Kup.	Prod.	Sred.
117,92	118,63	118,27
104,02	104,65	104,33
103,35	103,98	103,67

Kultura

09.11.2018 u 20:00

Čovek bez sećanja je kao leptir koji živi jedan dan

Ukoliko ispravno shvatam srpski ustav, ćirilica ima sva prava i zato me je veoma iznenadilo kada je jedan srpski izdavač odbio da štampa moju knjigu na ćirilici i predložio da to ipak bude latinica. To me čudi i vređa zbog toga što je ćirilica i moje rođeno pismo – kaže za naš list gošća Beograda, nagrađivana ruska književnica Marija Semjonova, poznata po serijalima epske fantastike. Njenu tetralogiju o Vukodavu štampala je „Laguna”, a knjige „Valkira” i „Mač mrtvih” Prevodilačka radionica Rosić i Srpski sabor Dveri. – Znam da su Srbi uvek pisali ćirilicom i zato me ovo prevođenje „ispod žita” na latinicu navodi na čudne pomisli zašto bi to bilo tako. Da li Rusija mora da se odrekne ćirilice da bi bila deo sveta ili milijarda Kineza treba da se odrekne svog pisma. Sledeći korak

Kultura

02.11.2018 u 23:51

Sve više ljudi u Londonu stanuje na brodovima

Fakultetski robot sam projektuje malu kuću i pritom koristi solarnu energiju. To je stvarnost u Velikoj Britaniji gde godinama živi i radi arhitekta Mina Gospavić, rođena u Beogradu, koja na samom početku karijere sa svojim timom već ima nagrađene projekte. Trenutno je angažovana na „Londonskom planu” koji određuje ekonomski, ekološki, transportni i socijalni okvir za razvoj prestonice. U roku 2015–2025. plan je da se izgradi 420.000 novih kuća kako bi se popunio nedostatak stambenog prostora u upravi šireg Londona. Krojdon je jedna od 32 londonske opštine gde Minin tim „Coffey Architects” popunjava napuštene parcele. Većina opština je u velikoj krizi jer nema dovoljno stanova za siromašno stanovništvo. Četrdeset odsto ovih novih kuća je za ugrožene kojima opština pomaže plaćajući im

Kultura

27.10.2018 u 14:13

Premijera filma „Teslin narod”

U Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine večeras u 20 časova biće održana premijera dugometražnog filma „Teslin narod” reditelja Željka Mirkovića. Ovaj dokumentarac otkriva priče o čuvenim Srbima u Americi, njihovom doprinosu razvoju čovečanstva i aktivnom učešću u stvaranju istorije SAD. Film predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. U filmu se pojavljuje više od 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i dostignućima obeležili Sjedinjene Američke Države. Nakon premijere na Kolarcu, ovo ostvarenje će imati bioskopsku distribuciju širom Srbije, a naredne godine i u Americi. Pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, u filmu je reč i o trostrukom dobitniku Pulicerove nagrade

Magazin

17.08.2018 u 13:15

Kosovo i Homolje slavi kroz muziku

Povodom Dana srpske diplomatije nedavno je u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije našoj pijanistkinji Marini Arsenijević, koja skoro dve decenije živi u Sjedinjenim Američkim Državama, uručeno priznanje „Vitez svetosavskog pacifizma”. Nagradu je dobila za promociju i očuvanje srpskog kulturnog identiteta i podizanje ugleda naše zemlje u svetu. Kako već godinama istrajava u predstavljanju naših muzičkih korena u drugim sredinama, ovo priznanje je došlo kao potvrda da trud i vizija donose rezultate. – Nekada vas zemlja iz koje ste potekli zaboravi ili dobijate priznanja kada ste na zalasku života. Iz tog razloga sam vest da sam dobitnik najviše diplomatske nagrade primila vrlo emotivno jer sam u godinama pune životne snage kada još mnogo toga umetnički mogu da doprinesem i Srbiji i svetu– kaže

Kultura

13.08.2018 u 22:00

Selektor Bemusa ne bira program ovogodišnjeg festivala

Kad se program selektora Bemusa u celosti odbaci, reč je o krupnom incidentu koji ne vređa moje dostojanstvo, već govori o nameri da se Bemus sklopi i sastavlja, a ne umetnički valorizuje. Ukoliko svi znaju više od selektora, uloga selektora je besmislena – kaže za „Politiku”, kompozitor i akademik Svetislav Božić, kome mandat selektora Bemusa ističe sledeće godine, ali mu nije omogućeno da odabere program ovogodišnjeg festivala. Centar beogradskih festivala (Cebef) i „određene strukture gradskog Sekretarijata za kulturu”, kako dodaje naš sagovornik, stvorili su paralelni muzički repertoar. – To je ispod nivoa dečje igre. Bemus je imao urednu finansijsku sliku i nikakvog incidenta nije bilo sa moje strane, tako da nisam smenjen...

Kultura

08.08.2018 u 21:31

Stogodišnji filmski rezime o Srbiji 1918–2018

Reditelj Ivan Živković završava dokumentarno-igrani film „Srbija – sto godina nakon Soluna”, po scenariju Miloša Rajkovića, koji preispituje ulogu Solunskog fronta, ulogu Srbije u međunarodnoj zajednici tada, ali i sada. – Objektivna analiza istorijskih činjenica predstavlja najbolji pokazatelj o tome kakvu ulogu je imala Srbija u periodu okončanja Prvog svetskog rata i otvara pitanje zašto danas Republika Srbija nije „rame uz rame” sa državama saveznicama u aktuelnom procesu oblikovanja međunarodnih odnosa – kaže za „Politiku” Ivan Živković (1970). Živković trenutno završava seriju „Koreni” po romanu Dobrice Ćosića. Režirao je film „Hadersfild”, a radio je i na serijama „Mile protiv tranzicije”, „Montevideo, Bog te video”, „Vere i zavere”, „Ubice mog oca” i „Senke nad Balkanom”.

Kultura

02.08.2018 u 22:00

Završen film o kralju Petru

Jedanaestog novembra, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u „Sava centru” i u „Kombank dvorani” biće, paralelno, prvi put javnosti prikazan film „Kralj Petar Prvi” reditelja Petra Ristovskog. Ostvarenje je nastalo prema romanu „Čarape kralja Petra” Milovana Vitezovića, a uz reditelja koscenaristi su Vitezović, Vladimir Ćosić i Vladimir Simić. Priča prati sudbinu Petra Karađorđevića koga je kao mladog iz Srbije proterala suparnička dinastija Obrenović. Spletom istorijskih okolnosti, on se vraća u domovinu, uvodi parlamentarnu demokratiju i započinje obnovu Srbije. U glavnoj ulozi je Lazar Ristovski, koji je i producent ovog filma.

Kultura

26.07.2018 u 22:00

Vreme je za novog Valtera u Kini

U Beogradu je danas pala prva klapa igranog filma „Bekstvo iz Beograda”, što je zvanično prva saradnja Republike Srbije i Republike Kine na polju celovečernjeg filma. Film će u celosti biti snimljen na teritoriji Beograda, a pored kineskih glumaca, u filmu igra i naš glumac Dragan Mićanović. Glavni junak ove izmaštane priče je Žou Sijao, ratni veteran i nekadašnji član mirovne misije koji već dvadeset godina živi u Beogradu i radi kao noćni čuvar u Muzeju savremene umetnosti. Da li će on biti odgovoran za nestanak eksponata iz ovog muzeja saznaće gledaoci filma koji prati njegov pokušaj da se izvuče iz kockarskih dugova, ali i razvoj odnosa oca i kćerke, i u tom smislu predstavlja spoj žanrova akcije, komedije i melodrame. Koproducenti su beogradska kuća „Emote” i „Broken Star

Kultura

24.07.2018 u 22:00

Mina – ženski soko

Zahvaljujući inicijativi Srpskog kulturno i prosvjetnog društva „Prosveta” iz Beča u ovom gradu postoji bista Vuka Karadžića, park u znak sećanja na Dijanu Budisavljević, spomen-ploča Savi Mrkalju, a sada se predlaže i postavljanje spomen-ploče na zgradi gde je živela slikarka Mina Karadžić, povodom 190 godina od njenog rođenja. Svetlana Matić iz Beča, inače potpredsednica ovog društva, upravo je na srpskom objavila knjigu „Pevam danju, pevam noću – pisma Mini Karadžić” i time podsetila na zasluge koje je imala kćerka Vuka Karadžića u građenju kulturnih veza između Austrije i Srbije. – Mina Karadžić je rođena 1828. u Beču. S 15 godina počela je da uči očev, srpski jezik, a potom se posvetila učenju likove umetnosti u Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. Naslikala je portret Branka Radičevića,

Kultura

23.07.2018 u 22:00

Biste srpskih velikana u Pliski

U Dvorištu ćirilice, jedinstvenom kulturno-istorijskom kompleksu u bugarskom gradu Pliski, koje je osmišljeno tako da u jednom dvorištu okupi sve države čije je pismo ćirilično, 27. jula biće postavljene biste srpskih velikana Vuka Karadžića, Branislava Nušića i Ive Andrića. Ovaj svojevrsni hram pisma osmislio je Karen Aleksanjan, Jermen iz Jerevana, filolog poznat kao pobornik očuvanja hrišćanskih vrednosti, koji već 20 godina živi u Bugarskoj. On je došao na ideju da 12 jermenskih vajara izradi slova u boji cigle, visine oko dva metra, u čast ćirilice, koju u svetu koristi približno 300 miliona ljudi. Tu se ubrajaju Sloveni iz jugoistočne Evrope, Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Mongoli i narodi s ugro-finskim jezicima koji su nekada pripadali SSSR-u. Bugarska je trenutno jedina zemlja

Prijavite se na našu mailing listu