200 procesorskih jezgara. Oko 150 naučnika pratiće njegov rad i rezultate do kojih bude došao. Astronomi se oslanjaju na kompjuterske modele zvezda i galaksija kako bi lakše mogli da razvijaju nove teorije o nastanku i razvoju svemira. Tradicionalno proučavanje svemira počiva na proučavanju vasione uz pomoć jakih

Mozaik

08.06.2018 u 22:00

Japanski voz opet poranio 25 sekundi

Za Japance se kaže da su najtačnija i najpreciznija nacija, a za njihovu železnicu da nikad ne kasni i da strogo poštuje raspored polazaka vozova. Međutim, velika pometnja nastala je kada je prošlog meseca voz krenuo 25 sekundi ranije iz stanice. Čelnici Japanske železnice odmah su uputili izvinjenje putnicima zato što je voz napustio stanicu ranije od planiranog, smatrajući da je to nedopustivo. Prema podacima od prošle i ove godine, može se zaključiti da su putnici u Japanu suočeni sa padom voznog standarda. Prošlog novembra voz je poranio iz stanice 20 sekundi, dok je ove bio pet sekundi brži. O ovom propustu raspravljalo se dosta i na socijalnim mrežama pa je tako izvesni Azari Haris u malo podsmešljivom tonu napisao: „Kakva šteta za Japan. Poranio voz 25 sekundi. Šta ako ja

Mozaik

29.05.2018 u 20:00

Roj robota insekata

Sigurno ste više puta u filmovima gledali minijaturne leteće robote insekte koji obavljaju specijalne zadatke, od špijuniranja do postavljanja eksploziva ili motrenja na uljeze. Naučnici sa Univerziteta Vašington uložili su velike napore u istraživanje i razvoj ovih mini-robota. Leteći roboti veličine insekta u budućnosti će moći da obavljaju poslove nadzora useva iz vazduha, detekcije curenja gasa i druge poslove koji mogu da budu opasni po zdravlje čoveka. Roboti imaju malena krila kojima oponašaju letenje insekta jer su isuviše mali da koriste propelere kao kod dronova. Jeftini su za proizvodnju i mogu da se uvuku i u najmanji prostor. Glavni problem je što su i dalje vezani za zemlju. Elektronika koja je potrebna za napajanje i kontrolu njihovih krila je isuviše teška i nalazi

Prijavite se na našu mailing listu