nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:45

U Titovoj vili „Galeb” zaustavilo se vreme

petak, 28.08.2009. u 22:00
Зоран Преочанин и Слободанка Бибешић у Титовој радној соби

Herceg Novi – Do 1. septembra biće izvesno hoće li novi vlasnik Instituta Igalo biti austrijska Kristof grupa. Okončanje pregovora sa ovom kompanijom odrediće sudbinu Instituta, ali i nekadašnje Titove vile „Galeb”. A u ovom zdanju, zamračenih soba, okruženom mediteranskim i zimzelenim rastinjem, jedva vidljivom sa obližnje igalske plaže, zaustavilo se vreme.

U „Galeb”, jednu od 33 vile Josipa Broza na teritoriji nekadašnje SFRJ, niko danas ne ulazi osim nekoliko radnika koji je čuvaju i održavaju. Nekada reprezentativna, danas bi se moglo reći demode građevina od 5.500 kvadrata, sa 85.000 kvadrata parka, skuplja prašinu polako propadajući jer Institut nema ni para, ni interesa da je osavremeni.

– Vila je izgrađena 1976. godine i tada nije bila nešto ekstra specijalno i ekskluzivno, osim što je, kao i sada, odlikuje prostranost. Godinama nije u zakupu, ali bi bilo potrebno oko deset dana da se pripremi za goste koji bi je zakupili. Tito je u njoj boravio četiri puta, a Jovanka samo jednom. Od 1997. do 1999. godine vila je bila u zakupu firme „Luk Oil”, a potom „R Turs” i „Travel Centar”, priča domar vile Zoran Preočanin. On je sa Slobodankom Bibešić iz marketinga Instituta reportera „Politike” vodio kroz ovaj svojevrstan istorijski muzej, inače građevinu, kako kažu, zatvorenog tipa.

Sa zidova vile skinute su gotovo sve umetničke slike postavljene sedamdesetih godina 20. veka, koje su njena velika vrednost. Iz razloga bezbednosti prenete su u depo ili novu zgradu Instituta, a tu i tamo okačene su druge. U najvećem delu vile zadržan je stari nameštaj, tepisi, lusteri. Tako je odmah do ulaza, u kongresnoj dvorani gde je zasedalo nekadašnje Savezno izvršno veće još 51 fotelja za toliko članova tadašnjeg Centralnog komiteta. Iz ovog prostora ulazi se u Kameni salon koji je zadržao tadašnji nameštaj, pa u malu trpezariju namenjenu predsedniku i njegovim gostima. Tu je i prostorija za prijem i razgovore kojima se nekad krojila budućnost zemlje.

(/slika2)Prostrani predsednički apartman ima dva dela, jedan plavi i jedan roze, za Tita i Jovanku. Apartman nije, iako veliki, luksuzan jer su stvari kao što su ekscajzi, ukrasi i razni vredni predmeti, kažu u Institutu, stizali sa Brozom iz Beograda. Svuda je puno drvo i preovladavaju braon i plavi tonovi.

U nekadašnjoj Titovoj spavaćoj i radnoj sobi i danas je nešto knjiga Meše Selimovića, Mihajla Lalića, Skendera Kulenovića, kao i Titova Sabrana dela. U blizini Titovog i Jovankinog apartmana deset je garsonijera za njihovu pratnju. Čitava vila građena je na četiri nivoa, pa se u jednom nalazi još tri apartmana za goste. Veliki prostor zauzima zatvoreni bazen, terapijski blok, sa osam prostorija sa kadama za različite vrste terapija, pored ostalog igalskim blatom i mineralnom vodom, kontrolna prostorija, tehnički deo. Sa terasa vile pogled puca na ulaz u Bokokotorski zaliv, poluostrvo Lušticu i ostrvo Mamulu. Sa druge strane su obronci Orjena. Lokacija ima posebnu mikroklimu, sa ukrštanjem planinskih i morskih struja.

Preočanin podseća da je Tito u ovoj vili boravio kada se u Crnoj Gori aprila 1979. godine dogodio katastrofalni zemljotres. Tada je, kaže, prenoćio u parku u neposrednoj blizini vile. Posle Josipa Broza u vilu su dolazili njegovi saradnici, između ostalih, Stane Dolanc. U Institutu tvrde da crnogorski državni vrh nikada nije bio zainteresovan za ovu vilu. Poslednji javnosti poznati gosti vile bili su ruski kosmonauti, među kojima Aleksej Leonov.

(/slika3)– Potrebno je mnogo para da bi se vila, koja nije građena kao komercijalni objekat, dovela u dobro stanje. Od kada je 1986. godine, po odluci tadašnje Savezne vlade, preneta u vlasništvo Instituta, nije doživela valorizaciju, kaže direktor službe marketinga Instituta Igalo Željko Andrić.

On tvrdi da vilu u proteklih sedam godina niko nije zakupljivao i da je prepuštena zubu vremena u iščekivanju novog vlasnika Instituta koji je isto tako „demode”, kao i vila. Institut je samo održava i do sada nije renovirana, kao ni ovo lečilište. Ipak ima onih koji se za vilu „Galeb” raspituju, ali kojima se ne može izaći u susret jer, na primer, vila nema ispravne klima uređaje, što je, pored ostalog, neophodno da bi se dala u zakup.

-----------------------------------------------------------

Cepter odustao

Vila „Galeb” prodaje se u „paketu” sa Institutom Igalo. Prodaje se većinski paket od 56 odsto državnih akcija. Vlada Srbije ima 25 odsto vlasništva u akcijama Instituta. Filip Cepter koji je nudio 150 miliona za investicije odustao je od kupovine u aprilu, a drugorangirana Kristof grupa iz Beča trebalo bi da se odluči do 1. septembra.

A. Gavrilović


Komentari0
ec78c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja