Kup.	Prod.	Srеd.
117,21	117,91	117,56
97,96	98,55	98,25
106,19	106,83	106,51

Kultura

28.06.2017 u 22:00

Ovaj vek je siledžija, nečovek

Ovo je oproštajni tekst našeg novinara i urednika koji je od danas u penziji (Foto T. Janjić) Vito Marković (1936), pesnik, prozni pisac, esejista, antologičar, jedan od naših najznačajnijih pesnika, napisao je petnaestak pesničkih knjiga, među kojima su i „Panika tela”, „Opasnosti glave”, „Pakao”, „Pustoš i smrt”, „Udes”, „Nasmejana žrtva”, „Pohvala ludilu”, „Snovi i oblici”, „Noćni jezik”, „Beli govor”, „Noći i odsjaji”, „Dnevnik duše”, „Glasna glava”, „Vatra pod snegom”... Autor je knjiga eseja i traktata: „Poezija i metafizika”, „Filozofija samoće”, „Evo kako se postaje jak”, „Mrvice usamljenosti”, „Analekta”, „Rečnik misli”, „Traganje za suštinom”. Marković je i pisac prozne trilogije u kojoj su knjige: „Hula”, „Žest” i „Muk”. Izdavačka kuća „Svet knjige” upravo je objavila

Kultura

15.05.2017 u 21:35

Živimo na mestu privida i obmane

Novi roman Ivane Hadži Popović „Ljubičice Leonarda da Vinčija” objavila je izdavačka kuća „Albatros plus”. Moto romana su reči Miloša Crnjanskog: „Leonardo je iz Venecije poneo ljubičice, a ne kapu duždeva”. Roman govori o Beogradu između dva rata, koji je tada pogled upirao u Pariz, a njegov duh su stvarali pisci Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Marko Ristić, Miroslav Krleža...

Kultura

10.05.2017 u 22:00

Poezija za tvrde uši sveta

Kao „svojeglavo” autentičan, Duško Trifunović (1933–2006), ističe Stevan Tontić, pomalo je zagonetan slučaj savremenog srpskog pesništva. Doživeo je da postane široko poznat, popularan i kod mnogih čitalaca (slušalaca) omiljen pesnik, da ima svoje recitatore i epigone, svoje pohvalne kritičare (među njima beše i Branko Miljković), i sumnjičave kritičarske pratioce, pa, ipak, istinska recepcija njegove poezije izostala je.

Kultura

01.05.2017 u 15:00

Roman o partizanima i Nemcima koji smo čekali 55 godina

Rukopis roman Grozdane Olujić „Preživeti do sutra”, nastao je pre više od pola veka. Pisan je u periodu od 1959. do 1962, i dosad nije objavljivan, što mu daje posebnu ulogu u književnom opusu spisateljice. Još jedna knjiga Grozdane Olujić izaći će na svetlost dana. Reč je o knjizi za mlade „Bili su deca kao i ti...” Prvu će objaviti Srpska književna zadruga, a drugu „Buklend”. – Roman sam pisala posle divnih književnih i loših ideoloških iskustava s romanom „Izlet u nebo“. Nisam htela da pravim kompromise, zato je ovaj roman morao da čeka. Posle su došli drugi romani i – bajke. Pisac nikada ne može u potpunosti da upravlja svojim rukopisima i njihovom sudbinom. Objavljivanjem ovog

Kultura

24.04.2017 u 22:00

Jugoslavija se nije raspala, ona je ubijena

Novi roman Vuka Draškovića (1946) sadrži pitanje u naslovu: „Ko je ubio Katarinu”. A Katarina smo svi mi, Katarina je ubijena Jugoslavija. Nova knjiga Vuka Draškovića, objavljena u tiražu od dvadeset hiljada primeraka, otvara se, kako ističe recenzent Ljiljana Šop, „kao roman o životu i smrti Jugoslavije, u životima i smrtima njenih građana”. Iz politike niste izašli, ali vas je u njoj sve manje. Da li to znači da ste se potpuno posvetili književnosti? Možda u politici radim sizifovski posao. Pokušavam da pomognem izvlačenju Srbije iz jame i postavljanjem srpskog voza na magistralu kojom je krenula Crna Gora. Većina u Srbiji je protiv. A što se tiče književnosti, zar i ona nije politika? Mora u književnosti da bude barem onoliko politike koliko u stvarnosti ima tragike.

Kultura

11.04.2017 u 21:37

Četvrt veka smederevske „Arke”

Najkraće rečeno, kaže Risto Vasilevski, osnivač izdavačke kuća „Arka”, iz Smedereva, koja proslavlja četvrt veka od osnivanja, ugled kuće čuvaju njeni autori – najuglednija pesnička i književna imena, pre svega, srpske i makedonske, i drugih balkanskih književnosti, i napor jedne složne porodice da njihove knjige uredi, objavi i ponudi književnoj javnosti, bez ikakve materijalne nagrade za svoj trud, pa čak uz stalna odricanja od vlastitih potreba. Ako to angažovanje ima neko drugo ime – onda je to čista ljubav prema književnosti. Ovako je, u uvodnom slovu, gde se primećuje ogorčenost, ukazao Vasilevski na probleme izdavaštva u Srbiji.

Kultura

09.04.2017 u 21:25

„Plava grobnica” u Trebinju i Beogradu

Naučni skup, koji su organizovali Institut za književnost i umetnost iz Beograda, Biblioteka „Milutin Bojić” iz Beograda i opština Trebinje, posvećen je pesniku Milutinu Bojiću (1892–1917), koji je poživeo samo 25 godina. Prvi deo okruglog stola, s temom: „Poetika Milutina Bojića”, u okviru projekta: „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti 20. veka: nacionalni i evropski kontekst”, održan je u Trebinju 6.aprila, a nastavlja se danas i sutra u Institutu za za književnost i umetnost u Beogradu.

Kultura

26.03.2017 u 20:00

Svet je ravnodušan prema nama

Risto Tubić, filozof, književnik i prevodilac, rođen je u Orašju (Popovo polje, u Hercegovini). Završio je studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Varšavi. Radio je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je bio i dekan fakulteta. Bio je gostujući profesor na univerzitetima u Varšavi, Krakovu, Harkovu... U Londonu je bio gost Britanske akademije nauka. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Banjaluci, Palama, Bijeljini, Istočnom Sarajevu, Beogradu... Autor je desetak, izuzetno značajnih, stručnih studija. Izdavačka kuća „Svet knjige” iz Beograda, objavila je nedavno njegovu novu knjigu „Aspekti filozofskog promišljanja istorije”.

Kultura

14.03.2017 u 17:30

Raspad Jugoslavije podelio je srpske pisce

Nije moguće, tvrdi dr Zoran Avramović (1949), naš poznati sociolog kulture, dati nepodeljen sud o političkom doprinosu književnika srpskoj političkoj istoriji u protekla dva veka. Činjenica je da je od svih umetnosti u srpskoj naciji – književnost bila, u najvećem stepenu, politizovana posredstvom pisaca. „Pravoslavna reč“ iz Novog Sada upravo je objavila monografiju Zorana Avramovića, u luksuznoj opremi, na gotovo trista strana, pod naslovom: „Književnici i politika u srpskoj kulturi” (1804–2014). U podnaslovu stoji: „Lepa duša i Janusovo lice politike”. Knjiga će danas biti predstavljena u Domu vojske Srbije, u Beogradu. U politici je uvek bilo i pisaca. Kakva je bila njihova uloga? Teško je oceniti rad Janka Veselinovića, kao predsednika opštine, ili Dobrice Ćosića, kao

Kultura

08.03.2017 u 16:30

Vuk St. Karadžić je bio revolucionar

U knjizi „Književnost kao institucija”, koju je objavila izdavačka kuća TANESI, iz Beograda, Predrag Protić (1934), naš poznati književni kritičar, uvrstio je osamnaest svojih radova o srpskoj književnosti, koji se bave književnom i kulturnom istorijom, od ranog 19. veka do Drugog svetskog rata. Pored uvodnog eseja „Književnost kao institucija”, po kome je naslovio knjigu, i završnog o „Srpskom književnom glasniku”, Protić piše o ličnostima iz našeg kulturnog života, koje su, na različite načine, obeležile svoju epohu. U jednom trenutku, gubitkom nacionalne države, kada porodične zadruge i crkva preuzimaju institucije države, i književnost postaje svojevrsna institucija države? Srpska književnost je bila, i među Srbima pod turskom vlašću, i među Srbima u Austriji, kada samostalnih srpskih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Radisavljević

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu