Kup.	Prod.	Sred.
117,2	117,91	117,56
108,53	109,18	108,86
110,34	111	110,67

Mozaik

18.02.2020 u 18:00

Misteriozni radio-signali često stižu do Zemlje, ali su istraživači prvi put primetili seriju signala koji stižu od istog izvora koji je udaljen od nas 500 miliona svetlosnih godina. Naučnici još ne znaju šta izaziva ovaj fenomen, ali su utvrdili da je ovo prvi pouzdani izvor brzih radio-signala u svemiru. Signali su snimljeni u periodu između 16. septembra 2018. i 30. oktobra 2019. godine. Radio-talasi stižu do površine naše planete svakih 16 dana, što može da dovede do zaključka da ih neko kontroliše, preneo je „Njujork post”. Istraživači su do danas otkrili više od 100 vrsta brzih radio-talasa, ali samo se njih desetak ponavlja, mada nikad u pravilnom vremenskom intervalu. Astrofizičari su misteriozne signale registrovali preko radio-teleskopa instaliranog u Britanskoj

Mozaik

14.02.2020 u 20:00

Gljivica iz Černobilja hrani se radijacijom

Naučnici su nedavno, tokom istraživanja zemljišta u okolini nuklearne centrale u Černobilju, otkrili da se posebna vrsta gljivica hrani radijacijom sa reaktora. Gljivice su u okolini nuklearke pronađene još 1991. godine, pet godina posle nuklearne katastrofe u kojoj je eksplodirao reaktor, ali su naučnici tek sad utvrdili da se one hrane radijacijom, što bi moglo da se iskoristi za zaštitu ljudi. Gljivicu privlači visok nivo radijacije na reaktoru i sa njegovih zaštitnih zidova. Kako je preneo sajt „Si net” (C net), gljivica se zove Cryptococcus neoformans, prvi put je opisana 1890. godine i može da bude veoma opasna ukoliko dođe u kontakt sa ljudima koji imaju slabiji imuni sistem. Međutim, može da bude i veoma korisna, pogotovo u istraživanju svemira. Ova gljivica sadrži visok

Mozaik

31.01.2020 u 20:00

Popravljen uređaj za detektovanje tamne materije (VIDEO)

Astronauti koji borave na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) uspeli su posle šest sati rada u otvorenom svemiru da poprave instrument za detektovanje tamne materije za koji se smatralo da ne može da se popravi na licu mesta. Endrju Morgan iz Nase i Luka Parmitano iz Evropske svemirske agencije proveli su šest sati i šesnaest minuta izvan MSS kako bi pokušali da poprave Alfa magnetni spektrometar (AMS). Ovaj instrument instaliran je na MSS 2011. godine i koštao je dve milijarde dolara. Kako prenose elektronski mediji, procena je bila da će instrument da funkcioniše bez problema svega tri godine. Shodno tome, i plan je bio da ga posle tri godine ugase, jer nije bilo predviđeno da astronauti pokušaju popravku na licu mesta. Uređaj se tokom nekoliko godina upotrebe pokazao kao vredan

Mozaik

21.01.2020 u 20:00

NASA primila 13 novih astronauta, kandidata za let na Mars

Prošlo je više od dve godine, ali zadatak je obavljen. NASA je obučila 13 novih astronauta koji će se pripremati za misije ka Mesecu i Marsu, ali i za prvo sletanje žene na površinu zemljinog satelita. Obuka je počela 2017. godine, a pre nekoliko dana i zvanično je završena u svemirskom centru Džonson u Hjustonu. Grupu čine šest žena i sedam muškaraca, od kojih su dvojica članovi Kanadske svemirske agencije i izabrani su među više od 18.000 prijavljenih kandidata. Godine 2024. NASA planira da, u okviru misije „Artemis”, pošalje astronaute na Mesec. Plan je da se svake naredne godine organizuje po jedna misija sletanja na Mesec, dok bi eksploatacija rude počela sredinom 2030. godine. Tokom dve godine kandidati su vežbali šetanje u svemiru, upotrebu robota i sistema koji su

Mozaik

23.12.2019 u 18:42

Za godinu dana zaradio 26 miliona dolara

Dečak koji na Jutjubu kači snimke dok se igra novim igračkama ušao je na osmo mesto ovogodišnje Forbsove liste po visini zarade. Rajan Kadži, osmogodišnjak čiji kanal prati 22,9 miliona korisnika Jutjuba zaradio je 26 miliona dolara, dok je prošle godine zaradio „skromnih” četiri miliona dolara. Forbs je objavio da je deset najpopularnijih korisnika kanala na Jutjubu zaradilo od juna 2018. do jula ove godine ukupno 162 miliona dolara. Your browser doesn’t support video. Please download the file: video/youtube Rajan je u početku kačio snimke otpakivanja novih igračaka i poklona i komentario ih. Forbs je listu sastavio na osnovu neoporezovane zarade od sponzorisanja i reklamiranja. Petogodišnja devojčica Anastasija Radinskaja našla se na trećem mestu liste sa zarađenih 18

Mozaik

24.12.2019 u 20:00

Kina razvija novi operativni sistem

Najmnogoljudnija zemlja na svetu ne zaostaje za SAD kada je u pitanju razvoj digitalne tehnologije i polako preuzima primat na svetskom tržištu. Kako bi i dalje nastavila vrtoglav tehnološki razvoj i prestigla SAD, vlada u Pekingu dala je zeleno svetlo da dve najveće kineske kompanije „Kina standard softver” (CS2C) i „Tjandžin kajlin informatika” (TKC) udruže snage. Obe kompanije veoma su poznate u Kini – CS2C je napravila kineski klon operativnog sistema „vindous iks-pe”, koji su nazvali „neokajlin” (NeoKylin OS), dok je TKC nastavila rad na razvoju i unapređenju sistema zvanog „kajlin”. Preostalo je da obe dve firme i formalno potpišu ugovor o spajanju. „Kajlin” i „neokajlin” biće osnova novog operativnog sistema koji još nema radni naziv, ali će koristiti ujedinjeni logo ova

Mozaik

18.12.2019 u 12:40

Punjenje baterija za 10 minuta

Najveća mana električnih automobila, osim teških baterija koje zauzimaju dosta prostora, jeste i vreme potrebno za punjenje kada se isprazne. Međutim, naučnici sa američkog univerziteta Pensilvanija prave novu vrstu baterije koja će posle desetominutnog punjenja moći da pređe gotovo 300 kilometara. Oni tvrde da je ključno za brzo punjenje litijum-jonskih baterija njihovo brzo zagrevanje na 60 stepeni Celzijusa i momentalno hlađenje. Veoma kratkim izlaganjem visokoj temperaturi smanjuje se i opasnost da se baterija pokvari ili ošteti, prenosi časopis Popularna mehanika. U većini slučajeva, brzo zagrevanje i hlađenje baterije smanjuje njen vek trajanja, ali, naučnici se nadaju da su pronašli način da to izbegnu tako što su strogo ograničili vreme izloženosti baterije visokoj temperaturi. U tome im

Mozaik

17.12.2019 u 20:00

Oprezno sa čuvanjem podataka

Digitalnu obradu biometrijskih podataka do skoro su koristile samo vladine agencije i službe policije i carine. Međutim, naglim razvojem tehnologije biometrijski sistemi postali su dostupni širokom krugu građana. Postali su deo svakodnevnog života i zamenili su upotrebu korisničkih imena i lozinki prilikom logovanja na razne korisničke naloge preko interneta. Prepoznavanje crta lica, otisaka prstiju, glasa ili oblika očiju postalo je standard prilikom identifikacije korisnika. Biometrijska identifikacija danas se koristi prilikom ulaska u vladine zgrade ili kancelarije privatnih firmi, ali isto tako i za logovanje na službene telefone ili računare. Međutim, iako biometrijski način identifikacije korisnika znatno ubrzava završavanje poslova, postoje i opasnosti koje prete s interneta,

Beograd

14.11.2019 u 20:40

Blokada saobraćaja na „Avalskom putu” u Beogradu

Nešto pre 20 časova, kilometarske kolone vozila stvorile su se na „Avalskom putu”, kod „Hiljadu ruža”, na skretanju ka kružnom putu. Prema nezvaničnim informacijama, jedan od putnika na liniji 405 ka Ripnju, izvukao je vozačevu karticu iz „Bus-plus” aparata, nezadovoljan kvalitetom prevoza, pa su on i saputnici izašli na ulicu.

Mozaik

08.11.2019 u 20:00

Liftom do Meseca

Ideja o izgradnji lifta kojim bi putovali do svemira stara je gotovo 60 godina. Ruski inženjer Juri Arcutanov izrekao je 1959. godine neverovatnu ideju o izgradnji svemirskog lifta. Ideja koja je tada mogla da bude inspiracija za snimanje naučno-fantastičnog filma, u budućnosti može da postane stvarnost. Princip izgradnje nije komplikovan – od ekvatora do orbite bio bi razvučen kabl, na čijem kraju bi se nalazio satelit koji bi imao ulogu kontratega. Kabl bi stajao uspravno uz pomoć centrifugalne sile, koja bi omogućila da vozilo preko kabla otputuje do svemirske stanice, prenose elektronski mediji. Nasa i svemirske agencije Japana i Kine godinama rade na razvoju tehnologije svemirskog lifta. Cilj im je da do 2050. godine ostvare svoju ideju, čija bi realizacija koštala oko 90

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandar Todorović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu