sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55
Hobi

Kuća puna uspomena

Napustivši svoj dom u Prijedoru, što mu je prilično teško palo, Dragan Jeftenić je odlučio da sačuva optimizam tako što će početi da se bavi nekim hobijem. Slučaj je hteo da to budu drvene makete
Autor: D. Stankovićsubota, 12.09.2009. u 22:00

U prirodi čoveka je da ružna sećanja potiskuje, a pamti samo lepo. Upravo tako je Dragan Jeftenić i uspeo da sačuva optimizam i zdrav duh. Nije hteo da dopusti da ga zaokupe crne misli, za šta je, ruku na srce, imao mnogo razloga posle svega što je, kao i mnogi slične sudbine, preživeo raspadom države. Morao je da napusti svoj dom i Bosnu, i sa porodicom potraži novo utočište. Pronašao ga je u iznajmljenom stanu u beogradskom prigradskom naselju Kaluđerica i tu, praktično, krenuo ispočetka.

Da se ne bi vraćao u one tužne devedesete koje su mu potpuno promenile život, najradije je mislio na svoje selo, crkvu, kuću, bunar i sve što ga je tamo okruživalo. U nepoznatoj sredini drage uspomene na rodni kraj oživeo je praveći makete.

Time je počeo da se bavi u januaru ove godine, i to slučajno.

– Mada mi je likovno u školi bilo omiljeni predmet, a naročito sam voleo da crtam, sa drvetom nikada ranije nisam eksperimentisao. Ali, kada sam od stolara doneo neke letvice, ne pamtim više za šta su mi bile potrebne, iz čista mira, sa lakoćom sam napravio jednu malu stolicu, klupu i sto sa fiokom. Oduševio sam se kao malo dete kad prohoda, pa više nisam mogao da se zaustavim – kaže ozbiljna lica, s blagim, jedva primetnim osmehom i tihom setom u očima koja otkriva da još žali za svojim domom.

Radi po sećanju

Prvo je poželeo da napravi maketu svoje nekadašnje kuće u Prijedoru. Međutim, to mu nije baš išlo od ruke.

– Kako god sam je postavljao, stubovi su se rušili. Sve što sam započeo, morao sam da razvalim. Ali, nisam se predao. Od tog materijala posle sam „izgradio” crkvu. Uspela mi je iz prve. Minijaturna je, ali potpuno verna originalu. Unutra ima sve što ima i u onoj pravoj – ikone, oltar, čak i zvono na zvoniku – ističe sa zadovoljstvom.

Onda mu je na pamet pao bunar sa đermom, istovetan kakav je imao.

(/slika2)– Nije mi trebao ni sat vremena da ga napravim.. Znam sve kako izgleda i začas sam ga završio. Sve je tu, i lanac, i kofa i srp i kosa okačeni sa strane. Nosio sam se mišlju da sipam i vodu, ali se bojim da ću je prosuti gde ne treba – kaže, još se premišljajući oko te pojedinosti.

Potom je napravio i zaprežna kola, a uskoro će da upregne i konje, komplet opremljene, samo da nađe sve što mu je za tu zamisao potrebno. Pošto ga i inače više privlače stare stvari, vadio je iz zaborava sve čega se setio, pa je sada na redu fijaker iz serije „Selo gori...”, a kad nabavi još materijala priželjkuje da ovaj „vozni park” obogati i kabrioletom iz filma „Maratonci trče počasni krug”.

Sve je u srazmeri, sve funkcioniše. Ne crta šemu, samo napravi postolje i posle radi „iz glave”, po sećanju.

– Pred sobom imam jasnu sliku kako to kod nas u Bosni izgleda, i ne izostavljam ni detalj. Kad sam, recimo, radio kočije, ukrasio sam ih „po propisu” kao prave, a ubacio sam i sunđer da bih tapacirao sedišta. Kad ih pogleda, čovek prosto poželi da se smanji i provoza njima.

Gradi na svim poljima

Pošto se njegov komšija, inače bivši novinar sarajevskog „Oslobođenja”, sada bavi stolarijom, a radio je na restauraciji Hilandara, od njega često potraži savet kad mu nešto zapne, pa više nema promašaja.

Gradnja one prave kuće u Prijedoru zasad dobro napreduje, već je stigao do prve ploče, a sa ovim iskustvom koje je stekao, misli da je došlo vreme da još jednom pokuša da napravi i maketu. Nikud ne žuri, a nije ni u mogućnosti, jer njegova tročlana porodica živi od skromnih primanja. Dragan je završio školu unutrašnjih poslova u Sarajevu i dugo je radio u policiji, a sada noću razvozi štampu. Sin je vodoinstalater. Video od oca, pa i on eksperimentiše, ali na nekom drugom polju. Više ga interesuju motori i automobili. Supruga radi u pekari. Kad ranom zorom pođe na posao, „nabaci” mužu ideju, a kad se vrati – on to već pretvorio u delo.

Pošto je preko dana slobodan, malo odspava, a onda uzme testericu, nožić, šmirgl papir i po ceo dan kroji i sklapa daščice. Sve radi ručno, uz pomoć sitnih alatki, mašine ne koristi.

Mnogi se pitaju odakle mu toliko strpljenja. A on objašnjava:

– Mene ovo smiruje. Sav umor i nervoza uz ovaj rad nestaju. Opuštam se prisećajući se lepših vremena.


Komentari0
6d6ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja