Kup.	Prod.	Sred.
117,55	118,25	117,9
106,2	106,84	106,52
107,78	108,43	108,11

Kultura

18.08.2019 u 21:00

U rat umesto na letnji raspust

Zamislite situaciju u kojoj se 24 mlada čoveka s prestižnog američkog Univerziteta Kolumbija u junu 1915. ukrcavaju na prekookeanski brod i kreću, ne na zasluženi odmor, na neka tropska ostrva, već odlaze veoma daleko, u nepoznato. Kreću na drugi kontinent na kojem besni rat. Sama ta činjenica da ovi mladi Amerikanci napuštaju svoje roditelje, rodbinu i tople domove, i kreću da pomognu unesrećenim Srbima, fascinantna je i herojska ‒ navodi dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, koji je prvi put na srpskom integralno objavio knjigu „Avantura na Balkanu 1915” Daglasa Dolda, jednog od 24 člana ekspedicije Kolumbija, koja se odazvala na poziv Mihajla Pupina da dođe i pomogne srpskom narodu u Velikom ratu tog leta 1915. godine. „Kada imate 25 godina, tada vam se čini da možete

Kultura

16.08.2019 u 22:00

Let od Jupitera do Njujorka

Jupiterovi radio-signali odvešće Katarinu Petrović krajem godine u umetničku rezidenciju u Njujork, što je deo nagrade „Mangelos”, koju je nedavno, kao 18. dobitnica, osvojila u Beogradu. Ova diplomirana slikarka završila je master studije Art and Science na odseku Kraljevskog konzervatorijuma i Kraljevske akademije umetnosti u Hagu. Predaje na Slobodnom univerzitetu u Briselu, gde je pokrenula forum Art and Science, koji će preneti i u Beograd u saradnji s našim Centrom za promociju nauke. U svom radu fokusira se na kosmogoniju, proces stvaranja i pojam generativnosti, koristeći tekst, jezik, zvuk i kod. Njen rad „Kosmologikus” predstavlja instalaciju u kojoj se radio-signali s planete Jupiter prevode u jezik kao oblik automatizovane poezije. Poruke s Jupitera dešifrovane su uz pomoć

Kultura

12.08.2019 u 20:00

Srpski knez na proputovanju kroz Indiju

Da nije indijskih i nekih malih američkih izdavača koji povremeno preštampavaju „Zapise o Indiji” kneza Božidara Karađorđevića, nažalost bez predgovora i fotografija iz francuskog izdanja, ovo delo, siroče, davno bi iščezlo, smatra prof. dr Aleksandar Petrović, koji je priredio i s francuskog preveo ovu putopisnu građu Božidara Karađorđevića (1862–1908), sina Đorđa Karađorđevića i Sarke Anastasijević, unuka kapetana Miše Anastasijevića i praunuka vožda Karađorđa, koji je u Parizu diplomirao prava i stekao doktorat. Njegova knjiga pojavljuje se u izdanju Matice srpske i Zadužbine kralja Petra Prvog, iz Topole, na 120. godišnjicu od prvog pojavljivanja na francuskom i engleskom jeziku. Profesor Petrović je i autor predgovora u kojem naglašava da je reč o pravom dragulju putopisne

Kultura

07.08.2019 u 20:00

Ili jesi, ili nisi Pupin

Džindžer Vujić (potomak supruge Vudroa Vilsona), Justina Pupin, ambasador dr Ljiljana Nikšić i David Vujić, koordinator programa NASA (Foto:-arhiva J. Pupin Pre jednog veka u Njujorku su se družili predsednik Amerike Vudro Vilson i Mihajlo Pupin, jedan od osnivača NASA, da bi sudbina namestila kockice da se sto godina kasnije, baš u Beogradu, Pupinova unuka Justina sretne s Davidom Vujićem, koordinatorom programa NASA i dobitnikom Predsedničke nagrade slobode za učešće u misijama „Apolo”, i njegovom suprugom Džindžer Vujić, koja je potomak Edit Bouling, supruge Vudrou Vilsona! Njihov „kosmički sudar” upriličen je na fotografiji za pamćenje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a omogućila ga je ambasador dr Ljiljana Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova RS. ‒ Čarobno je bilo

Kultura

01.08.2019 u 22:00

Njegova muzika je bila ispred vremena

U Narodnoj biblioteci Srbije 21. septembra, na dan rođenja Milana Mladenovića (1958–1994), prvi put će biti dodeljena regionalna nagrada koja nosi ime našeg poznatog muzičara i vođe grupe „Ekatarina Velika”. Priznanje se dodeljuje za muzičko delo od izuzetne umetničke vrednosti, a o dobitniku odlučuje žiri u sastavu: Zoran Kostić Cane, Vasil Hadžimanov i Aleksandar Žikić. Nagrada je regionalna, kaže advokat Nenad Milovanović, član UO zadužbine, jer je Milan Mladenović bio jugoslovenski pesnik. ‒ Bez obzira na to što te zemlje više nema, ona traje u kulturnom smislu dok postoje generacije koje su u njoj živele. Na konkurs se prijavilo više od 100 autora i za nas je to iznenađujuće veliki broj. Bilo je najviše prijava iz Srbije, ali smo vest o konkursu širili preko društvenih mreža, što je

Kultura

28.07.2019 u 20:00

Spilbergovo pismo za Matildu Čerge

Muzeji u svetu beleže životne priče svojih sugrađana čuvajući time živi otisak jednog doba. Jedna takva priča zabeležena je nedavno u arhivi Narodne biblioteke Srbije kada su digitalizovane fotografije poznate beogradske jevrejske porodice Kalef. Foto-album je u ime porodice predala gospođa Matilda Čerge. Ona i njeni potomci, kao i familija njene sestre, poznate operske solistkinje Brede Kalef Simonović, preostali su jedini od Kalefa koji su podneli 22 žrtve za vreme Holokausta. Njihovi preci, Sefardi, koji su se iz Španije doselili na Balkan, živeli su na Dorćolu i svi su se uglavnom bavili trgovinom. Matilda Čerge živela je u Gospodar Jovanovoj ulici. Njena baka, imenjakinja, imala je radnju u Višnjićevoj i prodavala je tekstil

Kultura

24.07.2019 u 21:00

Istorija ispričana iz ugla robova

Na godišnjoj konferenciji Muzejskog društva Amerike, koja je nedavno održana u Nju Orleansu, učestvovala je i viši kustos dr Tatjana Bugarski iz Muzeja Vojvodine. Muzejsko društvo Amerike deluje od 1906. i okuplja više od 35.000 članova. Konferencija je okupila 4.500 učesnika. ‒ Muzejska delatnost je u SAD drugačije uređena nego kod nas. Ne postoji ministarstvo kulture te je velika uloga stručnih udruženja u razvijanju profesionalnih standarda. Međutim, izazovi s kojima se savremeni muzeji suočavaju imaju mnogo sličnosti širom sveta, pa su teme o kojima su bili vođeni razgovori bliske i nama ‒ kaže Tatjana Bugarski, dodajući da su najposećenija predavanja bila o uvođenju kulturne raznolikosti i inkluzije u institucije, prvenstveno prevazilaženjem rasnih barijera koje su i dalje veoma

Kultura

21.07.2019 u 15:11

Na sultanovom kanabetu od plavog damasta

Duvao je hladni severac tog prvog aprila 1895. kada je Beogradsko pevačko društvo krenulo na turneju put Sofije, Carigrada i Plovdiva. Horovođa Stevan Mokranjac zabranio je larmu i viku da ne bi promukli jer im, kako su sami istakli, skupocena grla behu ponajvažnija reputacija na ovome putu. Zadatak je bio da šire srpske narodne pesme po belome svetu, a stajali su pod visokom zaštitom kralja Aleksandra Obrenovića. Bariton i sekretar društva Dragomir Brzak (1851–1904), srpski književnik, prevodilac i pesnik, autor je knjige „S Avale na Bosfor”, objavljene u izdanju „Portalibrisa”, gde je dao opširne opise arhitekture pomenutih gradova i brojne anegdote s putovanja. Po njegovom svedočenju, naši horisti su bili zaneseni i očarani spektrom boja i mozaikom raznih rasa i religija u

Kultura

16.07.2019 u 21:00

Srpski lobista u stranoj štampi

Povodom političke situacije u zemlji svog rođenja, naučnik svetskog glasa Mihajlo Pupin objavio je veliki broj članaka, komentara i osvrta u najpoznatijim američkim dnevnim i nedeljnim listovima i časopisima: „Njujork tajms”, „Vašington post”, „Čikago dejli tribjun”, „Njujork herald”, „Njujork san”, „Filadelfija inkvajer”, „Standard junion”, „Njujork pres”, „Bruklin dejli star”, „Ivning tribjun”... Ti tekstovi ušli su u dvojezičnu knjigu, na srpskom i engleskom, „Mihajlo Idvorski Pupin: tekstovi u američkoj štampi 1912–1920.”, a priredili su je prof. dr Đorđe N. Lopičić i Miroslav Stanković u izdanju Gradske biblioteke iz Novog Sada, u prevodu Rendala Mejdžora. Stanković je priredio i ilustrovanu Pupinovu autobiografiju, integralnu verziju, objavivši je pod nazivom „Od useljenika do pronalazača”,

Kultura

09.07.2019 u 18:10

Da li je imigrant trajno stanje

U jednom od svojih intervjua američki pisac Sol Belou govorio je o potrebi da „sredi račune” pre nego što zauvek ode s ovog sveta. Govoreći o procesu prilagođavanja na Ameriku, ispričao je kako je plakao na očevoj sahrani i kako mu je tada prišao brat i rekao mu da prestane da se ponaša kao imigrant. Gledajući taj intervju naš pisac David Albahari prenuo se jer je on, živeći u Kanadi, neprestano razmišljao o tome koliko dugo si imigrant, odnosno kada imigrant prestaje da bude imigrant. – Belou nije imigrant. Rodio se 1905. u Kanadi, dve godine nakon što se njegova porodica doselila iz Rusije, ali živeo je u imigrantskoj porodici i kasnije je često pisao o imigrantima u svojim pričama i romanima. Porodična anegdota koju je ispričao dotakla je samo središte moga bića preobrazivši se u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu