nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:36
Hobi

Čuvari prošlosti

Beograđanin Zdravko Ševo je zaljubljen u starine. To ga je i podstaklo da počne da pravi suvenire od biber-crepa i ćeramide
Autor: Dana Stankovićsubota, 29.08.2009. u 22:00
Овде оживљава успомене (Снимио Душан Милијић)

Crepovi i ćeramide vekovima su štitili srpska ognjišta od kiša i snegova. Kako su godine odmicale, domaćinstva su se gasila i mnoga sela u jugoistočnoj i istočnoj Srbiji su gotovo zamrla. Zbog posla, Zdravko Ševo je često odlazio u te krajeve. Pred takvim prizorima nije mogao da ostane ravnodušan. Svaki put bi osetio neodoljivu potrebu da preostalim tragovima prošlosti produži vek. Tako je spontano počeo da pravi unikatne etnosuvenire koje je nazvao „čuvari”.

– Radim u Hidrometeorološkom zavodu Srbije, u sektoru za zaštitu životne sredine. Moj zadatak je da kontrolišem kvalitet naših voda. Obilazeći reke, jezera i izvorišta, često sam nailazio na napuštene i oronule kuće, upalih krovova. Nisam mogao da odolim da ne uzmem poneki crep ili ćeramidu i donesem je kući. Želeo sam da na tim materijalima trajno zabeležim sve što je vezano za starine, da mlade generacije podsetim na ono što je nekad bilo. Zato sam odlučio da na njima prikažem srpske običaje, slave, slike i žitije svetaca, recepte starih jela, proglase ... – nabraja naš sagovornik.

Njegove male tajne

Sve te zanimljivosti iz srpske tradicije Zdravko je pronašao u starim knjigama i saznao od vremešnih ljudi koje je sretao. Sakupio je priče, sve ih lepo sročio i odštampao. Jedan stari kofer pun je tih pisanija.

– Iz njih može da se sazna mnogo toga, do detalja. Recimo, kako se prave cicvara, kačamak, popara, ali i šta je polažajnik ili, na primer, kurajber, reč koju većina pogrešno tumači kao pogrdnu, a ona, u stvari, predstavlja veoma dalekog pretka (deveto, deseto, a postoji mišljenje, i trinaesto koleno koje zapravo više i nije rod). Nabavio sam i proglase dobošara u kojima se kaže ko šta prodaje, ko se i kad venčava ili krštava, gde će biti stočni vašar, kada će se obaviti pelcovanje živine, u koji je bircuz stigla nova muzika s pevaljkom... Ljudi su mi poklanjali čak i požutele izvode iz knjige rođenih i razna uverenja sa potpisima svedoka. U jednom, na primer, piše da se tamo nekoj Milevi, koja nije punoletna, dozvoljava da se uda – nabraja naš sagovornik.

Svi ti tekstovi ispisani su na običnom papiru, ali ga Zdravko, po struci hemičar, na samo njemu znan način, senči i daje mu patinu kako bi izgledao rustično, slično starim zapisima na pergamentu. Na kraju ga zaštićuje rastopljenom plastikom, koja je opet njegova mala tajna. Taj sloj koji se prevuče gušći je nego med, ali providan i uopšte se ne primećuje. Na taj način papir je impregniran i može da se potopi i u vodu.

Od sto, jedan valja

I sami za sebe, ovi stari tekstovi lepo izgledaju, ali tek na crepu ili ćeramidi dobijali su pravi „šmek” prohujalih vremena.

– Nastojim da sve bude u tom duhu, pa sam, odabirajući neoštećene komade odgovarajućeg oblika, umeo da prevrnem čitave gomile dok ne nađem onaj koji mi valja. Pre nego što ih donesem kući, na licu mesta ih grubo očistim čeličnom četkom i operem u reci. Na tako pripremljene crepove pokušao sam odmah da lepim tekst, ali nije mi uspelo. Površina je bila isuviše hrapava i grbava, pa sam onda rešio da uradim još jedno fino šmirglanje, a za svaki slučaj i dezinfekciju, s obzirom da su stari i više od sto godina. Pre lepljenja burgijom izbušim dve rupe i kroz njih provučem kanap kojim su seljani nekad vezivali stoku, i to služi kao kukica za kačenje – kaže ovaj čovek zaljubljen u starine.

Pre ovoga, Zdravko se bavio ručnom izradom keramike. To su, kaže, neki njegovi „prapočeci”. Svojevremeno je napravio i onog čovečuljka kojeg je nazvao Lepenac, za muzej u Lepenskom viru. Možda će posle ovih crepova i ćeramida dobiti ideju za nešto sasvim drugačije, ali ga, za sada, to ipak najviše privlači, a i ima dosta prikupljenog materijala. Samo da nađe nove tekstove.


Komentari1
f82fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lexa P.
Predivno!! Svaka cast na ideji i vrednoci! To bi mogla da bude jenda od turistickih ponuda srbije.U kanadi prodaju kamicak an kome je naslikan cvet ili ptica, ili pak kukuruz kokicar sa sve sipurikom;zasto onda ne bi i mi mogli tako divan crep da sacuvamo od zaborava a ponesemo u beli svet!!Jos samo da napomenem, retko ko u americi zna sta je pravi crep!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja