Izdanja Čitulje
accessibility-tools
subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
2°C Izmaglica
Beograd
Poslednja izmena 23:08

Autor: Mirjana Sretenović

Društvo
23.05.2018 u 22:00
Srbin je ovde zrno peska u pustinji
Prizren – Liturgijom pod otvorenim nebom u atrijumu Crkve Sv. Spasa u Prizrenu u prisustvu preostalih petnaest Prizrenaca i oko pedeset Srba koji su sa svojom sitnom decom došli iz okolnih enklava – obeležena je gradska slava Spasovdan u nekadašnjoj prestonici srpskog carstva – srpskom Jerusalimu. Na simboličan datum Vaznesenja Hristovog arhimandrit Mihailo služio je liturgiju; svi prisutni držali su dlan na ramenu osobe ispred sebe, dok su nasmejana lica srpske dece i povremeno gukanje beba ulivali posebnu nadu za vreme molitve. Dok našoj liturgiji prisustvuju dva nemačka vojnika Kfora, a ispred crkve skup čuvaju kola kosovske policije sa dvojicom Albanaca, mešaju nam se osećanja dok slušamo kosovske pesme u izvođenju hora devojčica „Car Dušan Silni”...
Kultura
22.05.2018 u 22:00
Od Dušanovog carskog grada do „prestonice Kosova”
Prizren – „Danas svako Srpče i Srpkinjica, bar koji su kroz osnovnu školu prošli, znaju da je Prizren glavna varoš u Staroj Srbiji i da je nedaleko od Prizrena Peć, nekadašnja stolica naših patrijarha, oko koje se prikupljaše naš narod od beloga do Jadranskoga mora i od izvora Crnog Drima pa do Dunava. I kada fanarskim intrigama ispade za rukom (1766) da našem narodu i taj stožer unište, da našu Patrijaršiju ukinu i svojoj prisajedine, ostaše narodu slavni spomenici nekadašnjih njegovih vladara, mnogi manastiri, među kojima su najsjajniji patrijaršijska crkva u Peći i manastir Visoki Dečani.” Kako danas zvuče ove reči koje je 1928. zabeležio Petar Kostić (1852–1934), najznačajniji Srbin Prizrenac svoga doba, u svetlu najnovijih dešavanja...
Kultura
21.05.2018 u 21:40
​U socijalizmu umetnost je bila zamena za religiju
Predrag Finci je „ubio” Franca Ferdinanda. Bilo je to u filmu „Sarajevski atentat” Fadila Hadžića 1968. u kojem je Finci glumio Principa. Svoje principe kasnije je potvrđivao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu kao redovni profesor estetike. Rođen je 1946. u sefardskoj porodici u kojoj je većina članova bila žrtva Holokausta. Emigrirao je 1993. u London gde je radio kao istraživač na UCL-u. Nedavno je u Beogradu predstavio svoju novu knjigu „Ukratko” (Faktum izdavaštvo) u kojoj razmatra temu ništavila, odnos filozofa i smrti, sopstvenu konačnost. Za naš list definiše najbitnija filozofska pitanja današnjice.
Kultura
20.05.2018 u 22:00
Scenario za film „Djeca Kozare” uzdrmao nacionalni konkurs
Vest da je re­di­telj Žar­ko Dra­go­je­vić pod­neo ostav­ku na me­sto pred­sed­ni­ka kon­kurs­ne ko­mi­si­je Film­skog cen­tra Sr­bi­je (FCS), ko­ja od­lu­ču­je o fil­mo­vi­ma s na­ci­o­nal­nom te­ma­ti­kom – po­di­gla je pro­te­klih da­na pra­ši­nu u jav­no­sti.  Dra­go­je­vić je ovaj gest obra­zlo­žio lič­nom pro­ce­nom da film „Dje­ca Ko­za­re” re­di­te­lja Lor­da­na Za­fra­no­vi­ća ne­ma do­volj­nu po­dr­šku ko­mi­si­je.   S dru­ge stra­ne, Bo­ban Jev­tić, di­rek­tor Film­skog cen­tra Sr­bi­je, ka­že za „Po­li­ti­ku” da je raz­go­va­rao s Dra­go­je­vi­ćem, ali da mu i da­lje ni­su ja­sni mo­ti­vi na­pu­šta­nja ko­mi­si­je bu­du­ći da ni­jed­na od­lu­ka još ni­je do­ne­ta. On do­da­je i to da ne zna na osno­vu če­ga je ovaj re­di­telj pro­ce­nio da „Dje­ca Ko­za­re” ne­će
Kultura
11.05.2018 u 22:00
Umetnost u službi kampanje
U Guglu imaju „A tim” koji čine inženjeri i „B tim” koji čine ostale profesije. Primetili su da je tim B mnogo kreativniji, jer A radi samo „zakucane stvari”. To je ilustracija multidisciplinarnosti, rekao je kreativni direktor Miloš Ilić na debati „12 stolica” koja je preksinoć održana u Muzeju primenjene umetnosti. Reč je o platformi koju je pokrenuo „Čivas”, s ciljem da stručnjaci razmene iskustva sa studentima umetnosti. Teme su: umetnost u svojstvu društvene promene, nove tehnologije u umetnosti i podrška države umetnicima. I Maja Lalić, osnivač udruženja „Mikser”, veruje u multidisciplinarnost, dodajući da kod nas nije bilo previše mogućnosti da se kreativne profesije sretnu. Reditelj Goran Marković primetio je da živimo u dobu kada nema više podele na profesije, već se one mešaju:
Kultura
05.05.2018 u 22:00
Rubinštajn je podučavao sopstvenim primerom
Poslednji put u Beogradu sam svirao 1984. i vrlo sam uzbuđen zbog povratka u domovinu, koju sam napustio kao četvorogodišnjak, ali je ona bila konstantno prisutna u razgovorima sa mojom majkom ‒ kaže za naš list pijanista Eugen Inđić, koji će u utorak održati koncert u Kolarčevoj zadužbini od 20 časova, u okviru Beogradskog Šopen festa koji se, pod pokroviteljstvom ambasade Poljske, održava od sedmog do trinaestog maja. Majka Eugena Inđića (1947) bila je Ruskinja, pijanistkinja-amater, a otac srpski general u jugoslovenskoj vojsci. Nakon emigriranja u SAD, Eugen pohađa časove klavira i sa devet godina prvi put javno nastupa sa Simfonijskim orkestrom Springfilda, izvodeći Mocartov klavirski koncert. Posle dve godine započeo je rad sa Aleksandrom Borovskim, ruskim pijanistom i učenikom
Kultura
28.04.2018 u 22:00
Novom sistemu intelektualac ne treba
Ima li in­te­lek­tu­a­lac pra­vo da se­di u svo­joj „ku­li od slo­no­va­če” ili mu je oba­ve­za da se an­ga­žu­je i da de­la? Ti­me se, iz­me­đu osta­log, u svo­joj no­voj knji­zi „Su­vi­šne re­či: o in­te­lek­tu­al­ci­ma i zna­nju”, u iz­da­nju Knji­žar­ni­ce „Zlat­no ru­no”, ba­vi Gor­da­na Đe­rić, vi­ša na­uč­na sa­rad­ni­ca u In­sti­tu­tu za evrop­ske stu­di­je u Be­o­gra­du.  Na­kon stu­di­ja fi­lo­lo­gi­je, Gor­da­na Đe­rić ma­gi­stri­ra­la je i dok­to­ri­ra­la na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu, na gru­pi za et­no­lo­gi­ju i an­tro­po­lo­gi­ju. Autor­ka je knji­ga „Smi­sao žr­tve u tra­di­ci­o­nal­noj kul­tu­ri Sr­ba”, „Pr(a)vo li­ce mno­ži­ne”, „In­ti­ma jav­no­sti”, „Pam­će­nje i no­stal­gi­ja”, „Pro­šlost u sa­da­šnjo­sti”.   Na­vo­di­te u knji­zi da
Kultura
26.04.2018 u 09:11
Film o Regionalnoj dečjoj filharmoniji
Mladi muzičari iz regiona imali su prošle godine priliku da osete veličinu zajedničkog kulturnog prostora i da zahvaljujući muzici putuju i sviraju u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu i Skoplju. Oni čine Regionalnu dečju filharmoniju – 80 talentovanih učenika nižih i srednjih muzičkih škola, dobitnika nagrada na prestižnim domaćim i međunarodnim takmičenjima, iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Dokumentarni film „Nedovršena simfonija / Regionalna dečja filharmonija”, čiji je scenarista i reditelj Olivera Miloš Todorović, prikazan je nedavno u Ustanovi kulture „Parobrod”.
Kultura
24.04.2018 u 22:00
Istraženo svega tri odsto Vi­minacijuma
Za­hva­lju­ju­ći ot­kri­ću rim­skog ma­u­zo­le­ja, Vi­mi­na­ci­jum je po­no­vo u sre­di­štu me­dij­ske pa­žnje. A ka­da zna­mo da je ovaj lo­ka­li­tet kraj Ko­stol­ca ot­kri­ven sve­ga tri do če­ti­ri od­sto, a već su pro­na­đe­ni ta­ko zna­čaj­ni objek­ti (am­fi­te­a­tar, ku­le i be­de­mi le­gij­skog lo­go­ra, akva­dukt, ma­u­zo­lej), mo­že­mo sa­mo da za­mi­sli­mo šta nas sve još tu oče­ku­je – ka­že za naš list dr Mi­o­mir Ko­rać, ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta Vi­mi­na­ci­jum. Pro­šle ne­de­lje na ovom ar­he­o­lo­škom lo­ka­li­te­tu ot­kri­ven je ma­u­zo­lej iz tre­ćeg ve­ka ko­ji pred­sta­vlja po­či­va­li­šte oso­be vi­so­kog ran­ga. Ma­u­zo­lej, di­men­zi­ja 15 pu­ta 15 me­ta­ra, pre­tr­peo je dvo­stru­ko uni­šta­va­nje ko­je je po­sle­di­ca po­stup­ka „dam­na­tio me­mo­ri­ae” (bri­sa­nje
Kultura
14.04.2018 u 21:51
Profesoru, s ljubavlju
Šta zna­či bi­ti iz­u­ze­tan pro­fe­sor po­ka­za­će jed­na mu­zič­ka pri­ča ko­ja će bi­ti is­pri­ča­na na, uvek pri­jat­nom, pro­me­nad­nom ne­delj­nom kon­cer­tu u Ko­lar­če­voj za­du­žbi­ni. U čast Alek­san­dra Pa­vlo­vi­ća (1929–2017), po­zna­tog vi­o­li­ni­ste, di­ri­gen­ta i du­go­go­di­šnjeg pro­fe­so­ra Fa­kul­te­ta mu­zič­ke umet­no­sti u Be­o­gra­du, Trio „Ani­ma”, u sa­sta­vu: Na­ta­ša Velj­ko­vić (kla­vir), San­dra Be­lić (vi­o­lon­če­lo) i Lju­bi­ša Jo­va­no­vić (fla­u­ta), da­nas od 11 ča­so­va iz­ve­šće omi­lje­na pro­fe­so­ro­va de­la Hajd­na, Be­to­ve­na, Čaj­kov­skog, Pro­ko­fje­va. I ne sa­mo mu­zi­kom, već i iz­van­red­nim re­či­ma oni se odu­žu­ju ve­li­kom umet­ni­ku, ko­ji je di­plo­mi­rao na Kra­ljev­skom ko­le­džu u Lon­do­nu da bi to­kom ka­ri­je­re odr­žao
Početna / Mirjana Sretenović
06.12.2019 u 22:58
Gradnja „Turskog toka” može da se uspori, ali ne i da se zaustavi
06.12.2019 u 22:56
Tajna puške kralja Milana
06.12.2019 u 22:55
Od Nove godine manje tarife za izvršitelje
06.12.2019 u 22:52
Partizan pobedio Megu
06.12.2019 u 22:41
Poziv radnicima pošte da obustave štrajk dok traju pregovori
06.12.2019 u 22:23
Saudijski vazduhoplovni kadet ubio trojicu kolega u SAD
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja