subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 01.09.2009. u 22:00 Nebojša Katić

NA VRHU LEDENOG BREGA

Problem budžetskog deficita, njegova visina i način finansiranja bili su kamen spoticanja u pregovorima vlade i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Na prvi pogled to zbunjuje – budžetski deficit nije previsok u poređenju sa deficitima drugih država, pogotovo ne u uslovima globalne ekonomske krize.

U periodima recesije deficit državnog budžeta je neminovan. Zaposlenost, profiti, kao i svi oblici potrošnje opadaju, a sa njima i poreski prihodi države. Kao razuman odgovor na recesiju, države uglavnom povećavaju budžetsko trošenje i time nadoknađuju posustalu privatnu tražnju. Kada se privreda oporavlja, budžetski deficit se smanjuje ili prelazi u suficit, pa se tokom jednog privrednog ciklusa budžet uravnotežuje.

Srbija nažalost ne može uravnotežiti budžet – on je u deficitu i onda kada se (bar statistički) beleži visok privredni rast. Problem domaćeg budžetskog deficita nije primarno vezan za svetsku krizu, već za činjenicu da Srbija hronično troši preko mogućnosti. Ekonomska kriza u Srbiji nije ni konjunkturna, ni ciklična, već je strukturna i dužnička.

Problemi srpskog budžeta bili su olakšani velikim otpisom inostranih dugova u prvoj polovini ove decenije. Prodaja državne imovine, takođe, skrivala je budžetski problem i pomagala njegovo finansiranje. Istovremeno, prekomerna potrošnja privrede i građana je preko poreza na dodatu vrednost, carina i akciza punila budžet i smanjivala deficit.

Kako se rast potrošnje zasnivao na ogromnom uvozu, deficit trgovinskog bilansa strahovito je narastao. Uvoz je finansiran kreditima iz inostranstva, pa je došlo i do ogromnog rasta spoljnog duga. Priliv kredita je sada zaustavljen, uvoz je drastično smanjen, potrošnja je opala, a time i budžetski prihodi. Da bi budžetski deficit bio manji, deficit trgovinskog bilansa i spoljni dug moraju rasti – to je jedan od patoloških fenomena domaće ekonomije.

Danas je finansiranje budžetskog deficita ugroženo i teškom dužničkom pozicijom Srbije. Domaća ekonomija više troši nego što stvara, pa unutrašnjih izvora za pokrivanje budžetskog deficita nema. On se može pokriti samo novim inostranim zaduženjem ili pogubnim uskraćivanjem bankarskih sredstava privredi kako bi se kreditirala država. Vlada svakako računa i na deo od preko milijardu i po evra koje su kroz repooperacije imobilisane kod NBS, ubiru ogromnu kamatu, a ne služe ničemu.

Srbija može dobiti nove kredite i zadržati kreditni kapital koji je već tu samo ako MMF postane implicitni garant njihovog povraćaja. Zadatak MMF-a je da prisili državu da svoju potrošnju smanji i da time uštedi sredstva za povraćaj kako uzetih, tako i budućih kredita. Da li će to ići na teret penzija, školstva ili zdravstva, nije problem MMF-a. MMF nije dobrotvorno društvo već neka vrsta stečajnog upravnika. Srbija je proćerdala milijarde dolara kredita, i račun je stigao na naplatu.

Budžetska kriza je samo vrh ledenog brega ispod koga se krije duboka ekonomska kriza, kriza ekonomskog modela i kriza razvojnih ideja. Kakav god bio plan vlade ili MMF-a, od ključnog problema se ne može pobeći – u Srbiji sve manje ljudi radi – ni izbliza dovoljno za izdržavanje velikog državnog aparata ili za finansiranje ogromnog penzionog fonda. Ako su poslednje statističke procene tačne, broj zaposlenih u Srbiji je od decembra 2008. do juna 2009. opao za 145.000 duša. To je užasan podatak.

Dodatno zaduživanje Srbije samo je guranje glave u pesak i politička kupovina vremena bez ekonomskog cilja. Reforme javne potrošnje i poreskog sistema su neophodne, ali one moraju biti deo sveobuhvatne i radikalne reforme sistema. Sistem se ne može krpiti na parče, od jedne do druge posete MMF-a. Neoliberalna doktrina na kojoj je počivala srpska ekonomija, po kojoj će privatizacija, liberalizacija i tržište rešiti sve probleme, doživela je slom. Potrebne su nove ideje.

Trenutak je da predsednik Srbije napravi komisiju koja će analizirati sva dosadašnja ekonomska iskustva i koja će predložiti novu ekonomsku i razvojnu politiku. Koalicione vlade, sada je to sasvim jasno, nisu dorasle tom zadatku. Komisija bi morala uključiti inostrane stručnjake (npr. iz Azije i Skandinavije) budući da u Srbiji za takav poduhvat nema dovoljno znanja. Iskustva ovakvih komisija (i domaćih i inostranih) su šarolika, garancije za uspeh nema, ali vredi pokušati. U protivnom, ekonomski sistem Srbije će „urediti” MMF prema svojim potrebama ili još gore, „urediće” ga stihija.

www.nkatic.wordpress.com

finansijski konsultant

Komentari46
86b35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milic jovanovic
Stanje je veoma tesko. Nisam ekonomista ali vidim da bez proizvodnje nema boljitka... Moraju uvesti paritete u poljoprivredi. ne moze cena zitarica da ostaje ista ili da pada a evro skace kao i cena dizela i djubriva. nema smisla - smesno??? negativna selekcija kadrova je ucinila svoje.bojim se smom izgubili korak sa svetom i da je izlaz iz krize daleko - mereno generacijama... srbija nije juzna koreja- uz nas mentalitet /ne/znanje stranih jezika i umisljenost da sve znamo necemo nikuda stici... dobar bi bio pokusaj sa stranim strucnjacima da se uvezu i plate za odgov poslove mozda bi se nesto primilo i na nas... iskustvo je dragoceno i nama preko potrebno.
stojan nenadović
"Politika" je do sada objavila svaki moj komentar, ali ovaj nije, pa ga ukratko ponavljam. Ja sa pre nekoliko dana u Njujork Tajmsu" dao komentar, povodom produženja mandata Bernankeu, načelu Feda. Rekao sam da Fed nije potreban i da Obama mora da uvede nekreditni novac, ako hoće da sačuva vodeću ulogu SAD u svetu. Pre toga sam pisao MMF-u i rekao, da ako misle da opstanu, moraju uvesti nekreditni novac u svetu, inače će to učiniti Kina na čelu grupe BRIK. Nekreditni novac je predložio Bosone, koji je nekad bio izvršni direktor MMF-a. Univerzitet u Mubaju (bivši Bombaj), na svom sajtu, ima šemu Bosoneovog plana. Ron Pol mi je poslao prilog pod aslovom End the Fed (Kraj Feda). Toliko da znate da se još uvek govori o nekreditnom novcu u svetu. Premda se u Srbiji ćuti.
Оливера Петровић
Господин Катић је имплицитно пружио кључно објашњење због чега је н ужно укључити стране стручњаке у реформу српске економије; само њихово присуство могло би да обузда стравичну корупцију која сатире не само српску економију већ све секторе српског друштва.
Vladimir Dž
Razlog zbog kojeg daleki istok i dalje ima uzlaznu liniju razvoja leži u činjenici da tamo ima još puno prostora, milijarde ljudi, koji se još nisu zadužili kod banaka. O ovome dosta dobro govori Ellen Brown. Ovo im omogućava da se piramidalna ekonomija i dalje širi bez velikog stresa. Samo su preorentisali ekonomije da oni sami više troše dok su nametnuli svetu da zavise od njihovih proizvoda smanjenim kursem njihovih valuta i robovlasničkim nadnicama. Ovo im omogućava da u završnici igre oni budu pobednici. Garancije za to imaju u smanjenju populacije na zapadu i starenju stanovništva što stvara ogromne probleme da se iz budžeta plaćaju penzije. Isto tako treba šlušati i izjave globalista koji su usmerili fokus na ‘razvoj” istoka i preusmerevanje novčanih tokova tamo. Jim Rogers i Marc Faber su dva stara lisca koji svoje poslove tipa ‘kupi jeftino, prodaj skupo” drže na Istoku, tamo i žive. Treba slušati njihove izjave o globalnim trendovima i shvatiti da u planu globalizacije Istok se diže na nivo zapad i obrnuto. Tako da svi napori da se postojeći sistem popravi novim-starim zakrpama samo prolongira vreme potonuća. Uostalom same akcije centralnih banaka zapada navode na činjenicu da se ekonomije tih zemalja pripremaju da prime jedan dobar cunami kad banke opet počnu da pumpaju preko 50 biliona dolara što su dobili bez pokrića. O ovim i drugim glupim akcijama, tipa prodaj stari auto za 2000 Eura i zaduži se za novi, najbolje govore Peter Shiff i Gerald Celente.
Небојша Катић
О Скандинавцима и Азијатима – Проблем економске политике није везан само за питање концепције, веће и за технократску операционализацију економске политике. Велики економски сегменти, погото они везани за регулативу и организацију, немају национали предзнак. Данци имају сјајна решења за тржиште рада, Финци су направили најбољи школски систем на свету, Сингапурци су бриљантно сузбили ендемску азијску корупцију, Кинези за сада задивљујуће воде монетарну политику. Све то захтева филигранску операционализацију за коју, бојим се, Србија нема кадра. Овде бих се ослањао на ино технократе, не на ино професоре.__Само су компетентни странци гаранција и да ће анализа предходног периода бити неострашћена и објективна. То свакако не искључује домаће стручњаке, нити се без њих може. Хвала на коментарима.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja