nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:55

Strip o Protokolima sionskih mudraca

sreda, 26.08.2009. u 22:00
Насловна страна „Завере”

Izdavačka kuća „Samizdat B92” iz Beograda upravo je objavila strip Vila Ajznera „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” u prevodu Marije Razum i Jasenke Majpruz. Ovo je, ujedno, i prvi prevod jednog Ajznerovog dela na srpski jezik, a posebnost „Zavere…” jeste i u tome što je propraćena predgovorom Umberta Eka čija je poenta upravo u poslednjoj rečenici: „Radi se o priči koju vredi ispričati, jer se moramo boriti protiv Velike laži i mržnje koju širi”.

Vil Ajzner (1917–2005) slavni je američki crtač u čijoj biografiji piše da je „Orson Vels stripa” i da je otac „grafičke novele”. U sažetom tekstu u knjizi „Samizdata B92” podseća se i da je Ajzner unosio inovacije u svoje stripove i da je svojim ilustrovanim romanima pomerio strip u književne vode.

Jedna, dakle, od Ajznerovih grafičkih novela je i „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” (poslednje njegovo delo), koja dolazi u vreme sve žešćeg neonacizma u svetu. Ne tako davno, široko istraživanje pokazalo je da gotovo polovina Evropljana Jevreje smatra „drugačijim” po mentalitetu i načinu života a da više od trećine misli da „treba da prestanu da izigravaju žrtve holokausta”. Za sliku savremenog sveta u kojem živimo, svakako, poražavajuće; saznanje da je antisemitizam daleko od „sporadične pojave” dokaz je da svaku knjigu koja ga poput ove Ajznerove čupa iz korena i uništava treba dočekati kao dar.

Prošlo je sto četiri godine od objavljivanja „Protokola sionskih mudraca” (napisani su 1902. ili 1904), apokrifnog dokumenta o navodnoj zaveri Jevreja da „preuzmu vlast nad čitavim svetom”. Nepobitno je, međutim, dokazano da su „Protokoli...” delo Ohrane, tajne policije carske Rusije, koja je želela da uspori reforme ruskog cara Nikolaja insinuacijama da se u njima može otkriti „zavera” Jevreja.

Autor „Protokola sionskih mudraca” je Matje Golovinski (ovaj podatak dokazao je u francuskom listu „Ekspres” 1999. istoričar Mihail Lepehin), potomak osiromašene ruske plemićke porodice, saradnik ruske policije, prognanik iz zemlje koji se skrasio u Parizu ali je ostao „na usluzi” Ohrani. Njega je angažovao Petar Račkovski, šef Odeljenja za inostranstvo Ohrane, sa zadatkom da smisli opaku laž koja bi ocrnila Jevreje; ponuđena mu je i osnova za nju – pamflet iz 1864, „Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea”, francuskog satiričara i protivnika Napoleona Trećeg Morisa Žolija u kojem ovaj tvrdi da francuski car ima tajni plan da „sruši sve države i postane vrhovni gospodar”.

(/slika2)Golovinski je preuzeo 40 odsto Žolijevog teksta, sugerišući da su „Protokoli…” zbirka navodnih zapisnika sa tajnih sastanaka „sionskih mudraca” za vreme Prvog cionističkog kongresa koji je 1897. održan u Bazelu. Potom je ovaj apokrif iz Francuske doturen Raspućinovom suparniku i religioznom mistiku Sergiju Nilusu u Moskvu, a on ih je, opterećen pričama o zaveri protiv cara, oberučke prihvatio i 1905. objavio kao dodatak drugom izdanju svoje knjige „Veliko u malom, ili Antihrist ... posmatran kao skora politička budućnost”. Predsednik vlade Pjotr Stolipin sproveo je istragu o nastanku „Protokola” u kojoj je dokazano da je reč o plagijatu i da je on delo falsifikatorskog tandema Račkovski–Golovinski.

Afera se stišala, ali ih je iz Rusije u Evropu (prvo u Nemačku, odakle su se proširili po svetu) doneo 1918. Rus Ravel Alfred Rozenberg, kasnije relativno blizak Hitlerov saradnik. Hitler je bio oduševljen njima i spominje ih u „Majn kampfu”.

Iako je 1922. godine dopisnik londonskog „Tajmsa” iz Konstantinopolja Filip Grejvs dokazao svojim tekstovima da su „Protokoli sionskih mudraca” istorijska prevara, dovoljna je bila Hitlerova oduševljenost da otpočne genocid nad Jevrejima…Izdanje grafičke novele „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” na srpskom pred čitaoca iznosi celi istorijat ovog antisemitskog spisa i tužnu istinu da se ovaj, dokazano opaki, pamflet i dan-danas štampa po svetu.

Crtež Vila Ajznera i precizni tekst upravo onih trenutaka u kojima su donošene presudne odluke o nastanku i daljem distribuiranju ovog sramnog delu protiv jednog naroda opominjuće pričaju o lažima koje i danas neodgovorni ljudi rasturaju, paleći opake požare zla koje je teško zaustaviti. „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” je knjiga koja proziva savest i poziva na budnost svakog pojedinca u celome svetu čije krhko postojanje ovakva mržnja može da zauvek uništi.

A. Cvijić


Komentari17
71d6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Жељко Јовановић
Хтео бих да напоменем да ово није једини стрип Вила Ајзнера преведен на српски језик. Само у Стрипотеци је током осамдесетих објављено више његових стрипова, као и у култном стрип магазину Трон, који је излазио током деведесетих.
Kokica
Samo objavljujte ovakve stvari, da Davidovic i ekipa imaju odakle da crpu ideje... :(:(
Boris Sekler
Ako je postojao fašizam, razumljivo je da je postojao i postoji antifašizam. Ako je nešto antisemitsko, mora postojati i nešto semitsko. Dokle ćemo tom semitskom pridavati toliki značaj i braniti ga. neka se brane sami. Doktor
Goran
Slazem se s tobom, Ivane. Samo sam htio naglasiti da ni prevod "graficki roman" nije mnogo bolji nego (vrlo nezgrapni) "graficka novela". Nekad se to kod nas nazivalo "crtani romani", taj izraz mi je uvijek bio smijesan. U Americi stripove uglavnom zovu "comics", a posto nisu bas svi stripovi smijesni, poceli su upotrebljavati izraz "graphic novels". Interesanto je da u engleskom rjecniku (Merriam-Webster) kazu da su i novel i novella potekli od italijanske rijeci novella (ili latinske novellus).
Иван
Док се у енглеском заиста ломе копља око тога да ли је неопходно да "novel" буде дуг и колико, нема никакве сумње да он представља најдужу и најкомплекснију прозну форму након које иде нешто краћа "novella", која, иако краћа него "novel", и даље обухвата дела која се код подводе под романе (нпр Орвелова "Животињска фарма") и тек након тога следи "short story" (уз можда још један жанр између њих), и тек то је оно што се код нас сматра новелом - један догађај, јединствено место радње, кратак приказани временски период и мали број ликова. А да се преводи, преводи се.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja