utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:31

Divizija krvavog runolista

Autor: Miloš Kazimirovićponedeljak, 17.08.2009. u 22:00

Uoči neslavnog jubileja – prvog septembra se navršava sedam decenija od početka Drugog svetskog rata – Nemci i Austrijanci kao da su rešili da konačno raščiste sa nasleđem prošlosti. U tu svrhu pokreću se, istrage protiv još živih pripadnika Hitlerove Prve brdske divizije, prevashodno Bavaraca i Austrijanaca, najkrvoločnije kaznene jedinice Vermahta na Balkanu.

Pred sudom u Minhenu je na doživotnu robiju osuđen bivši poručnik pionirske regimente 818 pomenute divizije Jozef Šojngraber, zbog zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom u Italiji. Austrijanci su pokazali volju da se pridruže akciji. Inicijativu je pokrenuo socijaldemokratski poslanik iz Salcburga Johan Majer. U obraćanju „Politici”, Majer je rekao: „Imena živih zločinaca koji su dejstvovali u sklopu Prve brdske divizije i ostavili krvavi trag od Lamanša do Balkana, poznata su austrijskom pravosuđu – još od kraja Drugog svetskog rata. Ipak, do danas niko se nije setio da te zločince izvede pred sud...”

Nekažnjeni zločini

Koliko bi ratnih zločinca moglo da se obre pred licem pravde, nije izvesno. Austrijski DOV (Dokumentacioni arhiv otpora nacizmu i neonacizmu), organizacija koja do detalja poznaje životopise nacističkih zločinaca, ističe da je broj živih pripadnika ove jedinice višestruko veći od onog koji se zvanično navodi.

Takođe, teško je proceniti koliko će zločinaca izbeći suđenje zbog „mentalne nesposobnosti” da se brane pred sudom. Ipak, sama činjenica da će do juče, „cenjeni sugrađani i nekada časni vojnici” postati predmet istrage, donosi izvesnu satisfakciju. Doprinosi opravdanosti načela da zločini (ipak) ne zastarevaju.

(/slika2)Upravo pominjanje tog načela bilo je, donedavno, apsurdno kada je o dželatima Prve brdske divizije bilo reči.

Preživeli pripadnici jedinice, koju je i najviši Hitlerov izaslanik na Balkanu, general Glez fon Horstenau nazivao „Divizija krvavog runolista” nekažnjeno su doživeli duboku starost. Širom autonomne nemačke pokrajine Bavarske i u Austriji postoje klubovi veterana

Prve brdske divizije. Sastaju se mesečno, evociraju uspomene i pevaju pesme iz starih vremena... Naglasak stavljaju na svoja „junaštva” u pohodima na Francusku i Sovjetski Savez. I u „lovu na bandita” Tita.

Počinjene zločine nad civilnim stanovništvom prećutkuju. Pre svega one, počinjene na zapadnom Balkanu, u periodu od proleća 1943. do jeseni 1944. godine. Na prostorima od crnogorskih visoravni do grčkog Epira i nazad – do Šumadije i Podrinja.

Okrvavljeni runolist

Prva brdska divizija, elitna formacija lake brdske pešadije, prebačena je u proleće 1943. godine u Crnu Goru – posle teških gubitaka pretrpljenih na ruskom frontu. Pred kraj Šeste ofanzive, 2. januara 1944. godine dodeljen joj je novi zadatak: „zadati završni udarac Titovim partizanima”. Naređenje je izvršavano ubijanjem civila i paljenjem sela.

Ubijano je sistematski. Zarobljenim partizanima, grčkim, i srpskim, bili su namenjeni prvi meci. Ukoliko je bilo zarobljenika. Potom su streljani civili, pridržavajući se preciznog redosleda – najpre žene i deca, potom mladići i starci. Na kraju su ubijani odrasli muškarci, prethodno prinuđeni da gledaju kako im ubijaju porodice i stare roditelje. „Zadatak” je završavan klanjem stoke i ubijanjem pasa. Da bi, najzad, zapalili selo...

Tako je bilo sve do jeseni 1944., kada je u sklopu operacija za oslobađanje Beograda divizija najpre prepolovljena na dva „krila”. Potom je severno krilo desetkovano u borbama sa ruskim saveznicima u Podunavlju. U borbama sa partizanskim jedinicama, u okolini Kraljeva i južno od Beograda, desetkovano je moćnije, južno krilo.

Prva brdska divizija bila je odgovorna i za deportaciju Jevreja sa područja u njihovoj nadležnosti u koncentracione logore. Ukupno računajući, stravični „bilans” divizije iznosi preko dvadeset hiljada ubijenih civila i oko sedam hiljada zarobljenika – najviše italijanskih „dezertera” posle kapitulacije Rima (oko pet hiljada).

-----------------------------------------------------------

Za doživotnu robiju 145 kandidata

Ugledni socijaldemokratski poslanik austrijskog parlamenta Johan Majer, pripadnik političke manjine u alpskoj republici koja, s ponosom, ističe svoje antifašističko poimanje, izjavio je u razgovoru za „Politiku” da očekuje, u najmanju ruku, pokretanje stotinak sudskih postupaka protiv nacističkih ratnih zločinaca koji još žive u Austriji i uživaju u blagodetima penzionerskog života. „Prema podacima iz 2006. godine, na teritorije Austrije živelo je 145 pripadnika Prve brdske (kaznene) divizije... Koliko ih u ovom trenutku ima – nije mi poznato...”

Poslanik Majer ponudio je „Politici” kao jedinom dnevnom listu, ekskluzivno, memorandum koji će 1. septembra ove godine pročitati u austrijskom parlamentu. Predmet je zahtev ministru pravosuđa da se, najzad i bez odlaganja, razračuna sa poslednjim, još živim nacistima.


Komentari19
4bc95
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

anastas talevski
Na teritorii Grcke 1944 godine zapaljen je gradic Klisura(naseljen vlasima-cincari)od nemacke vojske i ubijeno 120 dece zene i staraca. Od nekih stanovnika iz Kostura cuo sam da je broj ubijenih 250. Dosad nisam cuo da je pokrenuta istraga u Grckoj za kaznjavanje odgovornih.Inace u Austriji i posebno u Bechu zivelo je dosta Cincara poreklom iz Klisure i okoline ( Herbert fon Karajan, bankar baron Sina, baron Tirka, i drugi.)Ovim pozivam odgovorne ljude shirom sveta da se ovaj zlocin istrazi i odgovorne za masakr procesuira.Ocito da je zlocin ucinjen iz mrznje prema cincarima i izvrshioce treba traziti u Austriji i Bavarskoj.
Sova
@Trane Srbija je lep primer kako se izrucuju ratni zlocinci. Npr. Mladic.
Trane
A ko je odgovarao za streljannje djaka u Kragujevcu? Ratni zlocini ne zastarevaju, sta radi tuzilastvo za ratne zlocine?
Драган
"Циљ уједињене Немачке је да успије гдје је двапут посустала." Цитат министра вањских послова Немачке после уједињења.
Tromb .
Poenta je da se Austrija posle drugog rata provukla i da u njoj nije vrsena denacifikacija kao u Nemackoj. Zabranjeno joj je prisajedinjenje Rajhu, ali je po svim ostalim tackama jeftino prosla. Besmisleno je malo sad posle toliko vremena pritvarati te starce koji ce ionako umreti koji su jos u zivotu, mnogo je vaznije placanje ratne odstete, to isto nikad ne zastareva, bar ne iz svetskog rata.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja