subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 21.09.2009. u 23:59 M. Luković

„Zaboravljeni most” spaja Obrenovac i Surčin

Ako je suditi prema nacrtu ugovora koji su Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i grad Beograd ponudili građevinskom preduzeću „Mostogradnja”, ćuprija na Savi koja povezuje Obrenovac i Surčin biće gotova do kraja sledećeg leta. Potpisivanje zvanične verzije ugovora očekuje se, prema najavama nadležnih, u toku ove ili sledeće nedelje, a „draft” verzija ugovora, koja se trenutno nalazi u procesu obrade primedbi u „Mostogradnji”, predviđa da rok za završetak radova bude 330 dana od potpisivanja.
– Nastavak izgradnje mosta Obrenovac–Surčin, prema sadašnjem nacrtu ugovora, predstavlja posao vredan oko 1.575.000.000 dinara. Finansiranje ovog projekta zajednički će sprovesti Republika Srbija i Beograd tako što će dve trećine novca biti izdvojeno iz Nacionalnog investicionog plana dok će jednu trećinu sredstava obezbediti Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda – objasnio je Branko Knežević, generalni direktor „Mostogradnje”.

Šestogodišnje zidanje obrenovačkog mosta prekinuto je 1999. godine, a prvobitni projekat predviđao je da on služi samo kao nosač toplovodnih cevi. Odluka da se konstrukcija ojača i proširi za drumski saobraćaj doneta je 1996. godine, kada je ćuprija u blizini obrenovačke elektrane preprojektovana. Protokol o oživljavanju radova na „zaboravljenom mostu”, kako ga još zovu, potpisan je 2008. godine, ali se od tada čekalo da računi „Mostogradnje” budu odblokirani kako bi građevinsko preduzeće moglo da obezbedi potrebne finansijske garancije.

„Mostogradnja” je konačno odblokiranai može da dobije garancije za taj posao. Upravni odbor direkcije doneće odluku oko potpisivanja ugovora sa preduzimačem, za čim će u toku sledeće godine, iz NIP-a biti „povučeno” oko 500.000.000 dinara.Ovo će biti još jedan, treći most, koji smo obećali Beograđanima i koji će biti završen – najavio je Dragan Đilas, gradonačelnik.

Oko 80 odsto konstrukcije mosta već je podignuto, tako da projekat nastavka izgradnje, prema Kneževićevim rečima, predviđa još ojačanje stubnih mesta, fundiranje mosta, peskiranje i antikorozionu zaštitu čeličnih konstrukcija, rad na kolovoznoj ploči i nekoliko drugih poslova. Važniji posao, međutim, predstavlja izgradnja prilaznih saobraćajnica bez kojih obrenovačka ćuprija neće profunkcionisati. Od tri prilazna kraka – dva na surčinskoj i jednog na obrenovačkoj strani, trenutno se gradi samo deo prilaznice na sremskoj strani. Radovi na pristupnicama finansiraju se iz sredstava gradske Direkcije za građevinsko zemljište.

U toku je izgradnja 7 kilometara pristupne deonice na levoj obali Save, koja bi trebalo da bude završena na proleće sledeće godine. Osim kraka ka Boljevcima, na surčinskoj strani predviđena je i drumska veza dužine 20 kilometara koja će most povezati sa Dobanovačkom petljom. Pristupnica na obrenovačkoj strani od Valjevskog puta znatno je kraća i dinamika radova na njoj biće poznata kada budemo potpisali ugovor sa izvođačem – rekao je Nenad Bajić, portparol direkcije.

Kada bude završena, „sremska gazela” biće dugačka 1.003 metra i široka gotovo sedam metara. Mostom će prolaziti dve kolovozne trake i dve pešačke staze. Ukupna dužina mosta i prilaznih pravaca biće oko 30 kilometara, što će, kažu stručnjaci, jednočasovno putovanje od Obrenovca do Surčina svesti na svega nekoliko minuta.

Komеntari15
1c873
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миљо
Коридор 10 иде од Салцбурга преко Љубљане, Загреба, Београда, Ниша, Софије до Цариградског предграђа Халикали. Постоје и латерални(споредни, другоразредни, накнадно додати) краци. Крак А Од Будимпеште до Београда. И крак Б Од Ниша до Солуна. Крак А је тренутно оптерећен јер се обилази Словенија са слабом инфраструктуром и Хрватска која није у ЕУ па се стаје на граници. Данас је примарно време а не километража, овуда је ТРЕНУТНО брже поред веће километраже. Кад се заврши мост код Видина, и Хрватска уђе у ЕУ, крак А постаје споредни. Саобраћај се враћа на главни крак. Питање је да ли ће тада имати потребан проток, за 20 година хоће, али да ли ће за 5? Зато је (између осталог) и концесија Хоргош-Пожега била прилично неповољна. Па није Поор од јуче. Траса крака "А" је уз велике протесте новосадских урбаниста провучена овуда где је сада. Они су инсистирали на траси кроз град па тунелом кроз Фрушку Гору, тунел би доста био повољнији од моста код Бешке. Видите и сами колико проблема с њим има. Кажу није добро пројектован други мост код Бешке. Ма немој! Нико не зна да прави мост него ми. Погледајте аутопут кроз Аустрију и Швајцарску - Поор, па има и ту по који мостић. Банат. Траса кроз Банат је била нерентабилна. Погледајте везе с Румунијом, врло слабо, од старих пруга остала само једна. Какав је проток био 1990? Данас се Румунија развила, па увози и извози. Сад је друга песма. Пројектовано стање из 1990 се променило потребно је радити нове анализе. Стање ће да се још мења. Али, ово је Балкан. Ја не могу да прогнозирам даљи развој. Неке старе(1986-87) анализе, доста озбиљније рађене од данашњих, кажу: правац којим Е-75 излази на јужна мора је Топлицом, Косовом и Дримом. Мислите да је ово реално у наредних 20 г? Тешко. А пруга Бгд-Бар? Она треба да има око 85% искоришћеност ПРОЈЕКТОВАНОГ капацитета да буде рентабилна. Није ни изграђена до краја. Резиме: што краће задржавање на граници, обилазница око Београда и кад нешто почнеш заврши га бре.
Срђан Ђорђевић
@ana. Пожаревац је најбогатији град у Србији. Налази се на трећем месту после Бг-а и НС-а али нема никакве чиновнике државне и покрајинске који су обични паразити на грбачи осталих. Уосталом, сваки човек мора да живи у оквиру својих могућности, па и свака општина, свако село. Ковински мост (или смедеревски како га ковинци зову) и аутопут кроз Банат није само у интересу пожаревљана, већ и банаћана, источне и јужне Србије, бугара, грка, македонаца и турака. Друмски пут би био једна сат краћи и много, много безбеднији за грађане НС-а, Бг-а.
ana
Kad sam proverila privredu Pozarevca, videla sam da je jedino Bambi ostao od starih "giganata". Koliko bi od svojih poreza mogao da zivi Pozarevac veliko je pitanje.
Срђан Ђорђевић
@ЗОРАН ШУНДИЋ. Јасно. Локал-патриотизам. Нека свакој месној заједници и општини врате исти удео прикупљеног пореза. Пожаревац ће сам направити пут до ауто-пута (који је у другој општини - Смедерево) као што ће Обреновац сам направити мост. Тај НИП је крађа. Желим да кажем да ако прави држава мост, пут, требало би да се зна зашто се прави пут. Коридор 10 је међународни пут а не локални па самим тим нема потребе да иде около-наоколо преко НС-а и Бг-а. Друго је питање зашто држава уопште наплаћује путарину с обзиром да се зајми толико (а то сви враћају) и да су ЈП Путеви Србије у огромним дуговима који се враћа (или не?!) из буџета.
ЗОРАН ШУНДИЋ
За "Мартина".- То је прича коју сам чуо у Русији, али се не односи на Стаљина, који је преузео власт 1924. године, а пруга Петроград - Москва изграђена је крајем деветнаестог века, за време цара Николаја Романова, те се скаска односи на Цара, а не на Џугашвилија......Озбиљно говорећи, мостова никада довољно. Што се тиче главнога правца Хоргош - Нови Сад - Београд - Ниш и даље; па, правац постоји ко зна већ одкад и повезује главне регионалне привредне центре. Што кривуда, па и Дрина кривуда. А што се тиче мишљења г. Срђана Ђорђевића из Пожаревца, време локалпатриотизама у инфраструктури нас је и довело дотле да су гиганти у недођијама крахирали. Пожаревац, међутим није у недођији и ваљало би га као центар Браничева боље повезати аутопутем са коридором, као што се аутопутем повезује и центар Шумадије, Крагујевац.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja