Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,54	97,12	96,83
108,59	109,24	108,91

Ekonomija

28.12.2020 u 08:35

Potresi na tržištu rada počeće naredne godine

Država je dosad štitila radna mesta i setom ekonomskih mera uspešno sprečavala masovna otpuštanja, ali već od januara naredne godine tržište rada počeće polagano da reaguje na krizu izazvanu kovidom 19. Poslodavci koji su u tom periodu uspeli da pronađu kvalitetne i stručne radnike neće ih se tek tako odreći, smatra Aleksandra Anić, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Iako se očekuju nova otpuštanja i pogoršanja na tržištu rada, celokupna situacija na tom polju ipak će zavisiti od daljeg toka pandemije i nove pomoći države. – Vidljive posledice očekuju se u prvom kvartalu 2021, ali ne treba zaboraviti na važnost privredne aktivnosti u pogledu kretanja na tržištu rada. Zbog korone ipak nije stala cela privreda, niti su svi sektori i delatnosti rada jednako ugroženi.

Ekonomija

24.12.2020 u 21:00

Korona je potvrdila koliko su značajni anesteziolozi

Srbiji u ovom trenutku nedostaje oko 2.300 lekara i 8.500 medicinskih sestara, što je oko 12 odsto zdravstvenih radnika. Toliko ih je još pre proglašenja epidemije kovida 19 bilo na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Tako barem tvrdi dr Rade Panić, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, ističući da u ovom trenutku, zbog celokupne situacije u zemlji, na biroima rada širom Srbije ipak ne bi smeo da bude nijedan zdravstveni radnik, što nažalost nije tako. – Još sa najavom epidemije, prvi potez države, u ovom slučaju ministra zdravlja, trebalo je da bude zapošljavanje svih raspoloživih zdravstvenih radnika sa biroa rada, što se nije dogodilo, pa smo sada tu gde jesmo. Danas, kada su lekari sa biroa delom zaposleni, imamo situaciju da od postojećeg kadra većina

Ekonomija

22.12.2020 u 09:13

Nepuna dvojka za radna prava

Kao i prošle godine, Srbija je i u toku 2020, prema oceni Međunarodne konfederacije sindikata, zemlja u kojoj se sistematično krše prava radnika. Zbog krize izazvane epidemijom kovida 19, stanje radnih prava dodatno se pogoršalo u odnosu na prošlu godinu. Na osnovu zbira ocena svih pojedinačnih poglavlja u najnovijem izveštaju Fondacije Centra za demokratiju, prosečna ocena stanja radnih prava u Srbiji za 2020. iznosi 1,78, što predstavlja pogoršanje u odnosu na minulu godinu kada je ta ocena bila dva. U izveštaju se navodi da je u oblasti radnog prava došlo do drastičnog usporavanja normativnih aktivnosti, uzrokovanog epidemijom i održavanjem parlamentarnih izbora. Usvojen je jedini dokument javne politike planiran za 2020, Akcioni plan za poglavlje 19 – socijalna politika i

Ekonomija

20.12.2020 u 17:49

Na poslu najviše stradaju građevinski radnici

„Eksplozija u fabrici vode u Zrenjaninu, povređena dva radnika”, „Tragedija u Aberdarevoj na parkingu, jedan radnik poginuo, dve osobe povređene”, „Radnika zatrpala zemlja na gradilištu na Paliluli” – ovo su samo neki od brojnih novinskih naslova posvećeni smrtnim povredama na radnom mestu koje su najčešće u javnosti viđene kao posledica nepoštovanja mera zaštite na radu. Tako smatra i Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstava Srbije, uveren da se na nedavnom primeru iz beogradske Aberdareve ulice gde je radnik izgubio život iznoseći boce sa kiseonikom jasno vidi da je još jedan život mogao da bude sačuvan samo da su odgovorni za posao na pravi način vodili brigu o obezbeđivanju radnog mesta. Iako je prilikom inspekcijskog nadzora utvrđeno da je nastradali bio u radnom

Ekonomija

19.12.2020 u 17:11

Koja zanimanja poslodavci traže na birou

Poslodavci su prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje potrebe za zapošljavanjem 5.293 nezaposlena, pokazuju najnoviji podaci ove službe. Najviše su im bili potrebni radnici iz oblasti građevinarstva i geodezije, njih 646, potom iz elektrotehnike – 637, mašinstva i obrade metala – 628, geologije, rudarstva i metalurgije – 577… Kada je reč o zanimanjima, ubedljivo su najtraženiji bili stručnjaci iz oblasti građevinarstva, jer su poslodavci od države tražili njih 575, a bili su aktuelni i metalurzi – 539. Za njima slede i elektroenergetičari – sa 501 u traženim radnikom, a poslodavci su vapili i za 430 obrađivača metala, 336 trgovaca, 272 radnika sa zanimanjem drumskog saobraćaja... Ipak, u oktobru nisu tražili nijednog brodara, ribara niti nastavnika biotehničke struke. Ponuda

Ekonomija

08.12.2020 u 08:25

Država mora da bude selektivnija u deljenju pomoći

Dosadašnje mere pomoći bile su blagovremene i obimne, ali ne i dovoljno selektivne. Ukoliko pandemija zbog kovida 19 potraje, a država na takav način nastavi da pomaže privredi, biće potrošen dobar deo novca iz državne kase, zemlja će ostati prezadužena, a to će prouzrokovati gubitak radnih mesta i stavljanje katanca na brojna preduzeća. Zbog takvog, realno veoma mogućeg scenarija, trebalo bi što pre odlučiti šta su prioriteti, pronaći načine za dalje ojačanje prihoda, pa samim tim neće biti ni masovnih otkaza, uveren je prof. Zoran Stojiljković, predsedavajući Socijalnoekonomskog saveta i predsednik UGS „Nezavisnost”. – Sindikati nisu imali uticaja na dosadašnje odluke, jer i nisu deo Kriznog štaba. Ali svima je jasno da je nužno da se održe ekonomija, zaposlenost, zarade i zdravlje,

Ekonomija

04.12.2020 u 19:07

Nema rasta plata u realnom sektoru

Dok se od 1. januara naredne godine očekuje povećanje zarada za zaposlene u javnom, u realnom sektoru slika je sasvim drugačija. Već sada je prosečna plata radnika u privatnom sektoru za oko sto evra niža, a o bilo kakvom povećanju za većinu stručnjaka izlišno je i govoriti. Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, nedavno je za „Politiku” izjavio da u privatnom sektoru nema rasta plata, kao i da je mala verovatnoća da će ga biti u narednoj godini. Prema najnovijim statističkim podacima, polovina zaposlenih u Srbiji zarađuje najviše do 45.800 dinara, dok polovina prebacuje taj iznos. Da je svakako isplativije raditi u javnom sektoru, pokazuju i cifre, jer je plata u državnoj službi za nepunih sto evra veća nego kod privatnika. Iznosi 67.433 dinara, naspram 55.942 dinara

Ekonomija

02.12.2020 u 21:00

Apel države na privatnike da isplaćuju punu zaradu

Gotovo svi poslodavci iz javnih preduzeća i državnih službi promenili su kolektivne ugovore kako bi njihovi zaposleni, ukoliko budu morali na bolovanje zbog infekcije virusom korona, za vreme odsustva sa posla mogli da prime naknade u iznosu od 100 posto osnovne plate. Iako je i dalje na snazi vladina preporuka svim poslodavcima iz privatnog sektora da svojim radnicima obezbede jednako pravo na naknadu zarade kao što ga imaju i kolege iz javnog sektora, Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, nedavno je apelovala na sve njih da „pronađu način da i ti zaposleni prime celu platu” ako su odsutni zbog virusa korona. To faktički znači da poslodavac nije dužan da zaposlenom koji je pozitivan na kovid 19, pa zbog bolesti ne može da dolazi na posao, isplaćuje zaradu u punom iznosu, već

Ekonomija

28.11.2020 u 11:57

Rad na daljinu ne može da zameni rad u kancelariji

Da li radnik kojem je poslodavac naložio da radi od kuće treba da radi samo od kuće ili, dok obavlja posao, može da bude bilo gde? Šta je sa onima koji nemaju mogućnost da posao obavljaju iz svog doma? Postoji li radno vreme kada neko radi od kuće i da li poslodavac može da nadgleda rad svog zaposlenog, to jest ima li načina da mu „viri” kroz kompjuter? Šta se događa ukoliko se zaposleni u toku radnog vremena povredi u svom domu, koji je u novonastaloj situaciji postao njegovo novo radno mesto? Ko plaća troškove rada, internet konekciju i, recimo, radnu stolicu? O svim ovim pitanjima razgovaralo se na trećoj nacionalnoj konferenciji „Budućnost rada – zavodljivi svet rada na daljinu”, koja se bavila fenomenom prelaska na rad na daljinu koji je podstaknut pandemijom kovida 19, kao i

Ekonomija

29.11.2020 u 09:41

Minimalac nedovoljan za normalan život

Sindikati su očekivali da će minimalac u 2021. biti u visini minimalne potrošačke korpe, a poslodavci uporno ponavljali da bi preveliko povećanje minimalne cene rada bilo dodatni trošak za one kojima je plata sama po sebi najveće opterećenje. U ovim, po pravilu, mučnim pregovorima sa državom izgleda da se nekako zaboravilo na socijalni momenat i činjenicu da minimalac od tridesetak hiljada dinara nikako nije dovoljan da omogući normalan život. I u 2021. on će biti jedina zarada za oko 350.000 ljudi. Vredeće 32.126 dinara neto (u bruto iznosu 43.504 dinara ili oko 366 evra), koliko će se svakog meseca uplaćivati na račun radnika, za razliku od, recimo, Poljske koja je takođe najavila novi iznos minimalca za 2021. Ipak, građani te zemlje dobijaće minimum 633 evra mesečno u toku naredne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu