Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,92	97,5	97,21
108,77	109,43	109,1

Kultura

30.07.2020 u 20:15

Fragmenti na razmeđi filozofije i književnosti

Kažu da je svako svoje sreće kovač. Samo što sudba jednome daje i čekić i gotovo usijano gvožđe, a drugi ga mora kovati često hladno, a često i golom pesnicom. Ovo je zapisao Božidar Knežević (1862–1905), profesor istorije i prevodilac, autor dela „Misli” o kojem je nedavno bilo reči na skupu „Srpska književnost početkom 20. veka, modernost i stari zadaci” u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Prof. dr Saša Radojčić priredio je knjigu „Božidar Knežević” u ediciji „Deset vekova srpske književnosti”. On piše da Kneževiću trajno mesto u kulturnom pamćenju nacije nisu obezbedile njegove opsežne istoriozofske studije, već jedno pozno, sa stanovišta autorovih intencija verovatno i sporedno delo. ‒ Iako nesporno pionir u oblasti filozofije istorije kod nas, Knežević je puno

Kultura

09.07.2020 u 20:02

Pionirski koraci dve sestre

Kako izgledaju kolo i ples kada se ti koraci zapišu na papiru? To zna etnokoreolog, a pionir te oblasti u Srbiji, koja se bavi izučavanjem tradicionalnog igračkog nasleđa, bila je Danica Janković, od čije smrti se ove godine navršava šest decenija. Profesor književnosti, bibliotekar i prevodilac, Danica je nepravedno ostala u senci svoje starije sestre Ljubice Janković (1894–1974), etnomuzikologa i dopisnog člana Srpske akademije nauka. Sestre su se bavile etnomuzikologijom i prve su u Srbiji osmislile metodologiju kojom su postavile temelje etnokoreologiji. Rođena 1898. u Lešnici i odrasla u Beogradu, Danica je završila Filozofski fakultet, odsek za jugoslovensku i uporednu književnost, istoriju i srpski jezik. Engleski je studirala u Londonu i Oksfordu od 1922. do 1924, i po povratku, sve

Kultura

05.07.2020 u 10:06

Kraj jednog čudesnog sna

Srpska balerina i koreograf Lidija Pilipenko (1938–2020) posvetila je ceo radni vek Narodnom pozorištu u Beogradu u kojem je stvarala. Bila je jedna od najpoznatijih srpskih balerina, zvezda kojoj je aplaudirala publika dok je igrala na brojnim svetskim scenama. „Snagom svog umetničkog duha menjala je pozorišnu estetiku. Njena posvećenost bila je nesvakidašnja, iskrena, maštovita, sa dubokom umetničkom porukom, i zato će njeni baleti ostati nezaboravni, a njen doprinos ovoj umetnosti neizbrisiv”, istaklo je Narodno pozorište. Rođena u Lapovu, Lidija Pilipenko je igračku karijeru započela kao učenica baletske škole u Beogradu. Posle specijalizacije u Londonu, igrački staž provela je u nacionalnom teatru, gde je bila primabalerina. Igrala je u predstavama „Labudovo jezero”, „Žizela”,

Kultura

28.06.2020 u 18:00

Život u podzemnom gradu

Fascinacija idejom da će doći do kraja sveta neiscrpna je tema brojnih filmova. Oni pričaju priču o tome da čovečanstvo mora da umre da bi se ponovo rodilo. Pre nego se ponovo rodi, mora da plati cenu zbog zagađivanja životne sredine, eksperimentisanja sa proizvedenim virusima, ono mora da umre jer je izumelo oružje sopstvenog uništenja – atomsku bombu. Ostvarenja koja prikazuju svet posle katastrofe: kada su biljke i životinje nestale, a ljudi goli i bosi umiru od gladi, analizirala je dr Ana Banić Grubišić sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, autorka knjige „Filmovi na temu postapokalipse, antropološki ogledi”, u izdanju „Dosijea”. – Države, vojske i vlade starog sveta u ovim filmovima više ne postoje. Preživele nema ko da zaštiti. Počinje

Kultura

28.06.2020 u 21:00

Od izdajice do mirotvorca

Nagrađivana i osporavana. Nema glumice na prostoru Jugoslavije o čijem su se liku i delu više vodile polemike. Dobitnici nagrade „Žanka Stokić” i laureatkinji „Dobričinog prstena”, Mirjani Karanović, Festival evropskog filma Palić dodelio je priznanje „Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Poslednjih godina pripisivane su joj velike nadležnosti – da je priznala Kosovo, vodila antisrpsku propagandu, podržavala Šiptare, žigosala svoj narod i predstavljala ga kao zločinački. Za deo javnosti to ostaje prva asocijacija na njeno ime. Ovaj „ženski Vuk Branković” veliku pažnju izazvao je dvehiljaditih ulogama u bosanskom i hrvatskom filmu tematski vezanom za jugoslovenske ratove, gde je bila prva glumica koja je prešla granice i snimala posle krvoprolića u SFRJ.

Kultura

12.06.2020 u 20:00

Životni putevi Olge Benson

Od Azije preko Srbije do Amerike vodio je životni put Olgu Benson, rođenu Kazancev 1887. u Margilanu, gradu u današnjem Uzbekistanu, prestonici svile, za koju je rekla da je zbog živopisnih boja svog okruženja, korišćenih za izradu tepiha i odeće od pamuka, vune i svile, poželela da taj jak kolorit prenosi dalje. Obilazeći naše krajeve, u crtačkom bloku beležila je ovdašnje narodne nošnje i upečatljive detalje viđene na terenu. Po ličnoj porudžbini kralja Aleksandra izradila je Album narodnih nošnji Jugoslavije. Etnografski institut SANU posvetio joj je monografiju „Snovi o prošlosti i tradiciji: Olga Benson” čije su autorke Ljiljana Gavrilović i Biljana Milenković Vuković. Jednu od četiri kćerke Svetonije i Venijamina, potpukovnika u ruskoj armiji, Olgu roditelji su poslali u na

Kultura

26.05.2020 u 22:30

Manje znani Tolstoj iz Srbije

Lingvista i proučavalac slovenske kulture Nikita Tolstoj, praunuk ruskog pisca Lava Tolstoja, član više akademija nauka, među njima ruske i srpske, govorio je da je po rođenju građanin Srbije, a po svojim korenima ‒ Rusije. Rođen je u Vršcu, u Kraljevini SHS 1923. godine, preminuo u Moskvi 1996. Izučavao je srpsku kulturu i jezik, održavao naučne kontakte s našim istraživačima i svoje učenike usmeravao prema našoj kulturi. ‒ Sada u svetu živi oko 300 potomaka velikog ruskog pisca, a osnovnom granom u rodoslovu Tolstoja smatraju se potomci trojice njegovih unuka Ilije, Olega i Vladimira, koji su između dva rata živeli u Srbiji, nakon Oktobarske revolucije, i koje nazivaju „srpskim Tolstojima”. I Nikitin pradeda Lav Tolstoj, čuveni pisac, bio je član Srpske kraljevske akademije ‒ kaže Ljubinko

Kultura

20.05.2020 u 22:13

Na jednom tasu ceo svet, na drugom mikrobiće

Još jedan dan hipnoze ništavilom, ili povratak u mir praznine, ko neki melem deluje. Nema danas, nema sutra, nema misli, nema planova, nema „ja želim”, nema „kuda”, nema „gde”, mir ničim pomućen, čisto trajanje, čista bit, kaže slikar Kosta Bunuševac povodom života u karantinu i sa nama deli ostala promišljanja povodom pandemije. ‒ Živelo se i radilo uvek zajedno, onda se roj zarazio i zajedništvo je nestalo, molekul se razbio u atome koji se oslobodiše neuspešne molekularne forme. Raspad zajedništva nije se desio u potpunosti, ali očigledno ide ka tome, jer zaraze su trajne u raznim vidovima i svoje dejstvo neštedimice ispoljavaju. Ovog puta priroda je pokazala svoju ubitačnu moć ukazujući na slabost čoveka u zastrašujućim srazmerama ‒ govori naš poznati slikar. Osećanje nemoći,

Kultura

14.05.2020 u 22:30

Osećanje katastrofe svi delimo

U studiji „Conditio ahumana ‒ imanencija i ahumano u epohi antropocena” dr Andrija Filipović piše o problemima koji su nastali posredstvom čovekovog delovanja na prirodu. Autor analizira antropocen ‒ geološku epohu koja je presudno određena ljudskom aktivnošću na planeti. Andrija Filipović je filozof, autor knjiga „Estetske revolucije”, „Brajan Masumi ”, „Žil Delez”, preveo je dela Žila Deleza, Mišela Fukoa, Rolana Barta, Terija Smita, Aleša Erjavca i mnogih drugih. Onog trenutka kada je čovekovo delanje postalo geološka sila, razlika između prirode i društva je nestala O antropocenu se govori kao o „epohi ljudi koji su postali geološka sila”. Koji ekološki izazovi karakterišu ovu epohu? Antropocen je, filozofski rečeno, hiperobjekt – fenomen koji će trajati toliko

Kultura

08.05.2020 u 20:23

Jednim klikom do kulture onlajn

Širom sveta kultura je ovih dana dostupna onlajn. Biblioteke i arhive otvorile su svoje fondove, kinoteke na svojim kanalima puštaju filmove, pozorišta snimljene predstave... Da li je sve baš tako jednostavno mogu da objasne autori radova objavljenih u zborniku „Budućnost prošlosti”, gde nemački stručnjaci pišu na temu kulturnog nasleđa pred izazovima digitalizacije. Čitalac dobija pregled kako se kulturno nasleđe dokumentuje i umrežava u Nemačkoj, koji su pravni okviri za njegovo arhiviranje i pronalazi odgovor na pitanje kako da Evropa doživi digitalnu renesansu umesto da upadne u „digitalni mračni srednji vek”. Priređivači su Paul Klimpel i Elen Ojler, a zbornik, u izdanju Narodne biblioteke Srbije, sa nemačkog je prevela Dobrila Begenišić. Gete je govorio da se u bibliotekama

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu