Kup.	Prod.	Sred.
117,96	118,67	118,32
100,28	100,88	100,58
103,91	104,53	104,22

Ekonomija

24.09.2018 u 21:10

Digitalni radnik mesečno zaradi manje od 1.000 dolara

Digitalni radnik u Srbiji najčešće je muškarac star između 26 i 35 godina, ima više obrazovanje, uglavnom pruža softverske i usluge u domenu kreativne industrije i multimedijalnom radu. Do posla po pravilu dolazi sam, preko globalne platforme na kojoj se registruje. Prosečno mesečno zaradi manje od 1.000 dolara, mada ima i onih koji u buđelar stave oko 4.000 dolara. Ovo je ukratko, profil digitalnog radnika naše zemlje, koji je iznedrila anketa Centra za istraživanje javnih politika, u kojoj je u toku jula i avgusta učestvovalo 228 muškaraca i žena. U anketnom uzorku, muškarci i žene bili su ravnomerno raspoređeni.

Ekonomija

04.09.2018 u 22:00

Inspektor iz kancelarije može da kontroliše rad preduzeća

Opština Bečej uvela je prošle godine nova rešenja u postojeći informacioni sistem, čiji je najvažniji deo aplikacija „order”, odnosno softver za održavanje reda u dokumentaciji. Ovim sistemom rešeni su problemi i izazovi u vođenju dokumentacije o finansijskim transakcijama između opštinske uprave i 30 korisnika budžetskih sredstava, među kojima su mesne zajednice, vrtići, škole, pozorište, bioskop, turistička organizacija, dom zdravlja, sportski centar.... Zahvaljujući „orderu” prestala je potreba za štampom papirnih zahteva, dolaskom u opštinsku upravu, potpisivanjem dokumentacije, a nema više ni brige oko skladištenja podataka, obezbeđivanja i arhiviranja papirne dokumentacije. Elektronski postupak olakšao je posao i korisnicima i opštinskim službenicima. Zbog uvođenja rešenja, koje je doprinelo

Ekonomija

31.08.2018 u 22:00

U Češkoj mesečno posao za oko 170 građana Srbije

Nemačka je i dalje obećana zemlja za rad našim građanima, ali se na međunarodnom tržištu rada uzlaznom linijom sve brže kreće i Češka u kojoj su dosad bili na ceni poslovi koji su u vezi sa auto-industrijom. Zbog sve većih teškoća tamošnjih preduzeća da nađu kvalifikovane radnike, Vlada Češke odlučila je da ubrza proces zapošljavanja stranih radnika. Na rad duži od tri meseca dolazi im 19.600 Ukrajinaca godišnje, po 1.000 Filipinaca i Mongola, a od septembra će se ta kvota proširiti i na 2.000 državljana Srbije. Oni će moći da računaju na zaposlenje na najmanje godinu dana, po istim pravilima i uz istu platu kakvu imaju zaposleni Česi. – Po pojednostavljenoj proceduri naši građani dobiće radničku karticu, odnosno češku radnu dozvolu. Projekat je usmeren na češke poslodavce koji

Ekonomija

29.08.2018 u 08:40

Ulaganja po meri građana Šapca

Zahvaljujući odluci da građani biraju kako će utrošiti sredstva prikupljena od poreza na imovinu u njihovoj mesnoj zajednici, grad Šabac je osvojio titulu Šampiona lokalnog razvoja u kategoriji servis građana, na konkursu koji su organizovali NALED i RTS. Pre tri godine Skupština grada Šapca prvi put je ustanovila princip da se novac od poreza na imovinu naplaćen u seoskim i prigradskim mesnim zajednicama utroši u svrhe koje je odredio savet svake mesne zajednice. Odlukom Skupštine grada iz 2017. detaljno je definisano pravo tih zajednica na povraćaj novca od poreza, a moć odlučivanja o načinu trošenja prebačena je neposredno u ruke građana. Pravo glasa ima svaki punoletni građanin koji se upisao u spisak. Kako ističe Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, da bi građani mogli i

Tema nedelje

25.08.2018 u 21:11

Nedostaje nam 15.000 IT stručnjaka

U Srbiji trenutno nijedan doktor nauka informacionih tehnologija ne čeka na zaposlenje. Za razliku od prošle godine, kada je posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) jedan takav stručnjak dobio posao, od početka 2018. do pre mesec dana na birou se nije obreo nijedan doktor nauka informacionih tehnologija, kao i nijedan doktor nauka računarskih nauka. Na evidenciji NSZ-a ovih dana, od ukupno 6.655 nezaposlenih iz oblasti računarske tehnike i informatike, najviše je elektrotehničara za računare – 2.656. U proseku, na posao čekaju oko 28 meseci. Još teže je, čini se, specijalistima informatičarima jer oni, kako su obradili statističari službe za zapošljavanje, u proseku na birou ostaju do 104,5 meseci. Interesantno je da baš ovog profila trenutno gotovo da nema na evidenciji,

Ekonomija

25.08.2018 u 21:21

Prekvalifikacijom do smanjenja rizika od gubitka posla

Zbog sticanja dodatnih ili nedostajućih znanja, sposobnosti i veština, ove godine biće sprovedeni programi prekvalifikacije i dokvalifikacije zaposlenih u privatnom sektoru, nedavno je najavio ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević. Cilj ove mere je očuvanje radnih mesta, a zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti uvedena je i mogućnost organizovanja obuka za sticanje dodatnih znanja i veština zaposlenih zbog obezbeđivanja konkurentnije radne snage i prevencije nezaposlenosti. Obučavanje određenog broja zaposlenih moglo bi da počne, u najboljem slučaju, tek u decembru jer javni poziv države za učešće u finansiranju obuke biće zatvoren tek krajem novembra. Kako ističu u Ministarstvu za rad i zapošljavanje, Nacionalna služba

Ekonomija

23.08.2018 u 08:15

Sezoncima bolje od naredne godine

Sezonski radnici, od kojih u poljoprivredi njih gotovo 95 odsto radi na crno, moći će da očekuju bolji položaj već od početka naredne godine, jer tada počinje da se primenjuje Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Na taj način trebalo bi da budu legalizovani sezonski radovi, čime će samo u poljoprivredi između 66.000 i 77.000 ljudi biti uvedeno u legalne privredne tokove. To podrazumeva i uvođenje elektronskog sistema za jednostavno prijavljivanje sezonaca, po uzoru na mađarski model. Ovih dana upravo je završen javni poziv NALED-a za izradu softvera za elektronsku prijavu sezonskih radnika, koju je prema novom zakonu poslodavac dužan da podnese Poreskoj upravi. Kako saznajemo, na konkurs su pristigle četiri ponude, a komisija

Ekonomija

15.08.2018 u 22:00

Trgovci neće niske plate

Hitno potreban trgovac. Nudimo posao prodavcima. Traži se kasirka u trgovini, sa ili bez iskustva, plata po dogovoru. Ovakvi natpisi često se mogu videti na izlozima dućana, trafika, butika... Posla, reklo bi se, ima, ali radnika – i ne baš. Ista je situacija i u trgovinskim lancima. Oni uglavnom imaju stalno otvoren konkurs za prijem trgovaca, jer na tržištu radne snage ne mogu da nađu ljude koji hoće da rade takav posao za male pare. Pored niskih zarada, jedan od najčešćih razloga zbog kojeg trgovci često izbegavaju da zasuku rukave jesu i loši uslovi rada. Radoslav Topalović, predsednik Saveza samostalnih sindikata trgovine Srbije, podseća da u Srbiji trenutno ima oko 200.000 trgovaca, koji primaju između 25.000 i 30.000 dinara. – Tako je već godinama. Sindikati zato smatraju da

Ekonomija

10.08.2018 u 22:00

Pasoš kao ekonomska ulaznica

Saša Ćioringa, direktor Istraživačkog centra nemačke kompanije „Kontinental” za Srbiju, koji se bavi softverom i sistemskim inženjeringom, pre nekoliko meseci postao je državljanin Srbije. Na otvaranju centra predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio mu je srpski pasoš uz obrazloženje da je Ćioringa jedan od mnogih ljudi iz Srbije koji rade u inostranstvu, gde su stekli znanja, ali su se potom i vratili u svoju zemlju kako bi uložili u nju. Srpska ekonomija je, kako je tada ocenio Vučić, dobila „višu ligu investicija i investitora”, a građani Novog Sada i Srbije novih 500 radnih mesta. Tek kasnije smo saznali da je otvaranje radnih mesta u ovoj industriji država subvencionisala sa 19.000 evra po zaposlenom, što je naišlo na veliko negodovanje IT sektora. Uručivanje srpskog pasoša

Ekonomija

10.08.2018 u 08:50

Dve trećine privremeno zaposlenih zadrži posao

Zahvaljujući programima prekvalifikacije, koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i kreiranjem novih radnih mesta, Srbija bi mogla da spreči odliv radne snage. Tako tvrdi Zoran Đorđević, ministar za rad i zapošljavanje, koji je nedavno ukazao na to da država čini sve kako bi se angažovali svi resursi i sprečio nedostatak radnika u zemlji. Kakve rezultate zapravo daje prekvalifikacija radnika i koliko se ljudi zaista trajno domogne radne knjižice zahvaljujući dodatnim znanjima i veštinama koje nudi država, pitanje je koje najviše interesuje teže zapošljive, osobe s nedostajućim znanjima koje inače traže poslodavci i nezaposlene koji su napustili školovanje zbog sticanja novih ili kvalifikacija u višem stepenu obrazovanja. U NSZ-u podsećaju da se upravo na tu grupu

Prijavite se na našu mailing listu