utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:53

„Kajče” Siniše Ohridskog

subota, 22.08.2009. u 22:00
Гоце Костоски крај чамца (Фото М. Раденковић)

Od našeg dopisnika
Ohrid – Srbi su ovoga leta najbrojniji gosti u Ohridu, ali je malo onih koje smo sreli a koji su čuli za Sinišu Stankovića. I njihovi domaćini Ohriđani sležu ramenima kad im postavite isto pitanje.

Srećom, ipak mnogi znaju za akademika Stankovića, pa su čak pokrenuli inicijativu da se srpskom naučniku u Ohridu podigne spomenik a njegovim imenom nazove Hidrobiološki zavod, jedna od najstarijih naučnih institucija na balkanskim prostorima.

– Inicijativa nije nova, ali je sada sasvim izvesno da će ona biti oživotvorena – kaže Nikola Manevski, šef informativnog sektora u lokalnoj samoupravi Ohrida.

Siniša Stanković, kome Ohriđani žele da se oduže spomenikom u centru prestonice makedonskog turizma, srpski je naučnik, biolog, limnolog (proučavalac kopnenih voda) i pionir ekologije, jedan od najzaslužnijih što su Ohrid i njegovo jezero postali zaštićeni deo svetske prirodne i kulturnoistorijske baštine.

A priča o Siniši Ohridskom, kako su ga za života oslovljavale kolege, zanimljiva je koliko i njegova otkrića o životinjskom i biljnom svetu bajkovitog Ohridskog jezera.

(/slika2)Makedonski karikaturista i fotograf Vasilije Smilevski je pre nekoliko godina pominjao da negde u Ohridu još postoji, „kajče” (čamac) kojim je Siniša Stanković krstario Ohridskim jezerom.

U potrazi za čamcem slavnog naučnika dopunili smo priču o akademiku zanimljivostima iz njegovog višegodišnjeg boravka u Ohridu. Pomogao nam je Risto Kuzmanovski, penzionisani novinar i publicist, i ohridski majstor fotografije Petar Bojev, čija supruga Dušica nastavlja Stankovićev naučni rad u ohridskom Hidrobiološkom zavodu.

U enciklopedijama je zapisano da je dvadesetih godina prošlog veka Sinišu Stankovića i Ohrid spojio njegov profesor, takođe veliki naučnik i poznavalac jezera, akademik Živojin Đorđević.

Tada mladi doktorand, Stanković će se trajno vezati za Ohrid i njegovo jezero. Njegovom zaslugom, 1935. godine u Ohridu u neposrednoj blizini Biljaninih izvora podignuta je zgrada Hidrobiološkog zavoda čime je Stanković udario temelje prvoj naučnoj instituciji na tlu Makedonije.

Na trećem spratu je njegova radna soba sa pletenom garniturom; stočić, fotelja i dvosed, ali i mali akvarijum u kojem su endemske ohridske ribe pastrmka i belvica pokazivane znatiželjnim evropskim naučnicima.

(/slika3)Zbog obaveza direktor Zavoda, Goce Kostoski je imao vremena samo da se slika uz čun slavnog naučnika. Ipak smo razgledali ovu naučnu instituciju u kojoj je trinaest doktora nauka i sedam magistara. Videli smo stara i nova mrestilišta, laboratorije i kabinete u kojima makedonski naučnici predano proučavaju faunu i floru Ohridskog jezera.

Zanimljivo je novo mrestilište, donacija norveške vlade u kojem se godišnje odgaji i u vode Ohridskog jezera pusti dva miliona pastrmki i belvica, ali su još interesantniji ostaci limenog sistema za mrešćenje, koji je urađen po nacrtima Siniše Stankovića.

Pored zidova magacina u kojem je odložen „Stankovićev sistem za mrešćenje”, pažnju privlači dvadesetak plastičnih buradi a u njima su u formalinu „zamrznuti” kapitalni primerci ohridske pastrmke i belvice. Profesor Stanković je još pre Drugog svetskog rata naučnim naslednicima ostavio materijal za proučavanje ovih endemskih dragulja Ohridskog jezera.

Mile Radenković


Komentari19
d259b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Stojanovic - Bitolj
Secam se da je kolega Smileski pre 5 godina napisao tekst o Sinisi Ohridskom i ohridskom cunu (ne kajcetu nego cunu) pisao u reviji Pogled koja je izlazila u Makedoniji. Isto tako se secam i napisa postovanog kolege Smilevskog koji je o istoj temi pisao i u Utrinskom Vesniku pre desetak godina, kao i u Makedonsko-Nemackom casopisu MD otprilike u istovreme. Postovani kolega Smilevski je jos tada Sinisu Stankovica krstio kao Sinisa Ohridski. Naime ispravio bih autora teksta (verujem da je to iz neznanja i neinformiranosti)da se uopste ne radi o "kajcetu" kako se autor izrazava, nego o drvenom cunu koji je po legendi star preko 3000 godina. Molio bih autora da u narednim napisima sebi ne dozvoli takve katastrofalne greske iz neznanja nego da se ipak konsultuje sa pozvanni licnostima, koji ce ga educirati i uputiti na pravi put.
zlatko s petrovich
Razumliva nam je Vasa nesigurnost.Vreme je mucno i nepoverlivo, i ono sto se rasaznaje pred nasim ocima.Cudne neke demonske sile uspeli su ,za nekoliko decenija,da ucine,ono sto nije ucinilo petovekovno tursko ropstvo.Danas je to ;Sva Tetovska i Vratnicka tragedija ; Znamo i pamtimo; Sve tragedije koje su nas snaslazile u mnogovekovnoj borbi; Za ocuvanje ono sto je i najbitnije;Ko si, sta si,gde si i odakle si???.Shvatliva su nam; Teska stradanja i seobe -na jugu, severu i samo Dragi Bog zana,od Nase Nam Mile Sare.Rusenje,Prekrojavane [istorije],Prekrstavanje i Prisvajanje ;Nasih Svetinja,to je Nasa vecita sudbina na ovim prostorima.Bili smo tu kad su nas trebali,a kad ih trebamo nema ih nikud.Danas, nasli smo se kao ladja na pucini ,bez pravog kormilara. Verujte nam, nije tu kraj naseg bitisnja: vratnicausa , sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom Sv Petkom Vratnica Ostavlja, veciti trag naseg SRPSKOG bitisanja!
Јордан Јовановски,Злетово
Господине ZLАTKO S. PETROVICH како допушате себи да моје презиме стављате у наводници? И за један узвишени хегеловски дух из Вратнице,како себе замишљате, ипак је много!Да Вам умањим разочарење:волим Србе и Србију али нисам Србин! Видим како сте преокупирани, до балчака, што се каже, преоптерећени са проф. др. Славка Милосављевског. Мени је јасно,а требало би и Вама да се неће поновити ГЛАСИНЕ скопске и београдске, тадашње политичке чаршије , Славко ЕМИГРИРАО у САД!Нећемо ни о томе како се школовао и дошао до универзитетског професора. Сада је још лакши тај пут. Све се продаје и купује. Али оно на "заједничкој вечери", када није знао одговор на Ваше питање о разлици између "Петра Првог и Петра Другог",у томе је Ваш анимозитет и фокусација према Славка М.То му не могу ни ја опростити.Али руку на срце, док сте Ви деценијама били преокупирани,мерили, нијансирали ту разлику између "Петра Првог и Петра Другог", Славко Милосављевски је НАПИСОА И ОБЈАВИО ПЕТНАЕСЕТАК студија политиколошке и социолошке проблематике. Где су ВАША? Иначе да додам нисам ни портпарол СМ.Једино мене везује то што он, када је пао са "политичког коња" , и када су бежали од њега (И Камурана Тахира и Крстета Црвековског) као да су оболели од КУГЕ, ја сам на улици, јавно, прилазио само да се људски поздравим, ништа више.На крају, не могу рећи да знам коректно српски језик,"нишку варијанту" да.Немојте ми замерити али Ваш српски језик је, недопуштиво за једног Великог Србина како се престављате,гори него моја нишка варијанта, мала катастрофа!
zlatko s petrovich
Gospodine ,,Jovanovski" cini mi se ,da se dobro dopunujemo,al i uoblicavamo neciju biografiju, valjda znate ciju! Svi mi znamo akademske stepenice;Asistent,Docent,Vanredni,Redovni i na kraju Sef katedre,ako se uprazni, Sef katedre zna se ko uzima.a, ovaj tvoj;Partiski,,Dr", pravo iz komiteta sef katedre!Sve je tvoj ,,Dr" preskocio, cudan neki ,,genijalac" iz Vratnice.,,Pocastvovan" sam bio Ja,da veceramo zajedno,i zamislite Tvoj ,,Dr" Sociolog drustva- naroda, nije znao razliku izmedju Petra Prvog i Petra Drugog.Da,jasno mi bese sve to;Gimnazija kroz kurs, Fakultet za godinu ipol,magistar i doktorat za dve vanredne godine-Partiski Kadar. Danas i onda, suvise smo se izlozili na politickom i nacionalnom suncu. Cudnovato, neko sunce ostavlja teske opekotine,i kad se zalece ozilci ostaju kao nepopravlivi svedok Vase Vlastodrzije.Danas svi vide da smo krili istinu.Nit ste Vi bili iskreni prema meni ni Ja prema Vama. Danas doslo je vreme da svako laje ;Kad hoce i gde hoce.Svi misle da je to sloboda-.sloboda samo zato sto nismo dostupni ,ni Ja Vama ni Vi meni.Kakva prevara i utopija.Mi se jos plasimo il stid nas je, da se pogledamo OCI U OCI.Danas svako moze slobodno da trabunja[govori],onda sigurno bi morali Vi meni i Ja Vama da se ispovedamo! Ja sam poceo da se ispovedam sa mojim skrabanjem ,A VI MOJI DILBERI??!!Treba da se oslobodite sujeverja i Vase sujete,jer gresiti nije samo vas specijalitet! Svi Mi gresimo.Ja sam se oslobodio te moje sujete ,i Ja sam gresnik.Kad covek jednom propeva, svoje grehe ucinjene hotice il nehotice,oslobodi se more i tegobe.Niko od Nas ne zeli da ode na onaj svet bez pokajana i ispovesti.pokajmo se za ono sto smo nepravdu ucinili, i oprastamo za ono sto nam je zlo ucinjeno.Pedeset i vise godina vrsili ste:Politicki,duhovni,kulturni i nacionalni teror.Samo recite da je to bila teska zabluda i glupost,i samo tako mozete da osvojite slobodu i oslobodite se Vasih Crvenih Bogova.Bicete slobodni i Vi od Mene i Ja od Vas.
Јордан Јовановски
Господине ZLATKO S PETROVICH-у, више од очигледно је,да између нас,нема ни минимум услова, ни за минимум нормалне комуникације.О ефективној и да не помислимо.Користимо дијаметрално супростављену евиденцију и документацију, на пример, о броју жандарма, у Вардарској бановини, између два светска рата. Ви по сећању, али, чини ми, више се ослањате на "Ране радове" Д. Брестовског из Куманова. А ја на архивску грађу Министарства унутрашних дела Краљевини СХС. Дакле, да не замарамо евентуалне читаоце, за крај, пуно Вас поздрављам...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja