Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,94	117,58
100,33	100,94	100,64
108,91	109,57	109,24

Ekonomija

19.09.2020 u 10:44

Proizvođači junadi predlažu put za izlazak iz krize

Proizvodna grupa uzgajivača junadi „Agroprofit” pozvala je vladu da razmotri izmenu uredbu koja je usvojena kao pomoć ovom sektoru. U pismu koje su poslali premijerki Ani Brnabić, ističe se da je država pokazala dobre namere izdvajanjem novca za dodatne podsticaje tovljačima junadi koji su osetili najveći udar pandemije, ali da bi izmenama uredbe, koja je doneta 4. septembra i dopunjena deset dana kasnije, pomoć proizvođačima mogla da bude bolje usmerena. Podsetimo, reč je o dodatnom podsticaju u ovom sektoru od dva miliona evra. Ova grupacija, koja okuplja 220 gazdinstava, saopštila je da mnogi stočari koji im se javljaju ne vide mogućnost za brže i veće otvaranje tržišta junadi na osnovu donete uredbe i izmena. – Želimo da pomognemo da se ovo tržište što pre otvori i zato

Ekonomija

16.09.2020 u 22:00

Najviše poskupeo šećer, a pojeftinile govedina i ovčetina

Cene hrane ponovo su u avgustu porasle na svetskim tržištima i dostigle najviši nivo od februara, kada je virus korona počeo da se širi svetom. Ovakvu situaciju podstakla je jača potražnja i slabiji dolar, navodi se u izveštaju koji je pre nekoliko dana objavila Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO. Indeks cena potrošačke korpe FAO koji prati osnovne prehrambene proizvode porastao je u julu dva odsto u odnosu na prethodni mesec. Proteklog meseca najviše su porasle cene šećera, za 6,7 odsto u odnosu na jun. Biljna ulja bila su skuplja za 5,9 odsto, a najveći uticaj na taj rast imalo je palmino ulje, koje se kao sastojak sve više koristi u prehrambenoj industriji. Prema rečima stručnjaka, sporiji tempo proizvodnje uticao je na cenu palminog ulja, ali su i cene

Ekonomija

14.09.2020 u 09:32

Srbija je izvozila hranu i u najtežim trenucima pandemije

Već nakon prvog udara kovida 19, uvođenja karantina i prekida saobraćajnih veza, širom Evrope su sve glasnije bile inicijative da države moraju da povećaju sopstvene zalihe hrane i bolje se pripreme za sve moguće buduće scenarije. Da li je Srbija prehrambeno sigurna zemlja i jesmo li spremni za eventualno novi talas koji epidemiolozi najavljuju za kraj godine? U razgovoru za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kaže da smo „apsolutno sigurni” u prehrambenom smislu, ali i kada se šire govori o spremnosti za novi talas. – Najveći broj zemalja, ne samo u Evropi nego i u svetu, pokrenuo je pitanje sopstvenih robnih zaliha. Mnogi imaju problem i to se videlo odmah po izbijanju pandemije. To nije bio slučaj sa Srbijom, naprotiv. Izvozili smo hranu u

Ekonomija

13.09.2020 u 09:41

Hrvati zbog nestašice uvoze šljive iz Srbije

Ko od koga uvozi voće, ko je uspešniji u podizanju zasada i šta se može očekivati na tržištu, jedna je od glavnih tema u regionu ove sezone budući da cene voća rastu. Hrvatski mediji prenose da u toj državi voće uveliko uvoze i da jedu šljive iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije jer su njihove proizvodne površine značajno smanjene. Uvoze i velike količine suve šljive – dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća – od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza, dodaje se. – Susedna Srbija proizvodi oko 500.000

Ekonomija

10.09.2020 u 22:00

Zagreb plaši Matijevićevo širenje u istočnoj Hrvatskoj

Deo hrvatskih privrednika nije oduševljen idejom da jedan od najvećih srpskih zemljoposednika Petar Matijević kupi uspešnu poljoprivrednu firmu „Agrotovarnik” i njeno zemljište u Slavoniji – na samoj granici Hrvatske i Srbije. Zbog vesti o Matijevićevoj nameri da, uprkos preprekama i protivljenjima menadžmenta te firme, plati 10 miliona evra za njeno preuzimanje, usprotivili su se i pojedini hrvatski biznismeni. Prema pisanju portala „Agrosmart”, Hrvatska poljoprivredna komora pozvala je premijera Andreja Plenkovića da hitno dođe u Osijek i onemogući da srpski biznismen dođe u posed oranica tovarničkog preduzeća. Petar Matijević potvrdio je za „Politiku” da je njegova kompanija iz Hrvatske „MPZ agrar” iz Starih Jankovaca dala ponudu za preuzimanje „Agrotovarnika”. Buru u

Ekonomija

04.09.2020 u 22:00

Samo Poljska proizvodi više smrznutog voća od nas

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja. Kako je objavio sajt „Makroekonomija”, Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom „Makroekonomije” obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica. Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne

Ekonomija

03.09.2020 u 21:00

Zaštita od poplave jeftinih uvoznih vina

Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije u narednih mesec i po dana vino i grožđe iz uvoza inspekcije će pojačano kontrolisati i obavljati dodatne analize kako bi se utvrdio kvalitet onoga što stiže na naše tržište, saznaje „Politika”. Ovaj savez, koji okuplja 12 domaćih udruženja, nedavno je objavio da bi u ovom teškom periodu rešenje za smanjenje uvoza vina i grožđa moglo da bude i u formiranju prve domaće berze. Objavljivanjem aktuelne ponude i potražnje vinari i vinogradari bi mogli međusobno da trguju, razmenjuju iskustva i formiraju cene. Sektor vinarstva u svetu beleži ogromne gubitke tokom pandemije. Francuski proizvođači objavili su da će milioni boca šampanjca ostati u skladištima. Hrvatska je odlučila da otkupi 10 odsto vina koje zbog

Ekonomija

01.09.2020 u 22:00

Kakve su šanse čačanske šljive na Bliskom istoku

Šansa na Bliskom istoku postoji i za druge vrste voća i povrća iz Srbije, a ne samo za šljivu, kaže za „Politiku” Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju. On je nedavno najavio mogućnost većeg izvoza domaćih poljoprivrednih proizvoda na ova tržišta, a posebno šljive, po kojoj je naša zemlja prepoznatljiva. – Distributeri i trgovinski lanci zadovoljni su kvalitetom srpskog voća i povrća. Verujem da srpsko voćarstvo zaista ima šansu na ovom tržištu. Šljiva takođe ima priliku, ali moramo da uradimo dosta toga da bismo je iskoristili – ističe Selaković. Kako je rekao, prohodnost imaju sveža šljiva i sušeni program, a verovatno i plasman koncentrata, mada tu mogućnosti tek treba dodatno istražiti. Vrlo je važno da uđemo u brendiranje srpske šljive ako

Ekonomija

27.08.2020 u 21:33

Šta će nova trgovinska pravila EU značiti za Srbiju

Evropska komisija usvojila je pre nekoliko dana paket predloga za povećanje trgovine između EU i 20 susednih zemalja, među kojima je i Srbija. Cilj je, kako se navodi, brži oporavak od ekonomskih posledica pandemije kovida 19. Šta ovo konkretno znači za za našu zemlju i da li se posle ovoga može očekivati povećanje obima trgovanja s EU? Ovo je pitanje posebno značajno zbog komentara koji su se posle ove vesti mogli čuti u javnosti da se, tokom aktuelne krize, pokazalo da pojedine evropske države nisu u stanju da obezbede prehrambenu sigurnost, ali i da je takav potez jedan od načina da se smanji zavisnost od uvoza robe iz Amerike i Kine. Kako je za „Politiku” rekla Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, revidirana PEM pravila u najvećoj meri obuhvataju interese

Potrošač

26.08.2020 u 22:00

Među nebezbednim proizvodima i dalje najviše igračaka

Komisija EU objavila je najnoviji izveštaj o nebezbednim proizvodima na koje su države članice upozoravane preko sistema za brzo uzbunjivanje –„Rapeks”. Reč je o neprehrambenoj robi, a u izveštaju se navodi da je u 2019. bilo 2.243 obaveštenja o proizvodima čija upotreba može biti rizična za zdravlje potrošača. To je, kako se ističe, svega desetak manje u odnosu na godinu dana ranije. Kao i prethodnih godina među nebezbednim proizvodima najviše je bilo igračaka – 29 odsto od ukupnog broja prijavljenih. Gotovo polovina upozorenja odnosila se na prisustvo opasnih hemikalija. Motorna vozila su ove godine ponovo bila na drugom mestu, sa 23 odsto obaveštenja (u odnosu na 19 procenata prethodne godine), a slede odeća, tekstil i modni predmeti sa osam procenata (što je pad od

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu