Kup.	Prod.	Srеd.
117,24	117,94	117,59
96,23	96,81	96,52
108,75	109,4	109,07

Ekonomija

24.01.2021 u 21:00

Kako povećati proizvodnju i potrošnju domaćih vina

Strateški razvoj vinarskog i vinogradarskog sektora jedan je od osnovnih ciljeva države u narednom periodu. Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije krajem prošle godine prvi put je usvojen Program razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021–2031. godina. U uvodnom delu iscrpne strategije navodi se da naša država ima povoljne klimatske, zemljišne i druge uslove za gajenje vinove loze. U Srbiji postoje tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Iako postoji veliki potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do velikog smanjenja površina pod vinovom lozom. Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega 0,34 hektara. Prema

Ekonomija

21.01.2021 u 22:00

Poljaci kupuju malinu u Srbiji

U svetu poslednjih meseci na tržištu nedostaje kvalitetna malina. Prema poslednjem izveštaju Američkog ministarstva poljoprivrede, krajem 2020. u državnim skladištima evidentiran je samo porast viškova jabuka za 13 odsto, dok su zalihe malina smanjene za 10 procenata. U Čileu, koji je u malinarstvu jedan od najvećih rivala Srbije, berba tog voća je u toku. S obzirom na deficit na svetskom tržištu čileanski proizvođači trenutno dobijaju 2,85 američkih dolara za kilogram maline, dok je prosečna izvozna cena od 4,1 do 4,2 dolara. Iako će malinari iz Srbije proteklu sezonu pamtiti kao profitabilnu izvoznici nisu tako dobro prošli kao oni u Čileu. Jedan od najboljih poznavalaca stanja na svetskom tržištu jagodastog voća dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže, da

Ekonomija

17.01.2021 u 09:21

Cene brašna stagniraju uprkos poskupljenju pšenice

Dok žitarice na svetskom tržištu dostižu cenovni maksimum a sve svetske berze prijavljuju novo poskupljenje pšenice, cene brašna u Srbiji i dalje stagniraju i nisu menjane nekoliko meseci. Zdravko Šajatović, predsednik Udruženja „Žitounije” rekao je za „Politiku” da nema naznaka da bi brašno moglo da poskupi, jer je ponuda velika zbog smanjenja tražnje ne samo u izvozu već i na domaćem tržištu. On ističe da je na tržištu žitarica i dalje mnogo neizvesnosti. Investicioni fondovi u Americi i dalje su aktivni i ulažu u ovaj sektor. Kada će se povući, to niko ne zna. Rezultat toga je gomilanje zaliha jer proizvođači, što je logično, odugovlače sa prodajom pšenice čekajući još bolju cenu. – I mlinovi, da su znali da će biti tako, u julu nabavili više sirovine po nižoj ceni. Ali to su

Ekonomija

08.01.2021 u 20:20

Sa Fruške gore odbrana od grada

Prva faza automatizacije protivgradgradne zaštite u Vojvodini je pri kraju. Trenutno se radi na automatizaciji radarskog centra Fruška gora sa 118 lansirnih stanica a rok za završetak tog projekta je jun ove godine. Savremeni radarski centar na Fruškoj gori, najavljivan je još krajem 2019. kada je promovisana stanica kod Valjeva, kao prvi ovakav automatski sistem u Srbiji koji brani oko 590.000 hektara zemljišta. – U toku je automatizacija sistema protivgradne odbrane u Vojvodini koji se sastoji iz tri radarska centra: Fruška Gora, Samoš i Bajša sa pripadajućim lansirnim stanicama. Za druga dva centra urađeni su idejni projekti. Radna grupa sastavljena od članova Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Ministarstva poljoprivrede i Republičkog hidrometerološkog zavoda usvojila

Ekonomija

07.01.2021 u 20:20

U srpskom podzemlju tartufa

Otkada su beli tartufi postali vredniji od zlata, italijanski tragači za ovom vrednom gljivom ratuju jedni s drugima. Ovako italijanski mediji komentarišu sve učestalije sukobe među ljudima u potrazi za šumskim blagom. Posle nedavnog obračuna i ubistva tartufara u ataru sela Jarak kod Sremske Mitrovice, postalo je još jasnije da se i u Srbiji veliki deo ovog unosnog posla obavlja u bespoštednoj borbi. Nešto što bi moglo da bude ekonomski potencijal i dalje je velikim delom u sivoj zoni. – To je, verujte, za nas bilo i očekivano – kaže Jelena Milošević, sekretar Mikološko-gljivarskog saveza Srbije i predsednica Gljivarskog društva „Lisičarka” iz Sremske Mitrovice. Sve je, priča, počelo 2016. kada nigde nije bilo tartufa, osim u Srbiji. Ko god ih je vadio, izuzetno dobro je

Ekonomija

25.12.2020 u 21:25

Napuštene državne parcele uskoro na licitaciji

Na Geoportalu Uprave za poljoprivredno zemljište uskoro će biti „ucrtane” i nove identifikovane napuštene državne parcele u 13 lokalnih samouprava u Srbiji. Prema najavama, deo ovog zemljišta će, ukoliko se ispune zakonski uslovi, biti ponuđen poljoprivrednicima po privilegovanoj početnoj ceni od nula dinara. U ovoj upravi kažu da će prethodno biti provereni imovinsko-pravni odnosi, odnosno da li su te parcele predmet restitucije. Ministarstvo poljoprivrede nedavno je saopštilo da je terenskom proverom napuštenog zemljišta u državnom vlasništvu identifikovano 546 napuštenih parcela ukupne površine 948 hektara. One se nalaze na teritoriji: Valjeva, Uba, Osečine, Lajkovca, Mionice, Ljiga, Čačka, Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Lučana, Iriga, Vršca (Veliko Središte) i Niša

Ekonomija

22.12.2020 u 21:00

Rusija izazvala skok cena pšenice

Cene pšenice na evropskom berzanskom tržištu za nedelju dana porasle su za oko deset evra po toni i dosegle najviši nivo u proteklom mesecu dana. Razlog bi moglo da bude to što je Rusija uvela kvote na izvoz žitarica, ali i najavila izvozni porez kako bi zaustavila rast cena osnovnih namirnica. Na ovaj problem nedavno je upozorio ruski predsednik Vladimir Putin. – Okidač za ovakvo stanje na berzama jeste rast cena izvoznih taksa koje je najavila Rusija. Izvršen je pritisak na mlinare i prerađivače hrane jer su na ruskom tržištu cene hleba i brašna, ali i biljnih ulja, šećera i drugih proizvoda, naglo porasle zbog izuzetno visokog izvoza. Prihodi ruskih potrošača dramatično su pali tokom pandemije – piše nemački specijalizovani portal „Agrarhojt”. Analitičari predviđaju da će se kupci

Ekonomija

21.12.2020 u 13:38

Godišnje se otkrije više od sto slučajeva trihinele

U Srbiji svake godine bude otkriveno više od sto slučajeva trihinele kod domaćih i divljih svinja. Uprava za veterinu apeluje na proizvođače da obavezno kontrolišu meso pre konzumacije ili prodaje jer je cena pregleda mala u odnosu na zdravstvene rizike koji mogu nastati. Bolest se uglavnom otkriva kod domaćih svinja koje su prijemčivije na neposredan kontakt s glodarima, koji su obično prenosioci i rezervoari trihinele. – Apelujemo na sve da se kontrola obavezno i redovno radi. Posebno kad je reč o klanju svinja u malim domaćinstvima, gde bi vlasnici morali da pokažu tu vrstu odgovornosti. Ova bolest može da bude i uglavnom jeste hronična, često i sa nekim većim posledicama, pa čak i fatalnim ukoliko dođe do anafilaktičkog šoka – izjavio je za „Politiku” Saša Ostojić, rukovodilac

Ekonomija

17.12.2020 u 22:00

Žitarice skuplje za više od 20 odsto u odnosu na lane

Proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda više su u odnosu na 2019. za 10,9 odsto, kada se uporede podaci iz oktobra ove i prošle godine. Najveći uticaj na ovakvo stanje na tržištu hrane imali su rast cena žitarica (21,1 odsto), industrijskog bilja (12,6 procenata) i voća (21,6 odsto), pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Cene žitarica vrtoglavo su rasle tokom pandemije u celom svetu, ali trenutno stanje na berzama ukazuje da se polako nazire usporavanje, ako ne i kraj tim poskupljenjima. Prema izveštaju Produktne berze iz Novog Sada, proteklu nedelju obeležili su pad cena pšenice, kukuruza i soje. Kako se navodi, na domaćem tržištu došlo je do smirivanja cena, pa tako i do pada prometa. Kukuruz je kao i protekle nedelje nastavio da beleži negativne trendove. Na to

Ekonomija

10.12.2020 u 22:00

U našoj zemlji nije bilo ni sumnji na ptičji grip

Srbija ove godine nije imala ni pojavu ni sumnju na avijarnu influencu ili ptičji grip koji trenutno hara Evropom, izjavio je za „Politiku” Saša Ostojić, rukovodilac Nacionalnog kriznog centra pri Upravi za veterinu. Kako kaže, vrlo je moguće da će našu zemlju i ove godine taj virus zaobići. – Srbija zapravo nikada nije imala avijarnu influencu na komercijalnim farmama. Poslednji put virus je prijavljen 2017. kod divljih ptica i na manjim gazdinstvima u ekstenzivnom uzgoju – ističe Ostojić. Ptičji grip donosi rizike, ali i ekonomsku opasnost za sektor uzgoja živine jer se farme na kojima je virus detektovan automatski zatvaraju, a sva živina uništava. Samo prošlog meseca devet država otkrilo je virus na farmama dok je u 2020. tačno 20 zemalja prijavilo ovu bolest na svojim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu