ponedeljak, 22.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:10

Kad Srpkinja zvuči prikladno, a psihološkinja ne

Autor: Marina Šinkonedelja, 23.08.2009. u 22:00

„Gospođa kapetanica”, u još ne tako davnoj našoj prošlosti moglo se čuti kao potpuno pristali, široko prihvaćeni i uobičajeni termin kojim se kitila žena u Srbiji, bez i dana vojnog obrazovanja ili službe, ali od prvog dana supružničkog statusa.

Bez svoje volje, ali i bez u realnosti utemeljenog i valjanog razloga, preko noći su pripadnice nežnijeg pola od razigranih devojčuraka postajale „kapetanice, pukovnice, generalice”, i sva druga sila na taj način statusno određenih građanki. Zahvaljujući samo jednom „da” budile su se kao curice, često tek na pragu punoletstva, a odlazile na počinak kao svršene učenice kakve Vojne akademije i još dobitnice čina zasluženog mukotrpnom vojnom karijerom.

Da…, i doktorkom se moglo postati, ako je on bio doktor. Psihologa (muških), valjda u to vreme nešto nije bilo kod nas, ili ih makar nije bilo u nekom većem broju, te se za njih nisu ni mogle udavati, i tako, samo na taj jedan, jedini tada način, tom zanimanju obezbediti ženskorodnost imena. A da ih je bilo, kladim se da suprugu (muškog) psihologa niko ne bi ni u ta stara vremena nazivao – takođe „psiholog”. Pa, kako bi to izgledalo: on psiholog i ona psiholog; kao: on kapetan i ona kapetan, on general i ona general? Kako bi se onda uopšte znalo ko je on, a ko je ona? Da li bi bilo razumno suprugu pukovnika nazivati „pukovnik”? I ko bi, u tim slučajevima, trebalo da se pre i žešće pobuni: on što živi sa pukovnikom ili ona što od devojčurka postaje pukovnik, a sve samo zbog puke jezičke nepreciznosti i greške u slaganju rodova?

Tako, znači, stoje stvari sa titulama onih koje su avanzovale udajom. Ponosne vlasnice titula imaju pravo na slaganje u rodu. Prosto, valjda, da bi se, kad već žive zajedno, razlikovali međusobno on i ona, da bi ih svet razlikovao. Čini mi se, opet nekako, više zbog NjEGA nego zbog NjE. Jer, kako sad, preko noći, da on dobije u kući, a i u postelji – kapetana, generala, pukovnika? Neprilično malo, a i malo više! Pa ga onda sreću i kažu: „Dobar dan, gospodine generale, kako je gospođa general?”.Ne ide brate, nikako. I tako je, verujem, u tom, tadašnjem, predominantno muškom svetu, napravljen prećutni je lingvistički konsenzus – da će ONA biti ONA i po tituli, kako god stečenoj.

A kako stvari stoje sa profesionalnim „tituliranjem” žena u zanimanjima stečenim i održavanim u znoju lica svog? Eee… šaroliko. Za ona kojima je ženskorodnost, kroz decenije, obezbedila sama udaja za muškog pripadnika u istoj profesiji – nije tako nepovoljna; pa ona može biti doktor, ali može biti i doktorka, a da to nikome – ne para uši. Za zanimanja niža na obrazovnoj lestvici, takođe, nije loša situacija, pa ona može biti: čistačica, kuvarica, pralja, prodavačica, frizerka, vaspitačica… koliko god joj se to prohte, a da nikome time ne naruši sklad poznatog i od sredine priznatog.I tome, verujem, da znam razlog – ta su zanimanja odvajkada pripadala ženama, za njih se muškarci nikada nisu previše borili; te su žene mogle slobodno da se, do mile volje, opuste i baškare u samo njihovom ataru uslužnih delatnosti te vrste, a nazive takvih zanimanja da prilagode svom rodu, i jezički i logički.

E, ali za profesije u kojima je zavrnula rukave sivih ćelija, pa učila, učila, učila, a zatim radila i radila, a kojima ženskolikost imena nije prokrčio ni bračni status, a ni njihova neprivlačnost za muški rod; za takve profesije – situacija nije baš vesela, glede skladnosti roda njihovog naziva sa polom koji ih nosi, bar. Jer osuđena na čudovišnost šizoidnog spoja, u kojem je ONA žena ON – psiholog, pravnik, novinar, direktor, sekretar… nazivi tih zanimanja na neprikladan način prkose lingvističkoj gravitaciji baš kao kad bismo mi pokušali da padnemo – uvis. Ali psiholog, pravnik, novinar, direktor, sekretar… nekako uspevaju da se, uprkos takvoj neprirodnosti, lepkom oveštalosti, navike, otpora prema novom, makar i pravilnom, drže za rod kojem po lingvističkim pravilima ne bi trebalo da pripadaju; i sva je prilika, držaće se još dugo, sudeći makar po činjenici da na tekst potpisan sa „psihološkinja” stigne veći broj komentara koji su reakcija na rodnost naziva zanimanja nego na sadržaj teksta.

A, zar nije logično da je ONA „psihološkinja”, makar u meri u kojoj sme biti Srpkinja, a da to nikome ne para uši? I koja je istinska razlika u rimovanju ONA sa ONA, u prvom i drugom slučaju? I koji uzrok da se jednom kaže „ne”, ako se drugom, a istom, reklo i može reći „da”?

Biće da strah naš nasušni od promena, pa i onih najbanalnijih; od novog i nenaviklog, preobučen u pozive na „neremećenje” sklada naučenog; taj i takav strah, koji jedini svoj izvor ima u utešnosti poznatog – istom dozvoljava različito, sve u saglasju sa onim na šta se – naviklo. I zato, ne čudi kad glasovi protiv promene, makar i roda zanimanja, promene koja uopšte i nije tema nekog teksta, nadzvuče i nadbroje one koji se tiču onog što jeste tema teksta. Pa onda, kako se neko potpisao postaje bitnije i od onog šta je napisao, u pozitivnom ili negativnom smislu, potpuno je svejedno. Što je već dovoljan fenomen po sebi.

psihološkinja


Komentari49
55dbd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

filolog
Zalosno je sto je takozvana emancipacija zena pocela skrnavljenjem jezika.kao filologu smeta mi masovna poja va da svako ko misli da zna pravi kovanice po nahodje nju.rec psiholoskinja je nemoguca zbog glasovne promen ne , a takodje ni cesto upotrebljavana rec sutkinja, jer je imenica sudija etimoloski muskog roda.Slazem se da je sve sto se desava zakasneli produkt Zapada, najcesce preuzet od strane kvazi intelektualaca, koji govore o sebi u superlativima, jer treba da nas ubede kako su sqamo oni u pravu, a ne poznaju osnovne pojmove sopstvenig jezika .Emancipacija se ne postize prisilnom promenom jezika,vec borbom za znanje i strucnim usavrsavanjem, a ovakve pojave govore da smo kao drustvo u velikom problemu, jer se bitnim stvarima bave nekompetentni ljudi.
Здравковић
За г.Синђелића: Ако је `Капетан је трудна` речено на енглеском онда нема никаквог смисла јер у енглеском језику нема рода у глаголу. Онда би било речено `Капетан је трудан`. Ако је речено у немачком онда можда има смисла - не знам немачки али знам да немачки има пуно више граматичких правила.
Мирослав Анђелковић
@Еразмо: Има још турцизама који звуче женски а означавају мушке делатнике архаичних заната: казанџија, бојаџија, бозаџија, содаџија, бурекџија, чамџија, проводаџија. Наравно да се женски облици поменутих именица добијају уметањем сугласника ''к'': казанџијка, бојаџијка, бозаџијка, содаџијка, бурекџијка, чамџијка, проводаџијка или краће проводаџика. Но, има ли ХАЏИЈА пандан у женском роду? Је ли то можда ХАЏИЈКА? На Гуглу постоје само три одреднице за овај термин, који означава назив једног брда у Босни.
Здравковић
Читајући ове коментаре видим да пућанство нема основна знања о томе како су настала имена свих професија, а то је од речи ЛОГОС. Психо-логос, гео-логос, зоо-логос, палеонто- логос... Према томе ако се овде већ расправља о томе као би било психолог(ос) у женском роду онда мора да се узме у обзир постојање речи ЛОГОС у овој двосложној речи. Боже има ли те!
Stevan Sindjelic
"I NAS KAPETAN JE TRUDNA!" Prepricavam, po secanju, deo iz jednog intervjua, koji je imao gore navedeni naslov. Naime, jedna nasa Beogradjanka zavrsila je sve skole kod nas u zemlji i postala pilot. Medjutim, nisu je primili u JAT-u. Nije malaksavala, vec se javila na konkurs Svajcarskog prevoznika, gde je odmah primljena. Firma je zatim poslala u Pariz, da se specijalizira za velike avione, koji mogu da prime oko 900 putnika... Tim povodom dala je nekim nasim novinarima intervju, gde je sama upotrebila reci iz naslova, sa objasnjenjem. "Dakle, bila sam u poodmakloj trudnoci, ali je bila velika profesionalna potreba, i prihvatila sam da pilotiram. Kada su putnici ulazili u avion, jedna putnica u drugom stanju pitala je stjuardesu: "Ja sam trudna, da li mogu da udjem, da li me primate?" - "Zasto da ne, i nas kapetan je trudna" - usledio je odgovor. (Stjuardesa je znala ko upravlja avionom, dakle Dama, Srbkinja,Beogradjanka,koja je bila u poodmakloj trudnoci). Ostali putnici su se iznenadili kad su culi da je i "kapetan trudna", jer obicno bude pilot muskarac, a eto - moze biti i zensko. Mozda je, slicno misljenjima pojedinih komentatora, i tada na nekom od evropskih jezika to bilo receno "u duhu naseg jezika" - "I NAS KAPETAN JE TRUDAN". Mozda, ne znamo... Hvala na ubedljivim komentarima, u stilu - PSIHOLOGIST-PSIHOLOGISTKINJA, i slicnim. Odlepimo se malo od zemlje, i vinimo u visine kao ova nasa Beogradjanka, koja je na zalost nasla posao u Svajcarskoj, jer je njeno mesto u JAT-u zauzeo neki drugi pilot-kapetan. Necemo se valjda vracati na bezboznicko-komunisticke udzbenike iz Psihologije, koji se tako zovu, a kad ih covek cita, iz njih se ne vidi da covek ima u sebi i dusu, a zove se "Psihologija=Nauka o dusi". Pozdrav svim komentatorima. S.Sindjelic

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja