nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Stogodišnja misterija monumentalne slike Paje Jovanovića

Autor: Petar Petrovićpetak, 11.09.2009. u 22:00
(Детаљ)

U nepreglednom nizu od preko hiljadu i više dela što ih je tokom svog dugog i plodnog stvaralačkog veka ostvario srpski slikar Pavle-Paja Jovanović (1859–1957), jedna slika se posebno izdvaja.

Kao prvo, za nju se zna samo na osnovu reprodukcija u heliogravuri, oleografiji i sl., jer do danas se ne zna gde se nalazi original.

Drugo, ona je jedno od najboljih dela Paje Jovanovića uopšte.

Treće i ne manje važno, događaj koji je prikazan na slici, godina kada je slika nastala i godina u kojoj se obeležava jubilej 150 godina od rođenja Paje Jovanovića, direktno se poklapaju i pružaju povod za priču o jednoj slici i tri jubileja.

Slika o kojoj je reč FurorTeutonicus – Bitka u Teutoburškoj šumi – jeste istorijska kompozicija koja prikazuje bitku i pobedu Germana nad Rimljanima u Teutoburškoj šumi 9. godine n. e. (tačno pre dve hiljade godina). Slikar je imao zadatak da predstavi događaj kada su germanska plemena do nogu potukla Rimljane namamivši ih duboko u nepristupačnu Teutoburšku šumu. Do tada zavađena germanska plemena, okupila su se protiv Rimljana oko vojskovođe Arminija koji je služio u rimskoj vojnoj provinciji Germaniji pod prokonzulom Kvintom Varom, u vreme cara Oktavijana Avgusta. Varov zadatak bio je da uspostavi rimsku vlast sve do oblasti Vezera i Labe na istoku. Međutim, Arminije je tajno sklopio savez sa germanskim poglavarima kako bi osujetio rimske namere. U jesen te 9. godine, iskoristivši Varovo poverenje, Arminije je namamio u zasedu tri rimske legije sa oko dvadeset hiljada vojnika sa samim prokonzulom Varomna čelu, i tokom trodnevne bitke potpuno ih uništio. Smatra se da se bitka odigrala u krajevima dvadesetak kilometara severno od gradaOsnabrik, gde se danas nalazi spomen-obeležje na ovaj značajan događaj iz istorije nemačkog naroda.

(/slika2)Paja Jovanović je ovu sliku završio poslednje godine XIX veka 1899. (tačno pre sto deset godina), u vreme kada se ozbiljnije posvetio slikanju velikih istorijskih kompozicija poput Takovskog ustanka, Seobe Srba, Krunisanja cara Dušana i dr. Pripreme za nju trajale su sigurno više od jedne godine, mada se ne zna pouzdano kada i od koga je tačno dobio porudžbinu za nju. Neosporno da je slikar zasnovao rekonstrukciju događaja bitke na istorijskim činjenicama, mada je ovaj događaj zaokupljao pažnju mnogih umetnika i pre Paje Jovanovića (recimo, nemački umetnik Fridrih Ginkel je 1864. naslikao jednu verziju ove bitke). Da bi što vernije interpretirao čuvenu bitku u Teutoburškoj šumi, Jovanović se dodatno inspirisao i Vagnerovom operskom trilogijom „Prsten Nibelunga”.

Već kada su se pojavile prve reprodukcije slike Furor Teutonicus, odmah su bile obavezna ilustracija u mnogim knjigama istorijskog ili arheološkog sadržaja, sa naznakom da se radilo o delu autora P. Joanowitza. Iste 1899. bila je izlagana u Beču i tom prilikom je dobila prestižnu Rajhlovu nagradu i novčani iznos od hiljadu i šesto forinti ili šest hiljada dinara u zlatu.

Naš veliki naučnik Milutin Milanković koji je u to vreme živeo i radio u Beču, u svom delu Uspomene, događaji i sećanja, pun utisaka, opisuje sliku Paje Jovanovića kao jednu od najboljih od svih koje je video u Beču. Slika je dobila prestižne nagrade na međunarodnim izložbama u Sent Luisu 1904. i Salcburgu 1909. godine, ali od tada joj se gubi dalji trag. Do nas su, pak, ostale sačuvane dve skice u ulju manjeg formata koje je Jovanović naslikao tokom prve i druge decenije prošlog veka.

Još jedan podatak je zanimljiv.

Naime, prema navodima iz Jovanovićevih „Memoara”, slika koju autor vodi pod nazivom Los Barbaros, koja je inače bila otkupljena za Nacionalni muzej u Santijago de Čileu 1911, mogla bi da bude upravo Furor Teutonicus, ali ni za nju se pouzdano ne zna kako je izgledala i gde se nalazi, jer je Jovanović u svojim memoarskim zabeleškama naveo da je u vremenu pred Drugi svetski rat slika na neobjašnjiv način nestala.

Kako god bilo, Paja Jovanović je u svom delu FurorTeutonicus monumentalnih razmera (prema njegovom sećanju veličine preko 20 m²) uneo svu svoju veštinu i iskustvo, tako da se sa pravom smatra za jedno od najznačajnijih njegovih dela uopšte. Nadahnut Vagnerovom operom i literaturom, pripremljen studijama i istorijsko-arheološkim podacima o istorijskoj bici i spreman da kao slikar izvuče iz sebe najveće majstorsko umeće, Jovanović je stvorio takvo delo koje je po kvalitetu merljivo u svetskim razmerama realističkog slikarstva krajem XIX i početkom XX veka.

Gajimo nadu da slika nije nepovratno nestala i da će joj se pre ili kasnije ipak ući u trag, a ukoliko bi se to dogodilo, bilo bi to svakako jedno od najznačajnijih kulturnih otkrića.


Komentari8
56149
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje Labrovic
Nacisti su pljackali sve sto je moglo se opljackati po Evropi.Poznato je da su mnogi posle kraha nacisticke Nemacke, utociste nasli u Juznoj Americi,te me nebi cudilo da je ta slika zavrsila i kod nekog naciste.Jacanjem Nemacke i njenim nacionalizmom ,moguce da se u jednom trenutku ta slika i pojavi kao dokaz njihove pobede,stvaranjem velike Nemacke i njihove moci.
Dusan nesic
"Dojcland iber ales". To treba da stoji ispod slike jer da su Rimljani pobedili verovatno Germanska plemena ne bi ojacala pa ni Nemacka za I i II svetski rat. To je za Nemce kao za nas vaznost Kosovskog boja. I na kraju Rimski citat: Germanska plemena su se ujedinil, bice rata!
Milan
U tekstu se spominju "Memoari" Paje Jovanovica. Da li neko zna da li je to objavljeno u formi knjige, i ako jeste ko je izdavac?
Божидар Митровић
Архитектонска дела одражавају поглед на свет (мировозрење) времена у којем настају, што није увек и воља елите, па архитектура одражава најчешће континуитет културе. У сликарству је далеко мање темељности јер је слика део надахнућа уметника а не његове аналитичности историјских околности које слика треба да искаже. Паја Јовановић је својом студиозношћу изузетак и код њега превладава не само реализам приказа теле, униформе и одеће, већ и историјских околности. Вредност овог чланка је и у томе што је аутор изнео и страни и српски назив, што може бити и траг у проналажењу оригинала. Наиме српски назив Битка у Теутобуршкој шуми је изгледа нетачан „препев“ Furor Teutonicus. Наиме Furor (нем. – јарост; furore итал. – јарост, ентузијазам, надахнуће, (furia – гнев, поток); furor, шпан. - јарост, бес, устанак; furore, енгл. – емоције, сензација) има мало везе са речју битка и што је најважније реч Furor у сваком аспекту далеко прецизније изражава оно што је нацртао Паја Јовановић и што је доминантно на слици јарост (устаника). Израз Теутобуршкој је типичан пример како филолози или преводиоци одводе далеко од изворника. Наиме израз Teutonicus (енгл. – ТеВтонски, праГермански; Teutoniа нем. – латински назив Германије (teutonisch – ТеВтонски, ултраНемачки одакле и Teutonen – ТеВтони, ТеВтонци, немачко племе, ирон. Немци); Teuton фр. – Немац; teutoni итал. – син. teDesco, germanico – теВтонци (desco – колода) је латинизовани превод назива за који анализом te(os) и utonic/в(т)оник/Веник треба да у изворнику значи БожанскиВеник, а божански за ове јароснике је био Бог Јарило или Коло па су то КолоВенти или КолоВени. Због тога у проналажењу слике треба консултовати проф. Ива Вукчевића, са Њујоршког универзитета, аутора књиге „Држава Германска а племена/народ СлоВенски“, те по мом мишљењу слику треба тражити у Германији или у „римској општиници“, која крије и друге доказе о историји СлоВена/КолоВена до VI века. Очигледно неко је у Германији схватио поруку Паје Јовановића.
Konstantin Prvi
Naziv slike bi trebalo da bude Tevtonski gnev ili tako nesto, a zaista prikazuje bitku u Teutoburgskoj sumi. Bilo bi interesantno napraviti spisak Jovanovicevih dela koja nisu bila posvecena dogadjajima i licnostima iz srpske nacionalne istorije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja