Kup.	Prod.	Sred.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Potrošač

05.11.2018 u 23:28

Otkriveni falsifikati vredni pola milijarde evra

Za samo godinu dana carinici u Evropskoj uniji uspeli su da zaustave prolazak 30 miliona komada falsifikovanih proizvoda. U najnovijem izveštaju Evropske komisija procenjuje se da je 2017. vrednost te robe na crnom tržištu premašila pola milijardi evra. Falsifikovani proizvodi najviše stižu iz Kine. Iako je ukupan broj proizvoda manji nego 2016, zabrinjavajuće je to što je udeo falsifikovanih potencijalno opasnih proizvoda dostigao gotovo 50 odsto u ukupnoj zapleni. Među njima su predmeti za svakodnevnu upotrebu, poput zdravstvenih proizvoda, lekova, igračaka i električnih aparata. Gledano prema grupama proizvoda, najviše je falsifikovanih prehrambenih proizvoda, koji čine 24 odsto zaplenjenih artikala. Slede igračke (11 odsto), cigarete (9 odsto) i odeća (7 odsto). Evropski

Ekonomija

02.11.2018 u 16:55

Crveni alarm za svinjarstvo

Uzgajivači svinja upozoravaju da je zbog niske otkupne cene tovljenika svinjarstvo u Srbiji zapalo u ćorsokak. Ističu da u Evropskoj uniji takođe postoje viškovi i da ne bi valjalo da deo tog mesa završi kod nas. – Cena tovljenika na tržištu trenutno je od 100 do 125 dinara za kilogram žive vage. Samo u Mačvi i Sremu farmeri u ovom trenutku u oborima imaju više od 50.000 komada tovljenika, koji čekaju na prodaju – kaže Zoran Erić, predsednik Unije stočara Mačve i Srema. Podseća da je prošle godine, u ovo vreme, cena bila od 150 do 160 dinara, pa u ovakvim tržišnim okolnostima, gubi se ekonomska računica. To bi, smatra, moglo da dovede do kolapsa i propadanja mnogih malih proizvođača, koji ne samo da ne mogu da računaju na zaradu već nisu u stanju ni da vraćaju kredite koje su uzimali

Ekonomija

27.10.2018 u 19:32

Tražili najkvalitetniju pšenicu u Srbiji, prodavaca nije bilo

Srbija obara rekorde u prinosima pšenice ali je kvalitet srpskog žita ove godine pod znakom pitanja. Ovo potvrđuje i izveštaj Novosadske berze u kome se ističe da je nedavno bilo tražnje za najkvalitetnijim žitom ali da, u tom trenutku, nije bilo nijednog prodavca u Srbiji čija bi roba zadovoljila ove uslove. Za takozvanu A1 kvalitetnu grupu pšenice ponuđena i znatno viša cena od 24,2 dinara po kilogramu dok je standardni kvalitet istovremeno plaćan 21,14 dinara. – Specifično je i da pored toga niko nije mogao da odgovori na zahteve – navode u Novosadskoj berzi. Stručnjaci ističu da će zbog ovakvih situacija na tržištu država i proizvođači morati mnogo toga da učine ako nameravamo da zadržimo stare kupce i probijemo se do novih, poput Egipta. Profesor Miroslav Malešević smatra

Ekonomija

24.10.2018 u 12:25

Izvoz u Tursku poremetio tržište, junetina postaje luksuz

Kilogram junećeg buta trenutno košta od 780 do 810 dinara, što je 20 odsto više nego sredinom prošle godine Cena junećeg mesa na domaćem tržištu poslednjih pet godina nije bila viša. Junetina u otkupu trenutno košta oko 2,4 evra po kilogramu dok je višegodišnji prosek bio od 1,9 do maksimalno dva evra. Stručnjaci navode da su dogovoreni izvozni poslovi sa Turskom razlog ovakvog stanja na tržištu, koje odgovara proizvođačima ali ne i kupcima. U trgovinskim lancima, i mesarama, kilogram junećeg buta juče je koštao od 780 do 810 dinara. To je oko 20 odsto više od cene koju je ova vrsta mesa postizala sredinom prošle godine. Za isti iznos sada je moguće kupiti dva kilograma svinjetine ili tri kilograma pilećeg mesa. Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan sa Turskom, omogućio je

Ekonomija

20.10.2018 u 18:30

Srbija zarađuje milione na norveškom lososu

Pre samo deceniju izvoz ribe iz Srbije bio je praktično na nivou statističke greške. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, 2006. vredeo je svega 680.000 evra, dok je prošle godine, kako pokazuje domaća statistika, porastao na 17,6 miliona dolara. Prema istraživanju „Politike”, ovi poslovi uglavnom su vezani za preradu uvoznog lososa i druge ribe u filete, kao i doradu „plodova mora” i njihovu dalju preprodaju u Italiju, Dansku i Francusku. Najveće količine zamrznute ribe stizale su uglavnom iz Norveške, Španije, Vijetnama, kao i država u regionu. Poznavaoci tržišta kažu da je jeftinija radna snaga u sektoru prerade razlog što su naši distributeri poslednjih godina postali konkurentniji na evropskom tržištu. Prošle godine dozvole za izvoz ribe i ribljih prerađevina u EU

Ekonomija

18.10.2018 u 20:00

Rusija podiže zasade, Srbija traži nove kupce

Rusija je rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će gajiti svoje. Ova vest posebno pogađa Srbiju jer nam je na ruskom tržištu jabuka postala glavni izvozni proizvod s godišnjim prihodom od oko 115 miliona dolara. U promociju domaćeg voća nedavno se uključio i Vladimir Putin, koji obilazi uspešne lokalne proizvođače, a ruski mediji prenose da ta zemlja već duže vreme umesto jabuka uvozi – sadnice. Rusija je najveći svetski uvoznik jabuka, jer se lokalne sorte lakše kvare od onih koje rastu u Evropi ili Kini zbog čega kupci često više vole ukus uvoznog voća. Kako bi proširili kapacitete koriste tuđa znanja i uvode nove sorte.

Ekonomija

28.09.2018 u 12:00

Palo interesovanje za dugoročni zakup državnih oranica

Za dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta ove godine konkurisalo je 25 investitora a među njima je samo jedna strana kompanija iz Danske, saznaje „Politika”. Javni poziv završen je pre nekoliko dana ali već sada je jasno da interesovanje nije ni približno kao 2017, kada je u trku za rentiranje državnih oranica na 30 godina ušlo čak 224 investitora. – Ovo ukazuje da su uslovi na prošlom pozivu bili rigorozni i da će Srbija prihvatati samo one projekte koji mogu da razvijaju domaću prehrambenu industriju. Ne možete dobiti zemljište tek tako, morate da investirate – rekao je za naš list Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. Dodao je da će komisija, koja će razmatrati pristigle ponude, uskoro dostaviti skupštinskom odboru izveštaj o realizovanim projektima zakupa za

Ekonomija

22.09.2018 u 22:00

Prodaja PKB-a bila je najbolja opcija

Kao državnom preduzeću, Poljoprivrednoj korporaciji Beograd (PKB) bile su potrebne velike investicije, što je mogao da ponudi samo privatni kapital. Prodaja je bila jedino i najbolje rešenje, država nije mogla da izdvoji 100 miliona evra i ubaci ih u tu korporaciju. Postupak je bio transparentan, javni poziv objavljen je po drugi put, a bilo koja stvar, pa tako i PKB, vredi onoliko koliko je neko spreman za nju da plati. – Na prvom tenderu koji je raspisao grad Beograd nije uopšte ni bilo zainteresovanih. Sada smo imali samo jednog ponuđača i svega dve kompanije koje su otkupile dokumentaciju.

Ekonomija

14.09.2018 u 12:31

„Al Dahra” novi vlasnik PKB-a

Arapska „Al Dahra”, kao jedini zainteresovani kupac, ponudila je 105.055.000 evra za većinsko vlasništvo nad Poljoprivrednom korporacijom Beograd (PKB). To je za oko pola miliona više od početne cene koja je iznosila 104,5 miliona evra, što je polovina procenjene vrednosti PKB-a. Finansijska koverta otvorena je tačno u podne u Ministarstvu privrede koje je saopštilo da je dokumentacija koju je juče predala ova kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ispravna. U ministarstvu su najavili da će danas u toku dana objaviti da li je ova ponuda prihvaćena, čime bi „Al Dahra” bila proglašena kupcem. Ako se to dogodi – „Al Dahra” će postati vlasnik oko 17.000 hektara zemljišta nadomak Beograda, farme od oko 20.000 grla stoke, objekata, mehanizacije i udela u imovini zavisnih preduzeća – „Ekolab”, Institut „Agroekonomik” i Veterinarska stanica PKB. Izuzeto je oko 11.000 hektara, oko 5.000 hektara građevinskog zemljišta koje PKB obrađuje i koje će budući poslodavac morati da iznajmljuje. Ne prodaje se zemljište na kome su naselja, šume… „Al Dahra” posluje u oko 20 država u svetu gde je kroz akvizicije, kupovinu zemljišta i investiranjem u kompanije koje se bave proizvodnjom hrane pribavila oko 80.000 hektara oranica. U Srbiji je vlasnik 1.000 hektara i preduzeća „Al Dahra Rudnap” koje se bavi uzgojem jabuka i borovnica. Pretežna delatnost arapske kompanije jeste proizvodnja stočne hrane i poljoprivrednih proizvoda. U Abu Dabiju poseduje farmu od oko 1.600 krava. Uslovi tendera obavezuju novog vlasnika da u PKB-u, koji je pojedinačno najveći proizvođač mleka u Srbiji, naredne tri godine zadrži isti nivo proizvodnje.

Ekonomija

11.09.2018 u 22:00

I dalje se ne zna ko hoće da kupi PKB

Ponudu za kupovinu „Poljoprivredne korporacije Beograd” (PKB) dala je samo jedna kompanija. Iako se uveliko spekuliše da se iza neimenovanog ponuđača krije arapska „Al Dahra” Ministarstvo privrede ni nije potvrdilo ove informacije. – Do 10. septembra, do kada je bio rok za dostavljanje ponuda u postupku privatizacije „Poljoprivredne korporacije Beograd” i njenih zavisnih društava, dve kompanije su otkupile prodajnu dokumentaciju, dok je ponudu dostavila jedna kompanija – navode kratko u ministarstvu. Otvaranje prijava zakazano je za četvrtak 13. septembra, a kako nalažu uslovi konkursa, ponuđač je morao da uplati depozit od oko 23 miliona evra ili da uloži naplativu garanciju. Depozit se kasnije uračunava u kupoprodajnu cenu.

Prijavite se na našu mailing listu