Kup.	Prod.	Sred.
117,81	118,52	118,17
104,43	105,06	104,74
103,57	104,2	103,88

Politika

27.11.2018 u 14:46

Besa iz Brisela

Šta je sa „besom” (obećanje, data reč, potvrda…) KiM Albancima datom odavno iz Brisela da će ih kroz ubrzane pristupne pregovore, ekonomsku pomoć, liberalizaciju viza i ostalu logistiku, na mala vrata primiti u svoje krilo? Brisel ima preča posla, a Albanci još veruju u tu besu, što uopšte ne znači da je evropskim činovnicima to bitna i obavezujuća činjenica. Poslednjih godina očekivanja i apetiti KiM Albanaca nerealno su porasli u smislu priznanja samoproglašene nezavisnosti, tako da dešavanja na KiM imaju sve elemente krvave unutrašnje političke igre i iscrpljujuće borbe za vlast. Oni suzavci u prištinskom parlamentu i demonstracije s polupanim glavama, samo su vidljivi i površinski gegovi mučnog i rastućeg obračuna dva zapenušena klana, prvog s Tačijem na čelu i drugog s

Tema nedelje

19.11.2018 u 14:29

Taj magnet kad uhvati, ne pušta

Pomama za zlatom kroz istoriju je imala i ima svoje talase, nalete i padove. Proključalo je polovinom 19. veka. Priča između legende i istorije kaže da je izvesni drvodelja Džejms Maršal iz Nju Džersija 1848. godine, radeći na izgradnji rečne vodenice u planinskom vencu Sijera Nevade u Kaliforniji, otkrio zlatnu rudu, a glas se raširio brže nego prerijski požar. Pohrlile su kolone kopača, avanturista i probisveta željnih bogatstva, a stanovništvo u dolini Sakramento za nekoliko godina umnogostručilo se. Ta najezda na Kaliforniju smatra se jednom od najvećih svetskih migracija. A što ti je sudbina, ni Maršal ni Džon Siter, na čijem se zemljištu ispiralo i prekopavalo, nisu se obogatili, već su skončali u bedi, sastavljajući kraj s krajem. Otkriće velikih količina zlatnog grumenja

Ekonomija

13.11.2018 u 23:40

Raste cena kreativnosti

Ujedinila nas je želja da u deceniji pred nama značajno doprinesemo napretku i boljoj budućnosti Srbije. Želimo da iskoristimo četvrtu industrijsku revoluciju kroz koju ceo svet prolazi, izazove koje nosi pretvorimo u prilike i iz nje izađemo kao pobednici. Da bi se to desilo, pokrećemo korenite društvene promene na koje ćemo svi biti ponosni, piše između ostalog u Digitalnom manifestu Inicijative „Digitalna Srbija”: „Na putu do što brže digitalne transformacije Srbije, ulažemo bogato znanje, iskustvo, kontakte i resurse svojih osnivača i članica…” Ko ne zna, Inicijativa „Digitalna Srbija” je neprofitna organizacija koja želi da transformiše Srbiju u digitalno društvo. U takvoj, digitalnoj Srbiji, svaki pojedinac moći će da ostvari svoj pun potencijal, svoj talent i inovativnost

Ekonomija

28.10.2018 u 11:33

Sedmica na odloženo

Preksinoć, u petak, tačno u 20 časova i 6 minuta Srbijom se žamor pretvorio u huk. Nacija je čekala da iz bubnja izađe sedma kuglica, s očekivanim brojem 27, da konačno dobijemo još jednog milionera. Iskočila je loptica s brojem 19 i mnogi su odahnuli, naročito oni koji nisu bili blizu dobitne kombinacije. Jer, groznica se nastavlja, nova šansa je tu, juri se loto sedmica koje nema još od januara. U prethodnom, 86. kolu ove igre na sreću ponovo nije izvučena sedmica, a potencijalni dobitak bio je 4,25 miliona evra, bez odbitka poreza državi od 20 odsto. U sledećem kolu u utorak igrači nastavljaju da merkaju jednu od najvećih loto premija u poslednjih deset godina, jer će očekivani dobitak biti više od 4.350.000 evra. U spirali uzbuđenja Lutrija je iskoristila euforiju i podigla cenu

Uvodnik

03.10.2018 u 16:27

Čamac u čaši pitke vode

Zašto Tači nije imao pripremljen čamac na jezeru Gazivode nego su njegovi „specijalci” kopnenim putem preneli čamac od Vrbničkog jezera do Gazivoda. Albanski mediji na Kosmetu se sprdaju i primećuju da „o snazi jedne države svedoči i to da na jednom od najznačajnijih kosovskih jezera (Gazivode) nema nijednog čamca”. Čamcem sa jakim benzinskim motorom najpre je upravljao direktor policije Rašid Kaljaj, a potom je kormilo prepustio Tačiju. Albanska, srpska i evropska strana ispustile su iz vida jednu veoma važnu činjenicu. Na Gazivodama je zabranjena upotreba čamaca, čak je i kupanje u jezeru zabranjeno i to je jasno ispisano na tablama oko jezera. Jer tu „fabriku vode” ne sme ništa da zagađuje. Stotine hiljada ljudi, bez obzira na nacionalnu pripadnost, tu vodu pije. Ekološke organizacije i

Ekonomija

22.09.2018 u 21:20

Nova ekonomska kriza?

Krize su obično nepredvidive i dolaze neočekivano. Odakle će doći, u kom obliku će biti, kako će se odraziti na međunarodnom nivou, to se ne može skroz predvideti, ali se pokazalo da kriza nikada ne dođe iz pravca odakle je očekujemo. Postoje ciklusi koje smo videli u prošlosti, i ja ne bih isključila novu krizu – rekla je nedavno Kristin Lagard, direktorka MMF-a. – Naša dužnost je da osiguramo da finansijski sektor bude pod dobrom kontrolom, da je regulisan, da su institucije jake i da mogu da odole potencijalnim krizama – poručila je. Deceniju posle globalne finansijske krize, svet se suočava sa još jednom nezgodom, upozoravaju ekonomisti. Prethodna globalna finansijska kriza izbila je 2007/2008, i smatra se najvećom ekonomskom krizom od čuvene Velike depresije. Da će taj

Ekonomija

18.09.2018 u 22:00

Stiže novi model „Fijata” iz Kragujevca

Prema nezvaničnim informacijama italijanskih medija, kompanija „Fijat Krajsler automobili” planira da napravi zaokret u svojoj paleti vozila. Izvesno je da u proizvodnju uvodi dva nova SUV modela, jedan manji i jedan veći, kao i automobil koji bi nasledio „grande punta”, kome ističe rok, pošto je u prodaji već 13 godina. Odluka menadžmenta iz Torina je da u Kragujevcu pravi novi model, jedan od buduća tri torinska aduta. O novom modelu iz Kragujevca duže vreme pišu i spekulišu ponajviše italijanski mediji, koji podsećaju da su država, koja je manjinski vlasnik fabrike u našoj zemlji, i sindikati, pozvali čelnike „Fijata” na razgovore o daljoj sudbini proizvodnje u Srbiji. Prema njihovim navodima, u tim razgovorima trebalo bi da bude razmotreno i pitanje novog modela. Ne da li će ga biti,

Ekonomija

13.09.2018 u 23:01

„Fijat” nije oročen ugovorom

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević još pre godinu dana rekao je da se u javnosti pogrešno tumači da je ugovor vlade s „Fijatom” o fabrici sklopljen na deset godina. Kako kaže, reč je o tome da će u tom periodu italijanska kompanija dobijati subvencije države. On je rekao da to nije oročen ugovor o obaveznoj proizvodnji deset godina, već je zajednička kompanija registrovana na neodređen period. – Vremenski period od deset godina, koji se pominje u javnosti, odnosi se na trajanje povlastica koje je Srbija dala „Fijatu” za pokretanje kragujevačke fabrike – rekao je Kovačević. „Fijat” je, prema ugovoru, deset godina oslobođen poreza i doprinosa na zarade, poreza na profit, na imovinu, ne mora da plaća lokalne takse i uz garanciju srpske i italijanske vlade može da dobije jeftinije

Ekonomija

01.09.2018 u 22:00

Imanje u Vojvodini za kupatilo u Beogradu

U Beograd se godišnje doseli, zvanično, oko 15.000 ljudi iz unutrašnjosti, a još tri puta toliko stigne i „ilegališe” u prestonici. Naravno da im je svima potreban krov nad glavom. Zanemarljiv je broj onih koji se odsele iz glavnog grada u neko drugo mesto u Srbiji. Koje i kakve nas to sile vuku velegradu? Podstanarski život je na margini pravog života, a težnja za kupovinom stana u glavnom gradu Srbije je najčešće, i veoma, limitirana„sitnicom” da bez više desetina hiljada evra ne može da se pazari „kakva-takva gajba”. Priznaće svako da nije isto kupiti stan za 20.000 ili takav isti za 100.000 evra, samo zbog lokacije. Gle računice, prva suma je tek učešće u kreditu za ovu drugu sumu. Računica kaže da u Srbiji gotovo 100.000 ljudi bankama otplaćuje nemale rate stambenih

Uvodnik

21.08.2018 u 16:30

Puštaj, propuštaj...

Počinju vesti ovih dana istim slikama i neprilikama. Duge kolone vozila stoje na graničnim prelazima. Tri sata, pet sati, sedam sati... Horgoš, Kelebija, Batrovci, Gradina, Gostun... Reporteri snimaju i pitaju nevoljnike koliko čekaju, oni, oznojeni, ozlojeđeno mrmljaju na raznim jezicima, kolutaju očima... Komandiri granične policije su obavezan dekor. Deklamuju da je talas turista u sezoni nagrnuo, pa koliko ih je prešlo u poslednjih 24 sata, savetuju putnike da koriste „alternativne prelaze”. Kao da narod ne zna da je sezona. Zna, ali ti putnici prate kolonu, a ne lokalne mape i radno vreme tih malih graničnih punktova. Gužve su iste i za Božić i za Uskrs, i pred letovanje i na kraju letovanja, godinama unazad. Ružna slika odlazi u svet, a putnicima ostaje u lošem sećanju.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ozren Milanović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu