Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,92	97,5	97,21
108,77	109,43	109,1

Kultura

27.01.2020 u 21:00

Šaman pred monolitom nepojamnog

Na početku smo decenije i stručnjaci pokušavaju da predvide nesporne izazove koji nas čekaju u budućnosti – klimatske i demografske promene, kao i geopolitičku situaciju. Da li prognoze mogu da se primene i na polje umetnosti. Šta će se desiti za 20 godina – 2040? Vek je od pojave Dišanovog pisoara i dva veka čuvene rečenice Pola Delaroša „Slikarstvo je mrtvo!”, tržište se menja, slikari već prodaju radove preko „Instagrama”, u književnosti se govori o distopiji... O budućnosti umetnosti likovni umetnik Dejan Atanacković, profesor na akademiji u Firenci i dobitnik Ninove nagrade, kaže sledeće: – U Srbiji imamo privilegiju da izbliza osmatramo mikro-predstavu gotovo svega najgoreg što se u svetu trenutno dešava: besomučno uništavanje prirode, ruženje i zagađivanje gradova,

Društvo

26.01.2020 u 23:30

Kada su se voleli Srbi i Albanci

Još je srpsko-albanska srednjovekovna vlastela rado stvarala dinastijske veze. Rukovodili su se time da je najefikasniji način da se osiguraju bliski saveznički odnosi sklapanje političkih brakova. Oni su nastajali još u doba Nemanjića, a posebno u vreme najezde Turaka, kada su se oba naroda našla na putu znatno veće sile i opasnosti. O tome čitamo u knjižici „Kada su se voleli Srbi i Albanci”, u izdanju Evropskog pokreta u Srbiji, gde su sakupljeni tekstovi Duška Lopandića, Aleksandra Pavlovića, Nataše Marković, Jetona Neziraja, Agrona Bajramija, Armande Hise, Ane Petrov, Srđana Atanasovskog, Jelene Lončar i Fahrija Muslijua.

Društvo

20.01.2020 u 22:55

Ako Srbija ne podigne spomenik Pupinu, ja ću to učiniti

Kud god je išao Mihajlo Pupin, „Njujork tajms” ga je pratio u stopu, a to je velika stvar. Toliko je učinio u nauci, za srpski narod u Americi i za Srbiju. On je Srbiju doveo u Ameriku. Međutim, sa stvaranjem Jugoslavije Pupin se briše sa scene i tek pedesetih godina ovde izlazi njegova biografija, kaže profesorka Radmila Milentijević, čiju knjigu o Pupinu treba da objavi Univerzitet Kolumbija, a u junu će izaći i prevod na srpski. Radmila Milentijević u Americi živi od 1954. godine. Studirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, magistrirala istoriju na Čikaškom univerzitetu i doktorirala na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Predavala je Savremenu evropsku istoriju na Siti koledžu Gradskog univerziteta u Njujorku, gde je bila i profesor emeritus. U Srbiju dolazi četiri puta

Magazin

14.01.2020 u 15:07

Patrijarh Pavle na fotografijama

Patrijarha Pavla srpski narod viđao je u gradskom prevozu, zaustavljao ga na ulici, osećao ga bliskim i svojim. Pisali su mu i pisma tražeći od njega savete. Jednom su ga, tako, pitali šta da rade: imali su smrtni slučaj u porodici, a već su zakazali svadbu sina. Kako žalost i radost da idu zajedno? On im je odgovorio da ne možemo da biramo ni rođenje ni smrt, to je od Boga, a na ljudima je da odluče da li će da prave svadbu uz muziku ili da prirede samo crkveno venčanje... a slavlje nekoliko meseci kasnije. Ovo priča Hadži Marko Vujičić, autor nedavne izložbe portreta patrijarha Pavla u Kulturnom centru Čukarica koja je prikazana i u Mladenovcu i Čačku, a nastavlja put u Niš i Vranje. Marko je diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao urednik fotografije u

Kultura

10.01.2020 u 22:00

Naš Amerikanac – slikar i poeta

Kada je zatvorena poznata francuska kafana „Rotonda” i 1959. otvoreno istoimeno pozorište, u enterijeru su postavljene tapiserije sa stotinak imena slavnih posetilaca stare kafane na Monparnasu – uz Koktoa, Lenjina, Trockog, Pikasa, Stravinskog i Modiljanija nalazi se i ime Jovana Radenkovića, uz natpis Žaka Prevera: „Na ovim zidovima su imena ljudi svih vrsta koji su davno posećivali ovo mesto i koji su se tu osećali kao kod kuće. Kao i nekada, ovo pozorište pripada njihovim snovima i uspomeni na njih.” Iako je zapaženu slikarsku karijeru ostvario u Francuskoj i Americi, Radenković – o kome su izveštavali: „Njujork tajms”, „Herald tribjun”, „Mond”, AFP, Frans pres i mnogi drugi, u rodnom Beogradu nije zaboravljen, već je gotovo nepoznat. Rođen 1903, diplomirao je na arhitektonskom

Kultura

05.01.2020 u 21:00

U Beču ga je Dunav povezivao sa Beogradom

Kada je jednog dana usred Beča arhitekti i nekadašnjem gradonačelniku Beograda Bogdanu Bogdanoviću zazvonio telefon, sa druge strane žice bio je Fransoa Miteran, tada predsednik Francuske, koji je čuo da je Bogdanović opljačkan u metrou u Parizu. Rekao je koliko mu je žao, zvao ga je da dođe u Pariz, nudio mu je stan. „No Bogdanović nije želeo da ide. U Beču je bio Dunav koji ga je povezivao sa Beogradom, njegovim rodnim gradom”, ispričao je svoje sećanje arhitekta Boris Podreka za „Jutarnji list”. Tada je Bogdanović (1922–2010) već u egzilu koji traje od 1993. godine. Odlazak u Beč usledio je nakon života u izolaciji u Beogradu i pisma Slobodanu Miloševiću posle Osme sednice. Bogdanović je dao ostavku na članstvo u SANU 1981. jer se nije slagao sa njihovom ulogom u tadašnjoj situaciji i u

Kultura

03.01.2020 u 19:00

Pogađa sreću, nesreću i duševno stanje

Dom Mice Mihočinović u Knez Miletinoj bio je pre Drugog svetskog rata mesto okupljanja mnogih Beograđana. Obučena u tamnu togu, ona bi im gledala u šolju i izricala sudbinu. Nevolju je saopštavala vrlo obazrivo: „Gospođo, vaš muž vas vara.” ili: „Dva krupna crna oka ne sklapaju se zbog vas.” A ko može da opovrgne da u Beogradu ne postoji bar jedan mladić koji odgovara ovom „detaljnom” opisu. Ljudi su verovali i iznova, iznova dolazili. Ministri, lekari, advokati... Kad su je 1932. uhapsili i zabranili da naplaćuje usluge, Mica se pravdala da ne izmišlja, da sve vidi – sreću, nesreću, ljubav i duševno stanje – i da uzima koliko ko da. Predvidela je da će rumunska kraljica Natalija preminuti i da će rat početi 1939. Ovo je jedan od detalja iz knjige „Nestvarno, a stvarno” Živojina

Kultura

28.12.2019 u 13:02

Anđelki Cvijić uručena Nagrada „Milan Bogdanović”

Nagrada „Milan Bogdanović” koja se dodeljuje 50. put za najbolju književnu kritiku, uručena je juče u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije Anđelki Cvijić, nekadašnjoj urednici Kulturne rubrike „Politike” i prevodiocu sa engleskog i francuskog jezika. Anđelka Cvijić priznanje je dobila za kritički tekst, objavljen u „Srpskom književnom listu” 2018, povodom romana Milisava Savića „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji”. Žiri u sastavu: Dušan Stojković, Srba Ignjatović i Zoran Hr. Radisavljević saopštio je da Anđelka Cvijić, predano dugi niz godina piše o znamenitim našim romansijerima. – Ona, kao i Milan Bogdanović, zna da u kratkom jezgrovitom tekstu uoči sve ono po čemu se oni razlikuju od drugih romansijera koji pišu u isto vreme kada i oni to

Kultura

22.12.2019 u 21:00

Opera u mračnom bunkeru

Kako se trenutno nalazi u drugoj vremenskoj zoni, u Indoneziji, kompozitorka Jelena Dabić nije prisustvovala nedavnom izvođenju svog dela „Betafaza” u Beogradskoj filharmoniji. Reč je porudžbini festivala „Young Euro Classic”, gde je udružena muzika Betovena i ona sa Balkana. – Molba berlinskog festivala bila je da delo ima veze sa Betovenom, jer je koncert bio betovenski koncipiran. Orkestar predvođen Hajnrihom Šifom sastojao se od muzičara iz Jugoslavije i to me je dovelo na ideju da kombinujem motive iz Devete simfonije sa ritmovima Balkana. Osim u Nemačkoj delo je izvedeno u svim republikama Jugoslavije, u Brazilu i Americi – kaže Jelena Dabić, koja je nakon studija u Novom Sadu 2008. otišla na usavršavanje u Minhen pa u Berlin. – Potrebno je biti veoma prodoran da bi se došlo

Kultura

19.12.2019 u 20:00

Od toplog prijema do hladnog rastanka

Jedan od hiljade ruskih emigranata koji su došli u Kraljevinu SHS nakon Oktobarske revolucije i doprineli evropeizaciji naše prestonice bio je i Leonid Brailovski (1867–1937), sin gradonačelnika Harkova, slikar i scenograf koji je arhitekturu diplomirao u Petrogradu. Bio je jedan od pet vodećih ruskih scenografa, a od 1921. do 1924. glavni scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu gde je opremio 18 predstava. Kulturni milje glavnog i drugih gradova obeležile su i ruske balerine i pedagozi Jelena Poljakova, Nina Kirsanova, Anatolij Žukovski, ruski scenografi Vladimir Žedrinski i Vladimir Zagorodnjuk, u operi Ksenija Rogovska Hristić, Liza Popova, Evgenija Valjani, reditelj Jurij Rakitin... Na stvaralaštvo Brailovskog podsetio je istoričar umetnosti Nikola Piperski na međunarodnoj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu