Kup.	Prod.	Sred.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Ekonomija

22.09.2018 u 22:00

Kao državnom preduzeću, Poljoprivrednoj korporaciji Beograd (PKB) bile su potrebne velike investicije, što je mogao da ponudi samo privatni kapital. Prodaja je bila jedino i najbolje rešenje, država nije mogla da izdvoji 100 miliona evra i ubaci ih u tu korporaciju. Postupak je bio transparentan, javni poziv objavljen je po drugi put, a bilo koja stvar, pa tako i PKB, vredi onoliko koliko je neko spreman za nju da plati. – Na prvom tenderu koji je raspisao grad Beograd nije uopšte ni bilo zainteresovanih. Sada smo imali samo jednog ponuđača i svega dve kompanije koje su otkupile dokumentaciju.

Ekonomija

14.09.2018 u 12:31

„Al Dahra” novi vlasnik PKB-a

Arapska „Al Dahra”, kao jedini zainteresovani kupac, ponudila je 105.055.000 evra za većinsko vlasništvo nad Poljoprivrednom korporacijom Beograd (PKB). To je za oko pola miliona više od početne cene koja je iznosila 104,5 miliona evra, što je polovina procenjene vrednosti PKB-a. Finansijska koverta otvorena je tačno u podne u Ministarstvu privrede koje je saopštilo da je dokumentacija koju je juče predala ova kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ispravna. U ministarstvu su najavili da će danas u toku dana objaviti da li je ova ponuda prihvaćena, čime bi „Al Dahra” bila proglašena kupcem. Ako se to dogodi – „Al Dahra” će postati vlasnik oko 17.000 hektara zemljišta nadomak Beograda, farme od oko 20.000 grla stoke, objekata, mehanizacije i udela u imovini zavisnih preduzeća – „Ekolab”, Institut „Agroekonomik” i Veterinarska stanica PKB. Izuzeto je oko 11.000 hektara, oko 5.000 hektara građevinskog zemljišta koje PKB obrađuje i koje će budući poslodavac morati da iznajmljuje. Ne prodaje se zemljište na kome su naselja, šume… „Al Dahra” posluje u oko 20 država u svetu gde je kroz akvizicije, kupovinu zemljišta i investiranjem u kompanije koje se bave proizvodnjom hrane pribavila oko 80.000 hektara oranica. U Srbiji je vlasnik 1.000 hektara i preduzeća „Al Dahra Rudnap” koje se bavi uzgojem jabuka i borovnica. Pretežna delatnost arapske kompanije jeste proizvodnja stočne hrane i poljoprivrednih proizvoda. U Abu Dabiju poseduje farmu od oko 1.600 krava. Uslovi tendera obavezuju novog vlasnika da u PKB-u, koji je pojedinačno najveći proizvođač mleka u Srbiji, naredne tri godine zadrži isti nivo proizvodnje.

Ekonomija

11.09.2018 u 22:00

I dalje se ne zna ko hoće da kupi PKB

Ponudu za kupovinu „Poljoprivredne korporacije Beograd” (PKB) dala je samo jedna kompanija. Iako se uveliko spekuliše da se iza neimenovanog ponuđača krije arapska „Al Dahra” Ministarstvo privrede ni nije potvrdilo ove informacije. – Do 10. septembra, do kada je bio rok za dostavljanje ponuda u postupku privatizacije „Poljoprivredne korporacije Beograd” i njenih zavisnih društava, dve kompanije su otkupile prodajnu dokumentaciju, dok je ponudu dostavila jedna kompanija – navode kratko u ministarstvu. Otvaranje prijava zakazano je za četvrtak 13. septembra, a kako nalažu uslovi konkursa, ponuđač je morao da uplati depozit od oko 23 miliona evra ili da uloži naplativu garanciju. Depozit se kasnije uračunava u kupoprodajnu cenu.

Ekonomija

05.09.2018 u 22:00

Rekordan rod jabuka

Prognoze analitičara da će u narednih nekoliko godina proizvođačima jabuka biti sve teže da na evropskom tržištu nađu kupce za ovo voće polako se obistinjuju. Ta predviđanja na svojoj koži poslednjih dana osećaju i proizvođači iz Pomoravlja. Uz Veliku Moravu jabuke su, kažu, rodile „kao nikada” ali oni ne znaju šta će sa njima i daju ih svinjama. Deo rajskog voća završiće i u kazanima za rakiju ili istruniti na zemlji jer otkupljivača nema. Stručnjak za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je svestan ovakvog stanja u Pomoravlju i južnoj Srbiji ali poručuje proizvođačima da ne bacaju voće i da ga uskladište i sačekaju bolju cenu.

Ekonomija

03.09.2018 u 22:00

Upisivanje podataka na čeku je kreacija trgovaca

Ne postoji obaveza ispisivanja bilo kojih podataka na poleđini čeka, saopštilo je Udruženje banaka Srbije (UBS) povodom jučerašnjeg pisanja „Politike” da trgovci uslovljavaju kupce da na poleđini čeka zabeleže broj telefona i lične karte kako bi im bilo omogućeno plaćanje na rate. – Takva obaveza ne postoji u skladu sa Sporazumom banaka o obavljanju međusobnih usluga po poslovima dinarske i devizne štednje, tekućih računa građana i firmi i bankarskih platnih kartica – navodi UBS u dopisu poslatom našem listu. Ističu da ček ima dovoljno elemenata zaštite, jer se štampa na standardizovanom obrascu i sa tačno propisanom formom i sadržinom, koja pruža apsolutnu sigurnost za sve učesnike u platnom prometu (vlasnika čeka, banku i trgovca) ukoliko se svi oni ponašaju prema tačno utvrđenim

Ekonomija

20.08.2018 u 22:00

Breskve namenjene Rusiji završiće u preradi

Ministarstvo poljoprivrede dostaviće, u naredna dva dana, ruskoj fitosanitarnoj inspekciji informacije o regionima potencijalno ugroženim gljivicom monilijom zbog koje je Rusija, nedavno, privremeno obustavila uvoz breskvi i nektarina iz Srbije. Rampa na izvoz ovog voća još je na snazi, potvrdio je za naš list Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. On je rekao da i pored ovih mera naši proizvođači nisu značajnije ugroženi. – Oko 95 odsto ovog voća već je isporučeno na rusko i okolna tržišta. Obavezali smo se da ćemo popuniti upitnik o rejonizaciji kako bismo ubuduće sprečili problem sa izvozom breskvi, koji Srbiji donosi značajan prihod – rekao je Nedimović. Na pitanje šta će biti sa voćem koje je vraćeno sa granice sa Rusijom, on kaže da će ti kontingenti završiti u

Ekonomija

29.07.2018 u 22:00

Sankcije zbog pritiska na proizvođače hrane

Evropska komisija odlučila je da zakonski reši problem nepoštene poslovne prakse velikih trgovinskih sistema prema proizvođačima hrane. Poslanici Evropskog parlamenta nedavno su na Odboru za poljoprivredu raspravljali o izveštaju italijanskog poslanika Paola de Kastra o predlogu Direktive koja bi konačno mogla da zaustavi sve veće pritiske na proizvođače prehrambenih proizvoda što se, na kraju, održava i na cene u maloprodaji. Prema upozorenju Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj (AGRI), postoji čitava lista primera nepoštene poslovne prakse sa kojom se u svakodnevnom poslovanju suočavaju mali proizvođači. Od već uobičajenih, neopravdanih kašnjenja u rokovima plaćanja do sofisticiranijih oblika pritisaka, poput nametanja obaveza

Ekonomija

25.07.2018 u 22:00

Radnicima PKB-a nude 450 evra po godini staža

Pitanje je dana kada će Srbija raspisati novi tender za privatizaciju PKB-a, što se može zaključiti i iz nedavne izjave Sebastijana Sose, šefa kancelarije MMF-a, koji je rekao da bi to moglo da se očekuje već u avgustu. Kako „Politika” saznaje, predstavnici sindikata i države od početka godine imali su nekoliko sastanaka na temu privatizacije, a poslednji pre samo nedelju dana. Prema nezvaničnim informacijama, okvirni plan je da javni poziv bude raspisan do 15. avgusta. Verovatno će na prodaju ići većinski deo imovine preduzeća – državno poljoprivredno zemljište površine oko 17.000 hektara, stočni fond, objekti, farme i mehanizacija… Investitoru ne bi bilo ponuđeno oko 4.500 hektara građevinskog zemljišta, koje bi formalno ostalo u okviru starog preduzeća PKB. Predmet privatizacije ne bi bio

Ekonomija

24.07.2018 u 22:00

Naredne godine skuplji turistički aranžmani

Rast cena nafte i ukupni svetski rast doprineće porastu cena avionskih karata ali i hotelskog smeštaja što će turisti osetiti već od naredne sezone. Asocijacija „Global biznis trevel” objavila je juče kako se očekuje da u 2019. godini avionske karte poskupe 2,6 odsto dok bi cene u hotelima mogle da porastu 3,7 odsto. Ova industrija procenjuje da će na nekim tržištima, poput Indije, Novog Zelanda, Norveške, Nemačke i Čilea, poskupljenja biti i drastičnija i da će putnike prevoz avionom do željenih letovališta koštati čak sedam odsto više nego do sada. Međunarodno udruženje za avionski saobraćaj dalo je nedavno slične prognoze ističući da se posle 2011. prvi put očekuje značajnije poskupljenje avionskih karata.

Ekonomija

22.07.2018 u 22:00

Ješćemo lošiji hleb i pecivo

Kišno vreme i duga žetva uticaće na pad kvalitet pšenice i brašna što ukazuje da ćemo ove godine kupovati hleb i pecivo slabijeg kvaliteta nego inače, ističu stručnjaci. Ovo će važiti ne samo za potrošače u Srbiji, koji najčešće biraju belu veknu, već i za one u regionu jer problem s kvalitetom žita imaju i Mađarska, Rumunija, Bugarska... Vukosav Saković, iz Udruženja „Žita Srbije”, rekao je nedavno da su česte kiše umanjile kvalitet zrna oko 60 odsto ovogodišnjeg roda pšenice. – Kod te pšenice je smanjena hektolitarska masa i povećana je proklijalost zrna zbog čega hleb može da bude lošeg kvaliteta, a ako se koristi za ishranu stoke morala bi da se meša s kvalitetnom pšenicom – rekao je Saković.

Prijavite se na našu mailing listu