nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Sedam vekova manastira Tresije

Autor: J. Beokovićpetak, 11.09.2009. u 22:00
Комплекс манастира Тресије

Kosmajska svetinja iz 1309. godine, manastir Tresije, sutra obeležava veliki jubilej – 700 godina postojanja. Pred proslavu „Vekovnik blagodarja: nastanak – obnova – trajanje”, koja će početi sutra i trajati dva dana, jedan nama blizak pripovedač ispričao nam je istoriju drevne svetinje. Naime, naš kolega Miladin T. Stankić, hroničar kosmajskog kraja, koji je u „Politici” radio gotovo 40 godina, do 1986. godine, priča nam da je u manastir Tresije prvi put otišao pedesetih godina prošlog veka, u vreme kada se sadašnji iguman arhimandrit Jovan Maričić tek zamonašio. Sa igumanom Jovanom druguje od tada i kaže da kad god ode u Tresije, čeka ga stolica pored arhimandrita, pa se u ovoj drevnoj svetinji oseća i kao gost i kao domaćin.

– Arhimandrit Jovan bio je jedinac i sve svoje imanje zaveštao je ovom manastiru u kojem je već šest decenija. Ugradio je sebe u njega. Duša mu je sva u manastiru, a manastir je sav u njegovoj duši – opisuje svog bliskog prijatelja Stankić.

A priču o manastiru počinje ovako:

„Na jednom divnom ivičnom krajoliku Kosmaja, okrenutom prema starom istorijskom selu Nemenikuće, okruženom gustom šumom stoletnih zimzelenih i četinarskih stabala, tačno pre sedam vekova sveti kralj Dragutin, praunuk velikog raškog župana Stefana Nemanje, sagradi velelepni manastir i posveti ga svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, nazvan Tresije po potoku pored kojeg se nalazi.”

Manastir Tresije nije mogao izbeći sudbinu većine naših svetinja – više puta je rušen i obnavljan. Prvi put obnovilo ga je bratstvo manastira Rakovica 1709. godine i o tome svedoči stari crkvenoslovenski zapis na kamenoj ploči, uzidanoj s leve strane od ulaza u crkvu. Krajem 18. veka manastir je ponovo srušen, a radovi na njegovoj obnovi počeli su 1936. godine.

– Posle Drugog svetskog rata partizanski pobednici započeli su izgradnju hotela „Hajdučica” i uzeli su sav kamen iz temelja započetog velikog manastirskog konaka. Jednog dana na teren manastira Tresije došla je poveća grupa bezbožničkog ljudstva naoružana oštrim krampovima, sa ciljem da potpuno sruše manastirsku crkvu, a njene isklesane kamene blokove upotrebe za nastavak gradnje hotela. U tome ih je energično sprečio tadašnji šumar Ljubivoje Petrović iz sela Guberevca, koji im je naredio da ne diraju svetinju i da će u suprotnom upotrebiti svoj karabin. Čuvši to, oni žurno pobegoše u pravcu Sopota. Fotografija Ljubivoja Petrovića koji je odbranio ovu srpsku svetinju od Srba nevernika i danas se čuva u manastirskim odajama – priča Stankić.

Naš kolega opisuje i 14. septembar 1991. godine, kada je osveštan kamen temeljac novog četvorospratnog konaka. Stankić objašnjava da je osveštani kamen temeljac pored novog konaka položila Jelisaveta Karađorđević.


Komentari2
3d625
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje Gajovic
Daleko sam pa ne mogu prisustvovati proslavi manastira Tresije pa zelim svima koji budu prisutni lep provod i sve najbolje. Ako je sumar jos ziv treba biti kum u znak zahvalnosti sto je sprecio neljude da sruse crkvu. Ovo je jos jedan primer da su Srbi bezboznici glavni krivci sto se nisu posle rata izgradile porusene i popaljene crkve kojih je bio veliki broj na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a u Crnoj Gori koje nisu bile srusene su pretvorili u magacine i stale. Daj Boze da dodjemo do pameti.
Kосмајац
Манастир Тресије је светла тачка космајског краја. На Космају се налазе још и манастири Павловац и Кастељан, као и локалитет у селу Велика Иванча, такође на обронцима Космаја, под именом Манастрине, где и данас постоји камена часна трпеза. Хвала Политици на овом тексту.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja