Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,94	117,59
99,57	100,17	99,87
108,68	109,34	109,01

Kultura

19.12.2019 u 20:00

Jedan od hiljade ruskih emigranata koji su došli u Kraljevinu SHS nakon Oktobarske revolucije i doprineli evropeizaciji naše prestonice bio je i Leonid Brailovski (1867–1937), sin gradonačelnika Harkova, slikar i scenograf koji je arhitekturu diplomirao u Petrogradu. Bio je jedan od pet vodećih ruskih scenografa, a od 1921. do 1924. glavni scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu gde je opremio 18 predstava. Kulturni milje glavnog i drugih gradova obeležile su i ruske balerine i pedagozi Jelena Poljakova, Nina Kirsanova, Anatolij Žukovski, ruski scenografi Vladimir Žedrinski i Vladimir Zagorodnjuk, u operi Ksenija Rogovska Hristić, Liza Popova, Evgenija Valjani, reditelj Jurij Rakitin... Na stvaralaštvo Brailovskog podsetio je istoričar umetnosti Nikola Piperski na međunarodnoj

Kultura

16.12.2019 u 20:00

Sudbine, progoni i uspesi naših naučnika

Izuzetni naučnici: lekar Radenko Stanković, biolog Jovan Hadži, teolog Miloš Erdeljan i inženjer Mirko Milić, ostvarili su značajan doprinos u društvenom i političkom životu Jugoslavije i Srbije. Kao prilog proučavanju srpske intelektualne elite u 20. veku, povodom 140 godina srpsko-rumunskih diplomatskih odnosa, sa istoričarom Dragomirom Bondžićem razgovaramo o ovim univerzitetskim profesorima, Srbima rođenim na prostorima koji danas pripadaju Republici Rumuniji. Radenko Stanković rođen je 1880. u selu Leskovica, u blizini Bele Crkve, koje danas pripada okrugu Turnu Severin u Rumuniji. Studirao je medicinu u Budimpešti, Insbruku i Beču gde je diplomirao 1903. Do 1906. radio je u klinici Hermana Notnagela u Beču, pod rukovodstvom Karla Landštajnera, koji je kasnije dobio Nobelovu

Kultura

31.10.2019 u 22:00

Čežnja za duhovnim životom

U Americi postoji veća povezanost između pravoslavnih crkava pa se pravoslavlje doživljava u njegovoj vaseljenskoj, univerzalnoj dimenziji. A kod nas se ono pretežno definiše kroz nacionalno pa onda hrišćansko. Taj redosled je obrnut. Crkva je prvo hrišćanska, pravoslavne provenijencije, a srpska je shodno svojoj jezičkoj i kulturno-istorijskoj tradiciji. Ne može etnicitet da je definiše jer bi onda izgubila smisao hrišćanskog, kaže Milica Bakić Hejden, profesor emeritus na Odeljenju za religijske studije Univerziteta u Pitsburgu. Naša sagovornica je diplomirala engleski jezik u Beogradu, doktorirala je na Univerzitetu u Čikagu na Odseku za južnoazijske jezike i civilizacije, predavala je religije i kulture Indije i Balkana. Trenutno piše knjigu o hinduizmu, a razgovor počinjemo o

Magazin

30.10.2019 u 13:21

Dirnuta sam pažnjom Srbije

U zvaničnu posetu Beogradu došao je bračni par Malruni – Brajan Malruni, nekadašnji premijer Kanade i njegova supruga Mila, rođena u Jugoslaviji kao Milica Pivnički, koja je s porodicom u ranom detinjstvu emigrirala u Kanadu. Tokom i nakon premijerskog mandata, Malrunijevi su bili i ostali u žiži interesovanja visokih političkih i društvenih krugova od uticaja. U Ministarstvu spoljnih poslova ministar Ivica Dačić je, uz prisustvo ambasadorke Kanade Kati Čabe, Mili uručio priznanje za humanitarni rad „Vitez svetosavskog pacifizma”. U toku posete Malrunijeve je primito patrijarh srpski Irinej, a Mila Malruni se obratila poslanicima Odbora za dijasporu u Narodnoj skupštini. Zemlja predaka Na Sajmu knjiga predstavljena je knjiga „Milina zemlja predaka ‒ porodica Pivnički u istoriji

Kultura

24.10.2019 u 20:00

Treba preispitati mitove

Malo ko bi se usudio da govori o mitu o majčinstvu a da ne bude optužen za blasfemiju, rečeno je na Sajmu knjiga na promociji „Mitova našeg vremena” italijanskog filozofa Umberta Galimbertija (1942), čiju knjigu je objavila Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića u prevodu Mire Žiberne. Pod mitovima Galimberti podrazumeva stare, lenje ideje o čoveku, društvu, svetu, istoriji, koje smo nekritički usvojili i ne dovodimo ih u pitanje, ali one danas više, kako smatra, ne funkcionišu. U svojoj studiji, na pet stotina strana, analizirao je mit o mladosti, modi, polnom identitetu, sreći, rasi, mit o psihoterapiji, ludilu, progresu, ratu, terorizmu, tržištu, globalizaciji, mit o moći i nadzoru nad idejama, mit o tehnici i preobraćanju sredstava u cilj, mit o novim tehnologijama i psihopatologijama

Kultura

17.10.2019 u 22:00

Oda slobodi, 200. put

U Beogradskom dramskom pozorištu u subotu 19. oktobra biće 200. izvođenje predstave „Let iznad kukavičjeg gnezda”. U svetu je predstava prvi put izvedena na Brodveju 1963. sa Kirkom Daglasom u glavnoj ulozi. Potom se 1975. pojavio istoimeni film u režiji Miloša Formana sa Džekom Nikolsonom, koji je bio adaptacija romana američkog pisca Kena Kizija iz 1962. godine. Bila je to priča o buntovnom Makmarfiju, štićeniku bolnice za mentalno zdravlje koji se bunio protiv represivnog osoblja. Priča o ludnici koja predstavlja metaforu modernog društva, postavljala je provokativna pitanja o normalnosti i stekla kultni status kod onih koji su osećali žeđ za promenom i oslobađanjem od stega lažnog morala. – Oda slobodi i borba pojedinca protiv sistema čine ovaj tekst aktuelnim – rekao je glumac

Kultura

16.10.2019 u 21:00

Pametna tehnologija menja uslove pod kojima se projektuje

Četvrta tehnološka revolucija stigla je i u građevinarstvo i arhitekturu. Zato će ovoj temi biti posvećena regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi, projektovanju i izgradnji, koja će biti održana danas u Beogradu, u prostoru „Fabrika Event Space”. Biće reči o tome na koji način se naši biroi snalaze u novom softverskom okruženju, kako digitalizacija projektantima štedi vreme, koja su najsavremenija rešenja iz sistema pametnih kuća... Na konferenciji „Digitalna gradnja” učestvuje i dr Ana Nikezić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, koja za naš list kaže da digitalne tehnologije menjaju način na koji arhitekte misle o projektu i prostoru uopšte. ‒ Danas vlasnici ne otključavaju vrata pomoću ključa već naslanjaju svoj prst na vrata ili vrata

Kultura

08.10.2019 u 22:00

I oštećenje knjige je njena istorija

Povodom osam vekova samostalnosti srpske crkve u galeriji Pedagoškog muzeja u Beogradu priređena je izložba fotografija „Ukrasni motivi na povezima hilandarskih rukopisa” Aleksandra Ćeklića. Prikazano je skoro hiljadu snimaka ukrasnih motiva knjiga od 13. do 18. veka, što je plod Ćeklićevog višegodišnjeg istraživanja. Filip Trajković, kustos u biblioteci Pedagoškog muzeja, naglašava da, uz knjige, hilandarska biblioteka sadrži i povelje srpskih vladara, vizantijskih i ruskih careva, moldavskih kneževa, raznih dokumenata i isprava iz turskog doba, bakrorezne i drvorezne ploče od kojih su otiskivane grafike za knjige, i poveze knjiga koje su radili stari knjigovezački majstori u koži, drvetu i metalu. – Cilj ove izložbe je da srpski narod podseti na svoju istoriju, tradiciju, kulturu,

Kultura

30.09.2019 u 21:00

Da li umetnost još može da nas šokira ili smo sve već videli

Konceptualna umetnica Kornelija Parker imala je 1995. izložbu u Londonu zajedno sa glumicom Tildom Svinton. Tilda je spavala u kutiji od stakla, a publika ju je izbliza zagledala. Bilo je to veoma zanimljivo. Tilda je ovo ponovila 2013. i staklenu kutiju stavila je u Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Smatrao sam da je Tilda bila umetničko delo 1995, ali da to možda nije bila 2013. Jer, da li je ona umetnica? Da li je ovoga puta sve bilo drugačije samo zato što to nije bila saradnja sa Kornelijom Parker? ‒ zapitao je Grejson Peri (59), poznati britanski umetnik u svojoj knjizi „Igra za galeriju” koju je upravo objavio „Službeni glasnik”, u prevodu Miodraga Markovića. Dobitnik Tarnerove nagrade 2003, prestižnog britanskog priznanja za savremenu umetnost, koju je primio obučen kao Kler,

Kultura

18.08.2019 u 21:00

U rat umesto na letnji raspust

Zamislite situaciju u kojoj se 24 mlada čoveka s prestižnog američkog Univerziteta Kolumbija u junu 1915. ukrcavaju na prekookeanski brod i kreću, ne na zasluženi odmor, na neka tropska ostrva, već odlaze veoma daleko, u nepoznato. Kreću na drugi kontinent na kojem besni rat. Sama ta činjenica da ovi mladi Amerikanci napuštaju svoje roditelje, rodbinu i tople domove, i kreću da pomognu unesrećenim Srbima, fascinantna je i herojska ‒ navodi dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, koji je prvi put na srpskom integralno objavio knjigu „Avantura na Balkanu 1915” Daglasa Dolda, jednog od 24 člana ekspedicije Kolumbija, koja se odazvala na poziv Mihajla Pupina da dođe i pomogne srpskom narodu u Velikom ratu tog leta 1915. godine. „Kada imate 25 godina, tada vam se čini da možete

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu