Izdanja Čitulje
accessibility-tools
utorak, 20.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
22°C Vеdro
Beograd
Poslednja izmena 22:55

Autor: Mirjana Sretenović

Kultura
26.04.2018 u 09:11
Film o Regionalnoj dečjoj filharmoniji
Mladi muzičari iz regiona imali su prošle godine priliku da osete veličinu zajedničkog kulturnog prostora i da zahvaljujući muzici putuju i sviraju u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu i Skoplju. Oni čine Regionalnu dečju filharmoniju – 80 talentovanih učenika nižih i srednjih muzičkih škola, dobitnika nagrada na prestižnim domaćim i međunarodnim takmičenjima, iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Dokumentarni film „Nedovršena simfonija / Regionalna dečja filharmonija”, čiji je scenarista i reditelj Olivera Miloš Todorović, prikazan je nedavno u Ustanovi kulture „Parobrod”.
Kultura
24.04.2018 u 22:00
Istraženo svega tri odsto Vi­minacijuma
Za­hva­lju­ju­ći ot­kri­ću rim­skog ma­u­zo­le­ja, Vi­mi­na­ci­jum je po­no­vo u sre­di­štu me­dij­ske pa­žnje. A ka­da zna­mo da je ovaj lo­ka­li­tet kraj Ko­stol­ca ot­kri­ven sve­ga tri do če­ti­ri od­sto, a već su pro­na­đe­ni ta­ko zna­čaj­ni objek­ti (am­fi­te­a­tar, ku­le i be­de­mi le­gij­skog lo­go­ra, akva­dukt, ma­u­zo­lej), mo­že­mo sa­mo da za­mi­sli­mo šta nas sve još tu oče­ku­je – ka­že za naš list dr Mi­o­mir Ko­rać, ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta Vi­mi­na­ci­jum. Pro­šle ne­de­lje na ovom ar­he­o­lo­škom lo­ka­li­te­tu ot­kri­ven je ma­u­zo­lej iz tre­ćeg ve­ka ko­ji pred­sta­vlja po­či­va­li­šte oso­be vi­so­kog ran­ga. Ma­u­zo­lej, di­men­zi­ja 15 pu­ta 15 me­ta­ra, pre­tr­peo je dvo­stru­ko uni­šta­va­nje ko­je je po­sle­di­ca po­stup­ka „dam­na­tio me­mo­ri­ae” (bri­sa­nje
Kultura
14.04.2018 u 21:51
Profesoru, s ljubavlju
Šta zna­či bi­ti iz­u­ze­tan pro­fe­sor po­ka­za­će jed­na mu­zič­ka pri­ča ko­ja će bi­ti is­pri­ča­na na, uvek pri­jat­nom, pro­me­nad­nom ne­delj­nom kon­cer­tu u Ko­lar­če­voj za­du­žbi­ni. U čast Alek­san­dra Pa­vlo­vi­ća (1929–2017), po­zna­tog vi­o­li­ni­ste, di­ri­gen­ta i du­go­go­di­šnjeg pro­fe­so­ra Fa­kul­te­ta mu­zič­ke umet­no­sti u Be­o­gra­du, Trio „Ani­ma”, u sa­sta­vu: Na­ta­ša Velj­ko­vić (kla­vir), San­dra Be­lić (vi­o­lon­če­lo) i Lju­bi­ša Jo­va­no­vić (fla­u­ta), da­nas od 11 ča­so­va iz­ve­šće omi­lje­na pro­fe­so­ro­va de­la Hajd­na, Be­to­ve­na, Čaj­kov­skog, Pro­ko­fje­va. I ne sa­mo mu­zi­kom, već i iz­van­red­nim re­či­ma oni se odu­žu­ju ve­li­kom umet­ni­ku, ko­ji je di­plo­mi­rao na Kra­ljev­skom ko­le­džu u Lon­do­nu da bi to­kom ka­ri­je­re odr­žao
Kultura
10.04.2018 u 21:50
Protestna akcija u „Cvijeti Zuzorić”
Nina Radoičić, slikarka i član Udruženja likovnih umetnika Srbije, povukla je svoju sliku izloženu na Prolećnoj izložbi u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić” zbog opšteg lošeg stanja u kojem je udruženje, a što je kulminiralo predlogom da Dragica Nikolić, nekadašnja „prva dama”, postane počasni član Ulusa. Nina Radoičić je nešto posle 11 časova ušla u „Cvijetu” i pošla ka zidu na kojoj se nalazio njen rad. Tu se zatekao Slobodan Dane Stojanović, potpredsednik Statutarne komisije Ulusa, koji joj je rekao: „Potpisala si ugovor i nema sklanjanja slika. Izložba je otvorena i dok traje izložba slika mora da stoji”. Miroslav Lazović, predsednik UO Ulusa, ponavljao je „Kako vas nije sramota!”. Umetnica je potom skinula sliku, rekavši da je to protestna akcija. „Iznosim sliku suprotno odredbama
Kultura
08.04.2018 u 22:00
Ne priznajem diktaturu savršenosti
Na londonskom konkursu najboljih fotografa iz celog sveta Jelena Janković nedavno je osvojila treću nagradu za fotografiju na kojoj su zabeleženi mladi ljudi kako snimaju selfi na jednom koncertu. To je jedno od njenih 11 priznanja od početka 2017. godine u kojoj je učestvovala na deset grupnih izložbi: Meksiko Siti, Budimpešta, Kuala Lumpur, Zagreb… Na nedavnom konkursu „Moja planeta”, u Rusiji, ista fotografija dobila je priznanje, a ove nedelje njene fotografije nagrađene su i u Tokiju. – Bilo je dirljivo to što su se ostali snimci u Rusiji uglavnom ticali rata i izbeglica. Moja fotografija govori o današnjici u kojoj smo fokusirani na mobilne telefone. Na kulturnim događajima nemamo koncentraciju da 60 minuta budemo usmereni na jednu stvar. Sve se ubrzalo i izgubilo vrednost; ljudi
Beograd
05.04.2018 u 22:00
Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke
Narodna biblioteka Srbije obeležila je juče dan stradanja zdanja na Kosančićevom vencu u Drugom svetskom ratu i tim povodom predstavila originalnu knjigu „Goresni plač” Zaharija Orfelina, u čiji je posed nedavno došla. Reč je o knjizi za koju se smatralo da je nepovratno izgubljena u bombardovanju Beograda šestog aprila 1941. godine. U jesen 2017. javio se bečki antikvar Norbert Donhofer rekavši da je došao u posed jednog primerka i ponudio ga na prodaju preko ambasade Srbije u Beču. Predstavljanje knjige propraćeno je izložbom svih dela Orfelina iz fonda Narodne biblioteke Srbije, a na skupu su govorili upravnik Laslo Blašković, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, profesori Zoran Paunović i Mirjana Stefanović i pesnik Živorad Nedeljković.
Kultura
30.03.2018 u 22:00
U Rusiji vam na ulici recituju Visockog
Muzičko-scenska predstava „Ljubav i smrt”, čiji je autor pijanistkinja i kompozitor Irina Dečermić, biće premijerno izvedena u subotu u Bitef teatru od 20 časova. Autorka istražuje tri različita ženska lika iz evropske literature, u delu Birgera, Kitsa i Cvetajeve. Irina Dečermić je i autor video-rada koji prati ove priče, u kojem se pojavljuje glumac Slobodan Beštić. – U baladi nemačkog pesnika Birgera „Lenora” devojka čeka voljenog koji je u ratu. Njena glavna aktivnost u životu je ljubav i ta želja za prevazilaženjem sopstvenih granica (odlazak u smrt za svojim voljenim) budi osećaj uzvišenosti. Pošto voljenog više nema, ona se okreće Bogu i ulazi u sukob sa njim – kaže autorka komada, dodajući da je za potrebe predstave ovu pesmu s nemačkog prevela Spomenka Kranjčević. U drugoj
Kultura
29.03.2018 u 22:00
Film o uzrocima Velikog rata
Šta je uzrok a šta povod za Prvi svetski rat? Ko je i zbog čega započeo ovaj sukob? O tome svoje mišljenje iznosi deset vodećih evropskih intelektualaca koji se pojavljuju u dokumentarnom filmu „Dugo putovanje u rat” Miloša Škundrića, čija je premijera u petak uveče u Domu omladine u okviru 65. Martovskog festivala u 21 čas. Stavove ukrštaju Džon Rol, autor knjiga „Put u Sarajevo” i „Kajzer Vilhelm Drugi i uzroci Prvog svetskog rata”, Dominik Liven sa univerziteta u Kembridžu, stručnjak iz Moskve Oleg Ajrapetov, Žan Pol Bled, germanolog i profesor emeritus na Sorboni, koji je izabran i za inostranog člana SANU, inače pisac biografija Ota fon Bizmarka, cara Franje Josifa i Franca Ferdinanda, Hju Stron, profesor na univerzitetu Oksford i Sent Endrjus...
Kultura
27.03.2018 u 22:00
Savremeni Robin Hud
Huan Manuel Sančez Gordiljo, gradonačelnik Marinalede, grada od oko 2.700 stanovnika na jugu Andaluzije, avangardna je ličnost španske nacionalne scene. Njegov gradić se uspešno odupire kapitalizmu i živi od poljoprivrede. Kada je 1979. došao na vlast, Gordiljo je uzeo zemlju u vlasništvu bogatih i podelio je stanovnicima ovog mesta. On je borac za ljudska prava, prava žena i manjina. Organizuje štrajkove glađu protiv gladi. U ovom mestu fabrike su kolektivno vlasništvo, a nezaposlenost je iskorenjena. Film „Tierra Utopia” o ovom savremenom Robinu Hudu, autorke Jelene Stolice otvoriće 65. Martovski festival večeras u 19 časova u Domu omladine. Na premijeru dolazi jedan od sagovornika iz filma, profesor geografije Kris Burke, koji se iz Britanije sa suprugom preselio u obećanu zemlju –
Kultura
23.03.2018 u 22:00
Holivud je ostao neosvojiva tvrđava za naše autore
Filmski centar Srbije objavio je „Kritički vodič kroz srpski film 2000–2017”. Ova knjiga, u kojoj je analizirano 200 filmova, predstavlja napor da se sažmu dometi srpske kinematografije u 21. veku. Autori su filmski kritičari mlađe generacije: Đorđe Bajić je diplomirao srpski jezik i književnost, Zoran Janković englesku književnost, Ivan Velisavljević svetsku književnost i dramaturgiju. Da li primećujete neke nove „talase” srpskog filma u 21. veku? Đorđe Bajić: Dve tendencije su dominantne: umetnički film, namenjen prevashodno prikazivanju na festivalima u inostranstvu, i komercijalni film za prikazivanje u Srbiji, eventualno u regionu, koji pretenduje na status bioskopskog hita. Dragojevićeva „Parada” je jedan od retkih filmova koji je spojio gotovo nespojivo:
Početna / Mirjana Sretenović
19.08.2019 u 23:03
Obični predmeti kao dokumenti
19.08.2019 u 22:55
Sveta šuma majmuna
19.08.2019 u 22:49
Zbog svađe zapalio kuću u Smederevu
19.08.2019 u 22:18
Istinski ujedinjena Evropa uključuje sve zemlje na zapadnom Balkanu
19.08.2019 u 22:10
Zeman u septembru u Srbiji
19.08.2019 u 22:00
Branislav Nušić u pričama
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja