ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Za vreme odmora...

(фото Џ.Петровић)

Za vreme godišnjeg odmora, ovog leta, dok smo se šetali Akropoljem, ćerka Sandra, koja je rođena u Australiji, stalno se mučila sa terminima AC (nova era) i BC (stara era). Naime, u dosadašnjem dvanaestogodišnjem školovanju u Australiji, ona je učila istoriju samo pola godine u sedmom razredu (inače je završla dobru privatnu školu)!

U to vreme u Beogradu je gostovala Australijska grupa AC/DC.

Tako je nastao novi termin “AC/BC” a od tog trenutka smo se razumeli mnogo bolje.

Na uobičajeno pitanje, koje se postavlja turistima, najpre smo svi (uključujući i nostalgičnu suprugu Ninu) odgovarali “Mi smo iz Australije”. Kada su nam dosadila “potpitanja” počeli smo da odgovaramo sa “Mi smo Srbi”. Ko zna zašto, ali potpitanja nisu ni tu prestajala - valjda zato što smo povremeno koristili engleski.. ili smo im samo tako delovali onako obučeni „po australijskoj modi”. Onda smo promenili, pa smo odgovarali sa “Mi smo Srbi iz Australije”. To je bilo dobro za sve druge osim za Sandru – za nju to nije bilo “cool”. Na kraju smo na to uobičajeno pitanje uzvraćali sa potpitanjem “A šta vi mislite, odakle smo?”.

Posle posete Akropolju, gde smo saznali da su ga sagradili sami građani (a ne robovi), navalsimo na ostatak grada. Dakle – šoping. Atina ima mnogo prodavnica cipela - to sam primetio najviše po “udaru” na moju kreditnu karticu. Restorani su na neki čudan način nestali iz centra grada, ostali su samo “Mekdonaldsi”. Nina i Sanda su imale razumevanja i za moje “specijalne” interese - antikvarnice u kojima se prodaje roba iz vlažnih podruma. Nažalost, Romi nisu imali nista “Serbian”.

A sada, kada prebirem po utiscima, najviše volim da se setim grčkog sveštenika koji je kupovao cipele svojoj supruzi u onoj istoj prodavnici gde je “stradala” moja kreditna kartica. Tada sam shvatio da i popadije nose moderne cipele i time popunio još jednu “rupu” u mom pogledu na svet. A u jednoj drugoj prodavnici sam naučio da, kada kupujete ikonu, ikona mora vas da odabere! Ostalo je jedino nejasno zašto nisam uspeo da ponovo pronađem tu prodavnicu. Valjda su Atinske ulice previše isprepletene.

Sledeća destinacija – Rim večni grad. Ponovo kroz rendgene i kamere za “svinjski grip”, čekanje u redu sa Sudancima ( jer nismo “EU”), servirani sendviči u avionu (kriza je), mafija od taksita i hotelijera (150 evra noćenje) i najzad - Koloseum.

Kada vas vide sa “Nikonom SLR”, vodiči se utrkuju da vas uguraju “preko reda”. A kada ih odbijete, posle čekanja u redu od jednog sata, uđete u taj Koloseum i shvatite šta se tu u stvari dešavalo (borbe ljudi sa lavovima), pa onda poželite da što pre izađete “na svež vazduh”.

Tri dana za tako veliki grad! Sledi odluka - moramo da se koncentrišemo samo na krupne stvari.

Vatikan. Prošetali smo se onom širokom ulicom. Ostali smo impresionirani i ponovo se odupreli dosadnim vodičima. Iscrpljeni od penjanja po zidinama, vraćamo se u hotel. Ja sam odmah legao i, onako obučen u Najk trenericu, zaspao.

Te noći sam usnuo čudan san…

“Srednji vek – vreme pre Kosovske bitke (orjentir broj jedan). Car Dušan dolazi do zidina posrnulog Carigrada. Stanovnici grada, videvši da ambiciozni vladar može da spase Vizantiju, dobrovoljno mu predaju ključeve grada . Za kratko vreme grad je procvetao sjajem antičke Grčke. To je privuklo natrag sve one koji su već krenuli na Zapad, gde su humanizam i renesansa nestali. Osmanlije su zaustavljene, pa se pad Carigrada 1453. bitka na Marici i Kosovska bitka nikada nisu odigrale. Dušanov sin Uroš je, posle očeve smrti, nasledio veliko carstvo, i umesto “Nejaki” dobio je nadimak “Veliki”. Nova Vizantija se prostirala od Trsta do Kaira i na severu do Sibira. Zapadnjaci kao turisti odlaze u Carigrad, gde je zvanični jezik - srpski…”

Ovde dolazi pauza. Malo veća. Da popijem vodu …

***

Eto me ponovo na poslu u Melburnu: zagrejana kancelarija (ovde je zima), besplatna kafa, ručak “tačno u podne” a onda šetnja kroz park. Da se konačno odmorim. A možda bih mogao da uzmem i koji slobodan dan pa da na miru sa Ninom popijemo kafu u našoj “pergoli” (australijski izraz za pokriveni prostor u bašti).

Makete Akropolja i Koloseuma stoje u kući, visoko na polici sa suvenirima.

Izreka “Ko tebe kamenom, ti njega hlebom” visi uramljena na samom ulazu u kuću.

A san?

Nema druge nego da ga što pre zaboravim - baš je nerealan.

Komеntari0
2ff5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja