Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Kultura

26.02.2021 u 14:34

Od propagande do plagijata

Od etike do estetike, od propagande do plagijata. Na toj liniji odvijaju se trenutne polemike u vezi sa filmom „Dara iz Jasenovca”. Biljana Srbljanović na „Fejsbuku” je objavila tekst u kojem navodi sličnosti ovog filma sa scenarijom „Dece Kozare” Lordana Zafranovića, takođe o zločinima u NDH. Naglasila je da je scenario „Dece Kozare” Arsena Diklića napisan 1986, u njemu je glavna junakinja devojčica Rada, koja ima dva brata, jednog u naručju koga nosa, nakon što im majka strada, i jednog nešto starijeg, koga ustaše iz logora odvode u internat sličan ovome koji sam spominjala, sa planom da ga pokrste i preobrate u svojevrstan Hitler Jungend NDH. Dara iz „Dare iz Jasenovca” isto ima takva dva brata. Sledeći nagon za samoodržanjem, dodaje da Rada grabi preko gomile da napuni lonac vodom

Kultura

19.02.2021 u 20:15

Naizgled okrenuti prošlosti mislimo na budućnost

U izdanju Matice srpske uskoro će izaći iz štampe prepiska Milana Kašanina, trilogija u pet knjiga pod naslovom „Pisma, susreti, tragovi”. Štampanje knjiga je podržalo Ministarstvo kulture. Ovo je početak rada na objavljivanju Kašaninove rukopisne ostavštine, u pripremi su i dnevnički zapisi. Ove knjige su zalog poverenja gospođe Marine Bojić, kćerke Milana Kašanina, jer su prepiska, rukopisi i porodične fotografije stigli kao njen dar, kaže za „Politiku” Zorica Hadžić, upravnica Rukopisnog odeljenja Matice srpske. Ovaj primer, kako dodaje, pokazuje da kolektivno, i država i pojedinci, moramo da vodimo brigu o institucijama koje su dugovečne, da budemo posebno osetljivi prema institucijama koje imaju tradiciju u srpskom narodu, da osećamo zahvalnost prema onima koji su ih davnih dana osnovali, da

Kultura

12.02.2021 u 20:15

Serijal o srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji

Serijal „Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji”, koji prizakuje celokupno srpsko duhovno i umetničko pravoslavno nasleđe ‒ manastire poput Visokih Dečana, Gračanice, Pećke patrijaršije, crkve i manastire u Zočištu, Štrpcu, Uroševcu i drugim mestima, videće uskoro ceo svet. Kapitalni projekat „Filmskih novosti”, sniman tri godine, okupio je 70 istoričara, istoričara umetnosti, arheologa, antropologa, teologa i etnologa. Biće preveden na ruski, engleski, francuski, kineski, nemački, španski i albanski. ‒ Serijal bi na proleće trebalo da bude prikazan na javnom servisu. Trenutno traju pregovori. Prvih 30 epizoda je snimljeno, a mi i dalje snimamo i motiramo materijal ‒ kaže Vladimir Tomčić, direktor „Filmskih novosti”, najavljjući serijal koji prikazuje freske, arhitekturu, proslave

Kultura

07.02.2021 u 20:00

Kapitalni zavet

Osećam kao da sam se za ovo spremao ceo život, izjavio je reditelj Predrag Gaga Antonijević, govoreći o svom filmu „Dara iz Jasenovca”, srpskom kandidatu za nagradu „Oskar”. Priznaje da je u profesionalnom smislu ovo jedan od najvećih izazova u životu. Film o ustaškom logoru u NDH za vreme Drugog svetskog rata „udara poput tog ustaškog malja, sa gledaocima korespondira emocijom i donosi ogromnu dozu uznemirenja”, rekao je Antonijević, dodajući da je najveća dilema bila kako prikazati zlo a da ostane gledljivo. Film je ispričan iz dečje perspektive. „Deca su dominantni junaci filma, a ona rastu. Za 58 dana deci smo dva puta šili kostime”, priča reditelj o samom snimanju. Majkl Barenbaum, stručnjak za Holokaust i glavni konsultant na filmu, napravio je plan kako će film biti prikazivan u

Kultura

03.02.2021 u 20:15

Moguć je izlaz iz škripca

Velika zemlja. Misli se na Rusiju. Tako se zove nedavno objavljen izbor iz savremene ruske proze koji donosi dela pet izuzetnih pisaca u prevodu na srpski: Korneja Čukovskog, Natalije Baranskaje, Viktora Kuročkina, Romana Senčina i Aleksandra Kuznjecova Tuljanina. Knjigu je preveo naš poznati i nagrađivani prevodilac Vladimir Jagličić u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića. Kod nas je poznatiji Senčin, zajedno sa svojim vršnjacima Varlamovim, Prilepinim, Volosom i drugima koje je Jagličić predstavio 2012. u „Antologiji ruske moderne priče”. Baranskaja je vesnica ženske proze koja je dala neke od istaknutih ruskih proslavljenih spisateljica. – Njena junakinja u delu „Nedelju dana svagdašnjih” je mlada žena koja traži svoj duhovni prostor, stešnjena između radnih, kućnih i

Kultura

01.02.2021 u 20:15

Potraga za identitetom u uslovima moderne otuđenosti

Avangardna umetnost obeležila je svojim snažnim uticajem čitav 20. vek. O tome čitamo u knjizi teoretičarke kulture dr Ivane Kronje ,,Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: telo, rod i identitet. Evropa‒SAD‒Srbija”, koja je objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije. Prema rečima autorke, samosvest o umetničkoj izražajnosti samog dela, njegovom smislu i značenju, kao jedna od ključnih odlika modernizma, u avangardnom filmu često se iskazuje kroz tematizovanje sinematičke forme. ‒ Futurizam, konstruktivizam, dadaizam, nadrealizam, hipnizam, „novi barbarizam”, zenitizam i drugi umetnički fenomeni internacionalne istorijske avangarde razbijaju racionalni, logocentrični svet građanske umetnosti i figuracije, otiskujući se hrabro i rizično u još neistražena područja nesvesnog,

Kultura

29.01.2021 u 20:15

Povratak Svetog Save u Svetu zemlju

Prva akademska srpsko-jevrejska zum konferencija „Jedan duh – dve nacije” održana je na dan kada Srbi obeležavaju Dan Svetog Save, a jevrejski narod Međunarodni dan Holokausta. Tako je najavljen akademski most prijateljstva Beograda – Novog Sada i Jerusalima, a govornici su podsetili na ono što povezuje Srbe i Jevreje kroz istoriju. Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, naveo je da je za Srbe, praiskonsku duhovnu vezu sa Jerusalimom uspostavio Sveti Sava koji je bio na svom prvom hodočašću u Svetoj zemlji 1229. „Tokom ove posete kupio je od muhamedanaca kuću Jovana Bogoslava, poznate pod imenom Sionska gornica, u kojoj se pretpostavlja da se nalazila soba u kojoj je održana Poslednja večera, a ispod nje nalazi se grob kralja Davida, što predstavlja, pored Zida plača, najsvetije

Kultura

26.01.2021 u 13:35

Jedan datum – dva naroda

U Multimedija centru i lektoratu za hebrejski jezik i civilizaciju na Filološkom fakultetu, sutra u 13.30 časova biće održana izuzetna inicijativa povezivanja Srbije i Izraela, kroz zum konferenciju i akademski most prijateljstva Beograda – Novog Sada i Jerusalima, na dan kada Srbi obeležavaju Dan Svetog Save, a jevrejski narod Međunarodni dan Holokausta. U saopštenju se navodi da naziv konferencije „Jedan duh – dve nacije” predstavlja suštinu specijalnih, autentičnih veza srpskog i jevrejskog naroda na mukotrpnom istorijskom putu, gde su uvek bili jedni uz druge, jedni pored drugih, ali nikada jedni protiv drugih uprkos brojnim izazovima kojima su bili izloženi tokom više od dve hiljade godina prijateljstva. U tom smislu, kažu učesnici, ova zum konferencija je više od akademskog

Kultura

22.01.2021 u 20:15

Današnji grafiti su sutrašnji naslovi

Bolje JU, nego EU. Tako se živi u Evropi, bez detaljisanja poručuje jedan grafit zabeležen u Zagrebu. Niz sličnih grafita širom gradova nekadašnje Jugoslavije sakupio je Mitja Velikonja u knjigu „Politički grafiti”, koju je s engleskog prevela Slobodanka Glišić, a nedavno objavila Biblioteka 20. vek. Velikonja (1965) predaje studije kulture na Univerzitetu u Ljubljani i proučava savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalističku nostalgiju. ‒ Beli zid je postojao pre fejsbuk zida, ovo je moj uobičajeni odgovor na pitanje zašto sam zainteresovan za nešto tako nepovratno materijalno, tehnički nezahtevno i nepokretno, kao što su grafiti i strit art. Ja ih posmatram kroz nameru koja stoji iza njihovog stvaranja i posledicama koje imaju

Kultura

19.01.2021 u 20:15

Vreme velike umetnosti pripada prošlosti

O vremenu je pisao na početku svog velikog, poslednjeg a nedovršenog dela Toma Akvinski. Koliko god on bio teolog i hrišćanin, ipak je morao potvrditi da ni Bog uprkos svojoj svemoći ne može učiniti da ono što je bilo – nije bilo. Vreme postoji samo kao sada i čini granicu između prošlosti i budućnosti, kaže Milan Uzelac, nekada profesor estetike i ontologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, autor više knjiga iz istorije filozofije, metafizike, estetike i filozofije umetnosti. Nedavno je objavljena profesorova knjiga „Fenomenologija našeg vremena” u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića. U knjizi ste analizirali prolaznost vremena i njegovu bespovratnost nasuprot večnom, tragajućem „sada”? Prošlost ne možemo izmeniti, mada nam može biti duga ili kratka u našem

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu