utorak, 26.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:03

Apostoli glume

Autor: Gojko Šantićpetak, 21.08.2009. u 22:00

Prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta glumac Gojko Šantić u najnovijoj knjizi „Apostoli glume” (izdavač „Draganić“, 2009) objavio je dvanaest literarnih portreta velikana našeg glumišta, sa kojima je i sam godinama bivao na sceni. Vremenski, ova knjiga obuhvata period od pola veka i, kako je u pogovoru napisao Slobodan Rakitić, ovo delo je i neka vrsta Šantićeve duhovne autobiografije. Gojko Šantić piše o Milivoju Živanoviću, Mariji Crnobori, Ljubiši Jovanoviću, Ljiljani Krstić, Milanu Ajvazu, Raheli Ferari, Branku Pleši, Stevi Žigonu, Ljubi Tadiću, Radmili Andrić, Milošu Žutiću i Mirjani Vukojčić. Prenosimo delove eseja o glumcima iz ove Šantićeve knjige.

Marija Crnobori

Crno borje

…Sve je u spajanju i ulančavanju. Oduvek smo ono što jesmo. Ogledajmo se, dakle, u prvobitnoj svetlosti a pronađimo se u vremenu u kome živimo. Krenimo u zaleđe reči, u tišinu gde je pronicanje prirodno stanje. Možda ćemo u toj potrazi otkriti sveukupnost prirode. Uputimo se za velikanima duha. Oni su, podseća nas Marija, „bili geniji koji su osjetili strahotnu vezu sa morem, zemljom, grožđem, maslinom i suncem u njima i izvan njih – i nestali, otišli, a djelo ostavili da traje vjekovima da ih niko ne stigne i prestigne”.

Dok je branila njihovu mudrost na sceni, nijedan suvišan pokret i nijedna suvišna misao nisu odvlačili pažnju od suštine izgovorenog. Njeno stojište je bilo ukotvljeno kao i njen brod. Telo je samo nagoveštavalo pobunu. Dobijalo je formu skladne, očvrsle i uzvišene skulpturnosti. Tek kada bi zaćutala i utonula u tišinu, ruke su joj doigravale zaostalu misao. Otvarala je dlanove ka gledalištu kao da se brani i traži predah. Podizala je levu ruku i spoljnim, povijenim delom šake, kao blagim upijačem, doticala orošeno čelo. Doticala je i proveravala meru sagorevanja. Zatvarala je oči i gasila svoj prirodni pogled. Istrajavala je u slepom osluškivanju. Prisećala se Homerove tamne vidovitosti. Do potpunog predavanja snu…

Stevo Žigon

Paradoks

…Apsurd, paradoks, kontroverznost, ambivalentnost – sve u izukrštanim, nepomirljivim stanjima i osećanjima, u nespojivostima osobina koje je Žigon svojom glumačkom energijom na začuđujući način mirio i dopunjavao. Bio je u svemu tome dosledan i veran svome temperamentu. Što je bila dublja radoznalost i zapitanost, oči su bile otvorenije a sluh budniji.

(/slika2)Veliki glumac i veliki reditelj, Žigon je često bio i polemičar koji se borio za visoke ideale u pozorišnoj umetnosti. Verovao je da mala čuda na sceni otkrivaju velike tajne u gledalištu.

Njegov Jago sa Lovrijenca je pravo čudo igre „iz kontre”. Progovorio je iz dokolice. Iz osećanja praznine, zaludnosti i izgubljenosti. Olako i uzgredno. On više nagoveštava nego što tvrdi. Površan i nezainteresovan za to što bi da saopšti. Neupućen u prirodu sopstvene intrige. Kada ga Otelo pritera uza zid dubrovačke tvrđave, tražeći da pojasni ono zbog čega okoliši, on se široko raširenih ruku, kao razapet na krstu, sav pretvara u mučenika. I tada, u iznudici, kroz iznenadni i bolni izliv saosećanja, on svoju paklenu intrigu, oštrim glumačkim rezom, pretvara u odano prijateljstvo. Prisvaja za sebe Otelovu ranjivost, upija je i prinosi kroz krik kao sopstvenu žrtvu. Žigonovski, paradoksalno i neuhvatljivo…

Radmila Andrić

Pobeći od utiska

…Njena Blanša, iz predstave „Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, briše granicu između onoga što joj se događa i onoga što umišlja. Dok vapi za svetlošću, ona se povlači u mrak. Pamtimo: krhko telo, duge uznemirene i drhtave ruke u čijim se pokretima otkriva nailaženje i opadanje Blanšine ranjene senzibilnosti. Pamtimo: prefinjenost kojom se brani od sredine u kojoj se obrela, bežanje od same sebe i svoje potisnute prošlosti, ono bolno treptanje i skrivanje od potpune skrajnutosti. Dok je zatvarala oči, strah i teret su ležali na njenim kapcima. Posle ispunjene tišine ona bi, blaga, smotrena i tiha, otvarala oči i zurila u prazninu svog izmučenog bića. Sve je u toj tišini bilo tako životno, a tako bestelesno, mekano i nedohvatljivo. Bogata i iznijansirana kreacija bez ijednog suvišnog detalja.

(/slika3)Bila je prava radost gledati Radmilinu cvećarku Elizu u Šoovom „Pigmalionu”. Često sam ulazio u salu da odgledam antologijsku scenu čajanke u kojoj Eliza pokazuje kako je kultivisala svoj ulični govor i ovladala uzornim jezikom. Koliko je samo šarma, šeretluka i ljupkosti u tom damskom maniru, koliko humornih nijansi i doskočica u Elizinoj govornoj afektaciji, u tom „peglanju” jezika i napadno upevanim vokalima i akcenatskim dužinama. I koliko urnebesnog smeha u gledalištu kada se ceo taj trud neočekivano rasprši u neartikulisanom uzviku koji, kako kaže profesor Higins, „kasapi i sramoti engleski jezik”…. Odraz te Radmiline nadahnute igre pratili smo na zapanjenom i uzdržanom licu gđe Higins, koju je duhovito i superiorno igrala Rahaela Ferari. Bio je to praznik glumačke umetnosti. Scena doigravanja i nadigravanja dve velike glumice

Miloš Žutić

Sve ima svoje ime

…Ispod snažnog i isklesanog čela prodirao je iskren pogled postojanog i trajnog prijatelja. Ulicom je koračao odmerenim, ujednačenim korakom. Prav i zategnut kao struna. Kao da je udahnuo sveukupnost duhovnosti da bi lako i sigurno nadrastao vrevu svakodnevice.

To umireno i skladno telo na sceni je postojalo gipko, pokretno i savitljivo. Padao je i lepio se za scenu kao da je u vodi. Munjevitim skokovima menjao ritam i ovladavao prostorom. Iz prirodne opuštenosti pravio predmete i bravurozna salta. Radio je lako i mekano i izazivao frenetične aplauze.

Usklađivao je ono što je neuskladivo. Bio je glumac koji je poštovao tradiciju, ali nije bio tradicionalista. Gospodario je scenom, a bio odani sluga kolektivne igre. Svi njegovi prohtevi u pozorištu bili su prohtevi pred samim sobom. Kada se opirao površnosti i neukusu, radio je to sa nekom plemenitom odmerenošću.

Postideo bi svojom merom sve što ne priliči suštini glume. Sve ima svoje mesto. I sve ima svoje ime – govorio je Miša.

I Mišine nezaboravne uloge imaju svoja imena: Mesar Niča, Paron Furte, Beg Pintorović, Doktor Dorn, Šarl Bovari, Danton; Žorž Pitu, Vasilije Šopalović, Šerbulić, Medaković, Pridaman, Žeront i Malvolio. Njihov tvorac Miloš Žutić, glumac, čovek i prijatelj za sva vremena, ima svoje trajno ime u istoriji srpskog glumišta. I u kolektivnom pamćenju njegove glumačke sabraće.

Mirjana Vukojčić

Mali rituali

…Njena Olga iz Predićeve „Golgote” u trenutku dok se odlučuje na samoubistvo, blagim i mekanim pokretom nogu izuva cipele. Pobožno i strpljivo ih priljubljuje jednu uz drugu i poravnava ih kao dete koje odlaže svoje igračke pre spavanja.

Zatvara dlanove u pesnice kao da istiskuje poslednju kap života sa zgrčenog dlana. Zatim otvara dlanove da bi dunula u njih kao u praznu školjku. Kao da je poslala neku skrivenu, samo njoj znanu poruku u prostor? Ili se zaklela na večno ćutanje?

A onda bi, za trenutak, pogledala iznad sebe i, onako bosonoga, napustila scenu. Nevelika rastom, Vukojčićeva je u tom nemom izlasku izrastala u veliku, tragičnu heroinu. Publika je bez daha gledala u njene skrajnute cipele i sa gašenjem svetla nagrađivala je aplauzom.

Sekanina Ofelija je prva i jedina Ofelija koja trudna odlazi u ludilo. Mekana i lomna kao paprat koju rasipa oko sebe umesto cveća, ona se u sceni „zavrtke” sa Horacijem, na kosini velike viseće ploče, u silovitim zamasima i vrćenjima, u snažnim vrtlozima tela

i munjevitim izbačajima, zaustavlja na samoj ivici ploče. Tu, u nagloj i potpunoj obamrlosti, simulira čas lutku, čas mrtvu devojku, i tako zamukla i skamenjena kao kakva preteća skulptura, prinosi svoju žrtvu Šekspiru. U toj sceni, u toj skamenjenosti, sve mora da se vrati unutrašnjoj sprezi pozorišta i Sekaninog „nasleđenog života”.


Komentari0
e2239
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja