nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 09.09.2009. u 22:00 A. Nikolić

Prepolovljeni profiti srpskih banaka

Svetska finansijska kriza pomrsila je račune i zaposlenima u finansijskom sektoru, pa je prvu polovinu ove godine svaka treća banka završila sa gubitkom. Prema istraživanju finansijskog portala „Kamatica”, od 33 banke, koliko ih posluje u Srbiji, njih 12 je bilo u minusu od ukupno 6,1 milijardu dinara. Najdeblji minus zabeležila je Alfa banka (1,87 milijardi dinara), zatim Privredna banka Pančevo (1,71 ) i Meridijan banka (655 miliona dinara).

Procenjuje se da je ovakvim rezultatima kumovalo povlačenje milijardu evra devizne štednje krajem prošle godine, ali i kašnjenje kreditnih dužnika u isplati svojih mesečnih obaveza.

– Od početka godine svoju mesečnu ratu je sa zakašnjenjem platilo 30 odsto klijenata više nego prošle godine. Iako ovakvo stanje još nije alarmantno, ostaje neizvesnost da li će se i dalje i u kojoj meri povećavati broj ovakvih korisnika – strahuju autori istraživanja.

Sa druge strane, 21 banka u Srbiji je odolela svetskoj finansijskoj krizi i ostvarila profit od 15,7 milijardi dinara.

Prošle godine na listi gubitaša našlo se osam, dok su na listi dobitnika bile 24 banke. Ipak, u odnosu na prošlu godinu, ukupan profit banaka je manji za 6,9 milijardi dinara. Sa druge strane, ukupan gubitak je čak dva i po puta veći nego lane.

Najveće pogoršanje rezultata u odnosu na isti period prošle godine zabeležila je Alfa banka, Rajfajzen i Privredna banka Pančevo, dok se stanje poboljšalo u Poštanskoj štedionici, Srpskoj i Prokredit banci.

Prvo mesto na listi dobitnika zauzela je banka Inteza (3,19 milijardi dinara). Slede je AIK banka (2,19 milijardi dinara) i Rajfajzen (1,93 milijardi dinara).

Imajući u vidu i to da je u periodu od polovine 2008. godine do polovine 2009. bankarski sektor povećao bilansnu aktivu, ovi rezultati ukazuju na drastično smanjenje profitabilnosti najstabilnijeg sektora u domaćoj privredi, ocenjuje se u saopštenju.

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Đorđe Đukić upozorava da ove rezultate ne treba smatrati alarmantnim.

– Situacija je bila takva da su strane banke, kupujući domaće, zapravo kupovale tržište. To im je godinama omogućavalo ogromne zarade i ekstraprofite. Zavesa se spustila i to vreme je, jednostavno, prošlo. Dodatni faktor je bila i svetska finansijska kriza koju niko iz ovog sektora nije očekivao. Banke i dalje odlično posluju, ali više nema mogućnosti za ostvarivanje ekstremno visokih zarada – objašnjava Đukić.

On sumnja da se kašnjenje u otplatama kredita povećalo za 30 odsto, jer su naši klijenti inače poznati kao uredni dužnici. Sa stanovišta pojedinačnog korisnika, dodaje on, nije bitno kakvi su bilansi banke, već samo da li su stvoreni uslovi da kamate počnu da padaju.

Komentari3
27994
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zvrki zvrki
Izostavili ste banku iz N.SADA.METALS
бррррр
"Прво место на листи добитника заузела је банка Интеза (3,19 милијарди динара). Следе је АИК банка (2,19 милијарди динара) и Рајфајзен (1,93 милијарди динара)." колико ја видим табела каже друкчије - тамо је ПББ убедљиво друга на листи..значи 2 српске банке међу прве три - ето доказа генијалности Динкићеве политике уништавања домаћих банака
ЗОРАН ШУНДИЋ
У С.А.Д. КРИЗА ЈЕ ИЗБИЛА ЗБОГ РЂАВОГ КРЕДИТНОГ РЕЈТИНГА ЗАЈМОТРАЖИЛАЦА.- Олако нуђени кредити високог ризика су постали ненаплативи и банке су их препродавале грамзивим мешетарима који су се лакомо понадали да ће њиховом каснијом препродајом остварити велике зараде. После немогућности наплате продајом заложбе, дошло је до пуцања тржишта некретнина и до првог банковног банкрота, а онда се криза раширила преко Волстрита на Европу и уз "домино ефекат" на цео свет........ А ми смо се понадали, уз умерени оптимизам да ће да нас мимоиђе. Јер нисмо претерано задужени напољу, а осим тога ни наш унутрашњи дуг у овом сегменту није велики. Уз подупирајућу тврдњу, како су наши купци некретнина дисциплиновани у амортизацији позајмица. Да, они јесу уредни били; и иначе наш човек води рачуна о сваком динару. И тако смо се мало уљуљкали у уверењу да ћемо избећи најгоре.(Далеко и било!) Али, ако је веровати одговорнима за изјаве, ево неких процена ситуације у периоду од само десетак дана: У овој години су предвиђања да ће нових 60.000 до 80.000 становника склизнути у класу сиромашних; да ће бити отпуштено између 230.000 и 250.000 радника; да ће само у Београду посао изгубити око 100.000 људи, да имамо значајне иностране позајмице које расту и даље.......Како ће онда они, који су подигли кредите да их враћају, ако су ван посла? Како ће после оваквих профита банака да се реализује план о 20.000 јефтиних станова? И најзад, шта ће бити, ако неке од банака, а "све су то српске банке" (Јелашић) са матицама у иностранству, повуку пласмане назад, као и обавезне резерве из НБС ? Јер капитал је веома плашљива зверка. Надајмо се, ипак, да криза у нас неће узети толико драстичан ток. Макар и да држава почека са реализацијом плана развоја грађевинарства и станоградње. Градимо путну мрежу од ових пара којима располажемо. И надајмо се да банке у Србији остану ликвидне, макар и са преполовљеним профитом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja